Lepo što se slazes sa tvojima i sto decu ucis tome,ne znam šta bih ti rekla po pitanju te žene možda je dugo zelela da ima muza dete pa sad kad joj se zelja ispunila želi da sto vise uziva u tome.Svi smo mi razliciti i na razlicite nacine razmišljamo i funkcionisemo.Ono sto je za tebe ili mene normalno i prirodno možda drugima nije...
ja ovde imam samo ocai njegovu porodicu(ženu,i sina)i ponekad mislim da bi mi lakse bilo da ni on nije tu...On je covek izgleda opet uso u neki pubertet pa se ponasa ko da mu je 13 god a ne 45.Kad sam pocela da živim za mojim dragim njemu se to nije svidelo i bio je striktno protiv toga,a kad ga pitas zašto on nema odgovor.Kad sam zatrudnela rekao je da će doći kod nas tek kada se vencamo?! Međutim dosao je kada je Kristina imala manje od mesec dana,zahtevao je da nosim bebu u drugu sobu da bi on mogo da pusi iako ni mm nije pusio u stanu...stalno je nešto zakerao i terao inat,svaki put kad bi dosao...zato i kažem lakse bi mi bilo da se ne gledamo i da nije tu.Ostala familija kako moja tako i mog muza je u Srbiji ili negde rasuta po svetu tako da se mi redovno „vidjamo” preko skaype-a.Da nam nedostaju nedostaju nam i te kako...

Ja svaki put kažem da je super kad imaš familiju blizu,i zaista mi je krivo sto nam familija živi 2000km daleko.Svekrva mi je bila mesec dana i meni je tako teško palo kad se vracala da sam mogla vezala bih je da ne ide (figurativno naravno):))) Živim za dan kad ćemo svi biti na okupu a biće...uskoro nadam se...

Uzivaj sa tvojima i ne opterecuj se mnogo tudjim zivotima,ma koliko ti bili bliski jer ne znaš kako ko razmišlja,možda ta žena nema loše namere niti bilo šta loše misli al eto ne zna drugacije...

A možda joj je muž psihopata pa joj ne da da zove familiju.
U svakom slučaju ako su oni toliko zabrinuti trebali bi da je pozovu telefonom i kažu da bi voleli da je posete pa da vide šta će da im kaže.

ja sam one parole „uzdaj se u se' i u svoje kljuse”
Ne volim kad mi non stop neko visi nad glavom..volim da znam kada mi dolaze gosti (u to ubrajam i svoje najblize)..volim da imam svoj mali svijet..ne volim kad mi previse pametuju i drže predavanja..pa to bila riječ o mojoj familiji ili mm.
Familija mi je bitna i smatram da imamo OK odnos. Moja majka živi blizu nas, i vidjamo se par puta nedeljno ali na kratko, i brata isto tako..dodju na veceru ili obrnutno.

Sve ima svoje granice, tako i bliskost.
Sada mi je muzeva familija u posjeti. Mi smo u inostranstvu, a oni u Srbiji..pa su to posjete po mjesec dana. Svekrva, majka dva sina..ogorcena na zivot jer su sinovi vani..i cijeli joj se svijet vrti oko njih, ponekad zna da bude jako teska žena. Lako je svojoj majci nešto reci, dok muzevoj i ne bas. Ranije dok sam bila sama nije me tangiralo toliko neki njeni postupci i izjave..ali sada kada je dijete tu..pocelo mi je smetati..i pocelo nas je odvajati. Ljetos dok sam bila kod njih, bilo je par epizoda gdje su po mom mišljenju previse krenuli da se petljaju u sinov, s tim nas i moj zivot, da je u meni pocelo da stvara distancu prema njima. Stalno moraju (čitajte svekrva :)) biti u centru paznje. Sve se zajedno organizuje i planira..jednostavno nemamo svoj zivot..
Iskrena da budem..ma koliko vam to zvucilo bezobrazno..volim sto nisu blizu..i sto znam da će brzo svojoj kuci a da će se nas zivot vratiti u normalu. :)

i ja u potpunosti razumijem tu ženu.
ja sam raskinula visegodisnju vezu upravo zbog tog sto on nije bio spreman da zasnuje svoju porodicu, već je nastavljao da sve naše probleme i radosti svakodnevno dijeli sa svojom bazicnom porodicom (iz koje je potekao). najgore je bilo kad sa MAMOM prepricava kako „nismo uspjeli zaceti bebu ovaj mjesec”!!! to me je izuvalo iz cipela!
kad se zasniva porodica, onda bi ona trebala da je na 1.mjestu, a za ostalo se dogovara i kad se stigne...
ja i sa svojima imam ok odnos - čujemo se nekad sedmicno, nekad rjedje, obidjemo se od desavanja do desavanja - npr. nečiji rođendan ili neko drugo slavlje... sve u granicama normale - npr. ujutro odem do brata i poslije rucka se vracam...
naravno da smo tu jedni za druge ako nešto treba pomoći, ali daleko od tog da prepricavam svakodnevna desavanja ili lične stvari mene i mog partnera..
sada sam trudna i isti taj novo odnosa sam zadrzala, imam tetu koja mi pomaze i probleme svoje trudnoće dakako da ne prepricavam sa bazicnom porodicom, niti ih opterecujem svojim svakodnevnim potrebama...

Ne znamo koji je pravi razlog, zato ne bi trebalo da sudimo.

Ne znam šta ti nije OK. u ovoj priči?

Većinom familije iz provincije su navikle da se vidjajuju svaki bogovetni dan,braća,sestre,kumovi,rodjaci bliži,daljni,komšije...
Meni bi lično to bilo jako zamorno!
U većim gradovima je to manje zastupljeno,što zbog tempa života,što zbog prostorne udaljenosti.

U ovoj priči „devojka” od četrdesetak godina je uhvatila zadnji voz,ima muža,čeka bebu,kud ćeš bolje,treba je pustiti da użiva u svojoj porodici,a ne da dočekuje,ispraća familiju.Njen muž,beba su sad primarni u njenom životu,a ostali usput kad se vide,ništa obavezno.

Trebalo bi roditelji da je pozovu. Možda je maltretirana u braku i muž joj ne da da se cuje sa svojima. To bi trebalo proveriti. Abuse je česta pojava, tj. nasilje u braku.

Kakvi su to roditelji da ne pozovu dete da vide da li je dobro, pogotovo što se ona ne javlja, to je veoma sumnjivo.

illke, kažem obično svekrve i zaove, jer žene su sklone tom nekom provociranju iz niskih pobuda, da tako kažem.
rjetko ćeš cuti da djever maltretira snahu napr ili da svastika provocira zeta, možda u nekim ekstremnim slučajevima.

lično nemam problema sa svekrvom jer moja svekrva je izuzetno dobra žena, a viidm da i ti o svojoj uvijek pricas u superlativu:))

posto me pojedine kone prozivaju:
moje mišljenje je da brak nije „srodstvo na papiru”...čak šta vise, brak po meni nikad i ne može biti „srodstvo” - brak je zajednica u koju dobrovoljno stupa dvoje ljudi. za brak je bitno da se ljudi slazu, da su sličnih stavova i ciljeva u zivotu, da imaju priblizna interesovanja (jer ako je samo ljubav ili strast prisutna, ma ode sve u helac...:) )
bazicna porodica je ono što ne biramo, volimo se i postujemo, ali ne znači da smo sličnih mišljenja, interesovanja, ciljeva...
imam rodjaku koju jako volim i obilazimo se, odrasle smo zajedno i kako sestre smo, ali su se nasi putevi razisli po zavrsetku srednje skole - ona se udala i stvorila porodicu, a ja sam uvijek tražila nešto više, nešto drugacije..
danas, na zalost, iako je volim i postujem njene zivotne prioritete, s njom mogu da pricam samo o njenoj djeci (koju obozavam, a i ona mene), rucku ili poslu-kako joj je teško, i o monotoniju u njenom braku... :(
s takvom osobom ne bih mogla da živim svoj zivot, jer bismo ubrzo jedna drugoj dosadile i bile bi obe nezadovoljne...

zašto mislis da je samo i iskljucivo ispravno to što se desava u tvojoj porodici?
ja kljuceve svog stana dam na koristenje ako neko spava kod mene - da možemo neovisno da funkcionisemo, a ne da moramo da se javljamo jedni drugima jesmo li na kafi u gradu ili u wc-u. oni fazoni „kljuc pod otirac” i sl. mi idu na Q.
uvijek sam se grozila kad vidim kako ljudi jedni drugima ulaze u kucu i bez kucanja ili kad se kone „serpetaju” i takmice koja će kojoj vise...

kao sto kažeš da nisu svi spremni „zasiti usta” jer to drugoj strani tako pase, trebaš znati da nisu svi spremni da mijenjaju svoj zivot i da žive u cergama sa rodjacima od 1. koljena pa nadalje..

to je takođe stvar izbora - prema tome: nema „ispravnog” i „neispravnog”, ima samo ono sto nam pase ili ne...na nama je da izaberemo...