nastavak...

Posle nekih mesec i po boravka od dolaska,upoznalo se prilično rodbine
koju je poznavao po kazivanjima dede koji je ovde bio krajem 80-ih.Od nekih je dobio novcanu pomoć savete i podrsku da istraje,sto je dovoljno za početak.Povremeno je izlazio sa vrsnjacima u nocne klubove
pa se tako proširio krug poznanika, a s` time i mogućnost nalazenja posla.
Pošto nije imao nikakvo radno iskustvo,osim nadzora pred bankom,
jedino je dolazio u obzir fizicki posao - daj šta das. I tako jednog dana kaže; idem sutra ujutro na posao sa jednom ekipom za farbanje. Treba da se nađemona jednoj raskrsnici koja je udaljena nekih pet km. Za početak satnica je bila minimalac $10 u gotovini. To je trajalo jednu nedelju koju je jedva izdrzao,obzirom da se radilo napolju po velikoj omorini.Kaže da mu je dobrodosao moj savet kako treba da drzi cetku,sto je i te kako bitno.'Ono sto drugi urade za pola sata,meni treba najmanje dva'.
I tako mic po mic,dan po dan sa jednog posla na drugi,pa je poceo putovati avionom u druge provincije,čak u 2.000 km. Veza sa devojkom
je u početku bila uobucajena,razmene slika,brojeva tel. I najzad upoznavanja uzivo - na prvi pogled.Sve je bilo O.K. dok nije doslo upoznavanja njenih roditelja koji su Hrvati. Majka ni malo protiv,ali je otac(kako to uglavnom biva)imao sasvim drugaciji stav.
Naročito posle svega što se izdogadjalo,gde svako sebe vidi kao žrtvu drugog. Inače devojka sasvim na mestu,vredna i živi odvojeno od roditelja. Uz to je majka po zanimanju kuvarica iz starog kraja,ima
posao koji je veoma trazen,naročito kad su u pitanju veca okupljanja i zabave, pa su i obe kcerke svojevremeno pored nje dosta toga naucile.

Pita me;'šta da radim?'. Vreme odmice a uskoro moram na ponovni razgovor koji je neizvestan,kao uostalom i moje trenutno stanje.Kažem mu; ako se obostrano volite i slazete,a još uz to ona živi odvojeno,planirajte nešto i radite na tome da se veza ucvrsti,a otac
će vremenom da 'omeksa'. Nisu svi Hrvati 'ujaci',pa iako jesu,nećeš sa istima morati da živis.I nama decenijama svojevremeno u Srbiji posle rata govorili da su svi osim partizana bili izdajnici i zločinci
pa vidis dokle smo kao narod stigli.Morao si da bezis sa svojeg ognjista od komsija u Srbiju,pa su te i tamo gledali kao dosljaka jer je i njima prekipelo od opsteg javasluka zbog čega mnogi napustaju
zemlju.
I tako posle dva-tri meseca stupe oni u brak,otvore zajednicki bankovni racun,i zapocnu upoznavanje najuze familije sa njegove strane. I momce da pokaze da 'nije tikva bez korena' odluci da prve godine braka zapocne slaviti Slavu predaka,sto njegovi decenijama nisu
obicavali. Ona kaže da nema ništa protivi,da će se potruditi da sve pripremi kako nasi obicaji nalazu. Sedne za radni sto,otvori internet
i pokupi sve podatke šta treba da se pripremi. I za divno cudo slavski kolac lepo ispao prema upustvima,tj. receptu. Na slavu dosao
stric kod kojeg se do pre vencanja privremeno smestio,kao i njena uza porodica:otac,majka i sestra.
Nama(tetki i tetku)posalje fotografije, i tako krene upoznavanje...

Što se tiče njegove strane u Otadzbini,nisu imali bas neke volje,
naročito sestra koja živi privremeno u Austriji.On joj da na znanje da ostaje pri svojoj odluci i napomene: 'ti si do nedavno bila u braku sa našim(tj Srbinom),i raskinula vezu. Pa prema tome tvoj savet nije bas ni malo uverljiv'.
Posle sklapanja braka imao je nekoliko razgovora u uredu za emigracije
u cemu je i njegova supruga imala ucesca. Telefonom su povremeno proveravali i tražili ih na zajenickoj adresi i verovatno pratili njihova kretanja - kako sami kažu. Neizvesnost I strepnje (kažu) uvek su prisutne,ali sve to nije pokolebalo njihovu cvrstu odluku da žive u zajednici i planiraju kako i šta dalje. Ona je nekih trideset leta a on dvadeset sest,vreme odmice,mnogo čega je propusteno ali ima nade i zivota još - kaže se u narodu...

toliko ovim povodom...

„Која заврзлама од теме, господине Барешићу! Па ово је могло да се срочи у три реченице. ”

Dobro dobro CPHO jal kosuto, nemere se sve bona(ne bila) u jednom dahu.

masala.masala;-)

„Šta je svrha ove price?”
-

„Bratstvo i jedinstvo!”
-----------------------------------------------------------------

Sa _strane se uvijek bolje vidi, jel` tako?

Kasno si uvidjela CPHO, kasno;-)

sa_strane, sve ovo sto si pomenuo stoji. Možemo da nagadjamo šta bi bilo kad bi bil, pa ipak;'sve je dobro kad se dobro svrsi'.

Ono sto je na mene lično ostavilo utisak jeste njegova upornost& istrajnost koja je na kraju krunisana uspehom. U tome je poenta I tajna uspeha(može biti) na koje je malo ko spreman.

Prvi put sam ga video 1991-e prilikom posete rodnom kraju u Srbiji.
Cela njegova uza-sira porodica je bila smestena kod rodbine u izbeglistvu kada je imao samo 4 godine. On se toga naravno ne seca, ali sam kao nekakav vajni putopisac to ubelezio u foto aparat, pa kad sam mu to nedavno pokazao bio je vise nego srećan.
Osim toga On ne pamti svoju majku koja je nesrecnim slučajem stradala
uoci rata - na pesackoj stazi. Do dolaska ovamo promenio nekoliko mesta boravka sa prekidima u skolovanju. Gde god je bio,maltretiran I ponizavan od svojih vrsnjaka, sto ga je navelo na svakodnevni trening,vezbe i dizanje tegova. Kaže to mu je ulilo sigurnost i pouzdanje,posle čega su prestala zadirkivanja,tj ponizavanja.

Ovo je takođe naveo u papirima za opstanak,bez obzira sto je ovo tkzv. 'civilizovana' sredina. Verovatno si čuo za 'bulling', vrstu nasilja gde mladi gube samopouzdanje pa čak i zivote.Na njemu se
primecuje i oseca mirnoca i samopouzdanje,što se i te kako ceni.
To sto je svakodnevno prezivljavao potsvesni strah od neizvesnosti
ostanka u ovoj zemlji,ipak je podnosljivije od surove stvarnosti na našim prostorima. Jednostavno(tako kaže)
'nisam imao šta da izgubim, pa sam se odlucio na sve ili ništa.

P.S.,eto,preterah opet sa opsirnocu,i s` tim uvezi ocekujem uobicajeni minus;-).