na bih da ti još vise stajem na muku,ali jel si razmišljala da možda ima neku drugu?
ovo je po meni tipicno ponasanje muskarca koji vara.

Ako ne radnim danima, probaj da se nekako organizujes vikendom. Pretposatvljam da tad ne radi.

Musko-zenski odnosi su često mali ratovi i borbe za vlast i prevlast, situacija je cesca ako je muskarac malo infantilan i to je ono sto je moja baba lepo zvala: kad glista dobije oci…
Pomaze ako mu „vratis” istim oruzjem: ako on radi i zaradjuje, onda tako i ti, zacas će da shvati da ti je možda potreban ali ne i neophodan. A i ti ćeš stvari videti malo drugacije, malo vise iz njegove perspektive i onako kako ih on dozivljava.
Kad su u pitanju obaveze oko dece retki su muskarci koji bez borbe hoće da se prihvate istog tereta kao i majke :-). Ja se svaki dan skoro derem i prepirem oko toga, a onda kad mi bas pukne film ne pricam ništa, radim sve sama, posao, kuca, dete, sve sama zavrsim i odem na spavanje bez komentara. Posle 2 takva dana „jacem polu” dodje iz dooopeta u glavu da je djavo odneo salu, da je ova opasno zaje… i izgleda da joj uopste ne trebam, pa se hvata usisivaca i juri bebca bez da mu ja nešto pricam.
Mali ratovi, kažem ti :-)

Hobbit, potpisujem sve sto si rekla.
Inače kao da si opisala moj slučaj :)

Pomaze ako mu „vratis” istim oruzjem: ako on radi i zaradjuje, onda tako i ti, zacas će da shvati da ti je možda potreban ali ne i neophodan. A i ti ćeš stvari videti malo drugacije, malo vise iz njegove perspektive i onako kako ih on dozivljava.
----------

a dete? oni mogu tako da se prepucavaju do penzije, šta je sa detetom? ono ne može sebi da priusti da oba roditelja „vracaju” jedno drugom istim oruzjem, tj. da rade po 12 sati dnevno.

Kad su u pitanju obaveze oko dece retki su muskarci koji bez borbe hoće da se prihvate istog tereta kao i majke :-). Ja se svaki dan skoro derem i prepirem oko toga, a onda kad mi bas pukne film ne pricam ništa, radim sve sama, posao, kuca, dete, sve sama zavrsim i odem na spavanje bez komentara.
---------

to je opet kulturna stvar. mom muzu uopste ne treba podsecanje, niti dranje da nešto uradi ili bude sa detetom, a to sam primetila sa većinom finskih muzeva, sve rade i brinu o detetu.
to je verovatno uglavnom kod nas tako, a i kod nas nisu svi muskarci isti.
ovakvi tipovi muskaraca su jednostavno sebični i navikli da budu usluzivani, nema tu mnogo leka, na zalost. sem da se žena opameti, pa pocne samo sebi da sprema hranu i cisti iza sebe, pa posle par dana ne-kuvanja i prljavstine mu možda dodje iz dupeta u glavu.

a što se tuge tiče, tu na zalost isto nema mnogo leka. moraces da popricas s njim. jer ako je situacija zaista takva, onda morate da vodite ozbiljan razgovor, moras da saznaš uzrok.

Mila moja, a u cemu je tu problem? Ja stvarno ne vidim zašto si ti tuzna...

Covjek radi preko 12 sati da bi vasoj porodici obezbjedio egzistenciju. I ti ga nazivas materijalistom?! U mojim ocima je to pozrtvovani otac i muž.

Oni koji rade tako duge sate još satima poslije dolaska kuci ne mogu da otresu taj stres. Ja nekada samu sebe uhvatim kako na glas rjesavam poslovne probleme dok mi sin uzbudjeno prepricava njegov skolski dan. Pola stvari propustim jer nisam mentalno prisutna ali to me ne čini losom majkom.

Zamisli da on nema posla, da vam oni osnovni egzistencijalni uslovi nisu obezbjedjeni, da moras razmišljati kako ćeš sutra platiti racune ili obezbjediti hranu, vjerujem da bi tek onda shvatila šta je pravi problem.

Razumijem da bi ti voljela da imate idealniji bracni zivot, ali umjesto da se zalis, ti nadji nacina da pomognes njemu, a time i svojoj porodici da se opusti. Nikada ne znaš šta buducnost nosi, možda će on tebi pomagati na sličan način kada ti budes na „koljenima”...

pa i sama kažeš da ti muž radi 12 sati. ne razumem šta od tvog muza nakon 12 sati rada ocekujes? moj muž ode ujutru u pola devet i dodje u pola deset kuci. decu ujutru vidi jer kad on dodje uvece, oni već spavaju. ne znam, ali moj savet ti je da spustis malo loptu. ili jednostavno sagledaj stvar sa njegove strane...kakva bi ti bila nakon 12 sati rintanja? moja baba bi sada rekla, „cuvaj brak sine i ne zvocaj previse, jer musko za cas nadje zamenu”

Bravo, Joanna! Slazem se u potpunosti.

Koja 'suplja' prica - on eto radi 12 h pa ne smije žena ni pitanje da mu postavi i ne daj Boze trazi od njega da ravnopravno pridonosi oko kucnih poslova i brige o djetetu kada je kuci?! Suludo.

Kad pogledamo obrnuto, mame koje rade van kuce - sve koje znam (ukljucujuci sebe) čim dodju kuci preuzmu sve sto u kuci ima da se uradi i oko djeteta.

Ne daj da te tako vredja, ne daj na sebe i nemoj da dopustis da se tako ponasa oko bebe. Neka i on zavuce rukave i neka radi sve. Moj radi sve oko bebice, kupa je presvlaci, hrani uspava i plus radi na poslu pa opet dodje kuci i u svemu mi pomogne. Žene nemojte da padate na prazne price lenih muskaraca, koliko god da mu je teško na poslu neka probleme ostavi na poslu i neka dodje nasmejan svom detetu. To dete od njega uci i tako će i ono sutra da se ponasa. I ja sam nervozna pa se uvek nasmejem svom detetu u 99% slučajeva, nađemsnagu u sebi jer želim da izgradim srećno biće a ne neko mrzovoljno stvorenje. Nemoj da mu dozvolis da se tako ponasa, tebi je sada najpotrebnija podrska a ne teret, kada će ti nasi macho muskarci shvatiti da otac nije samo otici i zaraditi pare, otac treba da je tu za svoje dete da ucestvuje u njenom/njegovom odgajanju, nemoj ni slučajno to da tolerises. Pa onda možeš i sama da odgajas dete i bez njega, on je u ovoj ulozi samo finansijska pomoć i ništa vise..Reci ti njemu da odgajanje dece nije samo finansijska pomoć, za finansijsku pomoć postoje i državne uprave.

„Umesto duhovnih vrednosti iskljucivo gleda materjalne. Radi preko 12 sati dnevno”

Prazan stomak ne zna za duhovne vrednosti:)

I meni se čini da si malo razmažena,nerealna,
Šta očekuješ od čoveka koji radi 12 sati dnevno,da odmah po dolasku kući skače da hrani, presvlači,uspavljuje bebu...

„Cinjenica je da sam u braku sa nezrelom i sebičnom osobom”

Bez ljutnje ali mislim da ti epiteti vise priliče tebi nego njemu.
Ma i muškarci su ti velika deca,tako da treba dosta strpljenja i diplomatije da se sve dovede u red;)

Probacu da izastavim onaj deo o trecoj osobi, pa hajd ispočetka.
Nisi nam rekla kolika je beba.
Koliko kapiram ti si u Srbiji na porodiljskom, znaci kod kuce si sama sa bebom. Puno slobodnog vremena, puno vremena za razmišljanje, malo dodira sa odraslima.
Da li mislis kada bi radila, da bi bilo bolje?
Da li možeš da prekines porodiljsko i vratis se na posao, ima li ko bebu da cuva?
To sto kukas za državnu sluzbu, veruj da će ti odgovarati kad se budes vratila na posao, bar u prvih godinu, dve, kad beba krene u vrtic, pa bolesti, a bolovanje možeš da uzmes mnogo lakse, nego da si u stranoj firmi.U stranoj firmi ne možeš u tri tasnicu, pa kuci, sama kažeš da ti je muž odsutan i po 12 sati. (Ovo ti sve govorim iz iskustva).
Naravno, ozbiljan razgovor ne smes zaobici.

Meni ovde nešto fali za kompletnu sliku. Beba je mala, ima oko godinu dana. Muž je nezainteresovan radnim danima ali šta je sa vikendima, kako ih provodite nisi nam pojasnila? Možda je on prosto takav nezaineterosan i u svom svetu, ja znam puno takvih uglavnom kompjuterasa ili je lik koji ne ume da iskaze osecanja. Pretpostavljam da si to znala jer ste živeli zajedno dugo ili si prelazila preko te cinjenice jer ti se nije učinila vaznom. Povremeno ga je potrebno prodrmati, jednostavno čim dodje s vrata mu dati dete u ruke, sve uz osmeh i radost pa uzeti nešto hitno da uradis. Žena koju još drmaju hormoni moguće je da oseca povremeno neku vrstu tuge i još pritom je sve vreme bila u drugom filmu, posao, okruzena ljudima. Ja lično bih bila tuzna da se moj muž tako ponasa prema detetu, ali mi imamo iste poglede na zivot, prioritete, porodicu. On sam s vrata uzima dete i igra se, ne treba mu govoriti, ove godine ga je cuvao sam vise vremena nego sticajem okolnosti. Nema potrebe reći da mu menja pelene, hrani ga i sve ostalo od rođenja.
Ti si zelela dete i teško si ga dobila, uzivaj u njemu. Ako si u Srbiji uskoro ćeš se vratiti na posao i veruj nastace druge brige oko cuvanja deteta i česta bolovanja sto ruku na srce i nije poželjno u privatnoj firmi. Napravi sebi svoj deo zivota sa detetom, ima puno aktivnosti koje ti mogu biti interesantne, gore su ti rekle zenice sve. Nemoj da ga pritiskas, kreni putem svojih aktivnosti. Sacekaj i razgovaraj o bitnim stvarima s njim. Da li i druge stvari ne pasu u vasem braku, seks npr ne spominjes, kakav je vas odnos, imam utisak da su vam odnosi zahladneli?
Nekada je potrebno malo razgovora da se stvari rese a nekada jednostavno ljudi izvažu i presude da je kraj. Snove treba imati o porodici, sreći ali ne treba proziveti ceo zivot kraj pogresnog coveka cekajuci Godoa.
Srećno!

Potpisujem Afroditu, Joannu i Manu

Imam i ja takvog koji ima ubitačno radno vreme, nekad i po tri dana zaredom dezura. Posao mu je jedan od najstresnijih - doktor i to psihijatar. Ali i posle teskog nocnog neprospavanog dezurstva uvek ima lepu reč za mene kad dodje kuci, a o deci da ne pricam.
Obozava ih oboje i tako je bilo i kad su bili male bebe. Što se tiče menjanja pelena i sl. - to mu nikad nije bila jača strana i ne voli to radi pa mu ja ni ne tražim. Ali je uvek - bez obzira na umor i stres spreman da se poigra sa decom i vidi mu se „sjaj u ocima” samo kad ih ugleda sa vrata.

Ja bih ga direkto pitala da li ima drugu i bez obzira na njegov odgovor znaces istinu.

Vagabundo, pretpostavicu na osnovu gore napisanog da ne radis i da si kod kuce sa detetom/decom. Kancelarijski posao je mnogo laksi od celodnevnog boravka kod kuce sa decom, iz prostog razloga sto imaš punu slobodu, odes u vc kad ti se ide, napravis pauzu i popijes kafu sa kolegama uz malu trac partiju npr, malo se „preznojis” i pozavrsavas veci deo posla za taj dan, obavis par telefonskih razgovora, malo prosetas tokom pauze itd itd. Ne mora tako da izgleda, ali za većinu ljudi koji rade izgleda otprilike tako. Na poslu može biti i jako stresno, ali deca su tatina isto koliko i mamina, i ako oboje rade kako bi to izgledalo po povratku sa posla, ko bi ih okupao, nahranio, procitao pricu pred spavanje, jer zaboga, oboje su radili i oboje su umorni??? To je klasicni „balkanski stav”, muskarac radi i zaradjuje, prehranjuje porodicu, a žena sa pregacom stoji pored sporeta.
Mama i tata su podjednako vazni, i ako oboje mogu da rade, da zaradjuju, finansijski podržavaju porodicu, onda mogu i oboje da menjaju pelene i skuvaju supu i nahrane dete.
A najvaznije da se OBOJE sa detetom igraju, uce ga, izlaze u setnju i da ne nabrajam dalje. Ili će jednog dana taj isti muskarac ženi prekorno reci „pogledaj šta si to napravila od dece, razmazeni su ili ovakvi, onakvi”.
Iz mog iskustva, sa punim radnim vremenom, na poslu se ponekad malo i odmoris sto kod kuce često ne možeš. Zar stvarno verujes da muskarac koji radi 8 ili 12 sati dnevno sve vreme ZAISTA RADI???
I kako žena može sve da postigne i pored punog radnog vremena, a muskarcima da se ugodi, da imaju rucak, ispeglano i posle posla samo da se zakucaju u krevet i odmaraju??? To može verovatno samo kod mame.

Vagabundo i cuperak, nadam se da ste pogresno shvatile: ne sedimo mi kuci po ceo dan sve s guza na guz a onda cekamo da se muž vrati s posla, brze bolje mu utrapimo dete u ruke i pelenu da presvuce, veceru za bebu i kupanje. Radi se o odsustvu emocija i bliskosti s detetom i zenom a ne o tome kako ću JA nametnuti NJEMU da radi nešto umesto mene.

Manu, hvala u moje ime, rekla si nešto sto ja mislim a bilo me sramota da priznam samoj sebi (grize me savest).

Svakoj ženi treba paznje u zivotu. Podrska i lepa reč svoga zivotnog partnera je ono sto svaka žena i želi i ocekuje. Nije istina da i posle 12 sati rada on ne može doći kuci, poljubiti svoju ženu i pitati kakav je njen dan bio. Kad dodje vikend i on je slobodan da vidi šta se treba uradit, što se tokom nedelje nije stiglo i provesti vreme sa ne samo svojim detetom nego svojom porodicom.

Moj posao je fizicki prelagan, psihicki pretezak, ali kad za sobom zatvorim vrata zgrade u kojoj radim ne taj posao ne mislim vise do sledeće smene.
Uvek sam se trudila da je svaki dan rucak, dok beba nije stigla stan je bio tiptop nonstop (sad je već malo opustenije :) A mm svaki dan pokaze i kaže koliko me ceni zbog svega sto radim za nasu porodicu. Isto tako cenim i ja njega.

Muskarci ne gledaju na svet kao sto to žene rade. Ja kad vidim da prljavo sudje stoji svuda po kuhinji umesto u masini za pranje meni se digne kosa na glavi, a recimo mm to uopste ne smeta i ne vidi problem. On hoće sve da uradi kod kuce ali mu moram reci šta treba, inače on to sam ne vidi(njegova zelja da bude da mu se kaže). Ne ocekujem i ne tražim previse, ponekad usisati i izbaciti smece može i hoće iako radi 2 posla i studira.

A što se sina tiče, to ne znam šta bi rekla. Toliko sam ponosna na mm da bi pukla od sreće. Od prvog trenutka je sa njim i oko njega radio sve od kupanja, prevlacenja, uspavljivanja do hranjena, setnje, igranja. Za njega mu sista teško nije u bilo kog doba dana ili noćima koliko on umoran bio.

Tvoj odnos sa muzem može biti samo onakav kakv si sami dozvolite i napravite. Probleme treba resavati na vreme. Uradi sama ono sto možeš i sto stignes.Imaš malu bebu, to je sad prioritet. Sa dragim se dogovori oko čega ti treba pomoć i šta treba on da uradi onda kad može i kad je slobodan. Na taj način ga nećeš svako vece docekati sa zvocanjem i prebacivanjem, nego nasmejana sa soljom kafe.

mislim da je otvoren razgovor najbolje rešenje. Da ne nagadjamo šta, kako i zašto, najbolje je da sednete i popricate.
A ovo o „utrpavanju dece jadnom tati koji radi po 12 sati, pa teranje da riba podove i pere sudje” pa dajte molim vas puste price. Nije žena tražila da bilo šta riba, već da dodje kuci i provede vreme s njima. Normalno je ocekivati da ti je porodica izvor relaksacije i opustanja,i biti uznemiren ako vidis da to nije slučaj. Njemu, svaki pokusaj žene da mu se pribliz, predstavlja problem i još vece izlive besa.(????)
I moj ponekad radi po 12 i vise sati, ali uvek, još s vrata pocinje da trazi decu po stanu. Oni se kao skrivaju kad cuju njegov auto, pa ih on potrazi, pa cika i vika po kuci. I to traje 5-10 minuta, pa onda kafa, odmor i sve ostalo. Sad kad i ja radim prvu smenu, dolazim kuci posle njega, i onda posle 10ak sati rada odmah mi se nekako „utrpaju” deca, još sa stepenica mi skacu u ruke (milice moje), pa mi se „utrpa” pranje sudja, pa spremanje rucka za sutradan, pa obrisi, pocisti ovde-onde...sve mi se to nekako utrpa, ali to je uredu??? Jer su to zenski poslovi???
Lako je naći opravdanje za zapostavljanje nekoga. Ja mislim da je on samo zagrli i poljubi po ulasku, da sednu popiju kafu kao muž i žena, i ona bi dobila krila, pa joj ribanje i pranje ne bi teško palo, niti bi joj palo na pamet da to njemu „utrpava”

Srećno draga, kako god da odlucis

Ja mogu da razumijem (ali ne i da opravdam) takvog muza. Mislim da i ja imam sličnog u smislu da on ne bio uopste bio neki osjecajan tip kad bih ja ostajala kuci sa djecom a on radio. Kod njega je dosta toga crno bijelo pa tako i ta podjela rada bi bila mnogo vise na moju stetu kad bio on donosio kuci 'ulov' a ja bila ta koja održava kucu i djecu (ima mnogo boljih muzeva po tom pitanju ali moj nije taj i neće nikad ni biti).
Jednostavno, taj poredak u nasoj kuci NIKAD ne bi bio pozitivan za nasu vezu i napredak porodice (čak mi je jednom prilikom veoma 'nonstalantno' rekao nešto u tom smislu 'ja nisam 'potpisao' za takvu vrstu veze, ako ćemo tako, onda bi stvari bile mnogo drugacije.')

Takav je, jeste u nekim stvarima emotivno nezreo, jednostavno stav crno/bijelo mi to dosta puta dokaze, sve pocinje od toga 'kako je njemu', jednostavno ne vidi svoj uticaj na okolinu u vecini slučajeva (a ni ne mari za okolinu toliko pa makar to bili i mi, njemu najblizi).
Sve ovo kažem a opet mislim da imam u vecini stvari super muza, da je PREDIVAN sa djecom, da se mi na kraju balade dogovorimo bolje nego vecina, da kad vidim oko sebe, ne vidim uopste ni jednog boljeg muskarca u cjelini (imaju drugi nekih boljih osobina al' kad sve zaberes, uvijek nekom nešto fali - bas kao sto fali i meni).

Kod nas jednostavno ovaj 'poredak' (da on radi a ja da odgajam djecu) ne bi funkcionisao i ja sam uvijek bila ta koja je 'vodila' porodicu naprijed, uvijek sam radila, nekad davno sam malo manje od njega zaradjivala ali to nije slučaj već godinama, ja sam se godinama svadjala oko toga sto imam osjecaj da je mnogo vise obaveza na meni nego na njemu, itd.

Sad oboje imamo podjednake obaveze, uzelo nam je dosta vremena (15 godina skupa/10 u braku) da dodjemo do ovog sad stadijuma i jednostavno ja sam mirnija jer znam da on nije perfektan (a daleko od toga da sam ja ista bliza perfekciji) i da kad sve saberem i oduzmem, nije loše, volim ga, znam da me voli (ne uvijek onako kako je meni obično potrebno nego vise kako on to zna), lijepo živimo skupa, imamo oboje tonu stvari koje bi mogle bolje (pogotovo u odnosu jednog prema drugom) ali trebala sam imati vise emotivne zrelosti da sve ovo vidim prije braka a ne da mi dodje iz dupeta u glavu sad blizu cetrdesetih.

U svakom slučaju, moj prvi korak u zivotu postavljacice teme (kad bi bio moj zivot) bi bio vracanja svoje 'snage' u vasem poretku. Može se biti dobra majka i imati vremena i za posao i za kucu i da brak malo bolje funkcionise i nakon ovakvog stanja nezadovoljstva. To i jeste brak za mene - ima svega u njemu, buckurisa, nezadovoljstva, svadja, ljepote, ljubavi, postovanja za drugoga, gledanja dobrih strana vase veze (a uvijek ih ima, uvijek se može naći nešto dobro).

Oboje ste usli u neki los sablon, i teško će se iz toga izaci pricom i optuzivanjem jedno drugog - neće se on magicno probuditi i shvatiti da si ti 'u pravu', vidi stvarno 'on shvatio da se 'loše' odnosi prema tebi' pa će da se popravi.

Ja takvih ne vidim puno - svi mi vucemo vodu na svoju vodenicu pa tako i dvoje ljudi u braku - pogotovo muski, uvijek analiziraju sve prvo iz svoje perspektive (al' ako ću iskreno, tako radim i ja - prvo gledam kako mene sve dotice pa onda ostalo).

Nego, da zavrsim (posto ja NIKAD ne znam ništa uraditi na 'kratko).

Draga postavljacice teme, ja bih veoma skoro gledala kako da se vratim u normalu, znaci sredjivanje, raspored sa bebom, ne razmišljanje o njemu, uvjeri sebe neko vrijeme da ga nemas i to je to, nećeš imati ama bas ništa od konstantnog optuzivanja njega da je 'ovakav ili onakav', il' ga možeš prihvatiti kakav jeste, ili ga mijenjaj (sto je totalna ludost). Brak prolazi kroz cikluse i nakon ovakvog perioda, možeš ti uticati na to da se stvari promijene na bolje ali ne sa previse svadje i optuzivanja nego da mijenjas ti sebe i svoju situaciju pa će i on da uskoci u tvoju pricu pozitivnije.
Ne mijenja se NIKO zato što to 'zahtjevas' od njega - bar ne na duge staze.

I draga moja, ako si ti nekad bila 'faca' na poslovnom planu, budi opet. Kod vas (kao i u mom braku) možda ne može da fercera da on radi a ti si na 'manje vaznom' mjestu (to je vjerovatno tako iz njegove perspektive) jer ćeš se uvijek osjecati vise zapostavljenom.
Ako tebe posao ne interesuje, to je već druga prica, e onda možda i nemas neke velike sanse za duboko zadovoljstvo u braku nikada (sto ni to nije kraj svijeta - ruzno zvuci ali za mene je tako) al' ako možeš sebe da vidis na oba fronta, možeš i da povratis neki balans u vezi i samim tim i sama budes zadovoljnija (ne mislim zbog materijalnog stanja i vaseg 'poredka' već zbog nekog balancu u gledanju na obaveze i vaznost istih).

Ja samo želim da dodam, da istina je i muž i žena trebaju paznje i da kad muž dodje kuci s posla nakon 12 sati umoran treba da se okupa jede malo odmori, al cekaj jel isto tako žena treba da se odmori?

Mi žene dosta postujemo koliko teško rade muzevi, al trebamo se pitati pa i mi smo ustali rano kao i muž, i mi smo sa djecom čitav dan, cisti, kuhaj, peri, igraj se sa djecom, onda ih okupaj spremi za krevet, i još se probudi koji put u pola noćiako djete place. I nama majkama pocne dan ujutro rano kao i muzu al čini mi se da sve zavrsimo puno kasnije. Isto tako eto ja sam sad na trudnickom al kad se vratim na posao, sve ovo će me cekati isto sto i sad radim pored posla. Znaci treba mi pomoć muza, treba i meni da pricam sa odraslom osobom, treba i meni se odmorim i posvetim sat ili dva. A ako muž neće da pomaze neka onda neocekuje od mene da sam superwoman.

Paznja treba da bude obostrana. Ali postavljacica teme treba da poprica sa muzem, kad oboje budu smireni i raspoloženi i da se pozale jedno drugome šta im nedostaje i da kažu. Svi se mi mjenjamo s godinama, a ubaci u to još djete.

Sve najbolje

Afrodita odkad to da ti nećeš da stajes na muku?:)

Za postavljacicu, ja mislim da njemu nedostaje sloboda. Izgleda da on nije bas shvatio šta brak donosi dok nije usao u njega, i sad ga to sve stiglo, posao, odgovornost, djete, a on ocigledno nije spreman za sve to.

Jao kakve su ove pojedine sto sumnjaju da postavljacicin muž ima drugu.

Pih, torokuse jedne zlobne i pakosne.

Gledajte svoja posla i zapitajte se da možda vas nema ljubavnicu čim je tako fin sa posla kad dodje i sijaju mu oci na vratima.

Bas mi se gadi ova diskusija trudnice, puna je iskompleksiranih mamica nabujalih hormona. Idite lijecite se.

ma opusti se scarlet-
videces kad pocne cerkica da mu trci s raširenim rukama kada dodje s posla, sve će doći na svoje.

a u međuvremenu ti nadji neku zanimaciju pored malene- vidjaj se s drustvom, rodbinom, otputuj negde,
jer kad si sama u zatvorenom sve ti izgleda gore i samo mislis o tome.
bićeš i ti raspoloženija, pa tako i on.
tata puno radi, a radi za vas troje!

sve najbolje

Mislim da je „Lolypopa” u pravu.
Muskarci se menjaju sa dolaskom bebe na svet.
Vise razmišljaju o tome šta i kako, a žena je ta koja se vise posvecujedetetu i domaćinstvu.

Mada, ko zna. Pokusaj da ga testiras, pa ćeš isama uvideti gde je krenulo to njegovo ponasanje. Način i metode testiranja ćeš morati sama da odaberes.

SrećNO !!!

pozz

Nisam citala komentare, nemam vremena ali ja mislim da to sve nije važno nego je vaznije kakav on odnos ima sa detetom. Ako mu je važna materijalnost onda neka živi sam ali on treba da vidi realnost. Mora da vidi da je mnogo na poslu, da nema vremena za dete i ženu i da kad dodje kuci da je nervozan. Da sam ja na tvom mestu, lepo bi ga sela i popricala sa njim. Rekla bi mu da ti je jako teško sto nije nikad kuci ali da razumes da mora da radi. I rekla bi mu da je najvaznije na ovom svetu da ste svi živi i zdravi. Vase dete treba biti broj jedan i da se za nju mucite ali nešto mora da se menja. ...es materijalnost kad dete ne zna za svog oca, jer nikad nije kuci a i kad jeste slabo je sa detetom. Ja sa muzem uvek pricam i non stop mu trpam u glavu kako su nam deca važna i ništa drugo, samo da smo živi i zdravi. Pre bi živela u autu ili na ulici samo da su mi oni živi i zdravi, ali u isto vreme vas dvoje morate imati postovanja jedno pred drugom. Popricaj sa njim i reci mu da sad želiš da se vise posveti detetu i da čim dodje kuci da bude sa detetom. Ne daj mu da prica o materijalnim stvarima, to je naucio na poslu a to ne sme da postoji kuci. Budite vise zajedno i ako ide, ide ako ne, nadam se da ćeš znati šta da uradis. Inače srećno, budi jaka i bori se koliko god možeš za vas troje, ali ako on ne želi makar se bori za sebe i to dete. Mi smo ti tu da ti pomognemo.

Samo da ti kažem da nisi jedina.

Vise od polovine parova koji su se dugo godina borili sa sterilitetom kad dobiju dete zapadne u krizu.