ja razmišljamm „ful tajm” I (normalno) za to nisam placen.

Santa da li si siguran da taj penzosh slučajno nije Majkl Dzordan na privremenom radu kod tebe u ataru?

Ta evo ovako: pomazem onima koji ništa ne rade.

I savetujem da je bolje dzaba sedeti nego dzaba raditi,a ko vole da radi - radilo mu se o glavi' kaže se u narodu.

Inače bracela; radim koliko mogu i šta god mi padne na pamet.
A ponajvise i pod obavezno ono sto mi zapovedi gazdarica- domaćica.

p.s. uglavnom zarad mira u kuci...

Nego šta bracela, sve se može kad se `oce - i ima s`čim.

Koliko juče bila sarma,danas podvarak sa kupusom iz bacve, a sutra
šta god da bidne...

p.s. umal` da zaboravim (i u poverenju) koliko sutra burek sas sir!
;-)

p.s.s. ta oni što ne tolerisu; nek idu u ocin...

samo krademo bogu dane. bez penzije. :)

Balkanac već nakon par god. radnog staza jedva ceka kad će ta penzija.
Iako su te penzije naročito na Balkanu male, kad dodje taj dan pa makar penzija bila i 200 eura..niko srećniji.
Pa radi tog mentaliteta kod nas na Balkanu ima mnogo penzionera koji nemaju ni 40 godina starosti.
Ima puno Njemca rade iako imaju preko 80 god., ne radi se o parama ali druga je to prica..

da da. apsolutno siguran. baden wurtember savezna država. ajd' možda u nekoj drugoj nije, mada mislim da je to kod njih na saveznom nivou.
kod nas može supruznik da se odluci za penziju preminuloga, koja će inače biti smanjena na 70% - pa ono, ako mu je 70 posto penzije ovog preminulog i dalje vece od njegove - uzme tu. kod germana ovih mojih - uredno onaj preziveli cepa obe. (recimo taj moj drugar je bio nemac, chale mu je bio nacista, za njegovu kevu ne znam, jer cale mu je zapravo bio austrijski nemac, ali njena rođena sestra, bakuta je umrla pre par godina, dakle tetka tog mog drugara, ona je vala cepala i svoju, i pokojnog supruga, onako bas nemala lova u pitanju, posto je batica imao neki državni vrlo placen pos'o tipa profa na faksu, i još nešto ).
-meni to koliko-toliko posteno. -s' tim sto bi skroz posteno bilo da kad ljudi umru - ono sto „pretekne” u smislu koliko su uplacivali/koliko su živeli - da se lepo da porodicama tih umrlih ljudi - što se nikada i nigde ne desava. -a njihove su pare, oni su ih ljudi svojim teskim i napornim radom, i trosenjem svog zivota zaradili, pa tek onda uplatili u penzioni fond. dakle pare nisu penzionog fonda, nego korisnika - penzosa (i onih koji uplacuju u fond).
tako da je ta racunica malo sporna (slično kao sto je sporna racunica po kojima su grcka, ili sland, ili juesofa zaduzene toliko koliko su zaduzene, iako tu i čak ni izbliza toliku lovu nisu nikada ni od koga posudile).

„ovako je svecanije” :)

pa dzabe ti ako ostavis sebi - neko (mudriji valjda - jer se nije znojao ni malo) će to što si ostavio da sp*cka.

kapiram da je zapravo vrhunski stos da skontas tačno kada ćeš da geknes, i da onda organizujes da lepo sve sto si u zivotu zaradio, sp*ckas, bukvalno do dinara. -ono da poslednjeg dana zivota prakticno postanes klosar, da sve sto imaš bude to odelo koje imaš na sebi, i u kojem će da te bace u onu raku.

ovi sto vole da nasledjuju, i koji su jedva cekali da otegnes papke, lepo im se covek izvini, i kaže - izvin'te deco, -ako ste nešto 'teli - slobodno zasuknite malo rukave, pa vredno prionite na pos'o...

prilično sam siguran da ih nije bilo ni nekoliko desetina hiljada. mislim oni kojih je bilo - nisu bili na toj strani. njih su posle oslobodioci koji nisu nikoga ni od koga oslobodili, kokali gde god i kad god su stigli. druže staljine, da tj jbm mrtvosanu majku onu odvratnu, sto te nije pobacila...

Santa, verujem da osobe (sada u penziji) koje su bile zaposlene u
auto-industriji, imaju vrlo dobar ekonomski zivot.

1. Maksimalna godisnja staracka penzija za 2019 godinu je $7,271.

2. CPP(Canada Pension Plan) oko $1,000 do $1,200 mesecno,
(12 x 1,000 = $12,000 ili 1,200 x 12 = $14,400 godisnje)

3. Radna/sluzbena penzija: oko $2,450 mesecno ($29,400 godisnje),
bazirano na 35 godina radnog staza. Ima primera gde je suma
$4,000 do $5,000 veca od $29,400.

4. + ako osoba ima RRSP i/ili

5. TFSA.

Ima primera, gde osoba prima samo $1,200 mesecno (još nema 65 godina).

zlatne godine su 25-35 :) -onda, uglavnom, samo mikroorganizmi ti eventualno mogu nešto :)
ovi ostali... paaa, gos'in rizling mesa spricer :) , windi mizda tezgari neku kratku turu sa kombijem, da zaradi malo, da mu starost bude mirna a i možda je u fishing/hunting radnji, na odelenju gde su handguns, da kupi još jedan za pod jastuk, ako barabe dodju da ga pljackaju da im malo napravi otvore za ventilaciju na telu vrucim olovom :)

*e, a jel' zna neko diskutanta, bio je tu i tamo aktivan na klopi - nickname civijas. mislim da je drzao neki restoran u juesofa. onako fin i odmeren covek, lepog domaćeg vaspitanja. -ako ga neko od ekipe zna, nek' ga pozdravi.

Santa , jel` može bez 'miniranja' teme?
;-)

Taman se vratih iz jutarnje setnje po komsiluku da utvrdim jel
svako ocistio sneg ispred i oko kuce, da mi vreme ne prolazi
uzalud, pa reko da nastavimo...

na svu sreću sneg će da pada SAMO u naredbna 24 sata ... znaci eto nama zezanja.

Kad je već reč o jeziku - posebno pravopisu - kojem se mnogi
postapaju i s`time dokazu da su ckolovani i u pravu naravno.

Ledan u prilog dok ovdeka traje meceva;

Opismenjavali Lalu pod stare dane;
==================================
Lalo, reci nam jedan glagol? Panta, kaže Lala. Kakav glagol,to je imenica,kaže uciteljica. Panta je glagol,od njega nema boljeg paora
u selu, uporan Lala. A najbolji paor ne može biti imenica, može samo da bude glagol.
Dobro, neću da se preganjam, pomirljivo će uciteljica. Reci onda
neku imenicu. Sosa, kaže Lala. Tačno, a zamenicu? Svastika, od nje
nema bolje, zakljucuje Lala.

Mudrijas, pa ako 'znaš' sve to, ne budi lenj, pisi po Vuku K.

Pa Srbijanci protjerali Vuka Karadjica.
Da piše po Vuku onda bi pisao ijekavicom kao sav obrazovani svIJEt :))

Al zato su tu gdje jesu (nigdje) i pored tolikih odlikasa..
Inače generalno odlikasi bile neke face samo za vrijeme skolovanja, kasnije uglavnom sirotinja koja fekta za neko pivo.

„Hromi sakupljač narodnih pesama, borac za novi jezik koji je prepoznao u narodnom govoru, postaje zapravo beogradski gradonačelnik i predsednik suda. Ali, nije to bila blistava karijera: Beograd je bio divlja varoš, sa besnim psima po budžacima i obesnim žiteljima koji nisu marili za zakon i red.

A iznad svega nadvijala se senka svemoćnog knjaza, autoritarna figura koja ne dopušta da bilo ko drugi u Srbiji sudi osim njega, makar se taj zvao i sudija. Vuk oštroumno uviđa da je sve to sa sudom i magistratom (opštinskom administracijom) samo farsa samovoljnog knjaza koji zemljom upravlja kao svojom baštom, i koji mu iz Kragujevca oholo, kao sa podsmehom, poručuje: ”Svako rešenje s predvaritelnim (prethodnim, prim.aut.) soglasjem mojim izdaje se„. Dakle, budi ti meni sudija, ali onako kako ti ja komandujem.

Vuk u toj jednoj godini ima da rešava slučajeve tuča, udaranja štapom, svakakvih prljavština, i između ostalog čak i slučaj nekog bahatog novostvorenog bogataša (svaki rat ima svoje novostvorene bogataše) Pere Brankova, koji da bi proširio svoju kuću ruši potporni zid kuće u kojoj živi neka uboga starica, pa kad na sudu izgubi i bude mu naređeno da zid ponovo sazida, preti predsedniku suda da će mu ”vratiti lasno„ za tu presudu.

U pismu jednom od prijatelja, Vuk se žali kako se bahati Brankov vajka što Magistrat beogradski nije babi zapretio da ćuti ili što je nije naterao ”da svoju kuću pošto zašto proda„.

Uviđajući da ga taj posao iscrpljuje, i pritom potpuno udaljuje od književnog rada koji je njemu jedino bio mio, Vuk, što nimalo nije bilo lako uraditi svemoćnom knjazu, ostavlja dužnost i odlazi u – Austrougarsku, u Zemun. U Zemunu se suočava sa daleko pruženom rukom uvređenog knjaza, koji ga opanjkava i kod austrougarske i kod ruske vlade, koje mu u tom trenutku uskraćuju gostoprimstvo.

Vuk iz Zemuna piše pisma na sve strane, moli za milost kao osuđenik, izgnan bez para dok porodica u Beču čeka na njega, on biva ni na nebu ni na zemlji, nadomak Beograda u kom je želeo da živi i daleko od svih koji bi mu mogli pomoći. I tada, aprila 1832, uzima pero u ruke. Pisaće knjazu. I reći šta mu leži na duši. To pismo i danas je blistavi primer građanske slobode čoveka koji misli i ne predaje svoj duh u bilo čije ruke.

”Svaki čovek„, počinje Vuk svoje legendarno pismo, ”želi znati, šta drugi ljudi o njemu misle i govore; vladaocima i upraviteljima naroda to je osobito važno, zato nebrojeno blago troše, da bi to doznali.„

Pismo (”u pet tabaka„, kako će ga kasnije oslovljavati njegov pisac) dalje podseća knjaza kako je on, knjaz, svome šefu tajne policije Cvetku Rajoviću naredio da mu dostavlja sve šta narod priča o njegovoj knjaževskoj veličini. Pa evo, nadovezuje se Vuk, da Vam ja, Svetlosti, o tome pripovedim. Pa počinje s time da ”tamo„ u Srbiji, niko nije zadovoljan vladavinom velikoga knjaza i to zato što ”niko nije siguran ni sa svojim životom, ni s poštovanjem (češću), niti je gospodar od svoga bogodanoga i s pravdom i s trudom stečenoga imanja„.

Podsećajući vladara na one koji su iz Srbije proterani zbog onog što su govorili, Vuk kaže da ”Beograđanima našeg zakona nije bio veći zulum ni pod kakvom vladom turskom, nego što je u današnje vreme, i da su za prošavše dve godine na dva konaka Vaše Svetlosti dali dvadeset i dve hiljade groša samoga kuluka„.

Podsećajući knjaza opet da ”tamo„ niko nije zadovoljan njegovom vladom, osim, možda, njegova dva sina, ”a i oni, da su malo stariji, može biti da bi bili nezadovoljni„, Vuk naglašava: ”Za svakog je vladaoca prava polza (korist, uspeh, prim. aut.) samo ono, što je polezno i za njegov narod; a što je god njegovom narodu na štetu, ono ni njemu nikako ne može biti na polzu„.

Opisujući potom knjazu situaciju u kojoj bi narod, nezadovoljan zbog obespravljenosti, mogao da pravdu uzme u svoje ruke (protiv Miloševe vladavine u Srbiji su pokrenute mnoge bune, Miletina, Hadži-Prodanova, itd.) Vuk kaže da ”u ovakim događajima niti se treba uzdati u sultanov berat, ni u one narodne akte i zakletve, a još manje u momke i u soldate i u gardu. (…) Teško onom vladaocu, koji za to drži momke i soldate i gardu da ga čuvaju od njegova naroda!„

Pišući potom svom knjazu od koga je čitavog života tražio pare za štampanje svojih knjiga i neretko pare i dobijao, Vuk se osvrće na postojanje tj. nepostojanje praviteljstva (administracije) u Srbiji: ”Danas u Srbiji praviteljstva, u pravome smislu ove reči, nema nikakvoga, nego ste celo praviteljstvo Vi sami; kad ste Vi u Kragujevcu, i praviteljstvo je u Kragujevcu; kad ste Vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu; kad ste vi u Topčideru, i ono je u Topčideru, kad ste Vi na putu, i ono je na putu; a da Vi sutra, sačuvaj Bože, umrete (koje jednom mora biti), umrlo bi i praviteljstvo.„

Opisujući stanje u državi u kojoj nema dovoljno učenih ljudi pa oni moraju da budu dovođeni iz inostranstva uz svakakva obećanja, Vuk kaže da bi, u slučaju postavljanja valjanog praviteljstva u Srbiji, ”Srbija dobila pristojno i nužno poverenje i kod država i kod privatni ljudi„, i, nastavlja Vuk, ”ne bi bilo nužno doktorima obricati (obećavati, prim. aut.) 600 talira na godinu (pa opet slabo koji bez nevolje oće da dođe), nego bi po objavljeniju praviteljstva na određene ugovore došlo u Srbiju doktora, koliko god treba, po 300 talira, i bili bi mnogo zadovoljniji, nego ovi danas sa 600 talira„.

Taj kompleks nepostojanja profesionalne administracije u Srbiji koja se nadomešta knjaževim svevlašćem, Vuk zaokružuje sledećim pasusom koji govori o manama koncentracije vlasti u jednom čoveku: ”Najmudriji vladalac, koji je makar sve vreme svoje mladosti proveo učeći se vladati, opet ne može, kao što treba, sam državom upravljati, jedno zato, što je za jednoga čoveka teško i jednoga malog sela svim poslovima upravljati kao što treba, a kamo li čitavom zemljom i narodom; drugo, što četiri oka bolje vide nego dva; a treće, što je i najmudriji i najučeniji vladalac opet čovek, podložan svim strastima i slabostima ljudskim, pa bi mogao u ljutini ili u kakoj drugoj ovakvoj strasti kome krivo učiniti, ili po ateru na opštu i na svoju štetu, a na osobitu svoju sramotu, dati kome onakvu službu, koja nije za njega, (…) mogao bi n.pr. postaviti magarca da sudi vrani i slavuju koji od nji dvoga lepše peva„.

(U veoma slikovitom dokumentu koji prati ovo pismo do današnjih dana, Komentarima samog Vuka na pismo za koje je očigledno znao da će zauvek ostati važno i čitano u srpskom narodu, ovom su pasusu posvećene dve fusnote: u jednoj Vuk pojašnjava kako Miloš ne samo vlada državom potpuno sam, nego ”zapoveda i u crkvi, kad će se i kako zvoniti, i u školama, ko će, šta, i kako učiti; i najposle cenzurira knjige, i zapoveda spisateljima kako će knjige pisati„.

U drugoj fusnoti Vuk navodi slučajeve knjaževe samovlasti pri postavljanju ljudi na odgovorne položaje pa navodi slučajeve Marka Štitarca koji je čitavog života ”bio ajduk„ a kod Miloša postao knez za Mačvu i Pocerinu, a takođe i Petra Lazarevića koji je, veli Vuk, ”za Kara-Đorđijina vremena bio čauš i nosio lisičje repove sa kapom„ a kod Miloša je bio ”punomoćni (gotovo samovoljni) Beogradski sudija i upravitelj„.)

Vuk potom prelazi na slobodu govora, pa kaže: ”Ne treba svakoga goniti , koji što protivno rekne, a osobito ako ljudi po nesreći imaju pravo. (…) U zemljama gde se malo slobodnije može govoriti, vladaoci lakše mogu doznati, šta narod misli i govori; ali gde istine ni svoga pravoga mnjenija pokazati ne sme, onde ne samo što je teško doznati, šta ljudi misle i govore, nego se još tovari na vladaoca, pored onoga što je učinio, i drugo mlogo koješta, što nije učinio„.”

Seebe, kada nekoga citiras, red je i da ga navedes. -dakle, da li možemo da dobijemo informaciju o izvoru prepisanog shtiva, zarez, hvala, upitnik. ?

zlatiborac pa i danas je tako, naročito Beograd. Bas kako Vuk tada navodi u svom „legendarnom” pismu knjazu.
200 godina je tako, Srbija država u pokusaju.
Malo je paradoks sto je malo naroda koji je toliko patriotski nastrojen a da u tolikom broju napusta (bjezi) iz svoje otadzbine.
Taj trend ja danas jači nego prije, bjezanje na omrznuti zapad.

„zlatiborac pa i danas je tako, naročito Beograd.”

Nije bas tako,ali ima nasledja.

Taman što se Srbija oslobodila 1912 od Osmanlija, nasrnuse kultur
tregeri sa Zapada. Moz` biti da je među njima bio i tvoj djed ili
oba djeda, pa pad ih poterasmo,poceli zapomagat` 'kažu strina gdi
je Drina'. Međutim nisu nam to zaboravili pa nagrnuse krajem 1944-e u pozadini Sovjeta koji pohitase u pravcu Berlina. Kužiš?
Tek je onda pocelo 'oslobadjanje izdajnicke Srbije'. Među njima
zadesio i stric poslednjeg precednika sfrj MM - dragovoljac iz
najvece teknovske bitke - ikada u 'povjesti'. Osim ostalih 'slavnih' brigada i tvoja sedma banijska. Kada sam 15 god. nakon
'oslobodjenja' dos`o u Bg. zatek`o i upozn`o mnostvo iz tvojih krajeva među kojima i dva buduca sogora. Kakva slučajnost! Dali ste ogroman doprinos za sreTniju sutrasnjicu stovani Seeb-e. Tako da ćemo vase plodove osjecati još neku deceniju. Svi mi zajedno; vi pobjednici i mi porazeni 'izdajnici'.

p.s. kužiš ne kužiš - sada Nijemcu služiš ! Identicno ko i tvoji
po oruzju i hrabrosti susjedi, pa zapjevajte: Danke Deutschland!

p.s.s. a mozete skupa i;'za dom spemni'...

Ta znaš kako bracela, kad malo bolje razmislim,imade tu nečeg.

Recimo: da nije bilo naših pocivsih - nebi bilo ni nas ovdasnjih.
Da nije bilo dodjosa tamo - nebi ni mi bili ovamo.

Prema tome: ti bi danaske lovio sarane i somove u Tisi, a ja bih
pek`o klekovacu i susio meso na Zlatiboru.
No šta ćeš, sudbina tako htela - pa smo sada ovdeka gde jesmo.

Nego ovdeka napadalo nešto snega,tek da se ima s` necim zabaviti,
a bogme i po komsiluku prosetati, divota jedna...;-)

Tako je bracela,

Docim vi tamo; čim dva-tri asova ubodete, mozete bunare zidaiti,
a kamo l` spajz za sunku i ostale djakonije imati. Docim u kucama
za ukrase kolekcije svih modela imate. Od K47 pa na dole - zlu netrebalo. A tek kad se oko astala nađete- jedna ruka na ksiki,
druga na obaracu - jer nikad se ne zna...
;-)

Upravo tako ,okreni-obrni ne treba escajg - odnosno obe ruke...

Kako se tamo uspeva sa domaćim djakonijama?

Ovdeka za dorucak burek,rucak podvarak s` curetinom, vecera voce uz sumadijski caj ili kuvano vino...
;-)

„sada Nijemcu služiš ! Identicno ko i tvoji
po oruzju i hrabrosti susjedi, pa zapjevajte: Danke Deutschland!”
-

Ne osjecam se da služim nekome niti da me netko iskoristava.
Njemci su mi dali državljanstvo i putne isprave na cemu sam im puno zahvalan. Njemacka je za mene druga domovina, prva je bila Jugoslavija tako da je ova sad jedina.
Sa tim putnim ispravama mogu da odem kad god hoću nitko me ne prisiljava da moram biti ovdje.
Inače ja od svoje 17-te god. živim samostalno i promijenio sam još u Jugoslaviji nekoliko preduzeca, zanimanja i gradova. Tako da meni spakovat par sitnica i početi ponovo zivot negdje od nule nije nešto novo.
Kad vidim bilo gdje da me okolina ne želi, radije na vrijeme odem sam nego da me tjeraju.

Za sada ostajem ovdje zato što ja to tako hoću.

pa samo p..kice je sramota. pravi ratnik nema čega da se stidi.
ponekad možeš da budes svestan koliko hoćeš, recimo sve sto lavovi klopaju, je ujedno i svesno da su lavovi, u principu mnogo jači od njih. i sad, to što si svestan, ne pomaze mnogo.
e sad, neko bezi, pa ga ovi ili stignu i pojedu, ili pobegne, a neko stane u gard - pa ga ovi, ipet, ili pojedu, ili lavovi odustanu.
vredi i za ljude, naravno.

„Ne osjecam se da služim nekome niti da me netko iskoristava.”

Neosporno, a da je tako bilo u domovini,nebi bilo potrebe da se
tamo odlazi tri decenije pre nego se raspala. A za to su vam krivi
Beograd i 'srbijanci'- kao i obično.
I pored toga sto su nam Nemci sticajem ratnih okolnosti bili
neprijatelji,bar su nas cenili i uvazavali čak šta vise to priznali i dokazali. Kako u vreme Vuka (kojeg omalovazavas) kohji je svojevremeno bio veliki prijatelj i saradnik Goete-a,tako u prvom i drugom sv. ratu. Docim tvoji susjedi na celu sa 'slavnim vodjom' u zavrsnici rata proterali oko pola miliona Folksdojcera, i na njihovo mesto naselili Srbe iz nekadasnje NDH da postanu velika manjina za neku dolazecu. Koliko ono bese kolonista islamske i katolicke veroispovesti kolonista u Slavoniji i Vojvodini?.
Kako to da vas 'voljeni' (koji vas tamo nagradi borackim mirovinama da presutite genocid) ne 'uhiti' poglavnika niti potrazi njegovo i još mnogih izrucenje u domovinu? Docim srpske 'izdajnike i saradnike okupatora' likvidira u Bg-u. Jesi li se ikad zapit`o? Pa kad si od tih istih susjeda proteran, onda su
ti kao i njima za sve krivi 'srbijanci'. Nije - nego ?

A što se tiče druge domovine,nisi usamljen. Tamo je osim tebe
naslo uhljebljenje na stotine 'tisuca srbijanaca' - daleko pre
'bljeska i oluje'- kužiš? Niti ja 'srbijanac' nisam toga postedjen, pa sam se ovde u Kanadi nasao pre skoro pola veka. I meni je ovde domovina kad u svojoj nisam imao krov nad glavom. Nekada je to bila Otadzbina - zemlja predaka napojena i znojem i krvlju.Sve dok sticajem ratnih okolnosti nisu stigli 'oslobodiJoci
sa prostora 'tisuculjetne'.
p.s. kužiš- na kužiš, isto nam se hvata.

p.s.s. pozdrav - bez zadnjih namera...

„Tito je čovjek svog vremena.
Pravi produkt međunarodne situacije nakon Drugog svjetskog rata iz kojeg je, po meni, on za sebe i svoju zemlju izvukao najviše što se u datim okolnostima moglo. Imao je osjećaj za socijalnu pravdu. Mislim da je vrlo vješto vladao i izvlačio najveću moguću korist za Jugoslaviju, u okolnostima Hladnog rata, a osim toga, možete misliti što hoćete, ali i Hrvatska kao i svi ostali narodi i republike u njegovo su vrijeme postigli i najviši stupanj razvoja – ekonomskog i kulturnog. Relevantni podaci tako govore” (rijeci češkog politicara Hrvatima)

Pa kad si od tih istih susjeda proteran, onda su
ti kao i njima za sve krivi 'srbijanci'. Nije - nego ?
-

Nisu mene susjedi protjerali tj.Hrvati.
Srbijanci su ti radi kojih uradjena evakuacija čitave moje ulice. Dosli su na 500 m od kuca. Ja sam bjezao prema Zagrebu, pa dalje za Sloveniju, Austriju itd..

Inače za ifo. Srbijanci iz Nisa su stigli (6 kamina) nekih mjesec dana ranije u Petrinjsku kasarnu. Tamo su skrivani i od vojnika u kasarni. To su bili uglavnom tenkisti. Ja sam vidio te kamione.
Dakle da ne ostane nejasno, stigli su kad rata nije ni bilo.
Bilo je kad su stigli.

..ajmo dalje?

„Inače za ifo. Srbijanci iz Nisa su stigli (6 kamina) nekih mjesec dana ranije”...

Neosporno, vojnici koji god i gde bili izvrsavaju naredjenja svojih pretpostavljenih. U protivnom zna se šta im sleduje. Moja dva sinovca 91-e mobilisani od jna, jedan poslat na Vukovarsko,drugi Mostarsko ratiste. Glavna komanda, kao i prestonica države Beograd. Pa prema tome i za sve kriv. A koje bio vrhovni naredbodavac samo Svevisnji zna, a možda i ne. Ta ista jna zatvarala oci pri uvozu kalasnjikova iz Madjarske, napustali je generali koji su još u vreme 'slavnog vodje' polagali zakletvu.
Dva poznata,ako ne i najpoznatija heroja sa tvojih prostora,još uvek bili aktivni. Jedan u ZG-u (R. Bulat) drugi u BG-u (P. Jaksic) dali sasvim primeran doprinos. I jedan i drugi u vreme 'bljeska i oluje' bezbedno setali gradovima još bar desetak leta. Oba sahranjeni uz velike pocasti, kako u BG tako u ZG.

Nego stovani pucane iz tisuculjetne, da ne kvarimo vise ovu temu?
Em ne pristoji po naslovu, em preterasmo. Predlazem da pokrenes
novu i u drugom pravcu...

Crno je i grdno kad covek u penziji mora da radi za pare.

zlatiborac
„Neosporno, vojnici koji god i gde bili izvrsavaju naredjenja svojih pretpostavljenih.”
-

Izvini, ali mislio sam da si pametniji.
Zar ti stvarno mislis da su to bili obični vojnici koji su dobili naredjenje za prekomadu u tamo neku manju kasarnu u Petrinji?

Znasli li ti kako je taj mali gradic izgledao kad je ta ekipa izasla sa tenkovima iz kasarne i tako voze graskim ulicama Petrinje pa iz blizine pucaju u kuce?
Ili recimo u toj Petrinji si odrastao i tako to.. jednog dana sa posla dalazis kuci i na ulazinim vratima neki papir. Papir na kome piše da imaš vremena do 18:00 sati da napustis (vastitu) kucu. Tu kucu si sam zidao i otplatio sve kredite.. ali eto probaj poslije 18:00 sati ostati u svojoj kuci.
Takove papire na ulaznim vratima nalazili su i Srbi ne samo Hrvati, ali eto žena im Hrvatica pa nema uvjeta da jednog dana postane četnicki vojvoda.
-

O potkazivanju „stare” emigracije u Kanadi i Australiji sluzbi bezbednosti Jugoslavije.. i ko je to sve radio reci ću isto jednom prilikom.

„hrvati SVI iz hrvatske - tamo su gde su i bili”
-

Oluja je dosla 4 godine kasnije od ovog šta ja pricam.
Ljude iz Petrinje sam vidio, dosli su uvece sa torbama i posteljinom i trazli gdje će prenociti (to su oni sa papirom na ulaznim vratima).

A pola mgodine prije toga stigla su djeca koja su protjerana iz Hrvatskog mjesta. Svi su bili Hrvati i lično sam tražio smjestaj za njih oko 30-tak.
Upis u skole isto sam obavio.

Tako da bolje da pricas šta znaš nego šta neznas. Eno ti Seselja i njegovog sina, oba sjede u skupstini Srbije pa pitaj njih. Oni to sve znaju 100%.

-

nit' sam se uzbudio, nit' iznervir'o. -samo sam konstatovao da ovi razlozi koje sam ja naveo su vise tuzni nego ne-tuzni.
volontiranje nisam spomenuo, posto je dobrovoljni drustveno korisni rad nešto sasvim drugo - a tema je da li „tezgarite” i u penziji.
dakle ne da li radite nešto korisno, sto vas ispunjava, prakticno potpuno besplatno - nego - da li radite nešto dodatno, iako ste u penziji.
ima razlike.

ne budi zapadnjak.
pa to „starkelje” i t.d. - je neretko isto kao - e sacu da ga odrobijam, ili „ne skaci mi po zivcima, da te ne roknem”, ili „crk'o dabogda” i t.d. - dakle znacenje tih fraza i pojmova u realnom, zivom jeziku, nije ni izbliza jednako bukvalnom. (ili tu kod vas „iz konjskih usta” - koliko si reci ikada čuo iz konjskih usta?).
mada, s druge strane, zaista sam upoznao i takve ljude (koji su mi bukvalno, i jednoznacno - odvratni) - koji jedva cekaju da im roditelji (koji su, naglasimo to - bili sasvim jedni o.k. roditelji, radili najbolje sto su znali i umeli, a u skladu sa svojim „background” - da od potomaka naprave koliko-toliko valjane ljude), bukvalno odapnu - jer je, tu i tamo recimo nekretnina - u kojoj žive, a za koju dupetom nisu mrdnuli (a koju je ta - starija generacija svojim radom obezbedila) - tacka sporenja.
da tako kažem - ima svega na belome svetu ovom. meni lično - vrlo je jasno, tim pre sto sam izveo ovde i okvirne racunice prevare zvane penzija - jako je zao penzosa koji „moraju” da rade.

„ne budi zapadnjak.”

Pokusavam ali ne ide, pa to ti je.Ne zove se tek tako zapad po navici
već je to u pravom smislu reci. Baska holivud kojim su vise ocarani oni koji tamo nisu. Po komentarima reklo bi se da ste vise pokupili
zapadnih 'vrednosti' vi tamo, a na koje se ovde nismo sasvim navikli.
Čak i u razgovoru gde ne ubacujem strane reci i izraze koji se tamo odomaćili. Ili uobicajenim i savremenim; 'emancipovali'. I to bas od
onih koji treba da služe za uzor. Nekad se igrala kosarka, a sada basket, nekad bilo obrazovanje pa ga zamenili edukacijom itd. itd.

Ovde ti je Sale manje-vise ko na buvljaku. Svega i svačega na izboru,
pa izvoli.I niko te 'ne bije po usima' da prihvatis zdravo za gotovo.
Da sam priblizno tome svojevremenip tamo imao takav izbor, nebi mi palo na pamet 'da tražim leba preko pogace'.

Prema tome; kakav bre zapadnjak kakvi bakraci, trice i kucine'.

seeb - (eventualno) o tome pricam - kako to da ako si uplacivao (dno), kada dodjes do vrha - para nema? -najveci je broj onih koji uplacuju, najmanji je broj onih koji dugo koriste penziju (koju su, ponovimo, uplacivali) - dakle gde je lova? -pri tom to nije lova kao bankarski dug „dodjes mi ništa” - to je realna, ziva lova - ljudi su je uplacivali ceo zivot. -dakle prevarica, samo tak'a. -al opet, ima uvek i ona druga - pa ko nas raju j... kad se ne bunimo.

Ма задњих 3 недеље сам заглавио у болници.
Ухвати ме нека инфекција, тако да ми се није много писало по интернету.
Што се рада тиче, пензионисао сам се 2011, од тада ме стално зову да радим на контракту.
Како кад, некад радим годину дама па онда годину слободно, некад 6 месеци, како сам када расположен, и колко пара треба жени.