Zaista koliko patnje, bola ponosa i mudrosti u ovim stihovima...vrijedi ih procitati...

Добрица Ерић

Пркосна песма



Ја

Раб Божји

Србин

са проседом брадом

изјављујем драговољно

кроз ланце и жицу

пред сведоцима

Силом , Муком и Неправдом

да сам крив и да признајем кривицу!



Крив сам што сам неко

а не нико и нетко

Крив сам што у доба општег србобрста

идем у православну цркву

додуше , поретко

и што се крстим овако

с три прста!



Крив сам што јесам

а треба да нисам

Крив сам одавно

што стојим усправно

и гледам у небо , уместо у траву

Крив сам што се дрзнух против кривде

крив сам

што опет славим своју крсну славу!



Крив сам што пишем и читам ћирилицом

Крив сам што певам

смејем се и псујем

(а понекад и лајем)

Крив сам, и признајем

да не знам што знам , и да знам што не знам

Крив сам , и да завршим

с највећом кривицом

(пре него што се заценим од смеха)

Крив сам , тврдоглавац

што сам Православац

и Светосавац , и што не верујем

у свети злочин и опроштај греха!



Крив сам и грешан , дакле , што постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим

што бар не признам да не постојим!



Ако то признам

да сачувам главу

изгубићу часни крст и крсну славу

Ако не признам

црно ми се пише

цео свет ће на моју Земљу да кидише

Руље бивших људи

лопова и гоља

чопори робота и других монструма

кидисаће на моје воћњаке и поља

и на моју белу кућу поред друма

око које , као најлепше одиве

цветају трешње , јабуке и шљиве.



Па ево

признајем и то

за спас рода

Ја више не постојим

скините ме с листе

Ја сам од сад само

ваздух , светлост и вода

три елемента који вам користе

А ово што пред вама говори и хода

то је оно што ви од мене створисте



Моја ружна слика

озверена лика

коју умножавате у вечери и јутра

то је слика ваше свести и подсвести

То нисам ја , споља

то сте ви - изнутра!



Мој душманине са хиљаду руку

с хиљаду слугу и слушкиња лажи

украо си ми сунце ко јабуку

и радост чисту ко булка у ражи

Моји ће потомци пити јед и чемер

а твоји већ пију горку медовину

за крвав новац којим пуниш ћемир

распродајући моју ђедовину

Усуд ће ти лудачку кошуљу обући

и тек тада ће се мало разданити

или ће планета од срамоте пући

и све нас у исти амбис сахранити!



Много сте важне

Земљо моја мила

Ти и Твоје сестре

Истина и Правда

чим се на вас дигла оволика сила

чим су на вас зинуле кривда и неправда.



Руље бивших људи

убица и гоља

чопори робота и других монструма

палацају на твоје воћњаке и поља

и на моју белу кућу поред друма

око које , као најлепше одиве

цветају липе , јабуке и шљиве.



Шта ће овде џихадлије

крсташи

амери

који Ти черече синове и кћери

Мора да су чуле белосветске банде

да имају златна Срца

па их ваде

да их пресаде у сопствене груди

не би ли и они тако били људи.



Господо тужиоци

суци и џелати

исписали сте ми своје заповести

по зеницама

најфинијем стаклу

Што теже живим , лакше ћу умрети

Зашли сте много у ноћ поодмаклу

али узалуд ћете линчовати

најгостољубивији народ на планети

(због чега ћете горети у паклу)

јер Људско Срце

чудо над чудима

неће да се прими у вашим грудима!



Ми се не плашимо смрти

црне вуге

већ ропског живота и болести дуге

Смрт је честа појава међ нама Србима

као што су пролеће

лето

јесен

зима

И није страшнија

поготово дању

од суше

поплаве

земљотреса

мраза

кад је човек сретне на своме имању

окађене душе и светла образа.



Злонамерници

сити и манити

све ми забранисте у рођеној кући

ал не може ми нико забранити

да певам и да се смејем , умирући

А то се вама више не догађа

ни кад свадбујете

ни кад вам се рађа!



Поштедите ме коца и конопца

и разапните ме на врху планина

као ваши праоци што су мог праоца

Исуса Христа Назарећанина.



Ја ћу да гледам

а ви зажмурите

Иначе ће вам се очи распрснути

од сјаја мог лица

Само пожурите

Што пре ме разапнете

пре ћу васкрснути !



повратак