Predizborni asvalt
https://www.youtube.com/watch?v=RmkzPAMMQQg

..neko će reci nema ovo veze sa temom, al treba shvatit :))

-

pa dobro, kad dzoni uzivo performira, to je možda i bolje nemati bootleg :)

ja se lično nadam da je tako. (zapravo sam siguran).
srećom, stepen zvonjave jaja obojice, povodom onog drugog, tu je negde oko beskonacno plus-minus dva-tri.

Pa vidi, lično sam verovatno odsvirao vise svirki od dzonija, za početak. (1994. recimo, mislim preko 380, u godini koja, kao i svaka druga, ima jedno 365 radnih dana/noći On se bavio autorskim radom, ja sam se bavio necim drugim.
Tako da mi je sva problematika posla zvanog „bend” vrlo poznata.
I recimo, ti meni, sad, trideset godina posle nečega, krenes da opanjkavas recimo svog supruga, ili brata ili sestru, ili tadasnje drugare - meni to odma jako mnogo govori o tebi, i to što mi govori, nikako nije afirmativno. ako me razumes.
Pogotovo sto te ja znam kao, i samo kao gospodin-covek-autora-neprevazidjenog, kao i dvadesetak miliona ljudi - čemu se ponizavati i spustati tako nisko - da iznosis neke detalje iz svog privatnog odnosa sa clanovima benda. ono - da ih pljujes. -pa sto to nisi resio tada? (meni se javlja da znam i taj odgovor, ali nebitno je).

cekaj, je l' me zezas, ili stvarno ne kontas šta je tu sporno - apsolutno bez obzira šta je i kako je bilo.
- koga bre interesuje sad - pod kakvim uslovima je leiner rdio - tad? -zašto mu onda naprosto nije dao pedalu i angazovao drugog bubnjara. -evo ja ću da ti kažem, jer sam kompetentan, da muzicki/tehnicki - azru može da odsvira bilo koji bubnjar - možda ne bas tehnicki spreman kakav je dzoni kao gitarista ili pevac :) - ali ono... (dakle - vrlo je jasno - iako je autor kostura pesama bio dzoni - ono sto smo mi slusali - je plod rada celog tima. -da je bio drugi bubnjar - pa čak i na leinerovm nivou svirackom - bilo bi drugacije. svaki covek unese deo sebe u svircanje. - i sad ovaj prica to što već prica. -ponovicu - budi brate gospodin covek. - to je kao sad ja za neku bivšu moju da ti kažem, e pa znaš, prilično sam siguran da se paralelno dok je bila sa mnom kresala i sa jednim mojim ortakom, i nije imala obicaj da pere zube, a i bilo joj je crno ispod noktica non-stop. -pa na šta to lici? -jel' to dingospo covek, ili ljakse/seronja?

pa ne znam šta su bili - za mene su bili clanovi istog benda ciju muziku sam slusao, i volim i danas da čujem.
„sve mu je bilo placeno” -pa super zemaro, ajde uslikaj nam racune iz tog vremena, evo bas nas interesuje, ako može u dinar / gulden precizno - koliko je bio placen. bezveze.

https://www.6yka.com/novosti/dzoni-stulic-zestoko-po-svima-sada-ću-vam-objasniti

htjela sam izdvojiti nešto, ali ne mogu. pa, koga interesuje neka procita..

mislim, ne da mi je brat po mišlju...tako ga i limvo..ko brata rođenoga...

volim ga ko brata i ne pricam o incestu..

inače, nikad ne bih mogla svirati u bendu...

osim u simfonijskom orkestru... sa pismenim ljudima i pod palicom dirigenta...

najveci bendovi su sastavljeni ipak od skolovanih muzicara..
a rijetki jesu jer je teško uskladiti karaktere, pogotovo kad se preraste ona mladalacka faza...

kad licni stavovi dodju vise do izrazaja...i ako vas ne vezu dobre pare t.j. biznis/obrt...naravno da je razlaz neminovan..

Poet, a zašto mislis da recimo 9 od 10 muzicara sa kojima sam ja svirao nisu zavrsili srednju muzicku, ili akademiju? (recimo u mom slučaju, ja sam taj jedan od tih deset). Ovo ostalo - vidi se da nisi nikad radila u show-bizu/industriji zabave/muzika.
Schule - meni je još davno to palo na pamet. -pazi, morisonov cale recimo je bio kep onog spornog broda - kome se nije desilo ama bas ništa - tamo u onom zalivu kod vijetnama - i koji je prakticno okinuo i zvanicni ulaz amerike u rat protiv vijetnama. i još par tih super-ober-mega zvezda - uredno roditelji americki udbasi/visokopozicionirana vojska, zaboravih ko sve, verovatno ima neki dokumentarac na yt.
kod nas - apsolutno nemam sumnje za ne mogu ti reci koliko njih da su bili, slično kao u kini sto je danas sve državno - na neki način sponozorisani i/ili aminovani od strane de-bea.
ne zaboravimo, db-ovi su ubedljivo najozbiljnije organizovani sistemi u svakoj zemlji. vrlo ozbiljni i strucni ljudi rade u sve i jednom, barem u bek-endu.
a sve ima bukvalno taj zadatak - dekompresiju - kao onaj ventil kad izvade batiskaf sa pet kilometara dubine. da otvore odma vrata -ovi sto su bili dole bukvalno bi pukli k'o flase radenske vode, s tim što ne moras ni da ih promuckas i kucnes.

da da, vidi se da nisi svirac/muzicar :)
-pa vidi, to što je možda potrebno krace vreme obuke da eventualno zasviras u ramonsima, nego da odsviras kavaleriju rustikanu, ili otpevas - i zadovoljis zadatu formu (ramonsi-punkrock, ili kavalerija-opera) -uopste ne znaci ništa. -muzika je komunikacija, koja tu i tamo koristi reci - ali, u svojoj sustini - bez reci. -i sad, sustina te komunikacije je bas ona - ta komunikacija. kao kad se dobro kresnes sa svojim tipom, i kad se osrednje /loše kresnes sa nekim levim. -u prvom slučaju pored, nemam pojma fi-jeva, el-ova, i t-a, su se nekako poslozili i neki drugi fine-tune, -u drugom slučaju - nekako su se fijevi i elovi uklopili, i to je to. čak i t je bilo 'nako...
e tako ti je i svirka - kada si izvodjac. slično kao i bilo koji timski rad. lupam, kao fuca/basket - desi se neretko da na papiru, i na mernim instrumentima „losija” ekipa - odere onu bolju. -naprosto, uspostavljena je komunikacija i kruzenje energije na visem nivou - i onda ovi ti slabiji oderu ove jake. lupam, imt odere bayern recimo. -opusteno - moguće.
anyhoo - dakle - 'ocu da ti kažem da to što možda u simfonijskom orkestru kada sviraju kavaleriju - violinu svira lično paganini, a par km dalje u hali - ramonsi - uopste ne znači da ramonsi bukvalno nisu razorili publiku i iskidali zivo meso sa kostiju i izuli iz cipela (figurativno) - a mali nikolica - otaljao tezgicu/sljaku - jer zuri na tezgu - u skadarliju recimo, jer svira sa tamburasima.
dakle potrebnost tehnicke spremnosti za izvedbu muzike - totalno je irelevantan faktor.
ali to moras da probaš sam/a da bi ti bilo skroz jasno o cemu pricam. koliko god pricao - jezik ljudski je mali da to opise. -kao kad nekom sinovcu od 15god. objašnjavas kako je „ono” sa realnom zenskom osobom. -mo's pricati do sutra - al' kapiram da će kad proba - imati neke svoje stavove na tu temu, odnosno da će da kaže - gle, pa ovo mi nisu rekli da je bas ovako. -pa kad ga pitas - pa dobro - i kako je? - glp. :) ifjuandrstendmi.

pa naravno.
b.t.w. ono kad je svirao po gomilu koncerata za novu godinu - placao je recimo muzicare bas osetno vise od prvog sledećeg zvezde njegovog ranga - tako mi rekli.
muziciranje, ako nisi solista je - kolektivni sport, i bukvalno je identicno. - znaci postoji negde neki najbolji selektor - i sad, on smisli igru, procita protivnika, ima recept - sve je tu, sve je do jaja. - međutim, ako nema tim koji može to da uoblici - dzabe sve. (te je u tom smislu i dzoni svoje pesme, ma koliko dobre bile, mogao, u principu da si zabode u bulju bez one dvojice - iako ih je on smislio).
Mislim kompleksno je, kao sto već rekoh. I ima sustinskih razlika u samom komponovanju i/ili studijskom radu, i zivom performance-u.
Kao dc i ac motor. ili dizel i benzinac. sva 4 su motori - al' u odnosu na bilo koji od preostala tri - „nebo i zemlja”-a svi vrte onu osovinicu.

da, to je snaga da tako kažem kapitena.
s tim sto opet - nije tako jednostavno :)
mislim - moras malo da sviras sa ekipom/vise ekipa, za raju - mnogo se bolje razjasni. doduse ne svima. znam nemalo profesionalnih muzicara, koji pojma o muzici nemaju. -tehnicki/sviracki su dosta onako dobro spremljeni. al to je to. -u principu - ništa ti ne kažu svojim performiranjem, iako sviraju tačno i precizno, u tonu i ritmu. NEKI čak umeju da se i nastimuju (recimo skeptican sam za dzonija :) )

Pa vidi, ne mora da znači da nemas zicu. To stvarno ne znam - morao bi da te čujem. I to ne to - pijemo pivo i sviruckamo - nego bas uzivo - ono na megdanu - 'vamo mi/ti/ekipa - onamo raja - pa da vidimo. Tu se uglavnom sve vidi. (mislim ono sto po meni jeste sustina muzike, i to NIKAKO nije forma, u smislu sviracke forme/kondicije, ili forme - u smislu matematicke preciznosti. - evo recimo ritam masine drmaju savrseno precizno, verovatno oni kvantizatori idu i preko 1024tinke - međutim - kada snimis tako ultrapreciznu ritam masinu, i zivog coveka - i to pustis, lupam da cuje 100 ljudi, ja ti tvrdim da će daleko preko 50 posto reći da im se vise svidela ona ziva verzija. -čak i kada taj bubnjar nije recimo karizmaticna licnost. doduse, čak i kada si karizmatican, taj jedan inter-mediarni momenat je vrlo otezavajuca okolnost - zove se snimanje. tu dolazi do prekida tih nekih, za muziku (po meni) sustinskih stvari. -slično kao sto je za nas ljude, pa za one verujuce recimo smrt, fizicka, prestanak ovog (i) materijalnog zemaljskog zivota vrlo otezavajuca okolnost :)
skontao si verovatno da sam svirao sa dosta bendova, i sa verovatno par stotina ljudi, i da me je čulo kad se sve sabere daleko preko sest, verovatno i preko sedam cifara ljudi (i onda dodje mikele dzekson i proda 20 milki trilera :) ) - ali kad u diskusiji kažem „ovi moji” „ovaj moj bend” - mislim na poslednji cover/tezga/nightclub bend. -evo imam i neki autorski punkrock, ali to je onako - malo nas je, i nije to tako kao ovaj o kome uvek pricam afirmativno. -mislim meni je taj bend bio neponovljiv, i ubedljivo najbolji koji sam ja ikada slusao, (ili svirao u istom). bukvalno su mi momci porodica i dan-danas - iako su se poneki od njih zavadili među sobom. (klinci su, pogotovo tada bili za mene).
e sad, i tu su se menjali ljudi tu i tamo - i svaki put je zvucalo malo drugacije, jer je svaki covek bio jeli jedinstven. uglavnom - svaki pojedinac je odlično svirao / pevao /radio taj svoj muzicki deo - poneko čak i virtuoz, zaista :) -medjitim sustina je bila da je i svaki pojedinacno bio karizmatican pojedinac. (totalno nešto drugo dakle).
slikovito - vreme od nedelje, pa do subote - k'o tu kod tebe prosecan dan :) -ono polumagla-polukisa/poluzima/polujesen/smog/depresija... dolazimo na svirku, i svi su skenjani, depresivni, cela kafana, i konobari i obezbedjivaci, i mi, i publika... - i dovoljno je da jedan od nas iz nekog razloga bude raspoložen. fazon - ajde pice - sacemo da ih razorimo šta ste se skunjili - znaci jedan bilo koji od nas, bio je dovoljan da izgori kafana od 500 ljudi. -ono, dovoljan je bio da zapali ekipu -ili da sam zapali par njih iz publike, koji onda popale ove oko sebe i ekipu. -kao ono u gospodarima prstenova kada gondor objavljuje borbenu uzbunu i opstu mobilizaciju sa onim vatrama na vrhovima, pa ona scena kada sabotaza na prvoj ne uspeva, i oni uspeju da upale tu jednu prvu. i onda lancana reakcija. (i to je ono, sto ja mislim da ingvi, i svi sviraci koji se prže na takvu svirku, u principu nemaju - t.j. poneko verovatno i ima, ali nije svestan toga, i po meni ide u pogresnom smeru.
uvek kad se setim tih vatri i gondora ne bude mi dobro... -nekako me vrati u vreme kada sam pun municije i nafte do cepa cekao na kapiji onu naredbu - koja nije dosla tada, nego je dosla nekih pola godine kasnije, ali tada su zapaljena kola sa metalnim tockovima već uveliko picila niz suvo brdo, u dolinu zrelog zita... -pa smo svi sada tu gde smo. -jebi ga. imali smo sabotazu na prvoj vatri, a raju je onako generalno bolo !@#$, i nije uracunala tu mogućnost sabotaze :)