-Ako se neracunaju ona ljubavna, ima sigur 20-30 god. :)

Svi smo se slatko nasmEjali.

MIRIS PISMA...

Kao i ko zna koliko puta do sada,nakon svih ovih godina u inostranstvu, još uvijek nesvjesno, čim se probudim... prva mi je navika da odem da vidim jel ima kakve poste u sanducetu.
I svaki put mi se samo neki hladni papiri prospu u ruke, neki racuni, neke obavjesti gdje se treba otici da bi se sredio taj i taj posao a kao i uvijek, mada to neću samom sebi da priznam, nadao sam se nekom pismu...
Sjecam se, kada sam postu primao od postara Ile,`vaje pjanog, redovno kasneci sa postom, ponekad ga ljudi nalazili da lezi ispod nekog grma pijuci rakiju i citajuci tudja pisma, pa ako mu se neko svidi, ostavi ga , isporuci domaćinu, a koje se njemu lično ne svidi samo ga pocijepa i baci sto dalje od sebe. I kad god su ga pitali sto to radi kaže on :
„ Ma dajte ljudi, ja `ocu narod da vidim veselog pa da me nakon procitanog pisma ponude rakijom, a ne da ga procitaju pa se rastuze i na kraju nogu u tur ko ` da sam im ja to lično pisao…”

Eh, starog lazova, ali ko bi mu i mogao zamjeriti...

Bar ja nisam mogao. Tada sam još uvijek bio onaj nevini Dinarski djecak, koji je mjesto kape nosio nebo na glavi...

Sto bi ja volio da su ovi „stranjski” postari malo ljubazniji pa i kada nema poste iz naše zemlje, da me bar utjese kada me svako jutro vide tako na stepenistu pa da kažu
„ Nema momak danas ništa, mora da su se ovi tvoji zabavili nekim poslom, ali biće, ne sekiraj se..” nego onako ozbiljni bez emocija prodju pored tebe kao pored osusenog drveta pokraj puta…

Sve je nekako postalo hladno danas, jeste, postoji ovo sokocalo pa se dobijaju pisma raznoraznim nacinima, elektronskom postom, pa ti neko svrljne poruku tu i tamo, ali šta bih ja dao da opet dobijem neko pismo rukom napisano, kao nekad... njena... pa primjetim da je onako „ slučajno ” kanula po neku kap parfema, pa ga mirisem i okrecem u rukama, čitam ga dok se papir ne zguzva, pa sve zagledam iz kakve li je biljeznice otkinut papir...ili od prijatelja, pa zagledam rukopis da vidim jel mu se zurilo dok je pisao, u kakvom je raspoloženju bio, jel bio možda malo nanerviran ili srećan... ili mu se i poneka suza otela pa kanula na papir i razmazala slova...

Pa još kad ti poneko od tih dragih likova fotografiju neku stavi uz pismo, kada možeš da je dodirnes i sacuvas, a ne kao na ovoj masini, možeš je pogledati i staviti u neki „ document ” ali nikada ne možeš da je opipas, da vidis da je stvarna... eh da, ovdje dobijem poruku u roku od jedne minute često... al` sam nekako srećniji bio kada treba da cekam na odgovor jedno dva mjeseca...Nije bilo vece sreće nego kad vidis pismo poslato „by Air Mail ”...ili „ Lufthansa ”

Jeste, stvorio sam dosta prijatelja putem ove masine, dosta me ljudi pozdravlja i ja im otpozdravljam, posalju mi sliku i ja njima moju, ali nikada, nikada mi ovo neće moći zamjeniti taj osjecaj kada držim pravo pismo u ruci i osjetim kako mirise na ruke moje majke... parfem jedne male... na Krajiske vjetrove ili Beogradske ulice... kada mi zamirise na jesen u Krajini ili neki maj u Srbiji...

Zaista pisma nose miris Nekih Ljepsih Zivota...

Nisam citala sve komentare poslje prvog postavljenog... samo ću reći da si me dirnula i da evo cekam pauzu na poslu i da ću umjesto uobicajenog provjeravanja elektronske poste ovaj put sjesti i napisati koju riječ, pravo istinsko pisano pismo. Boze, kome da ga pišem? Mislim da ću baki... Hvala na ovako ljepoj temi... Pozdrav...

-Draga Veselka...
-Mi smo odje,dobro i zdravo...koje i tebe želimo !
-Baba ti stavila malo skorupa i lokuma, ja stegna , a Milijana i Ljeposava...ko zna sto još, mene gledati nijesu daleee.
-Sarulja je otelila vocica Zekonju...MASALA !
-Ovo ti je ,treci vakultet...i ja ih kanim,da ih nema vise !

-Ako je ,ko sto vise reka,a nijesmo zapisali...ti,e se vrnes...mores slobodno sve pitat Laxi, ona bezbeli da sve cuje i pamti...cudo jedno!

-Ostaj nam zdrvo,ko i mi vamo,tebe želimo...i uci sine...e mi se na oci nemoj pomaljat :))))

„ Dragi moji,

danas sam stigao u kasarnu , osisali su me nacelavo,
zaduzio sam uniformu i ostalo.
Odmah sam upoznao trojicu Hercegovaca i jednog Mostarca.
' Kono djene ' sam zadovoljan.
Pisaću vam vise nešto kasnije...

” Sad čitamo Veselkino pismo
cuvacemo zdravstvo i ocinstvo „”

Dragi Cervesa,

Neka si nam se vala javio da ne brinemo. Nadamo se da ti usi nisu ni malo naherene, jerbo kad si osisan na keca, nema vise sakrive. Moj ti, nasmijao si nas sviju redom sa ovim „kono djene sam zadovoljan”, a i mi smo ti kofalan zadovljni sa pismom, al' bi te radije voljeli vidjati uzivo.

U ime sviju nas pozdravi, cuvaj se,

Tvoja Laxi :)

Dragi Moji,

Chitam washe komentare i krenshe suze niz lice. Devetnaest godina od kuce u svetu a sva pisma primljena u tih prvih par godina bachena pocepana spaljena. Chitala sam ih jutrom i navece i cuvala u kutiju od poklona. Sada nema kutije nema ni izbledela pisma a danas tako mi strashno ne dostaju. Mojima nikom od rodbine i prijatelja pismo nisam poslala u zadnjih shesnest sedamnaest godina. Pisala sam i to mnogo puta, jadala se plakala i na kraju sve bacila. Da sam ih skupljala mislim da bi knjigu dosad napisala. Telefonom mi je uvek bilo lakshe jer te emocije se nekako sakriju i želish da te svi cuju sretnom veselom kako ti je sve lepo i kako ti nishta ne dostaje tako da bi i oni bili sretni i nebi brinuli.

Sve me je neka tuga nostalgija i zelja obuzela; za svojim domom rodbinom prijateljima onim pravim prijateljima. Nisam dozvolila da me dodirnu ta osecanja dugo dugo godina jer sam mislila da nebi na drugi nachin opstala ovde gde sam.

Danas pishem pisma!!!!

-Dragi moji !
-Eve nadjo i malo vremena da vi se javim,da vi poželim svako od Boga dobro i zdravlja i veselja punu kucu.
-Mi smo dobro i zdravo,koje i vami želimo.
-Telic Zekonja...MASALA...dobro napreduje.Stanojka je otisla da pripne krave, a ja pokosio gornju livadu,te nadjo malo vremna da vi pišem.
-Vetar niz Moravu,već treci dan, pici li pici...ako ovako nastavi,ima da nas oduva,ko krava repom musice.
-Posadili smo paradajiz i papriku,dobro napreduje,ima da je svu izedemo ,e se vrnete na leto. Milisa zapatio dvoje krmadi,veli da bide sto i na razanj da se metne. Veli, ujo ti navalio na papriku,ko da će ljudi samo na paprici da žive. A ja velju, sto znam, holesterol i te stvari,jel tako !
-Selo,ko selo...nic ne gori,a baba,ko baba...povazdan se ceslje.

-E tako to, mislim nemoj da se ljutite,jel tako...puno vi pozdravljamo svi,pa da se vi nami vrnete iz tu Svajcarsku,na leto, da se poglednimo i proveselimo.

-Reko i sin Dragan ,on je u onu Kanadu,da će se potrudi da i on svrne na leto.

:)

Profesor matematike šalje faks ženi. Piše:
„Draga ženo: sigurno shvataš da su ti 54 godine, ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti zadovoljiti. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previše povrediti ili uzrujati, nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom ali biću kući pre ponoći!
Tvoj muž”

Kada je stigao do motela na recepciji ga je čekao faks od žene:
„Dragi mužu, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara. Budući da si genijalan matematičar sigurno ti neće biti teško shvatiti da 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18! Nemoj me čekati!
Tvoja žena”

Pliva patka preko Save
nosi pismo na vrh glave.
U tom pismu pishe
ne volim te vishe.
Patka patku pojela
pa se nije najela.

Procitah Ahha post :( sjetih se prvog pisma po početku rata, kada nisam shvatala ni šta se desava, bila sam samo ljuta sto proljece prolazi a tamo neki rat nam krade mladost i uzima prve dane proljeca, kojem smo se tako veselili.

Shvatila sam da nije u pitanju tamo neki rat kada sam dobila pismo od 16-e djevojcice, dok su još poste radile onih prvih sedmica, sa razmazanom tintom i nakvasenim izvitoperenim papirom... pisala je o 18-em djecaku, velikih plavih ociju i dugih crnih trepavica, pri cijoj pomeni bi se mogao samo smijesak razviti... smijesak se ugasio, pisalo je, „ne znam da li si čula ali kažu da je poginuo u Nevesinju, sa puskom u ruci”...

Nadala sam se da je bila u pitanju dezinformacija, propaganda sa „one strane” da bi se ovakvi dragi djecaci pretvorili u „neprijatelja” s puskom u ruci. Mislila sam da je možda doslo do zabune i da se izgasio zivot nekog drugog, nesrecnog djecaka sa velikim plavim ocim, ali nazalost pismo se potvrdilo tačnim :(

Bilo je još par pisama, a onda su prestala, koliko god da je boljelo nisam vise zeljela da primim ni jedno :(

Veselka tema o pismu ti je pun pogodak !
CESTITAM !
Uprkos najnovijim tehnickim pronalascima:
telefon,radio,tv i mobala preko kojih
danasnji ljudi komuniciraju i održavaju
svakodnevne veze,ipak jedno obično pismo
i dan danas se dobro drzi u komunikaciji
sa silesijom sve ove svjetske tehnike.
Vjerovali ili ne i pored svih ovih cuda
tehnike,DNEVNO u svijetu se proslijedi
oko 1,2 milijardi raznih pisama.

alskdjfhg
-Pozdrav !...ta nije valjda `zločin`secati se prohujalih vremena. Jesu bila su lepa,imala su `neku dusu`,utkanu u sebi...to se moglo samo osetiti...danasnji vid `komunikacija` mi je nekako suvoparan,brz,ishitren...jednostavno ne nosi `ono malo duse` sa sobom :),iako pruza mnogo vise mogućnosti-ne ostavlja mesta za sopstveno mastanje i zamišljanje :)

-Glasam za olovku i papir...i ono malo duse koju olovka ostavlja oslikano na papiru !

naopako da imam nešto protiv secanja, ali smatram da to ponekad predje u pacenje i ti ljudi mogu biti samo nesrecni.

GLASAM i ja za papir i olovku!