Ja bih sutra u penziju otisla da mogu...:)

Da mi danas ostaje čisto 500e dnevno i da imam neku izvesnost na 20-25 godina da će to uglavnom pratiti inflaciju --- samo bih se vozio po svetu i stoperke čmario, ni jedne spolne bolesti ne bih se postideo.

Pa kada tako dosadi, onda krenem biciklom-dvosedom ili moped-dvosed, pa polako, po spisku.

Rad ne pravi pare. Pare prave pare.

Od kuvane hrane i stilski obrijane vagine nisam otkrio veća zadovoljstva na ovoj planeti. Sve drugo je falš.

Pod stare dane bih se zavukao u neki mračan restoran i tamo crko deleći muke sa 2 nimfomanke napaćene.

„да ли и ви толико волите своју работу да бисте радили све докле можете да мрдате или бисте у пензију чим стекнете услов?”

Ja sam u penziji od 2004te i sve do kraja aprila o.g. sam radio honorarno svakog prolecnog semestra. Radio bih i duže ali me alergija utice (tokom prolecne, posebno) na glasne zice! :(

pa fora je što ljudi pre penzije upadnu u mašinu (mislim, i penzija je deo mašine), i onda slobodno vreme - ono mimo posla, a čak i na poslu - pa ako rade neke poslove koji su mehanički - tu možeš da koristiš to vreme paralelno i da razmišljaš o nekim sasvim drugim stvarima - uglavnom to vreme ne provode da tako kažem na kreativan način. uglavnom na šljaci razmišljaju kako će da odu kući i da se bave nekim već vidom pranja mozga - tipa televizor - i onda kad dođu kući- stvarno gledaju tv. hobiji = zero. - ja sam iz fazona da su hobiji sjajna stvar, a naročito kad se ode u penziju - ono ne moraš tu i tamo da brineš o računima - to je sjajna stvar. ja lično znam gomilu penzosa koji ono - sede po kući, idu do pijace i prodavnice i to je to. - bukvalno se raspadaju od dosade. pri tom očajnički su usamljeni/bukvalno sami, i pakleno žele da ih neko sluša - ali da tako kažem - na stari način - dakle seo deeka - i dečica okolo, i on im priča svoje monologe. al recimo da nauče (ej nauče??) da koriste komp - evo forumi su sjajno mesto za dangubljenje, pri tom možeš i dosta toga pametnog da pročitaš, pri tom možeš i nekog vrlo kvalitetnog sveta da upoznaš - što u realnom životu recimo se ne bi desilo - jer je i jednog i drugog čoveka bilo blam da „startuju” onog drugog. većina ljudi uglavnom kad ih nešto zanima šta neko drugi radi - neće da pitaju -majstore šta ti to/kako ti to?.
i bitna druga stvar - ljudi se ne vežbaju u mlađem uzrastu da budu sami. iako je činjenično stanje - ko ne ume sam sa sobom - taj ne ume ni sa drugima. ili ko ume sam sa sobom - sa drugima ume još mnogo bolje. mislim, ja ako se nekad organizujem u životu da neka stabilna kinta „kaplje” (neki ekvivalent penziji - pošto u penzioni sistem ne verujem, jer je zaista neodrživ) - i ako je to održiv sistem - bole me baš nešto uši da teglim dalje. -mislim nema potrebe. ali opet, ja se generalno bavim hobijima ceo svoj život, pa mi je malo lakše :) -ono kad idem da radim, nikad nemam u glavi „u jbt... opet šljaka...”, nego „odo da se zezam” (a to je bitna razlika fakat).
b.t.w. kad god sam pričao sa nekim penzosom koji je vrlo obrazovana osoba i bio visokostručan u nečemu - jako mnogo oodličnih priča sam se naslušao.

pa kontam da je njegova porodična linija u nečemu IPAK bila pametnija od tvoje - jer on eto vozi mečku -i to mu je podrazumevano stanje. - kao što ću ja sad da sednem u moj auto da se malo provozam po gradu/oko grada, i u glavi imam „sešću u auto i provozaću se” (znači nemam u glavi sešću u svoj jeftini nemačko-češki auto ili već kako -nego samo auto - podrazumevano stanje. i kad sednem u onaj drugi, i on mi je podrazumevano stanje. bilo koji auto. -sredstvo za skraćenje vremena na putu od tačke a do tačke be. - sa druge strane - primećujem da je njegova mečka-mečka - ali u tvojim očima. - veruj mi njemu je samo auto.(podrazumevano stanje). - znači njemu je mečka podrazumevano stanje, a tebi je njegova mečka željeno/zavidim/ne mogu da si kupim/ stanje. -znači javlja mi se da je ipak u nečemu uspešniji od tebe. u čemu - ne znam. u dilovanju droge, šveranju qrava, idenju u školu... nebitno - no uglavnom, u materijalnom svetu - on je uspešniji čovek od tebe. kad to skontaš (i kad skontaš da ne treba da se baviš mnogo razmišljanjima zašto je nekom dobro/bolje u životu, nego kako da tebi bude dobro/bolje - počećeš da mu se približavaš (u tom materijalnom smislu)). uzmi online (ima) knjigu, recimo ekhart tole: nova zemlja. - tu ćeš skontati na kojim tačkama te imperijalizam sačekuje, i pravi od tebe poželjnog čoveka. i to onda samo zezneš.
doduše, možda te i „ukenja”(srećna ptičica), pa na neku foru si kupiš neki amg, i provedeš život zadovoljno se vozajući u amg-u. bedak će biti kad prođeš kroz selo, jer raja verovatno neće ni znati da amg nije mercedes, nego nešto još mnogo bolje... ali dobro- ne može i mečka, i obrazovanje sela. kratak je život.
(popij bre nešto preslatko - mnogo gorčine izbija iz tebe, i kivan si na ljude koji ti nisu ništa ni krivi ni dužni. aman bre.)

* ja kad odem u D, budem uglavnom stacioniran u BW - i stvarno su iz tog fazona - devet uveče - brate nigde niko :)

he he he da slučajno nebi propustile nešto...:)

Ma sve neki u najmanju ruku upitnih intelektualnih dometa, pa tako i moralnih, posledicno.

Voleo bih ja da su probrani bilo gde, bilo kada, pa neka su i Marsovci, ne bi me bilo ni najmanje briga, čestitao bih im redom na ulici.

Ali nisu, najveci uspeh im je sto su se ukrcali na avion u svom *ebidupestanu.

Oni nicim izazvani zasluzili sve beneficije prvog sveta, a nama se ni ne pruza prilika, zaista smo u subkolonijalnom polozaju, precizno ni blato sa djona.