Мали Павле

Овог лета обрели смо се на Златибору у малом планинском селу Шаиновци.
У дрвеној колиби кроз коју дува прохладан ветар затекли смо баку Вишњу и деку Драгана који у њој живе. Дека Драган држао је у наручју свог унука Павла.
Када сам упитала малог како се зове, дека Драган ми је одмах скренуо пажњу да мали Павле не може да говори нити да чује.
Мали Павле има четири године а изгледа као мало тек рођено детенце. Када је се родио имао је само 900 грама. Одмах је стављен у инкубатор али су лекари и медицинско особље били одсутни баш када је у инкубатору нестало кисеоника.
Тако је мали Павле остао оштећен за цели свој живот. Ни бројне операције нису помогле а бака и дека и Павлови родитељи потрошили су само до сада све што су имали за разне операције како би мали Павле могао да проговри, да чује...
Све наде су се показале узалудне.
Павлов и родитељи раде и живе за малог Павла. Ноћу, док мали Павле спава, његова бака мисли како да му помогне. Мислећи да она спава, дека Драган такође размишља о Павловој будућности. Када примете да ниједно од њих двоје не спава бака и дека заједно плачу. Тако већ пуне четири године.
Преко дана, мали Павле се забавља углавном сам јер у Шаиновцима нема мале деце. А и када мала деца дођу она се играју међусобно јер се разумеју. Мали Павле не разуме њихове дечије радости и он седи по страни у свом свету, са шареном лоптицом на којој је насликан дечији лик. Он може сатима да окреће лоптицу и гледа како се дечији лик час радује, час затвара очи када Павле окрене лопту наопако. Онда се и Павле насмеје, па гледа около да ли још неко од то види.
Посматрам малог недужног анђела, ту жртву људске бахатости и мислим. Шта он зна о одраслом свету? Како ће Павле опстати у друштву одраслих који јуре за капиталом и сопственим задовољствима.
Мали Павле не зна шта је то зло човечанско када се производи све осим онога што ће и њему требати у животу. Њему поготово. Павле не зна да индустрија оружја произведе више оружја него дечијих вртића, школа, домова, болница...
Јер он не зна шта је то корупција, шта је организовани криминал, шта су и каква могу да буду одрасла људска бића. Чак шта више, мали Павле не зна да његов дека Драган за цели свој радни век има пензију у износу од само осам хиљада динара.
Не, мали Павле и не слути количину бола његових младих родитеља када им неко каже да пусте Павла и роде себи друго здраво дете.
Сва срећа што мали Павле то нити може да чује нити да разуме. Сва његова потреба се своди на малу дечију лоптицу са ликом детета које се окреће како Павле окрене лоптицу својим маленим ручицама.
Ових дана мали Павле треба да се по ко зна који пут оперише. Неки други лекари ће још једном покушати да му поврате макар слух. Они који су дозволили да беба у инкубатору буде тако дуго без кисеоника и не слуте какву трагедију треба да носе на својој души. Будућност једног недужног бића уништена је нечијом непажњом за коју тај ''неко'' није одговарао нити ће икада одговарати.
Остаје једино нада да ће мали Павле моћи његовим родитељима, баки и деки да каже када нешто пожели. За сада он то ради мимиком а када му бака каже да нешто однесе он пита прстићем показујући да ли то треба да однесе – тамо?
Једино што ја могу да учиним за малог Павла је ова прича о њему којом претендирам да апелујем на савест људи. Оних људи који је још имају.
Из Србије сам донела ћириличну тастатуру и много, много лепих али и тужних утисака као што је овај о малом Павлу.
Милица