Ja nisam sigurna da se naše obrazovanje ikada stvarno prilagodjavalo trzistu. Islo se po nekom sablonu, ruskom veovatno, i ni broj studenata na fakultetima a ni sami programi nisu bili naročito planirani. Čak mi se čini da su programi srednjih strucnih skola bolje osposobljavali ucenike za buduce poslove nego sto su to cinili fakulteti i programi na njima.

Jedna prednost koju vidim npr u svom i skolovanju generacija pre mene je sto je studiranje bilo skoro iskljucivo na državnom nivou i (bar po mojim saznanjima) nije bilo kupovine ispita a naročito čitavih diploma. Kupovina diplome je npr mojoj generaciji bila nepoznat pojam, čak ni u razgovoru. Bilo je odredjenog ponosa u osecaju da si student koji posteno uci i polaze ispite i nije se sa velikim simpatijama gledalo na one za koje se sumnjalo da suvise koriste veze. Moj otac je bio na vrlo dobrom polozaju u toku mog fakulteta a to se na meni nigde nije moglo primetitti. Bila sam najobičniji student kao i svi ostali, isla na predvanja sa rancem na ledjima i uredno polagala svoje ispite. Danas mi se čini da je to jako poremeceno i da je cilj samo dobiti diplomu, dok taj neki unutrasnji osecaj zadovoljstva kada polazis ispit od 600 strana mladima vise nije bitan a možda ga gledaju i kao bespotrebno potroseno vreme.

Međutim, ako se opet vratim na osnovnu temu a to je da li je sve to imalo svrhu u smislu sticanja pravih znanja i vestina - to ne mislim. U nauci, medicini, inzenjerstvu, psihologiji mi smo uvek kaskali za svetom, ma u šta da smo želeli da verujemo. Fakultetski programi su nam uvek bili zastareli, prepuni neke teorije i zahteva za memorisanjem hiljada i hiljada stranica u toku studija (koje naravno zaboravis kako izadjes sa ispita), mnogi tehnicki fakulteti nisu imali pratecu industriju gde bi se stecena znanja primenjivala, itd. Istina je da su određeni fakulteti priznati u svetu ali svi mi koji smo dobili ekvilavenciju u Kanadi (a verujem i u mnogim drugim zemljama) smo većinu pravih vestima vezano za koji god posao da radimo naucili ili usavrsili ovde, a priznanje tog nekog fakulteta nam je samo otvorilo vrata da uopste dobijemo tu sansu.

U potpunosti se slazem sa gore iznesenim.
Bio sam Bg. student uz rad, i nikada neću zaboraviti frustraciju oko
glavnog predmeta kojeg je predavao matori profa inače po zanatu smo već bili kolege jer je on dosao na profesorsko mesto sa posla kojeg sam ja kao njegov student već radio.
Bio je okoreli rusofil i forsirao vezbe na samo njemu poznatim nekim ruskim uredjajima koji su odavno imali status muzejskih relikvija.
Mi smo već uveliko radili sa skupocenim najnovijim tehnikama koje je on nerazumno ignorisao i tako nas jednako udaljavo od dnevne realnosti ili bilo kakvog futurizma.
Znali smo se malo i buniti jer smo bili zeljni usavrsavanja, a ne da nam prica bajke, međutim nije islo. Nas nekoliko studenata uz rad bitno smo se razlikovali zbog već stecenog iskustva od od onih redovnih sa kojima smo slusali sva predavanja. Na njegovim casovima previse sam imao osecaj da sam zalutali covek iz buducnosti koja mog profu ne interesuje jer on živi u proslosti od bogatih uspomena iz svoje karijere.
Imajuci već iza sebe adekvatno obrazovanje veoma strucne petogodisnje skole i posao u firmi moderne tehnologije dopunsko obrazovanje i mahanje diplomama nikad nije bilo na odmet već naprotiv nedvojben izazov. O Marksizmu i Odbrani nebi ovom zgodom.
Rat je učinio svoje nismo stigli do diplomskog iako smo većinu pregurali.

Spandjam se ja svojevremeno sa sada diplomiranom medicinarkom. I zagorcam joj zivot do te mere -da je i zavrsila fax.
Iiii tako, pricam sa njom i u prvoj polovini njenih stidija vise godina pre našeg druzenja dakle - spandja se ona sa jednim profom. -ono klasika, stara drtina, zivotno iskusan, tu i tamo pri lovi, i nešto malo sarma - 20godisnje devojce je „pis of kejk” za takvog jednog, da se ne lažemo. - i dakle paj' sad: ode ona na ispit - koji drzi, naravno, prijateljica tog profe - i uzme pitanja, i skonta da ne zna tipa dal' jedno dal' dva - i vrati listic. -i ova profanka upali, pa ne može to tako, ovo nema smisla, to se ne radi tako - ono žena pizdi/urla. -„ta moja” - kao wtf jbt - pa vratila sam pitanja, ono neću ni da pokusavam, šta da smaram i sebe i nju kad ne znam pitanje, u cemu je problem... i ništa, ode ova kuci - i skonta da joj je ova dala recimo sedmicu.
Hop - kaže ona „tom njenom” - i on kao - pa ja sam koleginici rekao „e imam jednu malu - aj ako malo zapne... - al' nisam joj rekao da te pusti” - i kao ...ite se i ti i tvoja koleginica.
-naravno, tu i tamo devojcurci polozise ispite na tako te neke nacine. -ona je kod tog njenog, barem mi je tako rekla - prvo polozila bila ispit, pa se spandjala sa njim.
i tako još nekolicina prelepih prica vezanih za klinicki centar/medicinski fax...

ta „bolonja” - recimo univerzitet u bolonji NE radi po bolonji - gled'o ja nedavno jednog našeg profu - koji je bio bas tamo na tom univerzitetu :)
sam način obrazovanja kad sam ja isao u skole i na fax - je bio bolji - dakle taj sovjetski način je dobar/superioran u odnosu na ovaj zapadni. -dakle da student mora da ima kontinuirani tok misli na datu temu, i da je sposoban da odgovori na unakrsna ispitivanja.
dok ovaj drugi način je neretko u startu matematicki moguć, čak i ako nemas nikakvo znanje - tipa kao ona pitanja iz kviza milioner - matematicki sa nula znanja postoji mogućost da resis svih 15 ili koliko već ima pitanja.
međutim, plan i program, a i oprema, slozio biH se sa tim - su uvek bili daaaleeeeko iza zapada recimo. ne bi me cudilo da u tesli i dan danas u onim labovima imaju onu opremu koja je bila vrlo matora kad sam ja isao u tu skolu, ili tamo na visoj et. i na faksu.
Pa mislim, šta reci o obrazovanju, kad je ovde na dnevniku vest, kad neka nvo, ili neka nasa politicka stranka, otprilike poociste radne stolove u nekoj firmi - i poklone racunare nekoj skoli.
simo, a pazi ja - kad sam poceo visu el. tehnicku: odbrana i zastita, marksizam/sociologija (nešto tako, zaboravio sam), politicka ekonomija. - vrlo vrlo vezano za struju, elektromagnetno polje i silu i tako dalje :) :) :) (tri toootalno nebuozna predmeta, i svaki faks je imao barem dva, a verovatno i vise od tri). doduse, ajde, odbrana se pokazala kao dobra - posto nam je ta neka tematika koja se tu izucava vrlo isla od ruke u poslednjih stotinak godina. t.j. poslednjih 700-800 godina..
inače ni srednje strucne/zanati/realni poslovi skole, a ni faksevi u jugi nisu imali ni plan i program po realnim potrebama privrede i ostalih segmenata drustva, a ni brojke.

ovo sto vodena kaže - sistem vrednosti je dodatno erodiran, (ne)moralnost je tu negde na nivou osobodilaca iz 44' (dakle - NE postoji - otprilike kao tu kod santosa u juesofa - dakle nije nemoralno zafrkati nikoga za lovu, a ako je još pri tom i legalno - sasvim je ok. slepca skinuti sa gradskog prevoza jer nema 50c za kartu, fazon „molim lepo - nek' plati”), karikiram malo, naravno - uglavnom - klinci su do te mere screwed u mozgovima - jer im je jasno, da znanje koje skole nude - i nije neko znanje, pa je diploma tu samo pro forme - koju neko radno mesto zahteva, pa su se, naročito politicke strukture koje su na vlasti lepo organizovale sa svojim privatnim univerzitetima koji im za pare stancuju diplome.
sam sistem obrazovanja, po meni (a i po mnogim drugim mislecim ljudima čini mi se) je onako globalno potpuno pogresan konceptualno - barem u smislu deklarisanih zadataka. - a to je sticanje znanja i obuka za obavljanje korisnih strucnih poslova u drustvu. itd da ne davim sad.

„SRB: kvalifikacija i vrsta obrazovanja”

Ako kvalifikacija i obrazovanje podrazumevaju-služe kao merilo opsteg blagostanja neke države,u kojoj od tri znane kategorije se SRB svrstava?

dobro, ne moras bas non-stop da pokazujes i sokuJWA da ti matematika nije bila nešto sto je samo po sebi jasno, nego da si i trojku morao da zaslužiš.
mislim, ništa strasno. znam ih kol'ko nećeš kojima su poklonili trojke.
skontali smo, bukvalista si prve kategorije, i mora sve da ti se nacrta, jer inače ne postoji opcija da možeš da skapiras. aj' neću vise (dok ne zaboravim).

ps. -i još mu lepo covek napise da nešto tu nije dobro napisao, onda još pojasni - i on te napusi.
dakle stvarno si bezobrazan koliko si tezak.

'Ode mas` u propas' - tipicna 'balkanska posla'...
;-)

Marko: „Duplo golo. Generalno slično kao u Americi.”

_______

Slično što se tiče izlaska iz Skole i spremnosti da se odmah prihvate posla.

Amerika, skolovanje je preskupo, sto bi po default-u trebalo da znaci i uslugu.

Poslodavci izbegavaju takve, manjak iskustva.

Zatim dok nabiju negde isto, onda ih sacekaju sa Under 35 years old.

Tu imamo i oblik diskriminacije.

Srpsko i Americko, dajem prednost Americkom.

Zašto?

Nema na lepe oci i za kilo kajmaka i na seoska poznanstva petice i slično.

Imaš kompjuter, testiraju te, posteno.

Koliko znaš, to ti je.

Kampanjsko ucenje za ocene, nema.

Ja sam imao tri petice iz Istorije, ulisuje mi 3 jedinice, jer me je uhvatila da sam pricao na casu.

Kasnije htela trojku da mi zakljuci, odgovarao celu godinu odmah, dala pet i zakljucila 4.

Tamo neka samoproklamovana Vukovac, dvojka, nike uspela iz 5 puta godinu da odgovara, dala 5.

Dok ne bude kompjutera da testiraju, skolstvo u Srbiji će zavisiti od licnog ega i sujete pojedinaca.

Neuporedivo sa USA skolstvom.

santa ... jedno vreme sam citao knjige ALI od kad sam upoznao tebe i video šta ti SVE znaš a pratis ISKLJUCIVO CNN odlucio sam da podjem tvojim stopama.

a, pa ne može - nisi napisao nacistickom, nego narcistickom.
e jbg. onda ništa.

Jednu stvar da dodam, u starosti se ne uci gotovo ništa, niti starcima vredi drzati predavanja, dok sa njima i te kako vredi razgovarati ako si ih u stanju prepoznati.
Ako si još mlad sa starcime se ne traci vreme da im nešto objasnis, nego da od njih uzmes sve ono sto bi ti bilo korisno jer oni to ionako nose sa sobom u grob.

„Ako si još mlad sa starcime se ne traci vreme da im nešto objasnis, nego da od njih uzmes sve ono sto bi ti bilo korisno jer oni to ionako nose sa sobom u grob.”

Htio si reci; materijalni imetak?
;-)

Da, uzivo, čak i sa tipovima kao sto si ti, se ophodim u skladu sa ustaljenim normama ophodjenja. -jedino sto u realnom zivotu, sto jes' jes' - kad vidim da je neko bitanga - izbegavam ga. Ali uzivo provalim vrlo brzo da li se covek može popraviti, a u delovima gde primetim da nije ok. A ovako virtuelno, ipak sve treba uzeti sa rezervom.

„Od staraca vredi nešto nauciti a njih ne vredi nečemu uciti je jalov je to posao.”

Hoćeš reci 'badava je staru ragu uciti jahanju, ili - cenu lovu'?
;-)

Nebi se bas reklo skroz-naskroz. Potomci mojih potomaka se uvek nadju
pri ruci, prvenstveno oko novotarija kad zaskripi. Hoću reci ne uce već
poducavaju kad ustreba. Ima toga još i po onoj; 'na mlladjima svet
ostaje'.
P.s. kako od pamtiveka - tako i dan danasnji...

Komp je zgodan jer je nepristrasan.
Međutim, komp nije sposoban da iz nacina na koji je odgovoreno na pitanje postavi nekoliko unakrsnih pitanja - koje ziv covek ispaljuje u sekundi - i momentalno skontas na kom je nivou znanja taj koga ispitujes.
A apsolutno nije sposoban - čak i kada ispitivana osoba bukvalno sve ponovi - jer je to moguće - da vredan, nekreativan, priglup covek nauci bukvalno neku knjigu napamet - i da na pitanja ne tipa „a, be, će, de, zaokruzi tačan odgovor”, nego „ to i to je _______” po masinskoj binarnoj logici da tacne odgovore, shvati da li je taj neko koga ispitujes shvatio stvari na fundamentalnom nivou - dakle da li ih on sustinski razume, ili je prakticno samo ponovio nešto što ne razume, ali je naucio napamet. (lep primer - ucenje testova za vozacku dozvolu iz testova vs iz saobracajnih pravila - onaj ko razume pravila, razume i resava testove (a i realni zivot/voznju) 100 posto, onaj ko resi neki test sto posto, jer je pregledao hiljade zadataka iz drugih testova - ne mora da znači da zna pravila, i u realnom zivotu - to su oni sto ih mimoilazis, zaobilazis, cekas pet minuta da se majstor ukljuci jer imaš stop, pri tom ti je on i sa desne strane i t.d.

Bareshe - skontao sam da su tu i tamo za ponesto babe i dede fleksibilniji u smislu sticanja nestecenih znanja - od klinaca/unuka, nego kada su ljudi roditelji - dakle od svoje dece.
Pazi foru - kupim ja devedesetih cell phone - bukvalno kada su prvi obični smrtnici eventualno mogli da ga kupe - moj cale, „pa koji će ti to k...”, tu i tamo poznanici „šta si to, postao neki kriminalac, pa si nabavio mobilni fon” - moja baba, još bila tad ziva - vidi bako sto imam telefoncic - a, vidi sto je zgodan, pa kako sad to? - pa ništa, eto zoves ovako, izvadis iz dzepa i cepaj. aha, a kako radi - pa ima bateriju. i onda promenis kad se istrosi? - ne-stavis da se napuni. -aha, vi's ti to šta su oni svasta smislili. :)
*po meni, ko ima za 'leba i krov nad glavom, da tako kažem - ko ima dovoljno, za svoje realne potrebe, i ko dozivi da ima unuke, i da se zeza sa njima - je jako jako srećan covek.

santose, nije judging piplze - evo plastican primer ovde sa grupe: sib meni jednom prilikom, u nedostatku argumenata u polemici, skrene paznju da je moj cale vojni lopov, ili da sam ja k...c od coveka, jer, kako on kaže, nemam decu. -to verovatno uzivo i ne bi rekao, ali ako bi rekao - i ako vidim da je to vise u afektu, e ne zato što je covek zaista zao i pokvaren - kad se malo tintara/tintare ohlade - sigurno bim mu skrenuo paznju da to nije ok - a da, tu i tamo za takve izjave može i neko da mu saspe zube u grlo, eventualno. -a ako bih zakljucio da je zaista pokvaren covek (sto, ubeđen sam, zapravo vecina ljudi, sustinski - nije) - na takve ljude, u principu ne gubim vreme.

recimo tebe da znam uzivo, verovatno bih ti par puta skrenuo paznju da ako od drugih ljudi trazis mišljenje po nekom pitanju, moras biti spreman da ljudi imaju razlicito mišljenje, i da će tu i tamo imati i argumente da to mišljenje potkrepe - i eventualno pobiju tvoje mišljenje o datoj temi - odnosno - da ne mora da znači da si uvek u pravu, čak ni iz svoje/tvoje perspektive gledano. -ili da je moguće da su dva vrlo razlicita mišljenja o istoj temi - oba tacna, bas iz tog razloga - jer tvoja perspektiva i perspektiva nekog drugog nisu iste.

Treci razred Osnovne.

Nalupala mi sve trojke.

Pita moja keva, OK sve trojke po default-u , ali zašto iz Muzickog.

Kaže, peva na Playback.

Otvara usta i ne cuje se.

Zamisli dripackog li odgovora.

Pita mene keva da li pevam ili glumim tamo da pevam.

Normalno da pevam.

Anarhija i zlostavljanje dece od 10 godine, sprovodjeno od strane države i sistema.

Cesto su znale da okrecu stranu dnevnika ili kako se već zvala ona knjiga, gledale cime ti se bave roditelji i gde rade.

Moj je imao dobar posao, firma jaka, sujeta udari i izivljavaj se.

Nekima iz JAT-a su u drugom razrefu trazile avionske karte besplatno.

Ono, klasicna svinjarija, kakvo crno skolstvo.

Kasnije se pitaju zašto su ljudi otisli, poklanjaju kuce.

Kako sejes, tako zanjes.

mudrijas
„sib meni jednom prilikom, u nedostatku argumenata u polemici, skrene paznju da je moj cale vojni lopov, ili da sam ja k...c od coveka, jer, kako on kaže, nemam decu”
-

Izgleda da si u godinama pa te pamcenje slabo sluzi.
Kažu da je senilnost super bolest, ne boli i svaki dan naučiš nešto novo.

Svi bivši pripadnici JNA za mene su lopovi, na celu sa sefom tvoga ćaleta, komandatom armije Veljkom Kadijevicem. Sef tvoga caleta kao sto poznato pobjegao za Rusiju.
Ko bi rekao da će tako mocan covjek koji je gledao i kolone kolone izbjeglica i sam postat izbjeglica. Ali tako ti je to.
Recimo nekim kriminalcima do kada redovito placas reket, imaš zastitu i niko nema ta te pipne.

Ova bagra JNA je redovito dobijala plate (reket). Za razliku od klasicnih kriminalaca ovi su kasirali narod maksimalno.. i za stanove, odjecu, obucu, hranu, čak i svoja odmaralista imali, javne usluge imali dzabe.. ne samo pripadnici JNA nego i kompletne njihove familije. Sve placao radnik i seljak.
Radnici u fabrikama cekali platu po par mjeseci ali prpadnici JNA kriminalne organizacije su platu uvijek na vrijeme dobijali.
Jer zna se sa kriminalcima nema zayebancije.

A šta radila ta velika vojna sila?
Sakrili se negdje u kukuruzistu pored madjarske granice i snima film kako Tudman sleperima prevozi oruzje za paravojne formacije.
I šta će bit dalje?
Opet iz nekog kukuruzista snimaju podjelu naoruzanja paravojnim formacijama.
I šta će bit dalje?
Nocu JNA dovozi i dijeli oruzje seljacima po srpskim selima u Hrvatskoj.

Mudrijas imam ja i moje daljnje rodbine isto bili u JNA i danas uziva u Srbiji. Dobio stan koji je iznajmio, sebi napravio kucu, ima vojnu penziju, besplatno ljecenje.. a da u ratu metka ispalio nije.
Isto je bitanga kao i svi bivši JNA koji su godinama uzimali pare za ništa.
-

Za tebe da si k.. od covjeka i za djecu.. da sam bilo šta rekao nije istina. Jednostavno nije moj stil, a ja ni dan danas nemam pojma dal imaš ili nemas djecu nit me interesuje.
Ovdje na SC je sve arhivirano pa nadji i postavi.

-

„Šta znam da radim?”.

ne seri bre seeb vise, a na osnovu čega su te pozvali na razgovor?

isto i ovdde serboamerdzosi kenjaju kako im niko ne trazi diplome
i dokumenta. pa oni ti urade proveru svega i svačega samo ti ne kažu
bilo šta o tome, razgovor sluzi samo za proveru
a diplome se traže jedino ako je procedurom ili zaknom potrebno da
ih imju kad te zaposle. zamisli ne traže diplomu lekara ili advokata
nego veruju ti na „majke mi ” i „ja znam da radim”
za mnoga mesta ne vredi n da pokazes šta znaš da radis ako nemas
tri reference koje će to potvrditi, dzabe ti to i sto mogu da provere
da si stvarno radio to i to u toj i toj kompaniji

ne kenjaj vise seeb i ne uzdizi se sa tim znalackim radom

isti si ko onaj pravda koji kaže da poznaje bolje matematiku od nekog ko ima phd iz matematike. neke se stvari uce samo na fakultetu a neke samo na poslu a neke moras sam da ukapiras .

dosta vise velicanja tog zapada i njegovog dvolicnog sistema od vas koji su uspeli da se ubace u pukotine istog

a na osnovu čega su te pozvali na razgovor?
-

Pa jedva sam nasao neki stan iako još nisam ni posao imao.
Dosao jedan dan stanodavac Njemac pa me pitao šta znam da radim da mi eventualno pomogne da nađemposao. Znam ja mnogo stosta ali reko bravarija bi bilo realno moguće jer ne znam ni njemacki.
I tako moj stanodavac poznavao jednu bravariju pa zakazao razgovor sa gazdom bravarije.
I tako mi sjeli za veci stol, tu je i moj stanodavac, poveo sam i jednog našeg kao prevodioca.
I razgovor je poceo ovako, gazda te bravarije prvo šta me pitao, dal ja želim da radim u njegovoj firmi?
Kažem da.
- Drugo pitanje dal sam zdrav?
Reko jesam.

- Treće pitanje šta znam da radim?
Reko bravarija.

- Cetvrto pitanje, od kud dolazim.
Reko iz Jugoslavije.
Covjek se udario po celu i nešto na njemackom promrljao.
Vidim da nije nešto kako valja, pa kažem prevodiocu da mu kaže da ću radit za nejga dva tjedna i ako nije zadovoljan ne mora ništa da me plati.
Njemac je rekao ok, i da ću imat 14,50 DM (bruto) po satu i dodao da je to najmanje šta on placa.
Sledeće pitanje je bilo da bi da pocnem sa radom?
-

Dakle kako vidis ništa o diplomama.
-

Znam Srbijanca koji je dobio posao na dizalici (valjda kupljenom diplomom) pa covjeku srusio dizalicu.

-

Čitam vas i sve hoću da kažem da ste svi u pravu ukljucujuci i Zoxa.
U Kanadi tj zapadu za posao se uglavnom aplicira on line i prilazes „Rezime” koji je tvoj licni hvalospev o samom sebi.
Jedno su obični ili neki zaatski poslovi koji traže samo dobru volju i sposopnost a drugo su strucni poslovi koji ne mogu da se rade bez licenci ili diploma.
Krenimo od običnog pa do slozenijeg vozaca nekog vozila ili certifikovanog vodoinstalatera, i elektricara koji moraju imati certifikat za razliku od stolara koji to ne mora već je dovoljno samo znanje.
Ovo sto Zox kaže proverice te. to nije tajna već ti traže da sam kažeš ko te može preporuciti.
Zanimljiv primer je i moja kcerka koja je prošle godine dobila posao u visem sudu Ontarija gde su joj tražili da jedna od preporuka bude sa fakulteta a druge dve nije važno. Isto tako što kaže Santa prpveravane su joj i druge sposobnosti, speling, kucanje na PS. Criminal record, kreditna istorija plus dva intervijua sa timom ljudi. Za kratko vreme profesorka joj je potvrdila proveru i objavila je celoj grupi studenata kako je njena studentkinja dobila posao.
Na gradilistu kad fali radne snage možeš dobiti posao skoro pa isti dan a otkaz možeš dobiti gotovo svagde sledeći dan.
Seeb što se tiče JNA, slazem se u potpunosti, to je bila država u državi zajedno sa cuvenom VMA. Nazalost nemam bolje mišljenje ni o danasnjoj vojsci Srbije ili Hrvatske ili još bolje receno NATO ili bilo kog drugog vojnog saveza. Svaka vojska je svojevrsna banda. To sam nazalost shvatio kad sam je odsluzio.

mudrijas
„a naročito pamtim kad neko sutira u jaja sto'no bi se reklo. Jbg, ipak sam covek starog kova - znaci i kad te tip demolira od batina - ”nema u jaja„
-

Nisam ja odrastao sa tim ulično-gradskim fazonima, tako da je prilično teško da ti razumijes mene, ili ja tebe.

Reci ću ti i ovo.
Osobno sam upoznao bivše vojnike JNA koji su posteno odsluzili svoj dug prema domovini, ali poceo je rat.
I umjesto da skinu uniformu vojni rok im je bez njihove volje produzen i prebaceni su iz Makedonije u Bosnu (okruzenje Sarajeva) na ratiste.
Ne kažem ja da je tvoj cale kriv sto JNA nije odradila posao za koji je bila placena (da cuva državu), nego samo da je bio clan bande.
Da se nađemoči u oči sa tvojim ćaletom, bivšim pripadnikom JNA mislim da je jasno ko bi od nas dvojice gledao u pod.
Osim toga kao bivši jugoslovenski porezni obveznik, ja sam njega placao, a ne on mene.
-

mudrijas
”Jna - ona ista koja je (jebi ga - nije nas (nas srbe) 'telo...) stajala na granici srbije u koju si iz hrvatske dosao i odatle kasnije u germaniju? -pa koliko vidim, zadrzali su ti odstupnicu„
-

Mogu samo da ti dam koristan savjet, da nikad u zivotu ne pricas o nečemu sto nisi siguran ili ne znaš.
Ja sam u Srbiju stigao preko Zagreba.
Usput do slovenske granice bio sam od strane sto hrv. policije sto hrv. vojske nekoliko puta lektimisan.
Znaci imao sam neka posebna dokumenta, jer kretanje po Hrvatskoj u vrijeme uzbune bilo zabranjeno, kao i napustanje Hrvatske muskarcima od 18-65 god.
Odstupnicu su mi drzali Hrvati vjerovao ili ne.

Dakle sve si u krivu i zato ubuduce govori samo ono šta si 100% siguran ako hoćeš da ljudi sa tobom ozbiljno pricaju.

-”

Zašto Ameri ne znaju gramatiku?

They was there?

Klasika.

Prošli fakultete a da ne znaju gramatiku, how 'bout that?

„Zlatiborac bi možda dodao da su u laži kratke noge :))”

Stovani sogore, nema se tu šta dodat` niti pak oduzet'.
Takovijem strucnjacima bivša nam 'bratska zajednica' nije oskudjevela.

P.s. u suprotnom; nebi mi vani 'tražili kruha preko pogace - kužiš?
;-)

NO, da se vratimo na obrazovanje.
vidi, kad si majstorcina - kao ti, (ili kao ja u par zanata gde sam ja majstor) - možeš ti i sa i bez diplome da kažeš, evo znam ja da uradim - i čak možda nešto slično i znaš i već si uradio - i kad shebes/shebemo nešto - ni po jada. - u tvom slučaju par tona metala (koji se ne mora baciti), u mom slučaju ili kilave fotografije (dakle svi na setu ako ima ljudi živi i zdravi), ili odu ljudi sa svirke ne zadovoljni jer i nisam neki svirac, ili neko ne bude zadovoljan pripremom za stampu, ili stampom (tipa usrali smo par desetina/stotina kilograma papira), i tako dalje - i to je to.
međutim, - da dodjes i kažeš, evo ja sam arhitekta i inzenjer gradjevine - i napravicu vam most - jasno je da tu nije dovoljno „znam da uradim - majke mi” - i nije dovoljna ni fotografija / video nečega sto si radio ranije i t.d.
ili evo santos dodje i kaže, evo glej'te sto imam lepe oci, dajte mi decu da im predajem na koledzu/juniverzitiju. - naravno da ne može.
-neka znanja se sticu kroz sistem obrazovanja, koji je doduse, sustinski, pogresno uspostavljen, i bavi se pre svega nekim sasvim drugim stvarima, al' nije to sad tema/poenta - i ne može na „majke nam - znamo”.
evo zamisli ti i ja dodjemo negde i kažemo evo sib je metalac, mudrijas je evo po kuci sve sam napravio - daj da im damo par desetina milioncica da naprave most u sklopu auto-puta. -paaa...-staj'o bi taj most sigurno, al' koliko dugo, i šta bi moglo da predje preko njega - to već nisam siguran.

„NO, da se vratimo na obrazovanje.”

Nemoj Sale leba ti, a ko će onda da sljaka?
;-)

Ne znam kako je ko šta izucio, ali ono za šta sam se ja skolovao islo je ovako.
Nakon osnovne upisao sam metalski smjer.
Puno teorije i puno prakse.

Prvo kovacnica.
Kovacnica sa svim šta jedna kovacnica ima, kovacka vatra, koks, nakovanj, mnostvo alata i cekica, rashladna voda.
Majstor je bio dugogodisnji kovac. Nekih mjesec dana me ucio svojim vjestinama i kad sam od njega dobio potpis idem dalje.

Dalje je bila masina zvana „blanjalica”.
Koristi se kod radijalne mehanicke obrade, kao za staze strugova, razne utore, kanale, zupcanike.
Isto kad polozis kod tog majstora dobijes potpis i dalje u druga odeljenja sa drugim masinama.

Dolazi na red glodalica ili freza.
Prlično komplikovan proracun za kose zupcanike, odnos i broj zubaca, diobena glava.. i tako to. Kad naparvis taj zupcanik sa kosim zubcima, odneses majstoru i covjek pogleda i da potips za dalje.

Dolazis u odeljenje zgrade za zavarivanja.
Sve vrste zavarivanja, autogeno, elektode, CO2..

Dalje odeljenje sa strugovima.
Mislim da je bilo oko 30-40 stugova u velikoj prostoriji.
Isto dobijes nacrt i sirovi materijal. Pokaze ti koji je tvoj strug.
Šta ne znaš pitas majstora i kad izradis bila neka osovina sa nekoliko pozicija. Pa kad majstor provjeri mjere i tolerancije dobijes potpis i hajmo dalje
Zadnja je bila jedna automatska brusilica, ogromna kao soba.
Mislim da je imala preciznost od 0,002 milimetra.

To je samo jedan dio šta se moralo naucit i znat.
Poseban dio kao važan predmet nastave zvalo se „Tehnoloska obrada metala”. Tu je pripadala i termicka obrada, legiranja i mehanicka obrada.
Isto obiman i važan skolski predmet imao sam „Tehnicko crtanje i elemeti masina”. Veoma kompleksno gradivo.
Uz to sve praksa i specijalizacije po Zeljezarama u Hrvatskoj i Bosni.
Placeni hoteli boravka i svi troskovi koji su isli uz to.

Usavrsavanja i licence po Njemckoj nebi ovom prilikom.

Tako moj mudrijas kako vidis u vrijeme kad sam se ja skolovao, moglo se nešto naucit.
Nazalost ja sam bio zadnja generacija po tom sistemu i kasnije su dosle reforme skolstva Suvar i kompanija..

-