Sanjala sam cudan san: Srbija pod vodom, a mi pobegulje iz te iste Srbije kao Nojeva barka. Dzabe, odavno nismo Srbi, bar ne onakvi kakvi su danas u Srbiji, jer da jesmo ovde gde smo umrli bi od gladi. Jer ovde nam ne bi pomogla partijska veza da se dobrooo zaposlimo, diploma fakulteta gde uvece prelistas a ujutru zablistas i onda postanes „strucnjak”. Bog je spustio svoju pesnicu na Srbe kojih se odavno stidi, jer se oni skoro vise ničega ne stide. Tomo predsednice, nije li te stid te diplome? Nije li vas stid toga sto samo Sabac gde niste pobedili „branite” a po selima koje ste zaboravili niko ne prebrojava mrtve. Danas su Nemci objavili da je do sada 20 mrtvih izvuceno iz Obrenovca i da je prva procena stete milijarda dolara.
Svaka zezancija od reke u Srbiji se skoro svake godine pomalo izlije, pogledajte Mlavu, normalno se može pregazi a sada će da potopi elektranu u radnom rezimu. Vodotokovi kao dzungle, drvece, djubre, trava, gradjevinski materijal. Radnici vodoprivrede, kao i ostali državni zaposlenici sede, piju kafe i vode visokoumne diskusije. Nojeva barka plovi sve dalje dok u njoj mali „crnci” koji vise nisu Srbi čitav svoj radni dan rade, rade i samo rade. So long „nebeski narode”, vi ćete uz soljicu kafe u istoriju, dok se nasa sudbina na Nojevoj barci još uvek ne nazire. I iza vas i iza nas ostaju oni grobovi koji sada leze u vodi.