Ne stetis ti nikome kao individua(lac), al' ako se milion(i) takvih udruže onda dolazi do efekta na ekonomiju. Zato je i proracunato od strane „eksperata” minimalna satnica rada, gle cuda, maksimalna nije, jer se na takav način okvirno određuje cena rada.
U interesu svake države, tj. sistema je da običan covek ne može ustedi novac, već može da kupi sve sto mu treba na kredit. Od cirkulacije kesha nema velike vajde, al' od cirkulacije kredita ima. Zašto da potrosis 100 hiljada kesha, kad „eksperti” žele da potrosis 100 hiljada kredita, pa taj iznos nije vise 100 hiljada već desetine hiljada vise.

Sistemu ne odgovara da se novac deponuje u nečije dzepove i pazari za kesh.

O ovome bi se moglo pricati i raspravljati mesec dana. Šta je šta i ko je ko u ovoj dzungli zvanoj ekonomija.

dobrodosli u 21. vek!

sve je razgoliceno, i sve je na prodaju! ne budite izdajnik juda koji je drzao kesu! naravno da porosnja pospesuje ekonomiju, i naravno da oni na vrhu piramide uvecavaju svoje bogatsvo u ovakvom sistemu (trosenja nezaradjenog iz naše perspektive, ili kreditiranja iz njihove), ali vas niko ne tera da budete puki konzument uvek gladnih ociju...

Serbian School - Sveto Jevanđelje Po Mateju
www.serbianschool.com/nz/mat-le-13.htm‎
45, Još je Carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobra bisera. 46, Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

Evo dobra adresa za stednju. Država garantuje uloge do 50000€.

30/04/2013 - 14:46
OTKRIJTE: Zašto je dobro štedeti u dinarima
Ekonomista Goran Nikolić kaže da će ove godine štednja u dinarima biti isplativija čak i da dinar naglo oslabi


Foto: Marko Todorović
Štednja u dinarima je najisplativija, a mogla bi da donese i veću zaradu od one koja sledi po osnovu kamate, jer će vrednost domaće valute da raste. Prognozu o rastu dinara nedavno je izneo „Blumberg”, a i „Sosiete ženeral banka” je ponovila preporuku da se kupuje domaća valuta, jer očekuje da će vrednost da raste do 108 dinara za evro.

Ekonomista Goran Nikolić preporučuje građanima da štede u dinarima, a i sam štedi u domaćoj valuti.

- Kamate na dinarske depozite su i tri puta više, a nema ni poreza na dobit. U slučaju evro depozita, dobitak se oporezuje s 15 odsto. Treba imati na umu da ljudi mahom dobijaju plate u dinarima, pa ako žele da štede u evrima, moraju da konvertuju valutu, a konverzija u jednom pravcu košta oko jedan odsto iznosa – kaže Nikolić.

Foto: Tanjug
Neki, s druge strane, tvrde da je jačanje dinara privremeno. Do toga je, kažu, doveo pad kamata na srpske obveznice, nakon što su Beograd i Priština postigli sporazum o normalizaciji odnosa.

- Građani bi trebalo da budu oprezni bez obzira na inspirativne kamate. Stanovništvo nema mogućnost da se unapred informiše i da izađe iz dinarske štednje u hiperkratkim rokovima, ali ne treba da se igraju na polju kursno-kamatnih odnosa – smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Nikolić, ipak, kaže da će ove godine štednja u dinarima biti isplativija i u najgorem mogućem scenariju.

- Čak i da dinar oslabi šest odsto, zbog visokih kamata i izuzeća od plaćanja poreza na štednju, zarada bi bila oko četiri odsto od uloga. To znači da bih i u najgorem slučaju zaradio isto kao da sam štedeo u evrima - zaključuje Nikolić.

OROČENO NA GODINU DANA U EVRIMA

Startni iznos 5.000 evra

Kamata 4%

Oročenenje 1 godina

Iznos posle oročenja 5.200 evra

Porez na dobit 30 evra

Konačan iznos 5.170 evra

Zarada 170 evra

OROČENO NA GODINU DANA U DINARIMA

Startni iznos 553.450 dinarima

Kamata 11%

Oročenje 1 godina

Iznos posle oročenja 614.329

Porez na kamatu nema

Konačan iznos 614.329 dinara

Zarada 60.879

Veoma zanimljivo. Naime, visak novca covek treba da investira u banku (Stednja) a onda će ta banka da mu obezbedi profit (kamatu)? Elem, ko ne zna sam da raspolaze sa viskom kapitala ne treba ni da ga ima. Kada je iko zaradio nekome drugom pare? To se nije desilo od kada je prase zakovrnulo rep. Ako ne umes pare da investiras onda ih potrosi a ako umes ne treba ti banka. Pre verujem da je rešenje u potrosnji nego u stednji.

ma, djavo više ne krije da se ne igramo ovcica i sisaca, jel, uvek je bilo onih za sisanje, već da vukovi više ne moraju da glume ovce http://archive.org/details/WipeOutHumans-BillGates-VaccinesArebestWayToDepopulatePlanet

u vezi ovih 20% za downpayment, zapravo 15% kod konvencionalnog kredita da se izbegne pmi (osiguranje istog), skoro polovina kredita/morgidza je zapravo fha, 3 ipo % ili 5% dwnpmt, a koje država osigurava, pa su zastupljeni dosta u posl. vreme sa kamatom skoro istom kao i konvencionalni... kako god, većinu nekretnina mi samo održavamo za banke, navodni homeowners, a u stvari robovi mamonu suludim zaduzivanjem; isto je i sa prekomernom potrosnjom... i tu sad bankrot nekome dodje kao propast, a drugome oslobodjenje;)

Ako bre