Ovdje u iseljenju i bez ikakve ceremonije kao što se kod nas radi.

„Ja bih zeleo da budem sahranjen u Beogradu.”

Hteo si reci u 'aleji velikana' ili?

No salu na stranu, u kakvo je stanje Srbija dospela, ne
mare živi za žive a kamo li humke u kojima pocivaju pretci.

Ovde gde jesam kad se kupi parcela, ista istovremeno podrazumeva
održavanje i nikakvih naknadnih troskova i obaveza na dalje.

Kako sam saznao za Bg. srodnici pocivseg su obavezni placati
nekakvu taksu za održavanje.U protivnom posle izvesnog vremena
ostaci se prenesu u neko sabirno mesto,a parcela prodaje drugom.

p.s. ovo ne mogu bas pouzdano da potvrdim,ali sam nešto tako saznao
od zeta kada je moja sestra,tj.njegova supruga preminula.Tim povodom
on(zet)se odlucio na kremiranje.

...srodnici pocivseg su obavezni placati
nekakvu taksu za održavanje.U protivnom posle izvesnog vremena
ostaci se prenesu u neko sabirno mesto,a parcela prodaje drugom...

Ovo je istina mada se ne radi o Beogradu, ali nema veze u Srbiji je . Nasla sam se slučajno kad su se kosti prebacile u neko „zajednicko” groblje a ta ista raka prodala drugome i na koji način je to vadjeno...zadrzati ću za sebe (nedaj boze to vidjeti),Komstan je dobro odero, ali valjda to tamo tako ide.

meni, onako, najiskrenije, prepuche ona stvar gde chu da odapnem. jedino mi zhao shto ne mogu / neche mochi „ovi moji” (ako budu zhivi) da me lepo tipa ostave na vr' zgrade da me vrane i gavranovi iz'edu.
na taj nachin, em bi pomogao dobrim 'ticama, shto gavranovi i vrane jesu, kao dessert, jer, realno, sladak sam jedan tip mlogo, em ne bi zauzimao parche planete bespotrebno. poshto je to neodrziv sistem. ako se svi budemop sa'ranjivali i otimali parche zemlje zauvek, a po svojoj smrti, jednoga dana, planeta che se sastojati od vodenih povrshina i groblja. - no to sve naravno neche mochi, jer ako bi me ostavili recimo na krovu zgrade u beogradu tamo, bili bi verovatno optuzeni za nepropisno odlaganje lesha :). tako da ne znam jeli bash najpreciznije shta che biti sa mnom, kada iz agregatnog stanja „sasha mudrijash”, predjem u agregatno stanje „ sasha-crkotina”, a i realno, zabole me.
al znam dosta ljudi koji se pale na tako te stvari, nije da nije.

baresh
...Ako legalni naslednici nisu dostojni nasledja,ima
mnostvo onih kojima se može pomoći,a to su nemocni,
neduzni i bolesni sa cime svet neoskudeva...

* * * * *
Па то ти и кажем,
ако нису достојни и паметни
нек се поубиваду а
ови „јадни” ће поцркају
док им не разделе помоћ
(ако шта и остане за дељење)
тако да од тег нема ништа.
Мени и онако све једно
кој ће ме „преврће у гробу”!

Културно ил не
заболе ме,
мртвом свеједно
дал ће ти „твоји”

Koja morbidna tema i još na kraju čestita i Novu godinu.

lesoto ... uze mi reč iz usta.

Jesus won't you come round here
Jesus won't you come round here
Jesus won't you come round here
Now is the needed time
Oh, now is the needed time
Now is the needed time
http://www.youtube.com/watch?v=WMqjwuJPMRE

Zašto tako Lesoto?

Kad može precednik grobar(po zanatu),zašto
ne i običan smrtnik?

kakvo te igranje BRE spopalo ... sa' je tek 40 dana.

Well, in my time of dying don't want nobody to mourn
All I want for you to do is take my body home
Well, well, well, so I can die easy
Well, well, well
Well, well, well, so I can die easy
Jesus gonna make up, Jesus gonna make up
Jesus gonna make up my dying bed.
http://www.youtube.com/watch?v=jppCOfc8kP0

p.s. bilo bi SUPER da ova tema sto pre ode u ZABORAV.

„a što se tiče čestitanja Nove Godine tiče, nisam znao da će to
biti problem, jer sam mislio da je red da se čestita. možda samo
nisam trebao sve u istom dahu?”

Nije iskljuceno...da si pomenuo neki mesec kasnije kad se
smrtnici oporave od zdranja-lokanja,dugova i troskova i svega
onoga što se nakupilo minulog leta, - bila bi druga prica.

Ima nas raznih,od onih koji su uvereni da su besmrtni, do
onih koji umiru svaki dan zagorcavajuci sebi svojima ovaj
prolazni zivot.
Još jednom: sve najbolje u tekucoj godini...

„samo sto je kod tih besmrtnih problem obično to što posle
svoje smrti, svojim porodicama natovare veliki problem, jer
nisu na vreme razmišljali o tome ”šta posle?„. ”

Kako je sada stanje u Otadzbini,taj broj je reklo bi se
postao vecina i tako će biti do daljnjega.A to je stanje
ravnodusnosti,tj. apatije koja nam 'lepse' zvuci kao i sve
sto je strano.
Nisu oni(niti mogu)taj problem natovarili posmrtno,već
u vremenu dok su hodali zemljom. Ne samo po ovome o cemu
je tema, već uopste u svemu po siroj zajednici u kojoj malo šta
funkcionise na boljitak,pa se narod pomirio sa sudbinom.

Jedan u nizu primera; davnih pedesetih 'dobio' covek stan
u BG u vreme tkzv. nacionalizacije.Kada je tokom 90-ih
krenulo sa otkupom ispostavilo se da nešto nije upisano
legalno. Potom krene spor sa opstinom koji je trajao
10-ak god. - vlasnici preminuli a deca naslednici krenu
dalje sa postupkom. Obzirom da žive i rade u Nemackoj,
proces se otegne još nekih sedam godina uz desetine
hiljada evra - troskova. Stan u centru već pet godina
zvrji prazan, nit da ga iznajmis ni prodas,opet neizvesnost
i ne znaš na cemu si.
O mojem slučaju gde je u pitanju nasledje kuce i imovine
od nekoliko hektara, nije vredno ni pominjati. Jednostavno
sam dig`o ruke da se neupetljavam u nepotrebne zavrzlame.

pa u suprotnosti sa pravoslavnom religijom je i kurvarluk, pa se ljudi kurvaju, i prevarantstvo/lihvarenje/koristoljublje/... -pa ljudi opet rade i te stvari. čak i one „smeshne” zapovesti, tipa postovi - pa raja opet delje slaninu (chak i o posnim slavama recimo - ubishe se jeli od pravoslavnosti... i t.d.).

ajmo ponovo - ako SVI po svojoj smrti rezervishu parche teritorije tipa 50x50cm, posle jednog odredjenog, i to konachnog, ali dovoljnog broja godina - SVO kopno postojeche postache groblje. znaci poslednji covek na planeti, preskakache preko krstova i nishana i imache opciju dal' da skochi sa najvisheg krsta/stechka/kurcopalca na drugi, ili u more da se udavi.
dakle meni se javlja da je taj sistem neodrziv. dakle može da bude hiljadu puta neshto „po religiji/veri” - ako ne valja - to brate ne valja.
dodushe, mozhda raja iznadju neki bolji nachin transporta od reaktivnog motora, pa proglase mesec za veliko novo groblje... (mada, chak i tako - posle odredjenog broja godina, opet - ceo svemir, biche prekriven krstovima i ostalim rekvizitima :)
dakle, oni drugari iz zvezdanih staza che da se smore k'o zmajevi...

*zanimljivo mi je kod emigranata da kad narod koji je u jugi komentarishe „tamo” onda mu oni kazhu „nemash ti pojma - nisi nikad bio...” - a ti isti emigranti dodju u jugu jednom u godinu/dve/tri na dve nedelje, i znaju sve o „ovde”...

aj' pa tako... odo da bistrim google earth, da si nađemneku lepu parcelicu da rezervishem...

postoje dve vrste iskustva:
1. spoljašnje iskustvo (kojima se opažaju spoljašnji i materijalni predmeti kao sto su kola, kuca sa bazenom, ogroman zlatni lanac ili ...)
2. unutrašnje iskustvo (kojima se opažaju unutrašnje radnje našeg duha)
tako da svi materijalni predmeti (koje si pokazivao svojim gostima) nemaju PRE SVEGA poreklo u duhu a iz toga proistice da nema osnova da se oni smatraju osnovom saznanja i da se uzimaju kao bilo kakav paramear kako je „ovde” i kako je „tamo”. ti si (bar po meni) svoje goste „kupovao” i pakazivao si im sarenu lažu i mentalni i dusevni kiceraj zapada koji se najlakse prodaje „našima” ... u svakom slučaju ja mislim da ti iz bilo kog razloga i nadam se nesvesno pokusavas da nas intelektualno zavedes a ko zna možda ... nas na kraju i sve djuture silujes.

Јебо те,
који си ти смор!?
Сваком своје искуство
ал моје свакоме!
АЈ пионирима,
ал „муртвима” је касно,
сваки се већ „заебо”
на свој начин!

(Добро јутро,
зла „жено”).

baresh ... ma šta briga orla šta vrapci cvrkucu.

prednost pametnih je da oni uvek mogu glumiti idiote ...suprotno je mnogo mnogo teže izvesti.

opet skrechete sa teme.
shta ja sad da radm? da se samoubivam ovde u germanijen, pa da me nji'ova opchina saranjiva, dal da begam za bg pa da se samoubivam tamo, pa da se palim, il da se saranjujem, il di da parcelu rezervishem. dal' u ladovini nekog drveta, ili pak u sahari na pesku? to vi meni recite.

baresh ... tarzan uvek MNOGO dobar, tarzan NIKADA ne bije svoje majmune.

Dosao Muja kod Tarzana u goste. Tarzan ga lepo doceka i povede po dzungli kao svaki kulturan domaćin. Dok su tako isli Tarzan sve vreme mumla nešto sa zivotinjama. Muja odusevljen pita Tarzana:
- Je li Tarzane, kako si ti naucio da pricas sa zivotinjama?
- Pa znaš, ja sam se ovde rodio, tu sam odrastao, zivotinje su me odgajile itd - odgovori Tarzan.
Muja se lepo proveo i sada je dosao red na Tarzana da uzvrati posetu. Dosao Tarzan, i normalno, sada povede Muja njega po mahali.
Idu oni tako i naidju na psa:
- AV AV AV !!!! - zaurla pas.
- Je li Tarzane, šta kaže boga ti ? - upita Muja.
- Ma kaže da si ga gadjao kamenom pre neki dan... - odgovori on.
Idu oni dalje i naidju na macku:
- Mjauuu !!!!
- Je li Tarzane šta kaže ???? - upita Muja.
- Ma, vukao si je za rep prošle nedelje... - odgovori Tarzan.
Idu oni tako idu i naidju na ovcu:
- Meeeee meeeeeee !!!!!!
- LAžE TARZANE, LAžE , MAJKE MI - preduhitri Muja Tarzana.

Prosek:

ma sa bakom UVEK može da se divani ... baka ima srce VELIKO ko RUSIJA.

sunce UVEK na istoku izlazi ... znaš kako se kaže: ako SVOJE lice okrenemo ka suncu NIKADA necmo videti senku.

Neko je nekad rekao:

„Vi Srbi ste cudan narod, idete svuda, ima vas svuda, ali samo su vam grobovi na jednom mestu. U vashoj otadzbini”.

Ovo je izjava nekog stranca, da li Rajsa ili ne znam koga ako se ne varam.

Ja iskljucivo otadbina.

Ovde gde sam ostario tu i da me sahrane,davno sam otisao vreme i daljina su učinili svoje.Na hiljade puta sam čuo da ja tamo više ne pripadam a još manje njih intersuju moji problemi ili moj zivot uopste.Mislim i ovde na Emigracijama su nas podsetili par puta koliko nas vole videti nazad u otadzbini(naše pare to da)U otadzbini malo njih poznajem a još sam manje sentimentalno vezan za njih.Svoju decu volim i cenim vise nego ostatak sveta i zbog toga sam davno odredio šta će kome pripasti posle moje smrti tako da svadje oko toga nebi trebalo biti ,već se o svemu diskutovalo,nema iznenadjenja.

mada i ta kremacija je za ego-natripovane likove, kakvi zapadni ljudi realno jesu - problematicna.
naime, koliko sam ja upuchen, kremacija se ne obavlja metodom „ ture te na tepsiju, ture te u rernu, popale brenere, izvade tepsiju, pociste pep'o u kesicu, - izvol'te familijo (ili ko vech) vasheg resh prepecenog clana porodice/cegagod”, nego to ide po principu - kad se skupi kolicina za tepsijetinu, onda te drugare/ice jeli bace na istu i kresnu pechicu, i onda oni izgore, al poneke koskice recimo i ne izgore skroz, i onda te koskice se stave u mlincich i samelju se, i onda se cela ta tepsija shtapichem podeli na toliko gomilica kol'ko ih je bilo - i onda za svakog pociste po tih onoliko u kesicu, i super... - shto naravno „najbitniji na svetu sam ja (i moja porodica/zemlja/nacija/...)” ego-natripovanim majmunima se jeli jako teshko uklopi u koncepciju.

neshto sam razmišljao - moja gajba u bgd je u potkrovlju. znaci krov = moj plafon „zdruge” strane. tehnicki - apsolutno o.k. da me se turi tu da na'ranim one vrane po kraju. i verujem da dakle vrlo velika vechina ljudi na planeti je u poziciji da u tehnickom smislu sasvim opusteno na taj način odlozi telo nekog pokojnika jeli. no - u zapadnom svetu, to se uglavnom neche desiti (ono „nepropisno odlaganje lesha”). i kontam da će tu izgovor biti kako postoji mogućnost sirenja zaraze (netačno), kako ovo/kako ono. - a zapravo se radi o tome da je smrt jedan sasvim pristojan posao koji godisnje donosi neverovatnu kolicinu $$ - globalno - raznoraznim leshinarima...

Xe xe ,vas dva 'kreaticna lika' potsecate na nekrofile;-).

Setih se razgovora sa Portugalcima koji rekose da u Brazilu
u nekim rekama ima ribica sa zubicima koje se zovu Pirane.
Ako neko zagazi u tu reku,desi sa da ga mnostvo ribica(hijade)
napadnu i pojedu za par minuta, pa se setih: eto rešenja
za vas dvojicu kad dodje vreme da odapnete;-).

p.s. još za zivota rezervisete karte za Brazil,i 'mirna Backa'.

ako je verovati holivudskim filmovima, u principu po amazonu bi tamo negde od anda, pa sve do atlantika patrolirale iskljucivo pirane, i ono - ko upadne - gotov je.
zhivot je jeli uglavnom uvek malo drugaciji od holivudske predstave tog zhivota, pa tako ni pirane nisu bash tako alave kako holivud pricha. dodushe, da ih se stavi u bazenche, i ostavi malo da ogladne, kontam da bi crkotinu pojele, a kad bi se ista ubacila u to bazenche :)