Jesen= 'Miholjsko leto' u zavicaju-starom kraju, 'Indian summer'
in CAN

https://www.youtube.com/watch?v=RJXLPpS6R9w
Jesen prođe, ja se ne ozenih

Jesen prođe, ja se ne ozenih
često majka govorila meni
sine Rade, devojaka dosta
ti mi, sine, neozenjen osta

Imao sam curu kraj Morave
zanele me njene oci plave
to je majko lepa cura bila
ona mi je prva ljubav bila

Volesmo se dok smo bili mali
njeni su je drugom obecali
zato majko neozenjen osta
ako ima devojaka dosta

Neosporno i naročito za nekog ko ume zna i može da razlikuje prirodu i njene cari,a kojih ima na svakom koraku. Posebno u predelima sa
bezuljcima - brdima i udolinama koji obiluju izvorima,njivama,poljima
vocnjacima sumama,proplancima i vidikovcima na sve četiri strane s
sveta,a uz to raznolikost biljnog i zivotinjskog sveta i carstva .

p.s. ne samo u jesen, već i sva cetir godisnja doba...

U prilog temi (copy/paste) o našim narodnim obicajima,

Mnoge od navedenih detalja pamtim iz detinjstva koji su vremenom
i datim okolnostima zamenjivani novijim, ali im je suistina ostala
priblizno prepoznatljiva. Naročito oni socijalno-ekonomski po kojima se sticu potrebe za odrzanje egzistencije.
==================================================================

Tradicija i običaji

Kultura i umetnost, običaji i verovanja, lepota i mudrost življenja, čine tradiciju jednog naroda. Tradicija naroda bogata je i neiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha našeg naroda. To je nešto što se ustaljeno prati, obeležava i proslavlja, što se sa kolena na koleno, nasleđuje, menja ili propada. Narodna poslovica kaže: „Bolje da propadne selo nego običaj”.

Kačerski sto

Običaji su, od najranijih vremena, ispunjavali jednu od svojih važnih uloga, čuvanje identiteta naroda. Mi smo narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Ali, pitanje je koliko su se oni sačuvali do danas u svom izvornom obliku i značenju i kako se poštuju.
Tradicija i običaji jednog naroda su nešto što se ustaljeno prati, obeležava i proslavlja, što se sa kolena na koleno prenosi. Obeležavanje nekih značajnih događaja takođe je postala tradicija. Svaki narod ima svoju tradiciju i običaje, pa i svako mesto, selo i grad tako da oni nisu svugde isti. Najzastupljeniji i najpoznatiji običaji su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, svadbom, odlazakom u vojsku, smrću itd. Koliko je čuvanje običaja i tradicije bilo značajno govori i izreka „bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”.

Običaji potiču iz davnih vremena i u skladu su sa starim verovanjima Srba, koji su opstali do danas. Njih često prate razne tajanstvene i mistične radnje koje narod čini u raznim prilikama i iz raznih pobuda, verujući da će mu to nekako pomoći i koristiti. Različito ih tumačimo i namenjujemo za svaku radnju, svaki događaj, svaki odmor, svaku priliku i nepriliku:
• da se zaštiti zdravlje ukućana
• da se sačuva i poveća porod i imovina
• da pada kiša , da se natope žedna polja i da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci
• da se pridobije osoba koja se voli
• da se izleči bolesnik
• da se napakosti nekome…

Nekada je naš kraj bio bogat narodnim običajima koji su vremenom iščezavali. Razlog njihovog nestajanja je i prodiranje gradskog načina života u selo a i savremena obrada zemljišta je učinila da se zaboravi jedan od najplemenitijih i najlepših običaja – moba. Moba se zvala kad se pravila kuća, kad se oralo, kad se žela pšenica. Mobom se brao i komišao kukuruz. Na mobu se išlo i kod siromašnih i bogatih domaćina. Svaka je bila svečani čin. Učesnici su se takmičili između sebe ko će više i bolje uraditi deo posla. Svađa i zađevica na mobi nije bilo. Svaka moba praćena je smehom i veseljem i pesmom koju su svi pevali. Obično se završavala igrankom.

U kratkim jesenjim danima po selima su odjekivali zvuci harmonike i frule jer je to doba kada se najčešće prave svadbe. U dugim zimskim noćima održavala su se prela i posela. Prela su prastari srpski običaj i održavana su većinom noću a dolazile su starije žene i devijke u pratnji majke, babe ili strine. Svaka prelja donosila je preslicu, a domaćica bi obezbeđivala vretena i materijal (obično lan i konoplja). Prele se dve vrste pređe: fina namenjena za tkanje platna i gruba od kučina za tkanje šarenice, ponjava, džakova, torbi i sl. Prelo se do ponoći, a onda se igralo i pevalo, navodadžisalo i upoznavalo sa momcima. Za razliku od prela, posela su bila su se organizovala radi zabave i razonode. Igralo se i pevalo, izmotavalo i glumilo na seoski način.

Stari muzički instrument bila je dugo Frula, duvački instrument koji se pravi od jednog komada drveta bila je osnovni i često i jedini instrument. Šest rupa na prednjoj strani svirale i jedna na poleđini, to je dovoljno za izvođenje sedam tonova u dve oktave. Frula je pastirski instrument i nekada se u svakom selu mogao pronaći neko ko ume da napravi frulu i da na njoj nešto odsvira. Drvo za frulu mora da se suši najmanje pet godina, a najbolji zvuk imaju frule izrađene od šljive, kruške, drena, bagrema, javora, klena. Frula treba da ima lep zvuk, da izgleda lepo i da bude laka za sviranje. Osim frule, pastiri su svirali i dvojnice ili svirale. Dvojnice se sastoje od dve cevi izrađene iz jednog komada drveta, najčešće šimširovog, ali i javorovog, šljivinog, trešnjevog. Dvojnice imaju četiri rupe na desnoj i tri na levoj svirali. Svirka je dvoglasna, najčešće u tercama. I frule i dvojnice su instrumenti na kojima se sviraju vesele melodije, pesme ili brza kola, tako da su česte na seoskim slavljima, mobama i prelima. To ne znači da je na fruli i dvojnicama nemoguće odsvirati tužnu i laganu melodiju. Lagane melodije najčešće izvode pastiri ili putnici. Ako izuzmemo udaraljke, frula je nastariji instrument i u nekom obliku može se pronaći gotovo kod svih naroda.

Seljaci su se dosta bavili drvodeljarstvom i pletarstvom. Žene i devojke su prele, plele i tkale. Dolazak novog vremena i novih generacija, težnja da se ide u korak sa savremenim svetom, kao da lagano potiskuju ono što nam je u korenima. Zajedno sa običajima iščezava i narodna nošnja koja je dosta retka i to jedino kod starijih ljudi. Pođimo od nošnji.

Srbija je krajem 18. i početkom 19. veka bila naseljena brojnim doseljenicima iz različitih krajeva, svakako je u pogledu odevanja vladalo veliko šarenilo. Seoske nošnje, sve do početka 19. veka, i u materijalima i u oblikovanju, bile su pretežno proizvod domaće kućne i seoske radinosti. Rukotvorile su ih žene, s tim što su poneke delove radile i seoske zanatlije. Iskustvo i tradiciju prenosili su stariji na mlađe, s kolena na koleno.

-0-

P.s. U licnoj biografiji JeseN je imala presudnu ulogu za dolazeca
vremena: ulazak u 'bracne vode' jubilarne 1970-e,naredne jeseni
pristize još jedan clan, a već sledeće 01-X- u daleku CAN, a to; 'kao da koliko juče bilo' - verovali ili ne'.

'ostadosmo na svoje noge i još uvek puni elana i snage da i u ovom prvom danu zvanicne SEZONE JESENI, uzivamo sa svojim potomcima kao nikad pre.;

To je to bracela,

Ono što se steklo u doba tokom formiranja licnosti je osnova tj. korenito i najjače. A sve ostalo je nadogradnja i dopuna predjasnjem koje se predaje svojim potomcima u nasledje.

Ko nema kanala za dovodjenje fluida svojih predaka u sebi,treba ga
izbegavati - taj najlakse umesto reci poteze. Može se biti covek
ko je u sukobu sa roditeljima,ali ne može biti ko ih zaboravi.
Abstraktani,bioloski, ekonomski covek je opasan kao barut i
beznacajan kao prah - jer ko god je samo svoj - nije ničiji.

Evo nešto iz riznice naših znanih ili manje znanih prethodnika
kojih manje-vise ima kod svih naroda ili plemena istog:

„Хеј што Србин још се држи крај свих зала? Песма га је одржала њојзи хвала”, речи су песме Јована Јовановића Змаја, које из дана у дан сведоче своју истинитост. У години у којој је Србин поново био на тесту пред новим злом, екипа Националне ИН4С телевизије припремила је серијал о изворној музици. Кроз сваку појединачну епизоду публика ће бити упозната са причом о настанку једне познате песме. Водићемо вас причом и сликом кроз читав регион, говорити вам о давно заборављеним појединостима и занимњивостима које су инспирисале ауторе да напишу најпознатије стихове, оне уз које се рађамо, венчавамо, кумујемо, ратујемо и умиремо.

О занимљивим фактографским подацима говориће Јордан Станојчић, аутор књиге „Приче о песмама”, док ће причу пратити музичари Милован Мирковић Ђипин и Зоран Томић.

„Играле се делије”, „Ој Мораво”, „Стани, стани Ибар водо”, „Кад сретнеш Ханку”, „Емина”, „Марш на Дрину”, „Ово је Србија”, само су неке од десетине наслова о којима ћете се упознати кроз серијал који је за вас припремила Национална ИН4С телевизија.

Ах кад тебе љубит не смем


Песма је настала пре више од једног века у Панчеву, где је службовао свештеник Васа Живковић, аутор песме. Наиме, прота је рано остао удовац, а због правила црквене службе, није се могао поново оженити. За проту Васу је то био извор патње, али и инспирације помоћу које је створио најлепше љубавне и родољубиве песме. Књижевни критичари га убрајају у песнике. Сврставају га међу представнике романтизма, док га неки сматрају претходником Бранка Радичевића у стилу и изразу.

Зашто се прота Васа нашао у аутобиографији Михаила Пупина, у каквом је односу био са Урошем Предићем и због чега се Јован Стерија Поповић налази у овој причи, сазнајте у емисији „Песма нас је одржала, њојзи хвала”?

Idemo dalje...

Djes ba šta ima?

Evo nešto iz savremene literature iz zemlje sokola i orlova,
i na novom 'maternjem jeziku' - Kužiš?
-------------------------------------------------------------

„Ujak ubio rodu, branila se ka' covjek”
(Odlomak iz pismenog zadatka na temu „Jesen na Cetinju”)

Pocela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je ža, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba... Ali, kad mu je brata majka gadala medu rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišca a tata kaže da bi smecari trebali da idu u ku*ac jer evo već treca jesen kako ništa ne cine. Od ove jeseni nam strašno fali struje u kucu, pa mama kaže za elektrodistributere da su to jedna govna, a nije mislila na taj način kad nam je kuca bila puna struje.
Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi drugovi smo se zaljubili u istu curu. To je ona mala od tatinog pašenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle prema jugu. Rode, vrpci i slavuji su ostali. Meni ih je ža jer su one male i nezašticene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one pticiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na „ficu”, pa je fata do špadijerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijem rukama. On kaže da se branila ka covjek. Meni je bilo ža a ža mi je i deda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je ded živ, a roda ne. A mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila deda pod špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra dedu na „ficu” i da ga je ded ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) clepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom „Oboda” pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je ža. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu de je ded i njegovi penzioneri igra fricik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat covjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod... Poslije ih mi teško izbacimo iz kuce. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je ža da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad su mu na kocku u pecinu pošle tri plate pa je ijo u našu kucu. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama dacima daju vitamine da bismo postali jaki.

Piperovic Mijat VI / 3

Ocijena: Nedovoljan (1)

Ovo je čak bilo i u novinama. Ucenik je dobio nedovoljnu ocenu sa objašnjenjem da je omašio temu...
Sastav je stigao i do ministra za obrazovanje Crne Gore

'Kažem ja da su pjesnici slabo shvaćeni :))'

Nema sumnje - masala-masala, boje mrtva umorna - neg` mrtva gladna,
ili pak - 'mrtva pjijana neg` mrtva trijezna' - kužiš?

vozdra!!!
;-)

da, nije losa ova kopoNzicija sto g. zvonko performira.
ja sam ipak nekako vise na ovoj strani (ima gomilica, pa ko vole...):

https://youtube.com/playlist?list=PLFFOIjAy-gjhKDGDIdZ2yjs8Dc_L7iRPb
poetice, a ajvar kad napravis, klopas samo ti i ortakinje/cherke/whatever (no men) - ili svi (a u smislu da je zenski pos'o :) )

oui, oui, c'est une jolie chanson...les feuilles mortes...ili ti mrtvo (umorno :)lisce... englezi to onako prozaicno prevedose...otisla si (sarmu probala nisi), a ja te se posebno sjetim kad se (u jesen) ustanem u po noćida piskim, pa poslije ne mogu ponovo da zaspim...

ja kad napravim ajvar (prvi put u zivotu: ))) ja to onda podijelim na sve četiri strane svijeta, jer nisam sigurna u svoje sposobnosti kad je riječ o pravilnom konzerviranju. posebno kako me isprepadase sa nekom bakterijom, vrlo opasnom...
nemam licencu, samo youtube certifikat, pregledana dva-tri video klipa.

...tako da se to pojede za par dana.

inače, ne shvatam smisao tvoh pitanja, sale, zašto je važno ili interesantno, ko to pojede?

imaš pravo, ali ima i ona..kad ti sve ide potaman, stavi kamencic u cipelu da te zulja...

te u tom smislu i bijase ta epizoda sa ajvarom... neko me upita, znaš li praviti ajvar, a ja rekoh, daj da probam, možda i znam...

i fakat - znam... i uopste nije teško..

meni se najviše dopada onaj Bas Ajvar...od svega ponudjenog.

jedino sto nema, a sto je tata pravio, mijesana salata... onako, red rendanog kupusa, pa paprike, pa zelenog paradajza, pa mrkve, pa luka i tako par puta u bure, pa se ukiseli...

ne mogu da nađemadekvatno bure i teg...prošle godine pravila u nekim staklenim teglama, ali ogromne, pa mi se to pocelo kvariti jer ...nisam se snasla kako da pritisnem...sramota me i priznati da nešto nisam uspjela : ))) mada, imala sam vise kamencica te jeseni, ako to može da me opravda : )))

Hvala! :)

'Ovdje u Njem. je kupus problem.
Njemacki je tvrd iprecvrst, nema aromu bilo kako da ga spremas.'

Preporucio bih da se malo vise o tome raspitas, utoliko sto ima
vise vrsta kupusa. Zavisno od nacina upotrebe izaberes odgovarajucu
vrstu. Drugim rečima nije svaka vrsta preporucljiva za kiseljenje.

U Starom Kraju - posebno u Vojvodini su pravi strucnjaci i gurmani
za proizvodnju i raznovrsnu namenu tj. upotrebu. Pocev od sveze
salate,pa preko ribanca do onog kiselog u bacvama. Madzari su u tome sampioni a Madzarice još i vise od toga, sto će bracela S. potvrditi.
Čak šta vise ima i mesto koje nosi naziv Kupusina, a najpoznatiji je 'futoski' iz Futoga - nedaleko od N.Sada.

p.s. kome treba recept - stojim na raspolaganju još mesec dana dok
traje sezona za ovu 'plemenitu' biljku, a koja je othranila i
odrzala mnoge predjasnje generacije...

sibe kako bre? - meni u germaniji ako je ista valjalo od njihove klope - valjao je njihov sauerkraut. dobro, valja im i pivo, prakticno svugde, a i vino iz pfalza je vrhunsko, čak i poneki sir. kobaje im zapravo i ne idu bas najbolje, t.j. onako kako oni tvrde da im idu...

ako ćeš sam da stavis kis'o kupus, biraj onaj koji je manje industrijski (dakle prozracniji) (ovaj „futoski” koji je baresh naveo je primer toga o cemu pricam) - znaci vidi ako ima/možeš da nadjes - idi kod „turcina” u piljaru - on moguće da stvarno ima drugaciji kupus od onog iz marketa.

Jbmusunce, ako je kis'o kupus mudrost - jbt, pa umes da uklopis one skalamerije/gelendere u dva milimetra na rasponu od 15 metara, a kamo li nećeš kis'o kupus.

'Ma kiseljenje nije nijednom uspjelo.'

Nije uspjelo pa šta? Posavjetuj se sa nekim od tradicionalnih domaćina-domaćica koji se time bave godinama. Ima i onih nazovi
strucnjaka koji 'znaju' ukiselit kupus za par sedmica,ali nije to
To - kužiš?. Naročito oni u delikatesen ducanima gde se kupuje
na malo, mada ima i izuzetaka.

p.s. a to što te žena ne podnosi da se motas po kuhinji, ništa strasno. Zlo po tebe ako je i u nekom od boravisnih mjesta...
;-)

samo ti uradi ovako kako sam ti rek'o, a ne'm pojma, meti pepeljaru tu pored, i proglasi je za mene (u smislu - eto ga mentor - gleda. bre!). jul tenk mi lejtr (or nevr).

da, može i to.
*evo upravo pravim neke ribe, pa sam bacio na njih i iseckane bas ljute papricice, ooooozbiljno razmatram da poteram sutra bajs do pijace banjica gde sam kupio te feferone -kao, daj majstore po' kile da istestiram valjaju l' čemu... -i pazi kad duuuugo dugo nisam na pijaci nabavio tako ljute papricice.
i onda dakle bistrim da napravim pekmez od tih papricica - iako imam još par teglica onog prvog koji sam pravio još recimo 2012. (i naravno - nije se pokvario - ne pada mu na pamet...). „gladna guzica”, verovatno :)

„Ja sam puna inspiracije dok sam na pijaci.”

Pa to se bona (nebila) i pdrazumjeva - za svaku pravu domaćicu.

p.s. Imam jednu preporuku (nešto ko savjet),a to je: da ne ides
sabajle pazarit, već negdje oko podne. Razlog? Zato sto je tada
pravi vakat da se pogadjas za cijenu onako djuture i bez vage,
a za trgovce hasna i da se oslobode tereta kad odlaze kucama- kužiš?
;-)

*oko 16 25'h