..majka nije ni ona koja samo disciplinuje ni ona koja samo sve prihvata ni ona koja shalje dete u kaznu

mi smo od krvi i mesa,imamo razlichita raspoloženja ,imamo svoje zelje strahove ideje...
dete to sve odlično zna,prirodno ,nesvesno

da bi ono bilo i postalo dobro vaspitano i sutra kvalitetna licnost mora da upije sve to od majke i oca..ajde da sad prichamo samo o majci

znaci majka mora da bude takva,majka je ta koja mora da bude dobra i vaspitana ,kvalitetna licnost
ako nam s e nešto ne svidja kod nas samih onda moramo to promeniti jer će dete sve upiti od nas

ako dete radi nešto po meni nedopustivo,onda moram sebe da promenim,ja sam ta koja radi nešto pogresno ,a dete nastavlja 'tradiciju'

promeni se!

Holdena...shto bi se reklo milion dolara pitanje...;0)))

Po meni odgovorna,pozrtvovana,privrzhena,smirena,odlucna i puna ljubavi...majka.
Ono shto tebe konkretno muci je ta disciplina, kontrola.Ali veruj mi deca to dozhivljavaju kao zashtitu ako su shvacena i kada se naravno razumno postavi prema decijim potrebama.

normalno da je disciplina važna kao i postvljanje granica, i vjerujem da se sve to može postici uz puno rada i strpljenja sa roditeljske strane.
nema ništa loše u tome da se dijete posalje u cosak, dobije i po guzi malo ako bas treba
mislim da je kod uspostavljanja autoriteta vrlo važno ostati dosljedan svojim stavovima i biti pribran, tj ne gubiti kotrolu i ne vikati bez veze.

„I, da, nisam protiv kazne, ne. Ali- da li to treba da čini otac, a majka jedino da blago prekoreva ( opet, kažem, u idealnom slučaju )?”

Ovo je slično kao da si pitala da li sex stalno treba da bude u misionarskom polozaju, da li žena u vezi mora da bude mladja od muskarca, da li muskarac mora da zaradjuje vise...

Moj odgovor je na sva pitanja ne, ali će se odgovor razlikovati od osobe do osobe, okolnosti i karaktera. Naravno da će biti onih koji primenjuju metod „Cekaj da ti otac dodje sa posle”. Moj muž nije babaroga, mi uloge u vaspitanju ravnopravno delimo, ali to ne mora da znači da je svima takav model idealan. Opet, ne trazi idealu, nego gledaj šta u vasoj malenoj porodici radi.

postojii druga opcija,prevazidjena doduse:D

Holdena, nemoj da se plasis da budes i stroga kada treba.

Klincima treba koliko i ljubavi toliko i pravila da bi se formirali.
Važno je da se ti i muž dogovorite šta je vama važno i da se pridržavate toga.

Naravno da se kroz godine i roditelji i djeca mijenjaju. Djeca odrastaju, a roditelji se prilagodavaju novim periodima.

I na kraju, nije važno ko disciplinuje djecu, važno je da ste ti i muž u „istom timu”. Treba da podržavati jedno drugo pred djetetom čak i kad se ne slazete jedno sa drugim.

Vaspitanje je veoma bitno, ali sam sigurna da i genetika igra odredjenu ulogu.
Znaci ima nekih odrednica koje su iste ili slične kod mnoge dece, ali se isto tako deca razlikuju, svako dete je jedna neponovljiva licnost.

Znaci može majka da bude super u vaspitanju deteta koje je ok, a kad dobije drugo dete koje je nemirko može ta ista majka da pocne da cupa kosu od muke, iako se hvalila sa prvim detetom da ga je super vaspitala i da je veoma vesta u tome, da nema kod nje cile mile.

Dobar odgovor Komunikativna!

Ova tema je za mene veoma veliki buckuris od pitanja al' se na kraju svede na isto - jel' treba neko drugi da bude autoritet mom djetetu a ja samo da ga ljubim, mazim, pazim, sve cinim za njega? Moj odgovor je apsolutno ne a pogotovo ne stavka da moj muž treba da ima 'stroziju' ulogu u roditeljstvu a ja 'onu blagu, majcinsku'.
Moj muž ima svoj skup kvaliteta koji se po mnogo cemu razlikuju od mojih i zato smo dobar tim al' uopste ne vazi neko određeno pravilo kakav bi on trebao da bude (ili ja) da tezimo ka kategoriji 'idealnih roditelja'.

Meni sto je prvo palo na pamet nakon citanja ove teme je jedno pitanje:
Koliko godina ima postavljacica teme kao i ostale sto odgovaraju?
Možda je u mojoj glavi ovo pitanje malo vise o zrelosti roditelja a možda je opet do licnosti.

Evo da ne bude da prozivam druge, nego da se prva prijavim.

Ja imam 37 godina i iz ovog ugla tonu sto lijepog sto lošeg zivotnog iskustva.

Prvo dijete sam rodila sa 30 godina i do tada sam svasta nešto prošla.

Nemam uopste nekih VELIKIh dilema oko vaspitanja djece. Naravno da imam dilema u svakodnevnom zivotu oko djece al' nekih 'elementarnih' tipa ovih pitanja nemam.

Može biti da je pitanje godina a može biti da je i pitanje dosadasnjeg iskustva (opet kažem, sto dobrog, sto lošeg).

„Ali, da li je majka takozvani autoritet, ona koja treba da kaznjava i disciplinuje svoje dete, ili je majka jedno beskrajno strpljivo, smireno, i, pre svega, empaticno biće, koje uvek, i pre svega oseca i razume ??? ”

Moj odgovor je da sam ja 100% autoritet svojoj djeci, disciplinujem ih mirno i dosljedno, ocekujem od njih da slijede kucna pravila, da imaju 'kucne poslove', da se lijepo ponasaju prema drugima, da nema nasilja, udaranja, vikanja. Znaci to postizem svojim autoritetom i to sigurno bolje nego moj muž. Isto tako sam relativno strpljiva, ljubim se sa djecom po 100 puta na dan, gnjavimo se, mazimo, osjecam jaku vezu sa njima.

U nasoj kuci sam ja ta koja 'stvari pokrece', imam mnogo vise energije od muza, stignem na sto strana i dosljednija sam sa djecom. On je divan sa njima, može sve sto i ja, al' sve je to na njegov način. Nije toliko dosljedan, mnogo brze odustane, brze se iznervira, itd. Ima on i TONU jakih kvaliteta (boljih od mojih) ali su oni vise u oblasti 'igranja, rvanja, ganjanja po kuci dok svi cice od smijeha, itd'.

Nedavno je vodio djecu na bazen (jer ja nisam mogla) i kaže 'oboje su bili loše raspoloženi i ni jedno nije uslo u vodu„. Sledeće nedelje odvedem ih ja i na brzaka ih spremim i otpratim do instruktora kad mi pridje neka mama koju nisam ni znala i kaže ”ti to mnogo bolje obavljas od muza. On je prošle nedelje veoma brzo odustao.„ Nije me iznenadilo, čim mi je rekao da 'nisu ni usli u bazen', znala sam da je do njega a ne do djece.
Djeci treba jaka podrska, da im neko pomogne u početku da nadju svoje samopouzdanje a ako ga roditelj nema, dijete će ga traziti od okoline (a to je onda VEOMA klimavo).
Moja djeca sa mnom sve mogu a sa muzem dosta manje. Jednostavno je to u mojoj glavi do stava. Mi se zabavimo, napravim 'hajku, uzbudjenje, tapsanje, pokazem podrsku' i oni kroz igru hoće i mogu sve (pa da i slusaju). A kad treba da ih disciplinujem, samo ih zovnem imenom i kažem 'jel' treba ja da pocnem da brojim' i oboje znaju šta im je ciniti.
Zato drage mame, ne cekajte da vam drugi vaspitaju djecu, da neko drugi bude autoritet kod djece. Nismo mi žene samo blaga, divna, mila lica koja treba da su tu za djecu da ih mazimo, pazimo, kuvamo. Mi smo im primjer jakih licnosti, žena koje mogu sve i od nas uce da mogu da budu i bolji od nas. ”

Ne verujem da je do godina već mislim da holdena ima neki drugi neprevazidjen problem ili secanje iz sopstvenog detinjstva.
Inače, ja sam cerku dobila sa 22 a sada mi je 28. Ne smatram sebe premladom majkom. Zao mi je samo sto nisam nekim velikim stvarima ostala dosledna. Uzgred, znam dosta mladjih majki od mene same koje sve to tako super menadziraju da im skidam kapu sa glave.

Holdena

Kako bi bilo da general bez plana srlja u ofanzivnu akciju? Šta mislis kakav bi rezultat bio?

E pa tako isto i buduci roditelj ne treba da radi stihijski i da „gradi” svoj stav kad dijete dodje. Taj stav treba već dobrim dijelom da bude unapred izgradjen.

draga holdena,
pratila sam i prethodnu temu o agresiji, ali posto sam lenja retko se javljam na diskusije. međutim, posto vidim da se preispitujes šta je majka, da li si dobra ili ne, da li si ti negde zakazala ili ne, ne mogoh izdrzati da se ne javim i da sa tobom podelim moje iskustvo. možda ćeš se i ti u svemu ovome prepoznati.

imam 2 bebe, kcerka 22 meseca, decak 4 meseca. dakle drugi put sam ostala trudna kad je mala imala 9 meseci, tj. kroz moju trudnoću je ona puzala, pocela da ustaje na noge, da prohodava, milion puta na dan da pada. paralelno sa kretanjem krenulo je i bezgranicno ispitivanje sveta oko sebe. sve da pipne, sve da dirne da vidi kako funkcionise. dosta smo obezbedili stan, ali opet ne mogu ni sve da podignem na nedostupnu visinu. tako su moji dani prolazili u ponavljanju NE, NEMOJ, PAZI!!! druga trudnoća mi je bila prilično teska i naporna. dete radoznalo, ja umorna, spora, nenaspavana i nestrpljiva. usled bure hormona (a sada vidim da je to bilo u pitanju) postavljala sam slična pitanja kao i ti. kako ću sa dvoje kada ne mogu s jednom da izadjem na kraj???? da se razumemo, moja kcerka je ziva i nemirna (nije imala agresivnih faza), ali ne radi ništa što ne rade druga deca. ali ja to tokom trudnoće nisam videla. ona je za mene bila divlja i nemoguća. sad kad sam se porodila, vidim da su jednostavno hormoni dirigovali mojim ponasanjem, usled svog umora i neraspolozenja, nisam se znala postaviti prema njoj, sto je rezultovalo njenim „problematičnim” ponasanjem.

sada je sve pod kontrolom, ona brata obozava, nikad ga neće namerno povrediti, ali naravno jedno oko je uvek na njih dvoje, ni sekunde ih ne ostavljam same. u odnosu na stanje tokom trudnoće sada živimo u harmoniji. i dalje se desi da moram malo podviknuti zbog kojekakvih nestasluka, ali time out nisam koristila sedmicama, nema potrebe. uz puno strpljenja sve se „dogovorimo” i nekako izboxam da bude po mome.

da sumiram, dete je dete, od plastelina može se reci, mi ga moramo oblikovati. ja sam tokom trudnoće bila „grozna”, neraspolozena, nestrpljiva i to se ogledalo u mojoj kcerci. sada je sve super, uzivam u mojoj deci,a mislim da ni njima nije loše sa mnom :).

možda i tebe hormoni toliko drmaju, da ne možeš ni da sagledas gde je problem (ako ga uopste ima), samo polako, probaj da se smiris i da smireno reagujes u nekim „problematičnim” situacijama. sigurna sam da je u pitanju vrlo prolazna kriza i da ćeš za koji mesec ponovo biti svoja u svojoj kozi.

želim ti predivnu trudnoću, mazi stomacic, a malu djavolicu ljubi i grli.

E, ovo je majka :)
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/204547/Majka-vratila-bebu-u-zivot

Majka je MAJKA - a to se ne može opisati rečima, po meni je to uzviseni osecaj koji svaka majka nosi u sebi, odgovornost, beskrajna apsolutna ljubav, smernica svome detetu ... i svako je na svoj način majka svome detetu :)

Autoritet postignut batinama je samo privremen i po meni lažno zavaravanje roditelja da imaju kontrolu. Traje samo dok je roditelj jači od deteta. Šta treba da bude kad roditelji ostare, da ih deca mlate i tako ispoljavaju svoj novoosvojeni autoritet (a ovakvih slučajeva na zalost ima puno, samo pogledajte hroniku bilo kojih novina).

„Nije da nema ništa loše”-Htela sam da kažem-NEMA Ništa LOšE.

Dugo me nije bilo na ovim diskusijama pa mi objasnite šta znaci ovo ocjenjivanje poruka. Kakav je to fazon? Ko ste ustvari vi da ocjenjujete moju poruku? Mišljenje moje kao i vase i imam pravo na to.

Mislim gluposti...kao da ste djeca majke mi a ne zrele žene !

(hajde molim Vas ocjenite mi i ovu poruku)

Nemam sada vremena da čitam druge komentare, ali mi je pri ruci jedna decija slikovnica, ovako pocinje:

Šta je jedan? 1.

Jedan i jedini je Bog. On je tvorac sveta i coveka u njemu. Bog je stvorio iz ljubavi.

Jedan i jedini je otac. Otac je najvazniji covek na svetu. Uz oca dete raste i uci se da bude dobar covek.

Jedna i jedina je majka. Majka je uvek uz svoje dete, puna je ljubavi i razumevanja. DETE OD MAJKE UCI KAKO TREBA DA VOLI CEO SVET.

I td.

Pusta zelja, nisam u drugom stanju ali od ovih minusa mogla bih da zatrudnim. Vidi sad ova me optuzi za pocinioca krivicnih djela i fizickog zlostavljanja.

Majke mi postalo je bas zanimljivo :)