Ja sve vise verujem da posao dobije onaj kome je posao sudjen, makar bio i 3. na listi.

Ovde sam jednom spomenula da sam imala veliku odskocnu dasku u karijeri. Ona se desila 2005. godine, znaci 5 godina po mom dolasku i apsolutno je zasluzna za sve sanse koje su mi se kasnije otvorile.

Oglas za taj posao sam videla na workopolisu. Obrazovanjem sam zadovoljavala kriterijume ali mi diploma još nije bila nostrifikovana jer za to nisam imala vremena do tada. Što se iskustva tiče bila sam na ivici i morala sam malo da „sminkam” rezime da bih kako tako zadovoljila kriterijume. Moje tadasnje iskustvo je objektivno bilo manje nego sto je taj posao tražio i, iako sam znala da bih ga radila dobro, znala sam i da su zahtevi u oglasu visi nego sto sam ih ja tada posedovala.

Ali, kao i mnogo puta do tada i od tada ja sam rekla da nemam šta da izgubim i poslala aplikaciju. Zaboravila sam da kažem da sam oglas videla poslednji dan pred zatvaranje.

I pozovu me na intervju. Pa me pozovu i na drugi intervju. Bilo ih je cetvoro, 3 žene i 1 muskarac HR Director. Ja na intervjuima obično nisam nervozna, čak i volim da se shalim, ali to je sve nevažno ako ne odgovoris ono sto oni žele da cuju.

Za par dana mi na tadasnjem poslu zvoni telefon i buduca Menadzerka mi javlja da sam primljena. Taj dan je bio dan kada je meni druga dime nzija namignula i ni dan danas nikakvu sumnju nemam da sam bila samo medijum kroz koji je neko ili nešto naterao njih cetvoro da mene vide kao najboljeg kandidata. Sto ja nisam bila.

Jesam kasnije bila dobra na tom poslu, ali ustvari nisam bila ni upola dobra kao na nekim kasnijim za koje nikada ne bih dobila sansu da nisam imala vetar u ledja sa druge strane. Ja bih volela da mogu da ispricam da mi se pojavio Isus ili da sam videla munje ispred sebe ili čula glasove. Ništa od toga se nije desilo ali ja bez sumnje znam da mi je to bila i nagrada možda za neke stvari ali i opomena za ubuduce. Da isto kao sto lako pa i delimicno nezasluženo neka vrata mogu da nam se otvore, tako istom brzinom mogu i da se zalupe.

Rezultati iz prakse pokazuje kako su jaki sa

ustima, slabi sa rukama.

Не знам како је било пре у Канади али сада би особа број 1 пре добила посао јер би очигледно радила за мање паре а исто тако не би пуно паметновала и не би угрозила особу која га запошљава. Колико ѕнам овде данас менаџери ѕапошљавају углавном приглупе и послушне раднике који им неће правити конкуренцију у будућности.

И због таквих разлога сам ево чуо још једну породицу која се враћа доле након 20 година у Канади

Iste kvalifikacije, Unajmice samopouzdanog, tu nema diskusije. Tu samo treba napraviti razliku između stvarnog samopuzdanog vs. ega na kvadrat. Ovo drugo ne valja, diskvalifikovan si odmah.

:) :)