Odlazak na privremeni rad sredinom 60-ih

Kako piše novinar Dragan Antić „epicentar uhlebljenja srpskih radnika bio je Minhen, glavni grad Bavarske”. Razlog je bio očigledan – nagli industrijski rast Minhena tražio je svežu i jeftinu radnu snagu. A ona je stizala iz Jugoslavije. I nakon što je 1968. godine potpisan Sporazum o razmeni radnika između SFRJ i SR Nemačke, broj naših radnika se neprestano uvećavao i dostizao do sredine sedamdesetih čak broj od 300.000
Naši radnici su prolazili nemački lekarski pregled, upisivani su u škole nemačkog jezika, predstavnici banaka učili su ih kako da otvore račun i šalju novac kući. A predstavnik sindikata (SSJ) ih je upozoravao da oni i u inozemstvu „predstavljaju svoju zemlju”. SSRNJ je brinuo da otvaraju svoje klubove, da se druže i zabavljaju. Dovode im estradne umetnike da drže koncerte, ali i koreografe da ih uče folkloru.

Bio je to začetak jednog ogromnog biznisa sa gastarbajterima, koje je u SFRJ okupljao Biro za zapošljevanje u inostranstvu, prevozili su ih vozovi i autobusi na specijalnim i direktnim drumskim linijama Beograd-Minhen.

I za Tita i za Branta izvoz radnika i uvoz gastarbajtera bilo je važno ekonomsko pitanje. KPJ je osetila gastarbajterski novac i sa Nemcima sklopila ugovor o otvaranju posebnih jugoslovensko-nemačkih banaka za čuvanje teško zarađenog profita radnika iz SFRJ na privremenom radu.

Računa se da su osim uloga u naše banke u Nemačkoj, oko milion Jugoslovena godišnje u to vreme za izdržavanje porodica, izgradnju kuća i stanova, kupovine poljoprivrednog zemljišta i automobila slali do 5 milijardi nemačkih maraka u SFRJ. To tada, sedamdesetih, nije bilo poznato javnosti u Jugoslaviji.

– Ta „navika” slanja novca kući je ostala sačuvana do danas, pa i današnji srpski gastarbajteri iz Evrope koji već decenijama to nisu, jer su odavno postali pravi iseljenici, godišnje u Srbiju šalju oko 5 milijarde dolara! – kaže Predrag Rakočević.

Za pola veka oko tri miliona naših ljudi je odlazilo na rad u Nemačku. Njihov godišnji promet iznosio je oko 60 milijardi maraka. Nije teško da se izračuna da su naši radnici iz Nemačke i ostatka sveta, u otadžbinu za pola veka poslali najmanje 250 milijardi dolara. Oko sto milijardi poslali su naši gastarbajteri iz Nemačke. Uslovno govoreći, toliko vredi njihov rad od 1968. godine do danas. Šta su sve izgradili, podigli i napravili u samoj Nemačkoj srpski gastarbajteri, niko nije izračunao, ali je sigurno da su srpske ruke ugradile jednu zlatni ciglu u bedeme moderne Nemačke.

Što je još važnije samo prisustvo srpskih gostujućih radnika u Nemačkoj proširilo je saznanja prosečnog Nemac o srpskom narodu i našoj zemlji, što ga je ohrabrilo da posećuje Jugoslaviju i Srbiju. Osamdesetih godina nemački turisti su bili najbrojniji na jadranskim plažama i srpskim banjama.

U Nemačkoj su naši radnici iznajmljivali stanove, otvarali srpske parohije, ali i restorane i prodavnice. Nemcima je to sve odgovaralo, sa jedne strane povećali su zapošljavanje, produktivnost svoje privrede i zaradu na strancima, a sa druge osnažili su svoju naciju. Dok su se stranci bavili fizičkim i drugim industrijskim poslovima, mlađi Nemci su mogli nesmetano da se školuju. A mladi Srbi rođeni u Nemačkoj postajali su Nemci.

Prema podacima nemačke Savezne službe za statistiku, u toj zemlji danas živi 20,3 miliona ljudi sa takozvanim „gastarbajterskim poreklom”. Među njima je i oko 800.000 Srba, od kojih su njih pola miliona uredno evidentirani, a ostali su neregistrovani žitelji Nemačke.

Koliko je srpskih gastarbajtera bilo u Nemačkoj za ovih 50 godina ne zna se sigurno. Stručnjaci za migracije radne snage procenjuju da je srpskih gastarbajtera, članova porodice i njihovih potomaka, koji su boravili, radili i živeli u Nemačkoj u ova pola veka bilo oko tri miliona.

Jurica Pavičić, zagrebački analitičar tvrdi da iseljavanje radne snage i radničke klase nije proteklo bez potresa u SFRJ. Političari su se podelili na leve i desne, na one koji su za međunarodni internacionalizam radničke klase, i one koji su bili protiv da „partizani obnavljaju i grade zemlju nacista”. Srpski nacionalisti su bili, a i danas su ljuti, jer veruju da je odlazak na rad u Nemačku, a i ostale države Starog kontinenta, ubrzalo pražnjenje Srbije stanovništvom i smanjenju demografskog rasta.

– Samo iz Resavskog kraja iselilo se u inostranstvo 25.000 ljudi, što je sela oko Svilajnca i Despotovca učinilo praznim – priznaje istoričar dijaspore Gojko Zarić.



Zvanično međutim, država Jugoslavija je podržavala ovaj proces kao važnu ekonomsku meru, jer je smanjila nezaposlenost u zemlji, a povećala devizni prihod. Samo devizna štednja gastarbajtera početkom devedesetih iznosila je 23 milijarde nemačkih maraka.

Ono što je bilo najvažnije Titu i eliti na vlasti, jeste da ne izgube radničku klasu kao bazu svoje vladavine. Srpski i jugoslovenski gastarbajteri jesu politički mutirali. Asimilirali su se u nemačko društvo, prihvatali tamošnje društvene vrednosti, odlučivali se da promene državljanstvo i postanu Nemci.

Josip Broz je preko SSRNJ i ambasadora SFRJ držao kontrolu nad našim klubovima i udruženjima, kojima je zadatak bio da neguju jugoslovenstvo i privrženost državi Jugoslaviji i drugu Titu. Svaki klub je kao da je zvanično predstavništvo SFRJ imao na zidu Titovu sliku. Slavio je Dan republike 29. novembar i Dan mladosti 25. maj. Kruna tog političkog pritiska iz Beograda bile su masovne proslave Titovog rođendana na gradskim stadionima širom Nemačke. Najveća je bila na stadionu u Frankfurtu, koji je primao i 25.000 gastarbajtera.

– Komunisit su bili svesni činjenice da je izvoz radnika na duže staze zapravo bio znak političkog poraza KPJ i SFRJ. Izvozeći radnu snagu, ideologija je priznala da nije u stanju da zaposli svoje ljude. Socijalistički projekt uposlenosti naroda u inostranstvu bio je u suštini politički propao projekat– kaže dr Igor Mandić.

Srpski i jugoslovenski gastarbajteri su u tuđini postali taoci otadžbine, ali i rezervoar za antikomunističkih i antijugoslolovenskih osećanja u devedesetim godinama. Prilikom raspada SFRJ podržali su miloševićevsku Srbiju i ideju o ujedinjavanju „svih Srba sveta”. Nova država nije im dala razloge za povratak. Iseljevanje je nastavljeno, sa prosečnih 26.000 odlazećih ljudi godišnje u svet. Većina od njih ide za Nemačku ili preko Nemačke.

Nije uzalud i badava receno:„porodica je osnovna celija drustva”.

Ako se ista sticajem datih okolnosti poremeti - narusi, na redu je i
sira zajednica.

„Ali kako danas stvari stoje teško je predvidjeti šta će od ove mlade generacije biti? ”

Neosporno,
Međutim, ako se uzmu u obzir: osnove,uslovi i cinjenicno stanje u kojem se mlade generacije radjaju,vaspitavaju i stasaju, može se
bar naslutiti šta će biti.

p.s. po onoj: „svaka pojava ima i svoj uzrok”,pa prema tome?...

Ono sto mi se još uvek svidja je da su zaposleni u opstini i lokalnim organima uprave
Uglavnom domaći. Nedavno sam bio na odelenju za planiranje i sretnem poznanika
koji je bio na salteru, pozdravimo se srpski , međutim devojka na salteru cuvsi nas razgovor bez hi, pozdravi me sa dobar dan, izvolite, naravno srpski joj nije kao moj
dosla je ovde kao dete, i uzivala je da je dvoje kolega oke nje posmatraju kako govori još neki strani jezik za njih.

„Pa tamo ”preko bare„ moje mišljenje je da su odlazili obrazovaniji ljudi. Obrazovaniji ljudi su u pravilu i kulturniji. Mislim na one ranije generacije 60.-tih i 70.-tih god.”

Da su odlazili to je cinjenica, i da su kao 'obrazovani' cinili manjinu - takođe.

Kada sam stigao 'preko bare' početkom 70-ih,najbrojniji koje sam zatek`o, bili su oni koji su svojevremeno stigli 40-50-ih. Oni iz 40-ih zavrsetom rata napustajuci zemlju porekla kao i oni iz nemackog zarobljenistva. Oni iz vremena 50-ih i s`početka 60-ih uglavnom ilegalno preko austrijske ili italijanske granice.
Vecina ove emigracije nije znala jezik zemalja u koje se useljavala, to je bio engleski. Oni su prakticno bili 'pelcovani' od nostalgije a starim krajem jer su nosili zig tkzv. 'izdajnika države i naroda',pa nisu ni pomišljali na povratak. Bar onaj skoriji. Ona tkzv legalna emigracija od polovine 60-ih do 80te,takođe morala kao i nasi prethodnici 'ilegalci' - početi sa ucenjem jezika zemalja domaćina. (SAD,CAN,NZ i AUS)
Utoliko sto su u YU u po-ratnom vremenu do 60-ih kao stranani jezici bili zastupljeni (kako gde);ruski,nemacki ili francuski.

Medutim generacije koje su pristizale od 80-ih pa nadalje,bile
su vecinski sa daleko visim stepenom obrazovanja,a znanjem jezika
zemalja useljenja,a s` time daleko lakse uslove prilagodjavanja.

p.s.; dajem reč gospodi; Santi & Stevi da ovo donekle potvrde ili
pak ...
;-)

lol pa vi se ljudi mnogo zanosite, covek je lepo objanio
svje to do neke granice prirodno. da bilo koji stranac
dodje u srbiju prirodno nastaju problem, prvo jezicki pa mentalitet
I navike, da se ne ide dalje u detalje

samo covek je pogresio malo kao I svi vi ne radi se o 2 redu nego

3,4,5

na primer santa je gradjanin drugog reda svi ostali su koji dolaze ovde

iz amerike iza njega. kanadu ne znam dovoljo I čini se iz pisanja
ovde da je ipak malo manje diskriminitarni drustvo.

zašto santa nije gradjanin prvog reda ali je drugog , sto je ono
maksimalmno što se moglo I postici.

obe žene domicilke, znaci vise veza za bilo šta I poznavanje
domorodackog mentaliteta vise od onih koji nemaju takve veze
domicilima .drugo finasijski I drustveni uspeh ga je doveo u
mnogo boljun poziciju nego domorodacku radnicku klasu.

međutim santa ako se poredi sa amrickom elitom onda je on uvek

prljavi balaknceros. samo mu oni to neće reci, intelektualna

domaća elita. dok ovi domaći sto su na nizoj lestvici po ekonomskom

uspehu mogu da mu I kažu to ali obe strane će znati da je to
smesno kad se pogleda rezultat.

ova ostala boranija, kao ja kenjo, krivnjo, (w)indzo, itd pa to je
smehotres za verovatno nije start od 3 klase nego od 4-te pa naivse

trea kala može da bude neko ko je uspeo kao santa ekonomski ali
nije u rodjackim vezama sa rodcima ko sto je on

idi bre begajte ljudi drustvo koje do pre 60 godina imalo pravilo
zadnjeg sedista da bude odjednom pravedno

ja sam to osetio na svojoj kozi . neću da negiram da ima jedan procenat

domaćih koji su dobri ljudi i gledaju te ravnopravno kao ljudsko
biće međutim oni se najcesce ne pitaju oko mnogo toga sto je važno
za novodosle

da se vratim na kanadu. ozgelda da je to malo mekse drustvo
bar po pisanju sc-vca i nekih drugih informacija
ALI koliko sam puta čuo na nekim imigrantskim emisijama

ansa deca rasturaju u skoli, nasa deca najpmaetnija i itd
međutim kad dojde do deobe pozcija nema ih nigde na kljucnim mestima
u kanadskim državnim sluzbama. znaci radi se o deci koja idu kroz
kanadski skolski system i verovatno savladaju, jezi potpuno i sve ostalo
sto ide sa tim. međutim djoka i to velika

u americi isti slučaj, ako se izuzmu neki nasi koji su profesori na
prestiznim fakultetima naših koji nešto znace nema mnogo, na prste
mogu da se izbroje

nego ostavimo na trenutak poredjenje sa domorodcima nego da vidimo
gde smo i kako smo u poredjenju sa drugim imigrantskim zajednicama

isto loše. nekoliko naroda, kao sto su grci, jermeni, iranci
indijci, i još poneko stoje mnogo bolje od nas i na visoj su ceni

jbg serboamerdosi zao mi je jer od g se pita ne pravi

što se tiče evrope i australije nemam pojma ali ovo mogu da vam ispricam

pre mesec dana , pošto radim na mestu gde dolaze ljudi

sretenm neku australijanku kojase doselila u ameriku i da ne dužim

rece ona meni ipak je možda ovde bolje nego u australiji za strance

pogotovu za one bele iz ne-angosaksonsih zemalja

gledam ja nju bonako belo i ona nastavi, kaže ona meni
50 godina psole drugog svetskog rata, amsa intalijan a i grka

tj njihova deca nisu mogla da se upisu na bolej univrerzitete
bez obzira na upseh u srednjoj skoli. tek njihovi unuci su se
donle izborili za nešto bolje …..

p.s. seeb nemeoj da te zavarava to što si na nekoj boljoj poziciji
u ekomnomskom smislu ti si balkanceros za njihovu elitu
ato sto ti se poneka njihova sirotinja divi ne znaci mnogo

ko je i kada pitao sirotinju za bilo šta u bilo kojoj zemlji

1992 sam bio sluzbeno u Kanadi deset dana ,1993 dosao sam ponovo u Toronto sa namerom da ostanem kao i mnogi drugi u to vreme. Bio sam slobodan da setam ulicama razgovaram sa našima slusam i gledam njihove savete, Osecaj je bio strasan, nazvati se gradjaninom drugog reda bilo bi preskromno, svi su oni imali regularne papire a mnogi i kan, pasose, setajuci ulicama Toronta zavideo sam i homlesima jer su imali bolji status od mene, osecao sam se mizereno a duboko u meni je moje JA govorilo , ne brini burazeru.
Nakon dve nedelje vratio sam se kuci rekao ženi, ako možemo regularno , idemo dok u svakom drugom slučaju hvala lepo. Stvari su krenule ispravno, 1994 status smo resili u Beogradu, Susret sa imigracionom salteru ostao je nezaboravan u poredjenju sa predhodnim a prolaz kroz vrata sa natpisom Exit bio je gotovo triumfalan. Osecaj pobede nad statusom gradjanin drugog reda osecao sam snaznije nego ikad. Jednom prilikom sam u kanadskom drustvu bio zatecn u diskusiji oko akcenta stranaca, kada je jedna devojka upitala drugu koja je tek pristigla, šta on a misli dali su ljudi sa akcentom stupid, iki ne, njen odgovor je bio , I dooooontttt thinnnnk sooooo.

„p.s.; dajem reč gospodi; Santi & Stevi da ovo donekle potvrde ili
pak ...
;-) ”
------

Sad tek naidjoh na gornje, na cemu bih samo mogao odgovoriti da je moje zadržavanje u CAN bilo vrlo ograniceno (19 mo) tako da Steva i ostali su daleko meredavniji po tom pitanju, mada sam zapazio da se vecina nas koji smo '65te stizali sa bivših prostora SFRJ bili dolazili preko neke humenetarne/crkvene organizacije, ukljucujuci i moj dolazak.

Nego, i za to kratko vreme nikad se nisam osecao ignorisan ili gledan podozrivo i ako nisam znao engleski na poslu ili bilo gde, doduse zahvaljujuci mom sviruckanju (harmonika) u obe crkve kao i nekim svadbama i slavama video sam dosta toga (podeljenost i politicka zadrtost) tako kad sam presao u Calif. niko nije znao o harmonici niti sam se mesao sa 'raskolnicima i federalcima'.

A za biti jednog 'reda' ili drugog je moguće samo u faličnim glavama ili licni osecaj, a ne među masama kao što se to gleda/misli sa našeg brdovitog balkana! :)

Uglavnom tako Santa, a što se tiče podela, to je stvar onih u vrhu.

Docim mi obični smrtnici se s` time nismo bavili,solidarisali, niti pak imali udela. Isli smo i tamo i onamo,posecivali jedni druge,a nasi potomci isli u nedeljnu skolu za maternji jezik,folklor pa čak i sticali neke osnovne pojmove o veri pradedovskoj i tradiciji.
Tako je manje-vise i kod ostalih naroda,ima svega i svačega ko
i u bozjij basti. Nasi potomci nisu optereceni podelama niti
pak imaju potrebu za integrisanjem,asimilacijom - a ni malo za
nostalgijom.

p.s. nama dobro - njima još bolje,ako se tako može reci...

Што је човек већи идиот, то се лакше уклопа/асимилује у „потрошачко друштво” (на нивоу радно-потрошачког идиота).

seebe, ne znam tačno gde je vucko bio, al' nije bio fazon na 5m nego na recimo 10m od tih nekih drugih predsednika - posto su svi bili na verovatno 500tinak kv.m. - sto nas opet dovodi do opcije - da je to pitanje uma, a ne stanja stvari.
recimo čak i da je popusio putinu - sto bi on rado verovatno učinio, posto već pusi amerima, ono, kapiram da voli dakle, naprosto, takav je tip - taj isti putin, i dalje kaže, i dokle god taj putin, odnosno zemlja koju on predstavlja kaže - srbija je - biće srbija, i neće biti nezavisno to kosovo tog hasima tacija.
seo bi on i na 200km od putina, a ne na 2m - samo da ovaj kaže, evo i mi priznajemo kosovo, a to će se, na sadasnjem stanju stvari, desiti na svetog nikad. eto i taj taci - to ti je dzukac - stanje uma. kriminalac, zločinac, seronja. -inače živi dokaz da naše sluzbe ne rade dobro, posto da rade dobro, skembali bi ga još mnogo ranije.

pa vidi, ko god da je bio ili ne bio, i gde god da je ko stajao/sedeo i tako dalje - kosovo Ne bi bilo nezavisna suverena država priznata od strane „celog sveta”. -za sada ga vecina stanovnistva planete zemlje, rekao bih, ne priznaje, i dva od tri globalna igrača ga ne priznaju - i ne pada im na pamet da ga priznaju.
i zapadu je vrlo jasno - nema tu nikakvog specijalnog statusa i tako dalje - kao sto im je jasno da je krim rusija, tako im je jasno da je kosovo deo srbije. nema tu nikakvog specijalnog statusa i tako dalje. - o.k. sada je tako kako je i oni tu jasu - jer su naprosto fizicki jači od nas. - no, posto je kosovo ipak podaleko od njih, a po sred sredine nas - takodjer, vrlo im je jasno cije je i cije će biti - kad budu imali nekog svoga posla - kao i bilo gde gde su oni do sada bili, pa otisli.
problem je sto su glupi kao k. i imaju taj jako los koncept (u kini inače jako izrazen) a to je ono „loosing face in public”. - slično kao i sa vijetnamom - iako su razvalili, i ostvarili sve svoje ciljeve, na kraju, kada je nixon najzad presekao - izasli su (iako apsolutni pobednici) kao funjare iz vijetnama. -e isto tako - izaci će i sa kosova.
polako.
a albanci - psujem li ga - ljudi k'o ljudi. - a sa ljudima se tu i tamo uvek može i razgovarati je l'. -lično mislim da će i za njih biti bolje da sto pre shvate u kojoj zemlji žive, t.j. kako se zove njihova zemlja. onima dobrima - zato što je to lepo (a i dobro za njih) da covek zna kako mu se zove država, a onim lošima - i za njih bi bilo dobro - jer će, kada dodje trenutak manje boleti. -a bolece, jako.
polako.

seeb ti si izgleda pametan covek I onaj tip koji striktno gleda
svoj interes. međutim ovo u vezi kosova jedes ono što se ne jedes

da li bismo mogli da pogledamo stvari iz drugog ulgla

što se oni sa nama natezu 30 godina?

ono sto balkanci neće da shvate a to je da na zapadu je važno I jedino
važno pobediti. ako hoćeš pobediti ne smes iguniti znaci

tih 30 godina natrzanja ide sa obe strane, je li ti jasno seeb ili
nije ili se pravi malkice?

Problem sa Rusima je oduvek bila njihova velicina. Velicina i broj stanovnika, resursi koje imaju i slično. Prema ostalim Slovenskim (Slavenskim) plemenima su se odnosili oholo i bahato pa često neko iz tih plemena pozeli da ipak nekome drugom bude sluga nego svojima. Prvi mi na pamet padaju Poljaci koji su najblizi njima ali i ne tako blizu. Mi smo ipak saka jada u odnosu na Poljake a naročito u odnosu na Ruse. Rusi na Balkanu imaju svoje favorite a to su Bugari. Mi nismo ni u najuzem izboru. Sve će Rusi oprostiti Bugarima (saradnju sa Nemcima) ali Srbima ništa. Meni je zao naravno što ne razvijamo saradnju sa Francuzima i donekle sa Englezima jer Amerika i Rusija su daleko od nas a Francuzi i Britanci tu nekako. Osim toga Germanija nam ne lezi nikako. Te sve price o Austrijancima i Nemcima mi ne leze. Ako već „pedu” mora na dobos neka to budu Britanci ili Francuzi jer kolio toliko ostane i nešto za nas...

seeb ti mu dodjes ovde kao neki novi seja
ubeđuješ srbe šta je moguće a šta ne
sada je takva ge-politicka situacija koja ne odgovara srbima
ali je ipak malo bolj nego 90-99
kad dodje vreme vojna akcija koja će trajati 8 sati
resave sva pitanja koja si postavljao
sve je jasno I ne treba izmislljati toplu vodu

slovenci, hrvati, bosanci, crnogorci, makedonci
sada moraju da slusaju druge to nisu nezavisne nacije
samo polako sebe sve će doći na svoje mesto mada neki put
jedan ljudski vek nije dovoljan da se to uoci

sule, a zapad kao nije uzimao od prirode I ljudi
sve je palo od pameti I postenog rada, ajde bre begaj
idi malo prouci istoriju nije se to desavalo pre deset hilja godina
sad se ti divis tome do besvesti

nema šta da se razgovara sa hrvatima i sloivencima dok
su katolici kad promene veru može i u starovernike slovenske
onda mozada može. tada se ukida jedan od glavnih uzroka njihovih
genozidnih misli u njihvim genocidnim glavama

sa makedoncima se može razogovarati. sa bugarima takođe ali
svaki dogovor sa bugarima mora biti nadgledan od ostale slovenske
btace. spas balkana i slovnestva lezi u njihovom ujedinjenu

isto kao što se ujedinio masonski zapad pod jevrejskim vodjstvom
i vatikaniom gde su pljackali ceo svet zadnjih 700 godina

kina se sada javlja kao svetski igrac a uskoro će i indija

tako da će se karte pomesati veima veima duboko neće biti vise varanja od papanaca i ogluljenika tako lako

Seebe - total score : mi pobili vas / vs / vi pobili nas - u slučaju i hrvata, i slovenaca, i bosnjaka, i madjara je strahovito u njihovu korist - ono - ukratko - „...ase nam mater”
total score proteranih „nas” od strane „njih” - opet - „...ase nam majku”
i prave se ludi. kad ih slusas - stvarno ti dodje da ih ukrades i odneses kuci, a usput prođes kraj cvecare i kupis najskuplju zemlju, i najvecu saksiju - i lepo ih zasadis kuci u saksiju i zalivas. toliko su slatki. na rečima.
brojke su međutim, neumitno strahovite - u njihovu korist - protiv nas.
za albance - ne znam. cinjenice su da su oni dosli kod nas, i da crveni zlikovac nije dozvolio našim ljudima da se vrate na svoje, a albanci koji su dosli - tu su i ostali.
mada kažem - ne znam.
naravno, ti ljudi žive tu gde žive, i mora da se ima neki konsenzus o suzivotu.

hrvate i mundzose, koliko sam ja skapirao iz devedesetih, najviše boli sto srbi, za razliku od 41'-5' (pa i kasnije pod crvenim razbojnicima) nisu cutali i isli kao stoka na (ovog puta ponovljeno) klanje, nego su eto ne samo uzvratili, nego malo i zadali udarce.
i oni sad lamentiraju. ma teraj ih u tri pizde materine.