Darko, nisu ni toliko vazni detalji, nego odnos prema ljudima sto ništa nisu zalili, pa ni zivot, a vlasti i oni što se obogatise na njihovim ranama ih se stide, ignorisu i boje se da valjda pomoći njima i isticanjem istih umanje svoj doprinos u iskoristavanju istih.
Meni je nekako bas neprijatno kada takve stvari čitam, iako se lično nemam bas čega stiditi u vezi sa tim. Evo i malo siri tekst o njemu, mada opet kažem, vise mi je ideja da pomenem razne Mikaile, nego da pricam o konkretnom dogadjaju, filmu, ili necem tome sličnom:
------------
Вишеград – Филм „Лепа села лепо горе” памти се по сценама страдања српских војника, снимљеним по истинитом догађају из септембра 1992. године у тунелу Бродар, на путу према Рудом, уз само ушће реке Лим у горње Дринско језеро. У филм Срђана Драгојевића, по роману Вање Булића, уткана је и исповест Микајла Шимшића, једног од преживелих српских бораца у тунелу Бродар.
Те прве ратне године, двадесетогодишњи Микајло је неким чудом или можда захваљујући необичној храбрости преживео девет дана пакла у тунелу Бродар. Нажалост, четворица његових другова нису се спасли.
Присећајући се тих тешких ратних дана, Микајло каже да је изашао из тунела са 25 гелера по читавом телу. И након што је мало прездравио, поново се вратио на ратиште, на коме је остао све до последњег ратног дана. И сво то време је, вели, користио сваки допуст између редовних смена на ратишту да прво оде до Бродара, запали свећу својим друговима Новаку, Владану, Стеву и Миловану, па тек онда кретао кући пешице према Вишеграду, па даље до свог села Станишевца, изнад манастира Добрун.
И сваки пут кад би наишао поред пријатеља и сабораца чуо би биране речи похвале „како све до Романије нема већег српског јунака”! У Станишевцу би га дочекивали отац, мајка и сестра, видали му ране, молећи га да се ожени и окући, да се мало одмори од ратишта и пушке.
А он би на све то одговарао: „Ко ће бранити државу”, враћајући се на прве борбене линије.
Многи би помислили да је Микајло након рата „далеко догурао”, макар до Бањалуке, неког посла и прикладног стана и да га обавезно позивају на свечане пријеме поводом значајних датума у Републици Српској.
Нажалост, ништа од тога. Јунак из тунела Бродар данас надничи по земљи Србији. Комшије кажу да му је умро отац, мајка се мучи сама на имању, а он ни жене, ни посла, ни нормалног живота!