Zavisi od slučaja do slučaja i kojoj kategoriji pripadas.

Neko se stalno vraca, neko po nekad,a velika vecina nikada.

P.S. gde si da si,cuvaj tih dvesta i kusur za crne dane,'zlu ne trebalo'.

Juuu,izvinjavam se!

Nisam kontala da je ta suma za biznis u Beogradu!(?)

Tu nisam apsolutno merodavna i odoh sa ove teme.

„p.s. za te pare sto postavljac teme spominje,znam šta bi!”

Ne znaš draga Milostiva,ne znaš!

Ima
Pod uslovom da imaš nekretninu u posedu. Kupis još dve garsonjere i sebi i supruzi dva dobra radna mesta. Poslovi obavezno na državnim jaslama sa lepim radnim vremenom i ne preterano zamornim.

sto bi se vracao za BG šta ima tamo?

Gorane pozdrav , lepo si mu objasnio i to stoji sasvim sto ti napisa.
Sin moje skolske drugarice iz srednje skole je dobar programer u C++
i on od kuce radi neke aplikacije za neku Holandsku firmu . Njegova
mama kaže da su „vaskrsli” od kada mali Bojan to radi . Zaradi oko 1500 evra messecno ( toliki mu je prosek u zadnje 4 godine koliko radi za te holandjane ) . I svi zadovoljni . Kaže ona Bojan i ne zna za koga radi ali zaradjuje.
Nego jako je bitno i u kome zivotnom dobu se vraca povratnik i stila
zivota . Ako je taj blizu penzije isplati , ako nije a misli na neki
high-level zivljenja u BG onda to nije ništa .
Sve zavisi i gde se vratiti . Negde na selo ili manji gradic unutar
Srbije , a imaš zaradjenu penziju ( kao ja , a nadam se i ti imaš
sakupljneih 40 kvodera za US socijalnu penziju ) je to i previse ali u
Beogradu nije .
Zavisi i kada pocinjes koristi ovu nasu penziju sa 62, 65 ili 67 godina Te cifre variraju .
Ima jako puno faktora a pitanje je vrlo uopsteno i generalno .
Zavisi i dali imaš drugih prihoda osim penzije . POstoje MRI fondovi
( ti to znaš ovde u USA kako funkcionise) , postoje autorska prava na
intelektualnu svojinu , tako ja imam pravo na jedan patent i ti prihodi idu od pre 7 godina i ići će dokle god ta firma postoji ( a biće oni rade već 110 godina i radi će ko zna dokle ) i to nasledjuju moj sin pa kasnije njegova deca i tako , ako firma se zatvori ili proda po ugovoru oni mi moraju isplatiti povecu sumu ( nije bitno kolika je ali tu negde koliko i ovaj gore navede ) , a za jedan patent za neku masinu sto sam modifikovo , tek sada vodim pregovore . Pa sve to sa SS penzijom , će biti za zaista fin , i lagodan ali normalan zivot u nasoj Srbiji .
A ti gde ćeš kada dodje penzija , nazad u Srbiju ili u tazbinu kod
Julijinih . Kod turaka u BIH nema šta da trazis to znamo .
Znaš Ukrajina možda danas i ne izgleda prelepo , ali to je dvoriste
mocne Rusije i za nju nema zime na dugacke staze . Srbija nema pojma
ni kolike će joj granice biti trenutno . Ako se ne okrene pravoslavnoj braci bojim se da će je podosta smanjiti ionako malenu.
A mi Srbi ćemo biti gradjani 17-tog reda u njoj . No videcemo biće
dosta zanimljivosti uskoro i promena.

Ne mogu a da se ne setim jednog Koche, tipa koji je ovde proveo neko vrmeme, neko mudo za kulturu ili tako nešto je bio, još pre desetak godina, elem krene rasprava šta bi radili da imamo 200,000 ustedjevine, za nas tek pridosle imigrante to je bila misaona imenica i sad krene neko zesce palamudjenje, jedan vice vratio bi se u Srbiju otvorio neki „bizmis”, ovaj drugi bi kupio sebi nešto, pomogo roditeljima itd itd., a Kocha slusa i na kraju kaže „Ja bih' otis'o u Crnu Goru na more i to krck'o.” Prema tome ako ćeš da se rukovodis Kochinim motoom (a šta ćeš drugo, to nisu neke velike pare, ovako ti je barem najsigurnije dugotrajno trosenje zarad svoje uzivancije, ako investiras u nešto u Srbiji, možeš i da izgubis, u stvari velika je verovatnoca da će se neko „omastiti” od tebe u Srbiji, mala sredina, teško tebi koji si dosao od negde da uskaces u neke poslove tek tako. Ovako sa Kocninom stavom, barem znaš buducnost tih para :-).

Dosta ljudi znaju za Kochu, imao je taj mali milion sličnih „zivotnih bosera”... ah da, ovde mislim na Pittsburgh, PA, USA :-):-)

Vecita tema... Kako vam ljudi moji ne dosadi?!?!

Sto rece nina gore u Srbiju se ne vracas jer ti se isplati nego jer te srce vuce.

Poredite babe i zabe, zato je svaka druga tema ovde o povratku. Merite emocije parama i logiku emotivnim arsinima.

Da ima nešto sem vazduha u tim glavama odavno bi se zapalilo. Ovako, i dalje shlajfuje na istu temu: povratak ili ne, koliko para mi treba da se vratim, itd, itd...

Zubar, ne znam stvarno, izgubio sam kontakt, ali znam da se taj Kocha po povratku iz USA u Bgd razveo od žene. Kao sto rekoh bio je neko mudo za kulturnu razmenu ili tako nešto.

Imao taj Kocha puno bisera, a jedan od njih je sledeći: cekao on jednog našeg tipa na aerodromu, tip prvi put dolazi u USA, koca trebao da ga prebaci od aerodroma do mesta gde je ovaj trebao da odsedne... prica mi taj tip, negde na pola puta, koca vadi limenku piva u autu, otvari i kaže ovom tipu „Ovo je u Americi nastroze zabranjeno” i ladno nateze limenku dok vozi. Takođe koca ustaje ujutru i prica mom drugaru kako on vodi racuna o sebi i svom zdravlju, svako jutro pije po solju mleka i nikad ne ide kod lekara... fora je bila sto svaki put kad pije mleko ujutru ima već dogorelu cigaru u rukama koju pali pre nego što se obuce, no nema veze, on pije po solju mleka ujutru u to njega drzi :-).