Prvo, ne može ljekar da te zaustavi da ne uradis test koji želiš. Ako neće ovaj ljekar, može promijeniti ljekara pa će drugi da naruci test. Znaci, to joj je NAJMANJI problem. Ja sam ljekara u prosloj trudnoći promijenila u 7. mjeseci (duza prica) i napravila sam super odluku.

Drugo, ono vaznije. Tvoja prijateljica je u VELIKOJ zabludi ako misli da će joj amnio osigurati dijete normalnog razvoja.
U OGRMONOJ zabludi!!!!
Amnio testira neke od znanih poremecaja ali ne može da dijagnozira TONU drugih. Ako kaže da 'ne želi iznenandjenje na kraju, jer je tada prekasno„, onda nije trebala ni da se upusta u ovu trudnoću. Ignorancija ovog nivoa me izluđuje jer zar je moguće da ima 40+ godina a da nema pojma da joj amnio nije osiguranje. Osiguranja nema i neće ga naći ma koliko ga tražila.

Da li bih ja 'gurala svoje ili vjerovala ljekaru', ja mogu sa sigurnoscu reći da bih 'gurala svoje' i radila amnio. Ipak, treba znati da amnio nije nikakav siguran odgovor a da ako je ona imala pobacaje, ima rizik i da od amnio dobije spontani (veoma mali ali postoji). Na njoj je lično da odluci šta će ali kad već pravi takve odluke, proporuci joj malo da pojaca obrazovanje pa da procita o tome šta isklucuje sa amnio (i inače o trudnicama od 40+ godina i djecom sa posebnim potrebama).

Od mojih 17 bliskih prijateljica koje imamo djecu sa posebnim potrebama, samo par je moglo da sazna da će imati dijete razlicitog razvoja. Ostalima je bilo da se iznenade - neke po rođenju a neke i dosta kasnije. Ja mog sina nisam mogla ni sa jednim testom da predvidim (svi genetski testovi su mu cisti 100% - za sada) ali mogu da tvrdim sa sigurnoscu da nam je zivot bolji sto nismo. Ne valja se sve ni znati u naprijed - ma koliko mi zeljeli osiguranja.”

Slazem se u potpunosti sa mamicom iznad ja nisam htela da radim amino iz razloga sto sam imala spontani pre ove trudnoće i nisam htela da rizikujem još jedan.U potponosti sam bila spremna da rodim bebu pa makar ona ne bila „savrsena”!Koliko sam stresa dozivela u trudnoći i kakve sam odvratne snove imala bila sam u stalnom strahu da nešto nije u redu!Koliko sam samo bila srećna kada je moja svrcka dosla na svet,i koji mi je kamen pao sa srca kad su mi rekli da je sve u redu i čak je dobila najviše ocene.Skidam kapu svakoj majci koja i pored nekog ozbiljnog problema i dalje voli svoje dete i celu borbu vodi sa osmehom na licu!Jedno veliko svaka cast Sarena Laza i svakoj mamici koja ima sličan problem!Nasa deca su naše blago i to treba zauvek da ostanu ma šta se desilo i kako se iskomplikovalo!

kalavestra, potpisujem od a do š! Naravno da niko ne misli da je dobar rezultat amniocenteze garancija da će sve biti super sa bebom. Ali, naše je pravo da znamo, sve što se može unapred znati. Informacija je moć, i sve što može da nas pripremi na ishod drugačiji od zamišljenog je prava stvar! Život je tako komplikovan i sa podizanjem tipične dece, a kamoli da uletiš u takvu nepoznanicu kao što je odgoj deteta sa PP nepripremljen. Ja svima koji iz dana u dan to rade zaista skidam kapu.Ne mogu da kažem da sam bila u tim vodama ali recimo da sam umočila noge u tu vodu, kroz podizanje mog sina čiji je rani razvoj bio u najmanju ruku komplikovan.

Takođe je bitan i ovaj aspekt braće i sestara, na koji se retko ko osvrće na ovakvim temama, a oni su ti koji su generacijski vezani i sigurno će poneti svojevrstan teret, naravno ne svojom voljom. Kažu da na razvoj dece najviše uticaja imaju siblings (braća i sestre) a ne roditelji, pa eto i to treba imati u vidu.

Postavljacici teme- ako tvoju prijateljicu vodi doktor za riz. trudnoće, verujem da ima puno iskustva. Znam za trend, pogotovo u zap. evropi da trudnicama koje su začele preko IVF ili blizanačkim trudnoćama ne žele da rade amnio zbog rizika od pobačaja. Umesto toga, dobro gledaju na UZ, mere NT(debljinu nuhalnog nabora). Ako su joj ovo sve uradili a ona još uvek nije mirna, neka razgovara sa doktorom o tome kako se oseća. Trudnoća je specifično stanje organizma i doktori moraju da uzmu u obzir i tu psihilošku komponentu, svaku zebnju i strah trudnice da shvate ozbiljno

Pozdrav i srećno!

Evo da se javim ja opet sa par stvari koje želim da pojasnim.A

1 - Ja ni u jednom trenutku nisam rekla da ne treba raditi amnio. Čak šta vise rekla sam da bih ja sa sigurnoscu radila kako ja hoću i radila bih amnio. Lično mislim da svaka osoba treba da radi sve testove koje želi da radi a i ja sama ću raditi amnio i sve sto mogu sledeći put (kao sto sam radila i u poslednje 2 trudnoće).
Poenta je bila da amnio nije nikakvo osiguranje! Ama bas nikakvo. Može da zajedno sa ultrazvukom osvijetli nekolicinu poremecaja ali ostaje mali milion onih koje ne može da otrije. Moje osvrtanje na ovu temu nije pocela sa tim da li treba ili ne treba da se radi amnio već garancija koja se trazi testovima.

2 - Imati dijete sa posebnim potrebama nije obično vlastiti izbor 'hrabrih'. Desi sa a na roditelju je da se nosi sa onim što je pred njim. Nema tu nikakvo herojstva. Svaki normalan roditelj voli svoje dijete i radi sve sto je moguće da tom djetetu stvori najbolji zivot. Jedina zabluda onih koji ipak nemaju iskustva a sude sa strane je da je imati ovakvo dijete propast - da ono većinom utice negativno na porodicu. To nije tačno i to teško mozete razumjeti ako nemate licnog dodira sa porodicom koja ima ovakvo dijete. Djeca kao moj sin unesu neprocjenjivu sreću u zivote koje dodirnu a to se ipak ne može opisati ovako rijecima. To se mora dozivjeti ili biti u blizini onoga ko takav zivot živi.

3 - Braca i sestre djece sa posebnim potrebama nisu 'kaznjena' jer imaju u porodici dijete sa posebnim potrebama. To je OGROMNA zabluda. Naravno da u svakoj statistici ja pricam o nekoj 'normalnoj distribuciji' a ne onih 5% na dnu ili na vrhu. Uvijek ima ekstremnosti i loših i dobrih. Al' neka normalna sredina, znaci neka normalna porodica i djeca u njoj će imati sasvim normalno djetinjstvo i pored brata ili sestre sa posebnim potrebama i čak šta vise, imat će i tonu pozitivnih uticaja ovakve porodice.

Ja mislim da testove treba raditi, treba se pripremiti i napraviti koja god odluka vasoj porodici odgovara (pa naravno i abortus u slučajevima kad to porodica odluci) ali treba isto tako znati da je ignorantno misliti da se covjek može osigurati da će imati dijete normalnog razvoja ako testovi pokazu da je sve na izgled ok.

Nas primjer je dokaz da to nije tačno, mog sina nismo ni sa jednim testom mogli predvidjeti prije rođenja (a ni odmah nakon), a to je slučaj sa većinom djece mojih prijateljica.
Jedna je pocela da ima nevjerovatne napade epilepsije 3 mjeseca nakon rođenja (normalan MRI mozga i svi tipicni genetski testovi ok). Ta djecojcica nije prezivjela svoj 5. rođendan. Drugoj je kcerka imala iznenadan izliv krvi u mozak sa 4 mjeseca - neki metabolicki poremecaj koji ne bi nasla testovima - i sad živi ali zaostaje u razvoju u svakoj oblasti.
Jedna ima djevojcicu (bliznakinju) koja je sa 2 godine dobila rak mozga (i prezivjela već 6 godina) ali ima ostecenja koja neće prevazici. Jedna opet ima sina koji je samo zaostajao u razvoju u svakom pogledu (sjedenju, hodanju, itd) da bi u stvari imao vise emotivnih problema nego ista - anksioznost koja ga zaustavlja u razvoju. Jedna je opet imala situaciju da je dijete 'prezivjelo' SIDS ali sa ogromnim ostecenjem mozga.
Mogu ja još ovde da nabrajam ali poenta je u tome da ni jedna od ovih nabrojanih nije mogla da predvidi svoje dijete testovima. Vecina ih je radila sve predlozene testove ali oni nisu mogli da predvide ove ishode. Sva nasa djeca su na razlicitom stepenu razvoja. Ali na kraju balade, sve smo 6-8 godina već u ovom svijetu i ni jednu nećeš cuti da misli da joj je zivot prestao onog dana kad se to dijete rodilo. Ima teskih dana, ima dobrih dana, imamo sve tonu vise troskova i vise obaveza ali ono sto djeca kao nasa unesu u porodicu teško možeš nekom objasniti. To se mora ili dozivjeti ili biti u blizini porodice kao naše - tek onda se neke kockice slože.

A dotle ja samo zvucim kao neko ko propagira svoju pricu iako vecina svijeta ne želi da cuje da nas vecina ima sličnu sansu da se nađemou ovoj situaciji - oko 12% populacije pripada nasem svijetu a statistika nas ne zaobilazi. Mene još najviše muce dijagnoze tipa autisma gdje nemas ama bas nikakve sanse za sada da predvidis ovu dijagnozu a može te udariti ko vreca cigli i da ne znaš šta te udarilo (i to nekad i godinu i nešto poslije sasvim na oko normalnog razvoja).

cerovice, e jesi se nalupetala u zadnjem postu sto te citirala JoannaL.

To su bre vrlo delikatne stvari, nema nikakve garancije ni sigurnosti, svako dete je posebno, unikatno, divno, svet za sebe koji treba negovati.

JoannaL, nismo svi isti, niti su sve majke iste, ima majki kojima babe podizu decu dok one rade u fabrici u nemackoj ili doktorat u americi a dete u kini, pa ih vidjaju jednom godisnje u najboljem slučaju, da ne idem sad u neke još ekstremnije primere, dosli bi brzo do toga ko zasluzuje da bude majka a to su opasne vode, gde povuci liniju?

SLO, u vezi odrastanja u familiji, ja sam vise mislila na kasnije, kad roditelja ne bude, kad se deca odvoje i postanu samostalni, nekako smo svi jedinke, živimo u sebičnom drustvu, nemamo vremena za druge pa ni za bracu i sestre, eto na to sam mislila.

Samo kratka komentar: pada mi u oci to da ljudi često govore da 'skidaju kapu' majkama i porodicama koje imaju djecu sa posebnim potrebama...nešto mi se tu ne svidja. Sto SLO rece, nema tu herojstva, to je zivot, to su nasa djeca...mi samo radimo sto je najbolje za njih, i za savrsene i nesavrsene. To kad 'skidamo kapu' ispade kao da mi ostali to isto ne bi radili kad bi nas zadesilo...

Skoljka ima žena koje kada saznaju da ima daca imaju neki problem sklone bebu ili ako je već rođena daju ih u nekakve ustanove jer one to ne mogu ili ne žele,meni je to sa jedne strane rurno i ne razumljivo a sa druge opet negde i mogu da razumem.Lično ne bih digla ruke od svog deteta da ima bilo kakav problem ali to sam samo ja i samo moje mišljenje.Pitam se da li one majke koje rode zdravo dete i daju ga u dom ili šta znam gde imaju li srca,mozga,duse kao i one koje rode dete sa posebnim potrebama?Smatram da je onda bolje da ga sklone ako već neće da se okupiraju ali kako nisam za abortuse ...ne znam to je sve vrlo pipljivo i osetljivo za diskutovanje...