odakle si ovo prepisao?

Pre 6 godina bila je tema: „Zašto ste emigrirali”.
Vrlo zanimljiva tema.

Moj razlog za dolazak u Kanadu:

Pare, ne
Omladinska ludost, ne
Radoznalost, ne
Obrazovanje, ne
Drustvo, ne
Informacije,ne
Celokupan zivot u US, ne
Americki filmovi,nere 6

„Heroji ili ne
ja svakoga Pečalbara tako gledam i čudim se ...”

Dokle god ne budes jedan od pomenutih - i nadalje ćeš se cuditi...

OK, posto sam konacno razumeo šta je tema, evo mogu da kažem da su glavni razlog za odlazak vecini bile pare. oni mogu reći da to nije tako, lagati, mazati, ulepsavati, nabrajati gomilu drugih besmislenih razloga, ali to je istina i sustina. lova baki! to je najveci pokretac. mislili su da se na zapadu skupljaju pare grabuljama, pa su poleteli da se caskom obogate... kad oni tamo, a ono međutim. velika tajna je da na zapadu nema velike love. mislim ima je, ali je do nje podjednako teško doći kao i u Srbiji.

@Stari_Gost: Ja sam možda jedan veliki zanesenjak i budala. Ovo drugo sigurno. Otisao sam u Nemacku, iskreno zbog para ali ne samo zbog para. Hteo sam da budem gastarbajter (gost radnik) i da na tome ostane. Hteo sam da i meni i Nemcima bude lepo. Ja dodjem po pare, naucim ono sto oni znaju i vratim se u Srbiju. Lepo Nemcima, lepo meni. Oni nemaju problema sa strancima a ja nisam problem jer sam privremeno stranac. Međutim retko koji gastarbajter to učini, od gastarbajtera postane citizen i onda dodje u penziju u Srbiju, Bosnu, Hrvatsku kada već bude kasno za bilo šta.

Nazalost, svako pozitivno mišljenje ima tendenciju da preraste u razocarenje dok negativno mišljenje nema taj kapacitet. Zato sam postao cinik i skeptik. Ništa ne može vise da me razocara. Sada sam problem Nemcima a i oni meni. Madjutim, ne mogu da krivim Nemce. Sa moje strane se izjalovilo. Bila bi to prica sa srećnim krajem da sam imao gde da se vratim. Naravno da sam imao gde da se vratim. Napravio sam kucu u Srbiji, kupio plac, neki mali dizajn studio tamo napravio sve sa namerom da se vratim i da sto sam naucio ovde da to tamo radim. Nazalost, to nije islo tako. Već posle prve godine sve mi je bilo jasno. Nikada se neću vratiti jer sam stranac na obe strane.

Ali kada bi me fortuna (sreća, luck) pogledala barem jednom u igrama na sreću (i nesrecu) pa da se docepam dovoljnih para otisao bih u Patagoniju (Argentina i Chile) ili neku takvu destinaciju Bogu iza tregera gde je i Bog rekao:„Dovidjenja”. No, kako vreme protice takvih mesta je sve manje i sve manje će ih biti.

91. pala odluka o odlasku

Moj razlog za dolazak bilo gdje van Balkana

Pare, ne
Omladinska ludost, ne
Radoznalost, ne
Obrazovanje, ne
Drustvo, ne
Informacije,ne
Celokupan zivot u Germany, ne
Zapadni način, ne

Razlog je bio čudno veliki broj Balkanskih budala i ludaka, bivši robijasi pusteni prije vremena, razulareni nacionalisti, kriminalci i razbojnici neometani u poslu, gamad pod plaštom rodoljuba i patriota, politicka i kulturna državna elita bez srama i morala, JNA državna vojska koja nije bila u stanju da zastiti ni samu sebe..

Dovoljno razloga da se covjek od ovakovih bilo gdje drugdje skloni.

-

Ja ne lažem nikad, može mi se jer ne moram.

Onda radio sam u državnoj firmi (skoli) i dodatno privatno (u fušu).
Tada su profesori od mene posuđivali pare (marke).
Naravno svakom covjeku para nikad dosta, ali za zivot ja sam tada imao dovoljno. Novac nikad nebi bio razlog da napustim namjestenu kucu, dobro radno mjesto, prijetelje i zavicaj gdje sam odrastao.

Ali tajni dolazak prvo 6 kamiona specijalaca iz Niša u Petrinju i rusvaj koji su nešto kasnije tenkovima napravili.. i sve sto sam već naveo, dovoljan razlog da napustim sve.

Inače ja da sam iz Srbije ne vjerujem da bih ikad napustio Srbiju.
Srbija je fantastican kraj, klima i sve ostalo.. stvarno tako mislim.
Srbija je bila i ranije, ali moje države Jugoslavije više nema tako da mogu samo novu domovinu da biram. Svakako ne onu koja me otjerala.

-

@Seeb: Pa po toj logici nisam ni ja morao da napustim Srbiju. Nakon državnog posla imao sam dobar privatan posao i isto tako fuserio okolo. Bio sam u jednoj firmi CAD konstruktor i CNC programer a okolo isto fuserio. Dosli demokrati na vlast (Djindjic, Koštunica) i meni bilo lepo. Jedino vreme kada sam mogao da naplatim to što znam. Trebala je veza za velike poslove ali za manje nije. Kada dodjose ovi majmuni i za cistacicu ti treba veza. No da nisam otisao u Nemacku ne bih nikada napravio sebi kucu u Srbiji i ne bih ostvario (samo materijalno) san o svojem dizajnerskom studiju u Srbiji. Eno ga tamo u Srbiji zvrji prazan jer su u međuvremenu svi ukapirali da sam ja samo gastarbajter i da tako ostane. Ko sam ja da se suprostavljam majci, bratu, sestri, ženi i deci da se vratim u Srbiju i tako to ostade. Tako postadoh nepozeljan na oba mest i ovde i tamo.

Mogu se slozit da je siromastvo osim ratova najcesci razlog napustanja države gdje si rođen.

Ali ima i drugih razloga.
Recimo poznavao sam Njemca koji je imao višu skolu za hemiju, bio je tada mlad možda nešto preko 30 god.
Imao je posao i tada 90-tih ovdje u Njemckoj zaradjivao cisto najmanje 5.000,-DM.
Imao je vlastitu kucu, odmah do kuce od roditelja. Oni imali samo njega, dakle jedinac. Živio je 5 min. pjesice od preljepog jezera.
Živio je u toj kuci sam. Bez da je imao probleme u Njemcackoj donio odluku da ide za Australiju. Mora da je to njegove roditelje teško pogodilo. Inače njemu bas ništa nije falilo, imao je on tu sve.
Sve sem jedne stvari, nije imao dovoljno velike valove ili talase.
Bio mu hobi sa onom daskom na valovima ili surfanje kako kažu..

Amerika, bar po filmovima bila mi oduvjek nekako haoticna i neprirodna. Sto iz filmova sto vijesti i dosta agresivna i nesigurna. Kažu plata svaki 7 dana jer se često mijenja mjesto zaposlenja pa to kao prakticno.

Nego Kanda mi oduvijek bila u prvom redu jako lijepa zemlja, iako ja sudeci koliko je Kanda velika nisam ni mali djelic vidio.
Malo zalim sto nisam mogao za Kanadu. Imao sam ja tada dolaskom u Njemacku da idem dalje za Kanadu ali trazli koliko se sjecam najmanje 5 osoba sa Kanadskim državljanstvom da garantuju. Ne znam tačno šta su trabali garantovat, valjda na ne idem na socijalu..
Ali po prirodnim ljepotama pravi raj.

Australija je ok, ali za moj ukus mislim da je tamo previse Azijata. Inače ne dijelim narode po ničemu, ali Azijate nekako ne podnosim.

@Seeb:

„Inače ti kako obično pišes djeluje kako si prilično nezadovoljan svim i svacim..”

Pa to i pišem. Nisam zadovoljan i to ne krijem. Šta je tu loše? Mislim ono jeste da ljudi ne vole cinike i skeptike, to je tačno ali realno ne vole ni iskrene. Kada me neko nešto pita ja mu kažem kako je a oni okrenu ledja od mene. To je zato što ljudi ne žele loše vesti osim na TV. Tu polete k'o muve na govno. Ljudi zaista mogu da budu empaticni ali samo ako ti dobro ide a ako ne onda te ostave da visis u nekoj svojoj prici.

Ta me je prica uvek fascinirala. Zamisli ja mojoj majci kažem kako nisam zadovoljan u Nemackoj a ona me pita a šta ti fali? Ja joj kažem da nisam zadovoljan a ona ponovi pitanje. Jednostavno ih boli dupe za tvoj stav i osecaj. Preovladava njihov a ako nije tako onda nisi njihov. Neće da cuju loše vesti i to ih nervira. OK, kažem ja, šta ima na TV? Okrene ona TV neki kanal i tamo devedeset ljudi se udavilo u potonucu broda u Kongu (Afrika) i ja onako mahinalno njoj kažem:„Skloni to sa TV, ne mogu da im pomognem i stvarno mi je zao”. Ona jok, gleda i nastavlja da gleda. Sunce ti zarko, heben je svet. Ali bas. I prilično sebican...I onda ja cinik i skeptik? Idi molim te...

Profesor-Kanada
Da li je licni razlog za odlazak bio isti kao moj?
-

moguće, lako da jeste. Ratna situacija je bila.
Mene su tada pomalo nervirali svakodnevni dogovori Milosevica i Tudjmana o nekim primirjima i obustavi ratnih dejstava obje strane.
Međutim nije od tih dogovora nikd bilo ništa.
I tako svakim danom nekad dalje nekad blize padaju granate po kucama u mojoj ulici, nocu sirene i sklanjanje pa malo kasnije natrag u krevet, pa za nekih sat opet sirene za vazdusnu opasnost.. i tako dodje vrijeme bolje se sklonit, tj. sve napustit. Od mene su granate padale na nekih 50-100 m. Inače sam po prirodi plasljiv covjek ali nije mi jasno da tada nisam strah osjecao. Padne blizu neka granata i takon nakon nekih 3-5 sek cuje se kako padju srapneli po krovu kuce.

Nije lako donijet odluku da odlazis a nemas pojma kuda?

-

ima. uvek je moguće sve objasniti. a i izviniti se. samo sto vecina ljudi to neće nikada da učini, jer im sujeta i ego ne dozvoljavaju.

He he he, da ljudi bježe od nevolja. Ja sam pokušao '86 do '89 da se maknem iz Juge. Već sam vidio da to ne vodi nikamo. Ekonomija nikakva,plate slabe, dugovi rastu, inflacija,nacionalne rasprave, ... ali svi militarizovani, svaki mjesec neka vežba...

A na vežbama svi piju,disciplina veoma slaba, skoro nikakva,
eeh, ovde će biti gadno samo neka nešto zagusti. I bilo je, ali hvala bogu nije potrajalo dugo, barem ovde kod nas.
Ali posledice osećam(o) do danas...