E, ja sam bas ovih dana gledala njene snimke na netu i odusevila se! Njene metode su nešto sasvim novo i revolucionarno. Sve sto kaže ima logiku i smisao, a susta je suprotnost vaspitnim metodama koje sam uglavnom primenjivala a koje sam smatrala ispravnim.

Kod mene je skoro sve funkcionisalo po principu „ako uradis to, dobices to”. Lepo žena kaže, tako između deteta i rada stvarate interes, gde je interes, nema ljubavi. A ako dete jede, vezuje pertle... iz interesa, onda smo u velikom problemu.

Ja isto planiram da nabavim taj Porodicni bukvar, a na netu sam nasla samo ovaj sajt, koga zanima video2 nudi par korisnih saveta

http://www.porodicnibukvar.org.rs/multimedija.html

i na youtube

http://www.youtube.com/watch?v=kPC91NpZdnQ&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=Ir6-7raPKLY&feature=rel ated

Intuitivno da, ali je bilo negde potisnuto idejom da je to zapravo motiv za dete, kao neki stimulans i onda zasluga. Nisam na to gledala kao na interes, a iz decijeg ugla tako izgleda.

Cinjenica je da nikada nije bilo toliko literature (prirucnika, casopisa...) i studija o vaspitanju dece, da „sve znamo” a ovamo deca iz generacije u generaciju sve gora.

Odgledah ja ovo, tako je to kada te u dva ujutro muci stomak;) i uhhh „Nekada se znalo ko kosi, ko vodu nosi i to se ucilo vise milom nego silom”, jest vala milom je deci radilo remenje, a bogami i ženama, milom su ih tukli ucitelji i još milije se klecalo po ku'ruzu a gnev kao posledica fizickih kazni je bio nepoznat jer ga je verovatno nadvladavao strah, mislim ponizni i pokorni. Ili pak u valjda osvecenoj tv pricaoni (gde voditeljka nema trunke dikcije i kulture govora) prica o vremenu ateizma i komunizma. Meni je jasno koje dobro vreme je u pitanju, ali sve je moglo da se kaže u jednoj jedinoj recenici- ljudi cuvajte sebe i decu od modernog galopirajuceg materijalizma i bavite se malo vise jedni drugima. Uopste nije potrebno sirenje teme, zamena teza, pominjanje smrtnih grehova ili pozivanje na bilo koju religiju. Ali kapiram da se knjiga pod nazivom npr. „Kako da vi i vasa deca izbegnete zamke materijalizma u savremenom svetu ” ne bi bas dobro prodavala kao ove sa sve citatima duhovnika i svetih knjiga. Odo da pišem pamflet sa radnim naslovom „Bojkot supermarketa u borbi za pravilan odgoj novih pokolenja”, delicu ga besplatno, pogotovo babama i dedama kao najvecim potrosacima za decu totalno nepotrebnih i nezdravih dzidzabidza.

Takodjer knjigu nisam citala (evo prvi put čujem o njoj sada), ali sve te knjizice se svode na isto. Šta još može biti receno sto do sada nije?
Šta je bilo sa generacijom nasig roditelja, njihovih roditelja? Da, bila su drukcija vremena, ali su se i oni borili kao i mi (danas) da naprave od svoje djece samo čestite i postene ljude. Sjetite se samo razgovora sa svojim bakama, djedovima, ocevima i majkama...pa koliko samo savjeta su nam dali/daju? Zar to nije bukvar?
Kao sto prethodnica rece, koristim razum koliko je moguće i pokusavam da vaspitam djete onako kako ja mislim da treba i najbolje znam i naravno uvijek, ama bas uvijek kritika i savjet od mojih najblizih (i iskrenih ljudi) su uvjek dobro dosli.

Slazem se kompletno sa Teodorom.

Citala sam i istrazivala non-stop u jednom periodu, ali nekako sam sve te ideje ili morala da korigujem ili djeca nisu na njih apsolutno reagovala, a kad god sam ih citala imala sam utisak da ih je pola samo zdrav razum a pola baljezganje koje ima veze sa možda 1% djece na svijetu.

I na kraju sam dosla do istog zakljucka kao Teodora – prilagodim se svakoj situaciji/fazi kako se desi, koristim zdrav razum sa velikim dozama razumijevanja, strpljenja, sigurnosti u sebe i najvaznije ljubavi. Metodu ću da nazovem „improvizacijsko roditeljstvo” :)

Ima nešto i u tome kako su nekada nepismene zenice podizale djecu :)

„roditeljstvo-varijacije na temu” :)
nekako mi se čini da svi ti prirucnici imaju za nameru da nas intelektualno „uniformisu,” da se i mi ponashamo po njihovim normama i pravilima. Strpsljenje je sa decom najbitnije, ali ponekad polako i smireno nije odgovor. Da ne prepricavam situaciju, ali moj stariji sin je jednom uradio nešto sto je moglo ozbiljno da povredi njegovog brata. Sva sreća pa nije. Nije bilo stalozenog i smirenog razgovora. Nego sam prilično ostro odreagovala. Nikad ne zaboravim da objasnim razlog zbog kojeg mu se obracam. Recimo, „zbog toga sto si uradio to i to, sto je moglo ozbiljno da povredi tvog brata, sada će da se desi ovo ili ono.” Takođe uvek im navodim da ne dopustam da neko povredi njih, ali takođe ne dopustam njihovo ponasanje koje može da povredi nekog drugog, zato ih izdvajam, saljem na time out...i sl. U danasnje vreme najlakse je nalepit etiketu na nešto sto su naše bake uspeso praktikovale 100 god pre nas, napraviti dobru komercijalu i zaradit novac.
Imam i jednu finu komsinicu. Dva sina istih godina kao i moji. Mladji malo nestasniji, ali još uvek „mala beba” za Vasilija. Al kako je slusaju. Kad ona kaže u kucu, to se ide. KAd vikne rucak, oni polako odlaze. Mi kad idemo u kucu uvece, celi okrug zna. Kod nje je sve smireno i stalozeno. decica su uvek dobra, nikad se ne svadjaju, ma za primer. Al kad ga izvede na autobus za skolu, ili kad ga doceka, nema zagrljaja poljupca, samo se pogledaju i kaže „HI” I za ovih 18 meseci koliko smo komsije nikad je nisam videla da je poljubila ili zagrlila i jedno dete. Pitam se iz kojih li je ona knjiga ucila. (btw žena je stvarno fina i odlicna komsinica, ali mi ova hladnoca nekako cudna)

Odoh na sajt da procitam malo o Porodicnom bukvaru, ali ne nadjoh cenu. Zna li neko koliko kosta?

Znam da ima jako puno mama koji su u inostranstvu i interesuje me šta je vase mišljenje oko literature na jeziku zemlje u kojem živite?
Dal se slazete sa nekim stvarima koji govore tu, ili volite najviše kako se radi kod nas?

Ja nemam lak pristup našim knjigama, tako da skoro sve čitam na engleskom. Naravno da mi se pruzi prilika da mogu tako neku knjigu da procitam, rado bih.

Hvala.

„ja se ponekada pitam,vezano za to ucenje vaspitanja u hodu i cinjenje gresaka da li je za neke greške ipak bolje da se ne dogode jer ih je nemoguće ili vrlo teško kasnije ispraviti ? Bojim se da ima i takvih.”

Paris, nema garancija za roditeljstvo bez greške. Tvoje dete je malo i videces tek slede mnoge situacije u kojima treba ispravno da reagujes.
Postoje ljudi kojima knjige nisu potrebne i dobri su roditelji ali ja recimo puno čitam jer sam sigurnija kad se edukujem i razjasnim sebi neke stvari na naucnoj osnovi. E sad da li će i u kojoj meri biti primenljivo nešto od procitanih metoda vaspitanja videcemo. Po meni je dobra knjiga Zorana Milivojevic „Mala knjiga za velike roditelje” kao i edicija „Šta da ocekujete...”. Uzela sam knjigu „Kako odgajati sinove” koja je na ovim diskusijama preporucena ali još nisam pocela da je čitam. Skepticna sam prema knjigama koje nisu napisali psiholozi ili lekari kao sto je ova tvoja (žena je zavrsila filoloski fakultet) i koji nemaju nikakvu praksu u radu s decom.

Ono sto sam primetila gledajuci ljude oko sebe da osnovne greške nastaju kod roditelja jer su sami nerealni u proceni svoje dece, (često precenjuju njihove sposobnosti).

Po mom mišljenju je najvaznije deci pruziti ljubav i postaviti granice za nedopustivo ponasanje (tipa od najranijeg doba da ne sme da lupa po namestaju, baca stvari, pretrcava ulicu, kasnije da ne sme ne znam šta da gleda crtane beskonacno, da udara mamu, tatu, drugu decu (bez razloga), da ne može dobiti svaku igracku u prodavnici koju pozeli, da dzeparac dobija u odredjenom iznosu i tako dalje).

Ringispil, zaboravila si diktaturu. „Dok si u mojoj kuci...” hehehe.

Paris, ono sto najviše volim i cenim kod sebe, je samopouzdanje koje su mi roditelji ulili vaspitanjem. Osoba puna samopouzdanja, čak i sa osrednjom inteligencijom i talentima može da bude srećnija i uspesnija od genija koji u sve i stalno sumnja.

Pazi da tu ne pogresis u vaspitanju, dete će osetiti ako si nesiguran roditelj, i nećeš ga nauciti samopouzdanju, jer dete vidi kada ga ti nemas. Batali previse citanja i nauke o vaspitanju, zašto si ubeđena da ćeš bez obrazaca koje ti daju neki tamo psiholozi praviti kardinalne, neispravljive greške? Veruj u sebe i ulij detetu veru da je voljeno, da ima podrsku, i da može da ostvari svoje mogućnosti maksimalno.

E pa dobro onda kad procitas dodji ponovo na ovu temu i napisi par reci o konceptu interesa u radu, to me bas interesuje.

Djeca su ogledalo roditelja. Kada pogledate malu djecu vidite male ljude. Ako malena djevojcica stalno prica o kupi ovo ono, i mi imamo i naše je ljepse znači da to cuje od roditelja. Mi trebamo da ucimo postupcima djecu. Po sistemu radi onako kako ja radim a ne kako ja govorim. Najlakse je uciti djecu najteze je naucuti nas same.

gde mogu da kupim knjigu???

Zaboravih da napisem, kad čitam knjige o vaspitanju dece obično mi je prva misao da bih stavila kameru u kuce tih autora da vidim da li zaista i primenjuju to o cemu pišu. Ali recimo ako bismo mogli da stavimo kameru kad su im deca predskolskog uzrasta.

Meni je mnogo lepo kad je sve kao u knjizi, i mnogi dani i jesu takvi. Ne volim da kaznjavam svoju decu, ali se zna da ako me zezaju neće biti vremena za igarnje samonom ili za park. I opet umeju da zezaju.

Pre godinu dana su me toliko zezali pre skole obula sam baletanke razlicitih boja i posle sam tako setala ulicom, nisam imala vremena da odem kuci i da se presvucem. JA se smejala ceo dan. Kao u nekoj knjizi. Jeli smo sladoled posle vecere, ja ih nagardila sto su me zezali. Nisu ni znali. Nagradila ih za loše ponasanje, ali sam se slatko smejala. I sladoled bio dobar. Ovo je verovatno sve obrnuto od svih preporuka u knjizi, ali eto to je bio jedan moj dan u zivotu kog se rado secam.

E ovako:
Sinoć (subota dakle) sam slučajno, negde pred ponoc, cunjajuci kanalima, naletela na emisiju na RTVojvodine 1, u kojoj je doticna gospodja drzala banku o svom pristupu. Repriza (ovo je za one u Srbiji) je u sredu u 13.05h a drugi deo emisije, u kome će biti prakticni saveti, biće sledeće subote u istom, noćnomterminu - 23.00h (pretpostavka je da će i to biti reprizirano sledeće srede u 13.05h).

Odgledala sam poslednjih 10-ak minuta i ne mogu da se otmem utisku da ta žena samo prica „Ja, pa ja, JA, pa ja, i opet ja... mene su svi primili u Sloveniji... upravo ocekujem poziv iz Nemacke... ja, ja... mene zovu da im vaspitam omladinu... JA!... ” tako unedogled između redova. Ne znam da li ima decu, ali bi iz silnog iskustva (kog kaže da ima) morala da zna da je i u vaspitanju još kako neophodna kreativnost i da obrazci ne mogu nikad da se primene na sve i u svakoj prilici. Delovala mi je kao neko ko potpuno masi temu. Zgadjena je sto deca zaboga žele da slave rođendane. „I šta oni tamo rade?! Skacu i igraju!” Zamislite molim vas! A kako ona zamišlja proslavu rođendana i da li uopste takav dan valja slaviti?! Pa dalje „... i posle svega, deca u 11-oj godini više ne žele da slave rođendane”. U tome vidi neko unistavanje dece, šta li, a na pamet joj ne pada da je to već period kad pocinju hormonalne promene, ulazak u pubertet, promena interesovanja, a proslava decjih rođendana jednostavno se prevazilazi. Pa meni je dovoljno da se setim sebe - decje rođendane sam prestala da pravim bas tu negde oko 10-e ili 11-e godine. Onda se tu umesala neka prica o raspodeli poslova među polovima, pa eto, malo dete od 4 godine može da uzme da opere sudove da olaksa majci (!?). Imam dete i od nepune 4 i od 7 i ovo mladje sigurno ne bi moglo da pere sudove, a nisam sigurna da bih bila potpuno spokojna i da tako nešto poverim ovom od sedam.

Donekle se slazem da decu valja uposliti i podstaci to „stvaralastvo”. Ali sve u odredjenoj meri i bez preterivanja. Jer, imam vrlo lepi primer bake moga muza koja je svoje dve cerke vaspitavala po metodi „deca nikad ne smeju da sede skrstenih ruku”. Morale su neprekidno da nešto rade, da siju, pletu i sl. sto je rezultiralo time da je starija pobegla od kuce sa 17, a mladja (svekrva) ne može uopste da se opusti, sve mora da bude pod konac, oprano, sređeno... a da ne pricam o zanovetanju kad ja nešto ne uradim kako i pre svega KAD ona misli da bi trebalo.

Možda tih 10-ak minuta nije bilo dovoljno (a možda bas i jeste?), možda sam dosta toga propustila od emisije pa sad gresim dusu. Ako budem imala vremena, pogledacu reprizu. A svakako ću gledati drugi deo sledeće subote. Pa se nadam onda nekom konkretnijem zakljucku.