Dragi Dragose !
Procito sam vas clanak sa zadovoljstvom i bas ste lepo napisali taj clanak o Hercegovini . Čak mi se clanak i svidio . Jedino sto sam bio razocaran je stvar da vam clanak zvoci teorijski dobar , a niste obradili ni jedan slučaj sa financijskog pogleda naprimer ocekivo sam da napravite financijski proracun , recimo goiti jabuke u Popovom polju i plasirati te iste jabuke recimo u Svedsku na trziste . Ocekivo sam da navedete u vasoj finncijskoj kalkulaciji . recimo investor ako želi da ulozi 2 miliona eura u 1000 hektara zemlje koja ima priliku da se navodnjava koji su njegovi rizici koji su troskovi koje su mogućnosti ili odkupiti zemlju od privatnika ili je iznajmiti recimo na 50 godina . Onda Kalkulaciju radne snage recimo treba da zaposli 20 ljudi 12 meseci godisnje i 15 ljudi sezonski 6 mjeseci . Koje su beneficije radnoj snagi .
Onda koju opremu treba da kupi za obradu zemljista i za navodnjavanje .
Način pakovanja jabuka na trziste . Naprimer velicinu kutija tezinu kutija dali trebaju jabuke da se codiraju dali trebaju da se prevuku voskom . Koja je papirologija da se izvoze na strano trziste. Koja vrsta pestisida je dozvoljena da se upotrebi na vocke .Koja vrsta jabika je najbolje gajiti . Dosta se toga treba znati pre vego se novac ulozi u vece projekte Nije to bas ono Daj mi Mare onu stvar sto bih rekli u mojoj krsnoj Hercegovini . Ovo hoću da recem lično bih bio zinteresovan uloziti u moju Hercegovinu . ali ja ocekujem zaradu .na investiciju . inače neću investirati
Puno pozdrava ako imate uradjenu i jednu kalkulaciju bio bih zainteresovan sesti i pricati o poslu i sa vama i sa presednikom opstine Ljubinje naprimer . Znam da oni u Ljubinju gaje određeno bilje koje ima mesta u zapadnickom trzistu .

Pa duvan je jako losa stvar za ljudsko telo i oseco bih se jako loše kad bih moj proizvod trovo ljude . Jer pusenje je jako loše za zdravlje ja njkad u zivotu nisam zapalio cigaru pa nebih voleo da proizvodim proizvod koji ja lično ne želim upotrebi ,
To ti je malo moralna osetljiva stvar taj duhan
eto toliko za sada hvala draga zemljakinjo

Odličan clanak - strucno i znalacki odabrani i koncipirani segmenti.

Apsolutno se slazem da Hercegovina da ima svoj „edge” u klimi ili suncu :), zemljistu, a nadodala bih još i ljudima - njihovoj izdrzljivosti i intelektualnim, kao i i fizickim, sposobnost po kojima su prepoznatljivi.

Što se tiče provincijalizma - odlično prokomentarisano uz vrlo slikovit i realan primjer, kao i sama istorijska nesredjenost regiona, te i njen direktan uticaj na stanovnistvo koje, nazalost, istorijski nije imalo sanse da se razvije vise od nekoliko dekada nakon kojih bi opet sustinski fokus bio na pukom prezivljavanju... umjesto na drugim „normalnim” stvarima kao planu razvoja.

Mislim da plastenici voca i povrca bi bili najrealniji i profitabilniji, kao i sami vinogradi ili proizvodnja vina (uz suhe smokve, kajsije, orahe, bademe...). Fokusiranje na razvoj ugovora, plasman na trzistu, izgradnju prepoznatljivog brand-imena ili kategorije koja bi se vezivala sa bogatom istorijom regiona, suncanim danima, duhom, itd.

Sve sto je navedeno je u potencijalnoj igri, samo je jedna stvar zabrinjavajuca (naravno osim politicke klime ili državnih regulacija) - napominje se da trziste i poslovne veze postoje... mislim da nedostaje koncepcija - koje trziste postoji? koje bi trebali targetirati i kakve poslovne veze su nam potrebne da bi bili uspjesni? Šta se treba nadograditi a šta se treba iz korijena graditi? Pausalan osvrt sa ovoga aspekta.

koje bi trebali targetirati i kakve poslovne veze su nam potrebne da bi bili uspjesni? Pausalan osvrt sa ovoga aspekta.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ ------------------------------------------------------------------------------------------------------
:))))))))))))))) )))))))))))))))))))))))))))))))00:(((((((((((((((((

He-he, sto bi Binchi rekao, „bioskop opet radi”.

Od svih 5 nickova, najljepse ti ovaj „Oparaj” stoji :) Jel' ono 5 da ih prebrojim u sebi...

Uspori malo sa smajlijima i crticama, dobices upalu misica ;)

He-he Veselka - ama mustra je neprevazidjena :) Teks - nas „mutual” friend ;)

Tema je cistka desetka, a Veselkina ideja je predobra! Šta predobra, inspirativna :))
„plesti i tkati koristeci prirodnu vunu koja bi se preradjivala u jednoj velikoj ”cesljari„ lociranoj u planinskom dijelu Istocne Hercegovine.”

Mislim stvarno, još da ubacimo i vez... bijele kosulje sa vezom, haljinice za malene curice... da ne zaboravim one pletene tasnice. Nasi cilimi su prelijepi, sjecam se onih koje je moja baka pravila. Pricala je kako su se na stanu pleli kada je bila mlada i uvijek mi je bila zelja to vidjeti, ali niti sam taj stan imala priliku vidjeti, niti baku da plete :( ali zato jesam vreteno, ono kada se vuna prede, stvarno je kao u Trnoruzici, to je ostavilo tako jak utisak na mene dok sam gledala kako se vjesto okrece vuna i formira vunena nit.

Da je skoncentrisati svu ovu proizvodnju voca (svjezeg i susenog), vina, cilima... u jednom selu, iz kojeg se dalje izvozi na odabrana „trzista” a istovremeno uloziti i u mocan marketing. Napraviti etno-selo iz kojeg proizvodi dolaze, tako da turisti mogu doći da vide kako se u Hercegovini pravi vino, cilimi, bere, uzgaja i susi voce vijekovima... probati domaću hranu, sir, krtole i domaćeg hljega ispod saca :)), obrnuti kojeg janjca, prsuta, suhi smokava i kajsija, oraha i badema, zaliti zedj sa prirodnim sokovima - drenjina, kupina, breskvih... , opustiti se uz koju pletaru vina (a može i rakija).

Mogao bi se i festival napraviti krajem avgusta ili u septembru kada je berba i gazanje grozdja u protokolu, a i kada dijaspora sa djecom dolazi u obilazak. Dozivljaj bi bio sve ovo vidjeti i pogostiti se, a i druziti. Imati par grupa da pjevaju (gange pustiti na kraju veceri kada su svi veseli :)) i da igraju kolo, tradicionalne pjesme i igre...

Za odrasle, definitivno dosta razloga da dodju i da ostanu barem jedan dan i noć.. moglo bi se organizovati i igre za djecu - opet tradicionalne, ono sto smo slusali od baka i deda, igre sa kamencicima, pa drvenim frulicama, uciti ih kako da pletu krto. Imati i mali zoloski vrt - koje janje, kozu, tele, pile, obavezno i kojeg magu na kojem bi se mogli i fotografisati (ono da ponesu kuci i uokvire, a i da se naruci preko interneta :)

A gdje bi tek bio lov na stiglice - uciti ih da prave zasjedu, pale gumu... trebalo bi djecu s puskom tjerati odakle su dosli :)

Već kada me je ovako dobro krenulo, uz ovu pletaru, malo Santica i Ducica, male pozorisne predstave, bazirane sa tradicionalnim motivima i dogadjajima...

Odlicna je ideja za solarnu energiju jer je kod nas u Ercegovini puno suncanih dana.
NE TEKS, sa krcenjem i izvozom kamena se ne slazem jer kad se pojavi zemlja ko će je radit?? ;-)

Evo konkretnih ideja za posao/ulaganje u nasoj Ercegovini:
(neke ideje su već napisane ali nema veze)

VINOGRADARSTVO
VOCARSTVO (tresnje, visnje, sipak, smokve..
LOV (organizovanje tura za strane lovce), tu se može dobro zaraditi spavanje, te izdavanje lovackih dozvola, te ruckovi, vecere, suveniri.. Čuo sam da već dolaze talijani radi lova u Nevesinje.
PCELARSTVO
PLUCNE BOLNICE/ODMARALISTA (prilično sam siguran da je zrak u ER među najcistim u Evropi, jer nema svega nekoliko fabrika u cijeloj Istocnoj Ercegovini
LJEKOVITO BILJE
DomaćI SPECIJALITETI (prsut, kajmak, sirevi, rakija..
PLANINARENJE I SličNE TURE za strance po netaknutoj prirodi.
VODA, preradjivanje i flasiranje vode. Imamo vise vode no sto nam je potrebno.

EKOLOSKA ISTOCNA ERCEGOVINA !!!!!

Ako nam ništa ne uspije onda će mo nastaviti po starom da izvozimo ercegovacke mozgove, kao sto i znate na pr. iz Gacka je najviše direktora poređeno sa svim gradovima u bivšoj yu ;)

Izgleda da smo svi na istoj stranici što se tiče vinograda i vocnjaka.

Halidova ideja o organizovanju tura za lovce je odlicna, kao i samo pcelarstvo i ljekovito bilje.

Uslovi za klasicni turizam nisu razvijeni i trebalo bi prvo da se ulozi u svu potrebnu infrastrukturu i da se stabilizuje region... ipak sasvim je realno da se skoncentrisu sve ideje u jednom povezanom regionu, napravi etno-centar sa mnostvom ponuda, tako da postane destinacija koja se promovise tradicionalnim proizvodima i aktivnostima i koja se mora posjetiti.