Nas je samo 3 (muž ja i beba od 9 meseci i ja sam se vratila na posao kad je maloj bilo 4 meseca)

Mi se svi budimo u 7. Onda je od 7 do 8 spremanje po kuci, oblacenje, presvlacenje, dorucak...

U 8 je vozimo kod moje mame ili svekrve koje je cuvaju naizmenicno.

Mi radimo do 5. Kuci dolazimo sa bebom oko 5:30.

Do 7:30 se igramo, kuvamo, kupamo je, zezamo se...U 7:30 spavanje za bebu. Onda nas dvoje imamo nekih 2-3 sata samo za sebe.

Menjamo se pa jedno kuva, a drugo se igra sa bebom u poslepodnevnim casovima.

Žena mi dolazi dva puta mesecno i celu kucu ocisti.

Vikendom se samo igramo sa malenom jer je poželimo tokom nedelje.

Videces, može se. Treba nekih mesec-dva da se ufistuljis, ali onda ide ko po loju.

Zamrzavam pumpkin soup ( moja djeca jedu 3-4 puta sedmicno sa hljebom kao glavni obrok), punjene paprike, bolognase sauce, muffins, banana hljeb, grah ma sve zivo.Odledjavam tako što izvadim noc prije, a ako zaboravim onda stavim u mikrovalnu samo na par minuta da malo omeksa pa prebacim u serpicu da skroz prokljuca pa ohladim.

Teleci rep iskuham sa cijelom mrkovm ( 3-4) , celerom, i par glavica crvneog luka oko 3-4 sata. Povrce bacim a meso ( isjeckano) i vodu podijelim i zaledim.
Noc prije izvadim iz zamrzivaca isjeckam celer i mrkvu i ostavim u plasticnoj posudi. Ujutro dok pravim kafu sve to sastavim u serpi dodam tjesteninu i ostivam frisko kuvanu supicu prije nego sto krenem na posao, ne uzme mi vise od 5 minuta.

Sutra ujutro prije posla pravim neku svoju corbicu. Veceras ću da skuham meso, luk , papriku i paradajz. Ohladim to i ostavim u frizider. Povrce koje zahtijava manje kuvanaja isjeckam i ostavim u plasticnim posudicama podijeljenim po tome kad se šta dodaje. Ujutro stavim serpu na sporet i samo dodajem povrce kad šta treba između pravljenja kafe, mijenjanja pelna.
Uzme 10-15 minuta ujutro a djeci ostaje friska corba ( uvijek za dva dana ).

Ne peglam ( ili vrlo rijetko). Polo majice ( koje mm najviše noći kacim direktno iz masine na ofinger, tako i mnoge druge majcie, bluze itd. Pazim kako vjesam ves i samo ga rukom ispravim.

Svaku vece obavim jedno od ciscenja prasinu, kuhinju, podove itd. Tako da mi za vikend ne ostaje puno, da mogu hodati sa djecom.

U nedjelju uvece sva drhtim od umora i zahvaljujem se bogu sto je sutra ponedjeljak pa idem na posao da se malo odmorim.

Moja beba tek treba da stigne krajem godine, a mene već hvata nervoza pri pomisli na organizaciju kad se budem morala vratiti na posao. Ovde u Holandiji porodjajno traje ukupno 16 nedelja, tj. kad beba napuni 3 meseca majka mora da se vrati na posao. Pod uslovom da uopste dobijemo obdaniste (to nam niko ne garantuje), znači da će beba 4 dana biti u obdanistu od 8 do otprilike 6 navece. Živimo u Amsterdamu, a meni treba sat vremena u jednom pravcu do posla. Radno vreme mi jeste klizno, ali moram da budem na poslu 8 i po sati (neplacena pauza je obavezna, ako ostanes da radis u toku pauze to je tvoj problem)... Plus, imam česta poslovna putovanja i redovno moram da ostanem da radim prekovremeno. Mi baka-servis nemamo, jer bake žive daleko, a da jedna od njih dodje ovamo je meni zadnja opcija... Neke moje koleginice uzimaju au-pair, ali nas stan nije dovoljno veliki da bismo udomili neku devojku... Znaci, situacija ne može da bude bolja... Srećom, moj muž preuzima dosta obaveza na sebe...

Zamrzavanje hrane jeste jedna od opcija da bi se sto bolje organizovalo vreme. Nije moja preferirana opcija, ali kad se mora - mora se. U sustini može skoro sve da se zaledi, važno je samo da jelo izvadis navece iz zamrzivaca i ostavis ga da se polako odmrzava u frizideru. Naročito je pogodno za hranu pecenu u rerni (npr. lazanja, musaka ili slično) ili sosove (onda možeš spagete ili makarone još dodatno da skuvas).

Važno je samo znati šta su prioriteti - jedna moja poznanica stalno tvrdi kako ne može da stigne ništa (iako su joj deca već 9 i 13 godina), iako radi part-time. Ali, zato prati sve sapunice na TV i ima up-to-date account na Facebook-u...

Odgovor je u PRAKSI. I nama je u početku bilo teško i haoticno, ali vremenom smo se uhodali. Ovo je manje vise nas raspored: Ja ustajem 30 minuta ranije prije sviju kako bi se spremila i pripremila dorucak za malenu (2 godine). Onda budim nju i muza. Ja je obucem i pocnem hraniti. Za to vrijeme se muž spremi, ja krecem na posao (izlazim iz kuce u 7:30), a on je spremi za polazak u vrtic. On je i vodi u vrtic jer je meni posao mnogo dalje i moram da vozim. On je takođe i dovodi iz vrtica, i dok ja dodjem (5:30), oni se presvuku i operu ruke. Rucak podgrijavamo (skuvan dan prije), rucamo i onda se igramo. Ponekad ja pocnem da pravim rucak za sutradan, ali posto nam je stan „otvorenog koncepta” i ja sam u istoj prostoriji sa njima. Ponekad pocnem kuvati tek kad ona legne. Inače gledam da pravim jednostavna, a zdrava i hranljiva jela. Dosta toga sma pojednostavila, kako bi ustedila vrijeme u pripremi.
Oko 7-7:30 je kupamo i stavljamo na spavanje. Nakon toga, skuvam ili zavrsim rucak, ponekad (jednom u dvije semdice) odemo (ja ili muž) u veliku nabavku, a nekad odlucimo da ništa ne radimo već da se malo opustimo i provedemo vrijeme zajedno. Uvece takođe pripremim šta ćemo i ja i mala da obuceme sljedeci dan. To mi ustedi dosta vremena ujutru.
Žena nam dolazi svake druge sedmice da ocisti stan (vrijedi svake pare!!!!), jer onda imamo vikende slobodne da idemo u parkic, zoloski vrt i da provodimo kvalitetno vrijeme zajedno. Dok nismo imali tetu koja nam je cistila bila sma pod većim stresom, jer bi svakog vikend amorali provesti pola dana u ciscenju. Obzirom da nemamo previse vremena u toku sedmice, ovo je velika pomoć. Mi samo održavamo cistim (preporucila bi mali bezicni usisivac!). Ovako možemo vise da se posvetimo djetetu vikendom. Vikendom obavezno perem ves.
S vremena na vrijeme platimo babysitter-ku kako bi muž i ja izasli, a ponekad se i baka ponudi da ostane sa unukom. Pomoć nikad ne odbijam :)

Kad si već tako dugo odsutna od kuce da li imate mogućnosti da platite da vam neko cisti i pegla pa da makar ne moras sa tim da se bakces?

I ja sam od četvrtka u istom sosu: muž odsutan po vise dana, dvoje dece od godinu i 3 godine, ja radim puno radno vreme. Meni je sve ovo neizvodivo da radim sama jer je muž jako često skroz odsutan od kuce tako da smo se mi opredelili da imamo au pair devojku, koja odvodi, dovodi decu iz vrtica + cisti i pegla. Ja kuvam, ali isto neka jela zamrzavam tako da kad dodjem s posla mogu da se opustim sa decom a ne da stojim za sporetom. Evo bas veceras sam pravila ogromnu tepsiju lazanja i posle vecere su ostale dve porcije za zamrzavanje (dve vecere za sve nas). Supu isto zamrzavam - isto kao i charmein ovu osnovnu supu zamrznem pa ona dodajem povrce da se skuva prilikom odmrzavanja, sos bolonjez takođe zamrzavam, i inače sva ta kuvana jela mogu da se zamrznu, fasirane snicle isto.

Fizikela,kao da je juče bilo kada smo pisali kako nas ceka porodjaj,a evo ga blizi se vreme povratka na posao.
Ja sam sličnu temu postavila ali me mame dobro isprasise :)))

Evo i sada rizikujem da dobijem stotinu minusa,ali kada sam dobro porazmislila o svemu dosla sam do zakljucka da će meni pomoć biti potrebna kako bi sve funkcionisalo.

Uzeli smo tetu koja jednom nedeljno spremi stan generalno (200 dinara joj je sat,a ja bih je platila i hiljadu koliko mi znaci sto ona bas detaljno opere prozore,podove,sanitarije,pomeri namestaj pa brise sve iza, ispod... Ma nema sanse da bih ja sa bebanom nasla vremena bas za ovakvu generalku i to u cugu... ), drugim danom pegla - ja sam moju peglu okacila o klin, znala sam da peglam do 4 ujutro jer mi se nakupljalo jer sam uvek bila u nekom kasnjenju sa poslovima).

Prostom racunicom ja za 4.500 dinara / mesecno imam rešen problem i spremanja i peglanja.
Sada svaki dan uradim šta stignem,ali vise nisam opterecena kao ranije.

Iako nemam pristalice kada krenem na posao bebu će cuvati dadilja koja će kuvati za mene i muza.

Što se tiče bebine hrane tu sam freak i to insistiram da spremam ja, svaki dan mora da bude sveza,izbalansirana, pazljivo pripremljena ali sada kada sam rasterecena gore navedenog mogu ovome da se posvetim.

Razlozi zbog kojih smo odlucili da platimo (iako nismo bas lovarni ) dadilju i pomoćnicu su moja zelja da kada se konacno doklackam umorna sa posla imam spremnu kucu i skuvan rucak i da mogu da se posvetim svom detetu, a biti mama je mnogo vise od toga da je kuca cista i hrana pripremljena, želim da setamo,pevamo,igramo se, čitamo... i placam vreme za nas. To, po meni, nema cenu.