Gde me nadje?

Poznajem mnostvo povratnika,a po najviše onih koji se stalno vracaju.

Pozdrav milostivoj,

Pa evo npr. Baresh, uvijek se vraca tamo-amo,a nikako da zaustavi.

Odustao sam od povratka:(

Imadoh ozbiljne planove sve dok mi djeca ne krenuse u skolu, sad bi bilo mnogo komplikovano

Nemam ideju kako bih mogao prezivjeti u otadzbini i pored skromnog početnog kapitala

Salu na stranu,ono sto mi je poznato,povratak u Srbiju je retka i izuzetna pojava.

Poznato mi je nekoliko slučajeva,uglavnom porodice sa dvojnim državljanstvom. Neki se ponovo vracaju,ali većinom i skoro 'obavezno' njihovi potomci kad steknu punoletstvo, i s`time pravo na samoopredelenje gde da žive.

Njihovi roditelji su uglavnom materijalno 'pokriveni' i ostaju tamo.

Ja znam i od jedne i od druge fele.

Ovi jedni su se vratili u Srbiju i još uvek su tamo.

Onda ovi drugi su otisli u Srbiju, u Australiji sve rasprodali šta su imali, u Bgd kupili stan, smestili se, a onda su njega poceli da maltretiraju u vezi posla. Prodali su stan i vratili se nazad.

Ovi treci su otisli jer je on ovde izgubio posao a brat mu je imao biznis u Srbiji. Sad su on i ona u penziji ali su im oba deteta zavrsila fakultete i ni jedno ne može naći posao. Kupili su karte da u aprilu dodju sa decom nazad jer su shvatili da za decu nema hleba u Srbiji. Deca su im zavrsila primenjenu umetnost, nešto u tom smislu.

Ja znam nekoga ko je emgrirao za Srbju;)

Е да, заборавих, више је повратника из прекоокеанских земаља него из Европе.

Nedavno stavio jednu od harmonika na ebay na prodaju i javi mi se covek, nas, srbin, islamse verispovesti (verovatno da ga pitas rekao bi da je Musliman :-)... sala, naravno... dakle nađemse ja sa covekom, ispricasmo se, covek je iz Bosne, kao izbeglica otisao za vreme rata u Nemacku, zaradio nešto para, vratio se i kupio neko imanje u Bosnu, poceo da radi... i nije mogao da izadje na kraj sa holstaplerajem, vezama... posle par godina emigrirao u USA... cela porodica, dva odrasla sina, ima unucice, deca rade, on radi, vozi kamion i kaže da mu je OK.

Ja iskreno ne znam nikoga u Srbiji ko se vratio, u mome mestu znam coveka koji je emigrirao u Italiju, i ni na kraj pameti mu nije da se vraca, komsinica ima dva odrasla sina, obojica su u Kanadu, jedan stalno prica da bi hteo da se vrati, ali to je vise posledica njegove trenutne situaciju (raskinuo sa devojkom posle mnogo mnogo godina zabavljanja itd itd). Covek iz sela odakle mi je majka je u vise navrata godinama radio u Austriji, sin mu je u Svajcarskoj... kad se penzionisao, odveo je i ženu i ne vraca se, kaže stariji su sada, zdravlje popusta a uslovi lecenja u Srbiji... znamo dosta o tome.

Otkud znam, ne odlazi veliki broj njih ko ranije, kriza pritisla, a u Srbiji, bez obzira na sve, ipak je malo bolje, neko se dobro snasao, vecina nije, ali gde to ima da se svi snadju, zar ne. Međutim, ne znam da se bilo ko u mojoj okolini vratio u poslednjih 15 godina.

Mislim da se moral i druzeljubivost nasega naroda promijenila, a ne samo standard. Malo je razloga za povratak a još manje nostalgicnih momenata iz proslosti

Masivnijeg povratka iz evrope će biti onog momenta kad nastupi još veca materijalna kriza i direktno vrijedjanje i maltretiranje stranaca
Dio će naravno ostati i pod takvim uslovima, primjer su nam Srbi iz HR

Ko se ne vrati, želim mu dobar provod na istocnom frontu, pod tudjinakom komandom:) i ne zaboravite ponijeti vunene charape:)

Dosta ih se vratilo a dosta živi polovicno.Moj zemljak se penzionisao žena nije htela da se vrati.On se lepo razveo podelili imetak i vratio se u svoje selo ocuvanog zdravlja u 62godinu i pricaju da je priveo novu zeMsku od 45leta.Drugi moj zems kucio sve u Srbji ovde živeo pod kiriju u najruzijim kvartu.Pošto ima zensku decu a žena imala duge nokte i nije tela da radi,oni se pokupili i vratili.Vratili su se 2006-ili 7 kupili stan za živenje garsonjeru i lokal.Živeli od izdavanje na kiriju.Ovde su reizdali stan po duploj ceni našim radnicima pa im i odavde kaplje.Da još napomen da se svi vode na toj adresi i da dobijaju pomoći i socijale.Trajalo to do početka krize.Žena ovom kaže da se vrce i da radi je će u Srbije da polipsu od gladi.On sad radi na relaciji 2meseca FR mesec Srbija.
Ovakvih slučajeva ima na stotine, deca su golem trosak za nas gasterbajteri

disco-na-selu,

Ovo sto si rekla zvuci vise nego idealno - pod uslovom ako si sama.

Nego šta bi sa izdvojenom temom,novogodisnjim programom i provodom?

mislim da ćeš da se razocaras
- dobar posao ćeš teško da nadjes (osim ako imaš dobre veze) a los će na nos da ti izadje. Da ne kažem da može lako da ti se desi da ne nadjes nikakav. Nisi napisla šta ste postruci
- druzenje da otanji i tamo. Prvo ljudi koji imaju obraz a nemaju para će da te izbjegavaju jer im nije ugodno da ti placas pice svaki put a znaju da oni nemaju. Ljudi koji nemaju ni obraz ni pare će da ti se slepaju ali šta će ti takvo drustvo. Ljudi koji imaju pare su poprilično rijetki a često neposteni tako da se i sa njima nemas šta druziti.

Koliko vidim to 2 razloga za vracanje koje navodis. Ne kažeš ni gdje živis ali ovdje gdje ja živim ja se „ubih” od druzenja i kafa

1. čemu ljutnja na mene?
2. koliko vidim vi ste već odlucili da se vracate tako da nisi morala traziti savjete nego samo saopštiti „vracamo se”

Elem, neka je vama sa srećom i da vam tamo bude barem malo bolje nego gdje ste sada

Pozdrav

„...zato ako ćemo već da probamo u Srbiji bolje sad dok su deca mala...dok ne znaju mnogo.”

Sudeci po tvojim komentarima, niste imali potrebe za odlazak u drugu zemlju. Hteli ste vise materijalnog na kratko vreme, zašto treba velika žrtva i mnogo odricanja na koje niste spremni.
U protivnom nebi napustali zemlju, ili kako rece' kako je tamo njima biće i nama'
Iz svega sto si rekla,najbolje rešenje je povratak. Sto pre, tim bolje.
I još nešto,ako nemate dvojno državljanstvo,neka tako i ostane.
U protivnom može se desiti da vas ponovo 'zagolica' odlazak sto nije
preporucljivo za decu.
Nemas pojma kako deca brzo rastu i koliko seljakanje tamo-amo utice na dusevnost(psihu).

Svako dobro

Svi koji odu nazad u Srbiju a nisu se finanskijski obezbedili da primaju bar neko solidno primanje svaki mesec da od toga mogu da žive iz mjeseca u mjesec, teško će opstati.
Ja govorim svojim roditeljima da izdaju kucu ovde u Australiji i da žive u Srbiji. Imali bi svaki mesec bar 1000 evra + penzije sto mogu odavde da ponesu, ali nešto me brine što se tiče zdravstva kod nas.

U Srbiji se sa nulom pare ne mogu zaradi, a i ko ima nešto para i hoće da pravi pare u Srbiji jako teško. Jer kad stranc dodje u Srbiju da zaradi pare je isto kao kad dodje janje među vukove. (Možda malo preterujem). Verovatno ste čuli dosta prica, dosao covjek sa lovom, otovrio biznis, oderali kao jarca, ne možeš sa mafijom raditi.

Na zapadu je lako pare zaraditi ko hoće da radi, system je tako napravljen kako da kažem naj gluplji se mogu snaci, sto ja mislim da ljude pravi debilima. Znaci ljudi provedu 10-15 godina u Australiji na primer, razmaze se, i odluce da žive u Srbiji. Kad dodju u Srbiju eeee naj jači samo opstaju. Tako ja to nekako vidim.

Ако можеш да радиш као некакав фриленсер, од куће - онда није проблематично да будеш у Србији, а муштерије да ти буду у западној Јевропи или Америци.

Јуче сам разговарао са једним Немцем који се спрема да се исели на Филипине. Питам га од чега ће живети. Каже да је са четрдесет и кусур година већ добио неку пензијицу од пар стотина јевра. Мало, али редовно, за живот на Филипинима довољно.

Он вели да има тамо доста познаника Немаца који раде као разноразни фриленсери - програмери, писци стручних књига, преводиоци, дизајнери... седе на Филипинима, а муштерије су им у Немачкој.

Mena, treba da se vratite, jer ocito da niste zadovoljni tu gde ste.

Živeli ste na obe strane, znate kako je, imate šta da uporedite i mislite da ćete u Srbiji biti srećniji. I tamo žive ljudi sa porodicama i nikad im ne bi palo na pamte da negde odu, znaci može da se živi.

Nismo isti, nisu nam iste stvari važne, ne adaptiramo se isto, nismo svi za emigraciju i to nije ni strasno ni sramota.

Samo pre nego što se konacno odlucite za povratak, potrudite se da možda nešto da menjate tu gde ste, da promenite posao, možda da se preselite, cisto da znate da ste sve probali. Pa ako ne ide, ne ide...

Hoću da imam prijatelja skim mogu da se ispricam nekad a da to nije moj muž, da deca imaju skim da se druže posle skole i igraju. ovde to nema...
kako svi u Srbiji žive, tako bi i ja pa makar to i bilo teško. kako svima tako i meni
===========

daleko od toga da nam je svima isto, i tamo i ovde, i što se tiče finansija i što se tiče druzenja,slobodnog vremena; ne videh odakle bi da se vracate, ko zna iz kog geta gde deca ne smeju da se druže, buduci da cisto sumnjam da si opstu otudjenost, kako ovde tako i tamo - previdela... kaže mi žena bas da je pitao komsija da zajedno kuvamo jednom prilikom na šta sam ja samo razrogacio oci - molim? a deca nam se druže na ulici (slepa, nema saobracaja), tu su sportske aktivnosti, nedeljna, srpska skola itd
mogu ja da živim spartanski (secamo se sankcija), ali mi nije jasno da neko sa decom može da kaže da bi kao i svi MAKAR TO BILO Teško!? ipak mislim da si ti izmišljen lik

Ko da kuva? Komsija i tvoja žena ili ti i komsija? Ovo prvo bi mi bilo malo sumnjivo (ne bi' komsiju ostavljao nasamo sa zenom :-)), ovo drugo mi ne bi bilo cudno ako se radi o rostiljanju, ljudi rostiljaju zajedno, ničeg cudnog u tome... e sad da zasucem rukave pa sa komsijom u kujnu...hm hm, mada opet ako je neki fazon, ono kao zezamo se sa ženama, pa mi kuvamo dok one kao piju kafu i gledaju TV, i to može da bude dobra zezancija, to bi bilo opet OK... Ja lično nisam vican u kujni (sem da ispržim jaja i napravim kacamak), ali znam ljude koji su pravi entuzijati u ovome (moj komsija, npr).

Govoriti o nostalgiji nakon ovoliko godina provedenih u „tudjini” je po meni malo van realnosti. Nostalgija je bila aktuelna tema i zalopojka pre desetak godina, a i tad je već uveliko pocela da jenjava. Masovni talas naših doseljenika na sev. americki kontinent i u Australiju je bio devedesetih, tako da kod koga je bilo nostalgije bilo je jedno dve tri najviše pet godina i to su nezaobilazne emigrantske price vezane za POCETAK novog zivota. Ko sad spominje nostalgiju? Pa ko normalan posle 15 - 20 godina zivota može i dalje da oseca nostalgiju, to onda nije normalno psihicko stanje, to onda zaista prelazi granice normalnog ponasanja. Ja bar ne vidim da je iko u mom drustvu nostalgican, a pojedini su sekli vene pre 15 godina, sad ništa - mrtvi ladni. O cemu se dakle može sada pricati kad je reč o eventualnom povratku? Kada neko ko je živeo recimo 15 godina u jednoj zemlji pocne da razmišlja o povratku, to nikako ne može biti zbog nostalgije, nego smatram da je u pitanju nezadovoljstvo koje se kod takvih ljudi automatski povezuje sa gradom, klimom, državom, poslom, ovim onim, a da povezu sa samim sobom ne dolazi u obzir. Nešto ne valja, a šta? Pa sve zivo samo ne oni. To su ljudi kod kojih je nostalgija davno prebrođena, i tako dobro odbacena, da su sa velikim entuzijazmom i optimizmom krenuli napred i čak i zavoleli borbu za mesto pod suncem i svoje parce novog plavog neba. Pa kada od takvih ljudi najednom cujes, nakon 15, 20 godina, da planiraju povratak, onda je to nešto sasvim drugo u pitanju. Oni se vracaju ne zbog nostalgije, nego zato što su nezadovoljni svojim učinkom za tih 15 - 20 godina , nezadovoljni su onim ko su i šta su i šta su stekli na kraju krajeva. I ne samo time, verovatno i još mnogim drugim po njih zivotno vaznim stvarima. A penzije ni na vidiku, i sada se hvataju poslednji vozovi, poslednji atomi snage za opet neki novi početak, samo ovog puta laksi jer će ponovo biti u svojoj zemlji. Opasna iluzija.

Što se jezika tiče, zaista se ne slazem sa zescim predrasudama gore napisanim, toliko puta ponavljanim da će eto postati izgleda neki obrazac, pa samo uneses podatke i automatski iskace zakljucak. I ovo ne kažem samo za jezik, nego i druzenje, pa evo objasnicu iz mog ugla(a ne verujem da je moj ugao nešto specijalan i unikat, come on... živim u gradu gde naših ima na tone).
Kao prvo, nasi ljudi brbljaju na engleskom i te kako, i bilo kako, ne daju bre ni 5 para i ne stide se a i zašto bi? Oni koji su ga slabo savladali i nekako im bas zapelo i nikako ne ide napred, ma pricaju kako znaju i umeju, ja zaista nisam videla nikakvog tu stida niti kocnica. Bar Vankuvera što se tiče, grad je preplavljen azijcima od kojih bar polovina tako prica da je muka s njima se sporazumeti, a HARAJU - svuda i na svim mogućim pozicijama. I sad nas covek sve to vidi i sad kao jao ne znam kad da upotrebim ovo ili ono, have done, have been, jao ne znam kad treba da kažem into i towards, ma daj... zabole ih. Takođe i druzenje, ihh, pa nasi vole da dovode strance u nasu crkvu vise nego leba da jedu. Svoje komsije, kolege s posla, to obavezno i redovna je pojava koja se vidja u Srpskoj crkvi. Nasi ljudi(ukljucujuci i mene) se i te kako zblize sa ostalim nacijama, u mom slučaju je to izrazeno naročito na poslu i ja vise stvarno ne vidim ni jednu jedinu razliku što se ovog tiče, da li sam u Srbiji ili Kanadi. Sve je tu isto, zayebancija, ogovaranje, svadjanje, znate već šta sve ima u velikom kolektivu i kad se gledamo godinama iz dana u dan. A to što nas ima raznih i nacija i boje koze, pfffff, to ne da je u onakvim okolnostima totalno nebitno, (8 sati dnevno i another day another dollar mentalitet :), nego ti još i dodje u nekim momentima ko rod rođeni :)

Pa šta sam ja bre prvo, ali PRVO shvatila kad sam ovde dosla - SVI SU LJUDI ISTI!!

PERIOD!

Da zaboravila sam i ovo...
Vecini „naših” ovdje je iz ponizenja,haloooo iz ponizenja voziti Volvo:),jer ako nije BMW,AUDI ili neki „besan” djip auuuuu pa strasno! a kamoli otputovati za Srbiju nekom drugom „markicom” automobila pa čak i avionom u vrijeme god.odmora a kamooooli bussom pa ti si beeeeda...Bljak na primitivizam kojega nikada neće izbaciti iz sebe(vecina)Zaboravilo je to odakle je doslo i pitaj boga iz koje selendre pa dobilo sansu za dobar zivot i iz opanaka uskocilo u cipele! Pljuc!

A zašto i kojim nepisanim pravilom se ocekuje pomoć od roditelja??? pa zar ti roditelji takodjer nemaju pravo da žive oslobodjeno od djecurlije? svako je sebi izradjao koliko mu je potrebno i ne vidim razlog da bi roditelj morao i bio duzan da pomaze? Niko mi ni sekunde nije uskocio a kamoli pomogao pa šta? odrasli svi živi i zdravi i stoje cvrsto na svojim nogama niti ikada dala da mi neko djecu pazi a kamoli odgaja a majku svoju nebi zamarala sa tim glupostima jer sam sposobna bez icije pomoći da odradim šta treba. Poigrat se sa unucicima je ok. a cemu čim se udaju i ozene djecu hoće da uvale starcima? Svako ko ih stvori na svijet nek i sam brine o njima i tacka. Roditelji su odradili svoje i treba da uzivaju a ne da dadiljaju!

„Zaboravilo je to odakle je doslo i pitaj boga iz koje selendre pa dobilo sansu za dobar zivot i iz opanaka uskocilo u cipele! Pljuc!”

He he Simba duso gde me nadje,

Poticem sa sela na kojem sam 'ponik`o i odrastao sa svim osobinama i
'vrlinama' koje si pomenula. I kada sam skin`o opanke i uskocio u cipele,trebalo je vremena nauciti se hodati,održavati ih i još mnogo sto šta. To je bilo pre pola veka kada je seosko stanovnostvo cinilo
nekih 3/4 zitelja.

Ovo sto pominjes u sadasnjem vremenu,jesu generacije koje su vecinski
rođene po 'urbanim' sredinama, skolovani i odrastali na vrednostima koje nemaju dodira sa kaljavim 'primitivnim' selom.Selo je opustelo
u mojem vremenu pre nekih 4-5 decenija.
U neka od opustelih tiho i lagano se useljavali Siptari, a sada i Kinezi,dok se Mi se raseljavamo po ostatku planete.

Naprotiv, nisi mi povrJedila 'sujetu' sto si se dotkla sela
koje je bilo 'kocnica' napretka i simbol poruge da se opravda zašto
i dan-danas kaskamo za ostatkom svijeta.

P.S., zamisli čak i dan danas u 21-om vijeku;-)

Lea,zna Bares zašto sam ja to napisala:)

Sjecam se ja još kao djete prica kako se živi u i zaradjuje u inostranstvu ali garant da ti koji su otisli tada kao Bares nisu ni slični ovim danas,ovi danas su zasluzili (vecina) da dobiju dozivotnu zabranu izlaska iz svoje zemlje a kamoli šta drugo i ima njih koji samo iskoristavaju sistem i pljuju po svemu a i dalje žive od tog trulog zapada eee pa malo morgen,ne može se imat i sunce i klima i ispijanje kafe od ujutro do navece. Zaboravilo je to da možda ni ficeka nije imalo dole a danas pi..de i bjesne i izvoljevaju ali da samo to? nego je najgore sto nalaze mane svemu zemlji u kojoj žive a sanjaju o suncu,toplini i cajkama sa Balkana sto i sama znaš,ko da je tu drugacije kod tebe? ja kada bi rekla nekom da nikad ali nikad nisam otisla da gledam „zvezdu granda” ovdje u Svedskoj a ni dole, pa znaš sti šta bi mi se reklo? pa bolje onda da ni ne iznosim:) ali eto...svako neka radi kako njemu odgovara. Na kraju krajeva ni u Srbiji ljudi više ne žive kao nekad, pa prema tome treba znat šta izabrat i gdje se nastanit.

LeaDiKaprio
(shumska)

11. januar 2013. u 11.46

E bas ti pecalbari od pre 40-50 godina su udarili temelje pricama kako preko grane tece med i mleko. E bas su oni zabetonirali tu logiku da se napolje odlazi zbog para i ni zbog čega drugog.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Bas tako. Možda još i groznije ?!

Ja sam stigao početkom devedesetih i te majmune ovde zatekao u vecini. Ljudi su stvarno pali sa Marsa a satro, zemljaci ste ?! To su ljudi koji su „komotno” radili u dve fabrike ??? Apsolutno ih ništa nije zanimalo kao npr. izlasci, setnje, provodi, istrazivanje. Ali ništa.
Takva su im i deca bila, unucici. Iskljucivo odlasci u crkve, na piknike gde su se svi pokazivali i nadmetali, ko ima vise od koga. Ja sam bio zapanjen kad sam te ljude vidjao bilo gde a bas neke tada mladice recimo od 25-30 godina sam sretao jednom u pet godina. Jednostavno nisu imali zivote, imali su novca i verujem da i dan danas imaju.

Jednostavno to je raj za lingviste, psihologe, psihijatre...
Jezik nikad nisu bili nešto savladali, mislim na srpski, onda je upao engleski kao grom sa neba. To je nešto zastrasujuce. I moram da ih pohvalim ujedno, nisu bili losi ljudi u principu ali strahovito pogubljeni.

Masi se desilo sve i svasta kada bi im se deca odvojila. U tom malom gradu u wiskonsinu gde ima puno naših, bilo je i samoubistava i to još pre 30 godina ako ne i vise. I to i jeste nasa sudbina u inostranstvu. Ako se srpski ne prica pricace se taj drugi, strani jezik. A nije teško da se prica dva i tri jezika ako to svi hoće, i ima sloge i postoje nepisana pravila kojih se svi pridržavaju.

Amerika jeste opasnija od svih drugih država na svetu. Kad amerika uhvati pod svoje tu nema te sile koja može da ti pomogne. A u trci za parama se dosta drugog izgubi.

...Milostiva, to što posjedujes korjene na selu,može se opstenito reci za veliku većinu...

Pa to sam i napisala u prethodnom... (vecina).
Nego...,tema je povratak ili?:)

mrsolj,

ma ja mislim da se komsija navadio na rakiju (neki predak mu je bio munsajner, jurio me i da je pecemo iza kuce, u kolibi, da pravimo skalameriju, na šta sam mu rekao da nadje na internetu diy), a interesuju ga i nasi specijaliteti posto je pre bio kuvar, pa kao 'ajde da održavamo dobrosusedske odnose jer nam se i deca igraju; ja se sad mislim, oli da porucejem samostrel, pa sa njim u lov, oli da instaliram surveillance system oko kuce da vidim šta se radi kad me nema;)

sto rece neko, ne bi se ni sreli - jes sa masom ameri 'BI'! i tako, umesto sto dangubimo, bolje da se pojurimo neke bizMise, jel' dosli smo da im uzmemo pare, pa da begamo dok sve ne pogubimo:))

Ovo mi je zapalo za oko, kaže Mena:

šta bi bilo da nikad nisam dosla ovde??? bilo bi mi isto kao i svima... isto tako i vama... tako daaa...ja se zadovoljavam malim stvarima
__________________________

Svi se mi zadovoljavamo malim stvarima, zato i jesmo ovde. Ovde možeš sebi da priustis te male stvari. Možda treba da definisemo te male stvari? Šta pod tim podrazumevas? Pa, da bi dosla do tih malih stvari valjda prvo moras da obezbedis golu egzistenciju, da platis racune, stan i hranu, a ne da živis s nekim u zajednici. Izadje ti na nos svako to malo zadovoljstvo koje ti zivot u Srbiji i te kako može pruziti, znam to naravno, ako morate u stanu roditelja da živite, ili ako molis Boga da ti poslodavac ovog meseca napokon isplati zaostale zarade.

Što se dece tiče ja moram da kažem da je to bio najaci udarac koji me strasno uzdrmao kad sam dosla u Kanadu. Ja zaista nisam imala pojma da se ovde deca ne igraju napolju kao u Srbiji i to je bilo PRVO upozorenje i često ponavljano od naših ljudi da malog ne smem da ispustam iz vida, a u stanu ako ga ostavim samog je zakonom kaznjivo. Kad smo dosli sin je imao 9 godina. U mene se uvukao ogroman strah - LJUDI OVDE KRADU DECU??? Pa bila sam sokirana, mom detetu je naglo istrgnuta sloboda, on se po Zvezdari seckao i igrao sa decom bez icijeg nadzora, leti su se jurcali po praku do 10 uvece a mi roditelji kad krenemo u potragu za njima jedva ih pronadjemo i kad se svi skupe opet ne idu kuci jer vide da su im se tate i mame zapricali, pa onda svi zajedno zaglavimo u parku do ponoci. Dakle ovo su neke stvari koje su za zapad misaona imenica.

Pocela sam polako da se opustam tek kad je sin zagazio u tinejdzerske godine, a tada je već i nostalgija pocela sve nas da napusta. Sve vise sam se uvlacila u ovaj grad i čak i ceznula za njim kad odem u Srbiju, eto. Navikne se covek i zavoli. Jeste, ima loših strana, a gde ih nema, da se sad oko ovog ne zadržavam.

Pitao me sin, tada već odrastao - kako si mogla u Beogradu da me pustas samog da idem napolje? Zatekao me sa ovim pitanjem, stvarno se zbunih. A ovome je prethodila jedna konverzacija s njim o najvecoj nocnoj mori i hororu koje covek može da dozivi je da mu nestane dete(bile neke vesti o tome na TV, malo malo pa slučaj kidnapovanja, ili jednostavno nestane dete i onda ga svi traže) i tako smo poceli pricu o tome.

Šta sam mogla da odgovorim? Pa reko', nije u Srbiji tada bilo tako ko ovde, tamo se deca ne kradu. Nije bilo slučajeva, nije bilo ovakvih vesti i drama, meni bar to nije bilo poznato. Ponasala sam se kao i svi ostali roditelji..

ma kakvi, nije prihvatio ovakav odgovor. A sad se i ja pitam, ipak - kako sam mogla? Totalno mi je izmenjena percepcija o svetu, o ljudma, nakon svih ovih godina u Kanadi.

Zanima me, kakva je sad situacija u Srbiji, po gradovima, što se tiče male dece? Da li se igraju sama na ulici bez starijih, da li ih neko cuva i nadgleda? Naravno ovde mislim na skolsku decu, uzrasta sedam do 12 godina.

Nije emigracija zaa svakoga i nismo svi emigrirali iz istog razloga kao sto nemamo isti stepen obrazovanja ili opste kulture,nisam video ili doziveo za pola veka u emigraciji da bilo koga država prisiljava da ostane kod njih,vama srećan put i sve najbolje žive ljudi i u Srbiji,raznih vera i obicaja kao i bogatih i siromasnih,znaci kako je ko uspeo i šta je za koga uspeh.Ako se vracate da bi isli na kafu to je u redu samo onda dajte decu da ih neko posvoji i osobe koje će se žrtvovati za njih,ili ih mislite voditi u kafice?Retko cija su se ocekivanja ostvarila 100% neki od nas nisu ni blizu a neki su prevazisli svaka ocekivanja.Za vase roditelje nije dobro sto neće da paze unucice kao ni za vas da ih ucenjujete odlaskom(tako bar meni izgleda)Starci i osobe bez mlade dece mogu biti usamljeni ali sa tako malom decom nikako,izvedite decu na plivanje,crkvu (ne mora biti Srpska) ili bilo gde i upoznacete nove ljude.Znam stari i neobrazovani emigranti su krivi za sve nevolje Srpstva bar su tako nove emg.ucili 50tak godina ali ih nikada nisu naucili da Tanasko Rajic nije nosio petokraku i partizansku uniformu.Ovaj iz Milvokija neka ode do crkve koju su stari emig napravili i kad mi nadje takav primer u Srbiji u nekom malom mestu da su to komunjare napravili od njihovi para ja ću ga castiti.Srpski centar u Milvokiju ima Crkvu,skolu,kosarkasku halu,fudbalsko igraliste sa svlacionicom boljom od 90%prvoligasa Srbije ili stare juge,veliku halu za svadbe ,kuglanu sa 16staza,piknik zemljiste i još mnogo toga i toje ovom gospodinu malo a da bi se to napravilo moralo se raditi.Milvoki nije srpska dedovina.Decu treba pomagati i savetovati onoliko koliko oni hoće sami sebi da pomognu a nikako od njih praviti parazite.Svugde ima izuzetaka samo po pisanju Beo stampe vise od 50% mladih između 25-35 su bez posla u Srbiji,vidis i cerka od Nine koja ima dobru diplomu je još uvek bez posla, cvrsto verujem da ima radne navike,da ih nema još bi bila student nije ni 40 napunila .Ako vam se ne svidja vratite se probajte samo nemojte porusiti sve mostove za sobom.Srećno

Kaže mi prijatelj iz Beograda inače povratnik iz Sev. Amerike, da je izdajuci stanove (kaže da ima 2) u BG za zadnje 3 godine dobar 18.000 evrica. Rece da je kojim slučajem iste pare ulozio u Sev. Americi u nekretnine, da bi i dalje bio duzan i da bi i dalje imao dug na ledjima.

Mislim da ste malo preoostro osudili Menu. Ovako realno gledano postoje sledeći faktori:

- Najbolje i najlepse je živeti, stvarati, raditi u svojoj zemlji i osecati se sigurno
- Ovo je bilo moguće u doba SFRJ gde su se familije i prijatelji posecivali, svi bili srećni, nasmejani, zadovoljni, decica su trckarala oko stola i nije se ni slutilo šta će nas snaci
- Usled novog poretka nema vise socijalizma da do penzije ostanes na istom mestu, da ides kuci kada ti se hoće, da uzmes bolovanje i da ti ga doktor prepise a da primas platu itd.
- Vecina nas je izbeglo za boljim zivotom u Kanadu, Ameriku, Australiju, Evropu gde god.
- Mnogi su prošli kroz period prilagodjavanja koji nije bas lak. Za fakultetski obrazovane (ovde ne mislim da potcenjujem nikoga) bilo je malo lakes da dobiju adekvatan posao, za patos poslove uvek ima gomile raje koja se bije jer za bolje nije. U kriznim vremenima desavaju se preokreti – ljudi ostaju bez posla, kuce, auta, razvode se a i oni koji ostaju zajedno prinudjeni su da sabiju budzet. Ovo povlaci daljenje socijalne komponente gde se ljudi otudjuju za trkom jer posao i prihod su primarna komponenta za ekonomski opstanak
- Za one koji rade žele možda i da se razonode i daju sebi malo oduska. Ovde opet postoje razliciti ljudi. Neko je carsijskog tipa i voli „preko ograde” da svrati na kafu a da ne mora da bude pozvan i vrti jedne te iste price u nedogled. Ovaj tip ljudi u sustini jako malo je stvorio i radio i u dobra vremena a kako je kriza udarila viska ne popunjenog vremena je vise i vise, tako da su se tracarenja svela na svakodnevni zivot. Mnogi ljudi nikada nisu nasli drugu vrstu zabave a to su: da su procirali neku knjigu, da su prosveceni ili produhovljeni, da su odgledali neki dobar film, predstavu, kako bi imali veću sirinu duha i poimanja. Takođe mnogi ljudi nisu nigde izasli iz Juge i ostali su zatucani u svom svetu, gradu, selu, carsiji.
- Slazem se sa „XZY” da ako si previse dobar ne valja, ako si realan ne valja, ako si ispod mnogih ljudi to im godi jer sebi ne žele da priznaju poraz. Drustva i pravog druzenja vise nema. Ja to vidim kada odem u Beograd. Mnogi su se otudjili, imaju svoje probleme. Zanimljiv sam rodbini i njima samo u početku dok ne izgustiraju šta ima tu za njih da cuju a posle svako na svoju stranu.
Naucio sam iz iskustva da moram biti vrlo obazriv šta i kako kažem. Ako sam uspeo drugi su zavidni i pakosni, ako imam neki problem drugi sebe vide kako su bolji. Ovde nije pitanje ko je bolji ili kosiji već koliko su pravi prijatelji zaista oni pravi. Slično je i sa rodbinom, vecina lezi, lencari, kuka i svi bi da im se tutnu pare, jer poklon nije dovoljan.
Navika je živeti od Dijaspore. Takođe „Malateta” je rekla da su dole ljudi postali ljubomorni i zavidni, moj komentar to i potvrdjuje.
- Na kraju šta ja od svega imam. Krenuo sa ocekivanjem za relaksacijom, vratio se sa tudjim problemima, umorom. Za manje para sam mogao otici negde u Meksiko, Kubu ili gde god imati „all inclusive”, dobiti osmeh na licu gde te svi goste i prihvataju sa osmehom gde stvarno osecas da si otisao na pravi odmor, more, sunce, pesak, tisina
- Da ne otvaram teme tipa kisa padala, tramvaji kasnili 2 sata jer je sve bilo poplavljeno. Neka linija se pokvarila ne zna se kada će novi autobus doći. Na salterima nekultura, nepostovanje, svi nervozni, na!@#$ni, svi sve znaju najbolje i oni su najbolji, niko im nije ravan
- Ima mnogo slučajeva gde ni za zivu glavu ne bi otisli u inostranstvo, jer im je kuci dobro. Mnogi žive sa roditeljima, ili su izgradili kucu u istom dvoristu i to zovu privatnost. Ne znam bas koliko je privatnost, jer stalno zavisis od volje onih koji su ti to omogućili. Ali posto oni ne žele da se bore nizasta novo, dobro im je tu gde jesu
- Mnogi bi radili ali situacija u privredi je očajna, sistem propao, sve je rasprodato i radicemo za nadnicu za strance
- Znam ljude koji su pljuvali po Kanadi, isticali kako im Makedonija odgovara, jer deca mogu da se igraju slobodno na ulici, nisu mogli da smisle Makedonce koji su im rekli „šta ćete dole”. Otisli su u Makedoniju izdrzali manje od godinu dana i vratili se. Sada pevaju drugu pesmu, kako je u Makedoniji sve trulo
- „Fcuk” je rekao da i doneses nešto para mafija će ti razgrabiti. Ovde se pare teško sticu, ali imaš neku sigurnost. Tamo se pare sticu ili preko noćiili nikako. Mi jesmo jaganjci i ovce za sisanje kada dodjemo dole, pretpostavljam da zato stranci imaju nesigurnost da se u ista upuste osim ako nema garancije države
- Takođe „Simbin” komentar da mu odgovara privatnost na neki način podržavam. Ovde u Kanadi nema tipa „carsijske price” da celo selo zna koliko puta jede i kenjas, druzenje svedes na neku normalu da nije predozirano i možeš da organizujes sebe i svoje vreme. Naravno znam da će tu biti i drugih komentara sa strane onih koji vole druzenje „preko kapije”, pevaljke, masovna okupljanja, vasare, piknike.
- Takođe koliko stranci jesu hladni za nas toliko posle duzeg vremena nadam se uvidjamo da ta distance upravo znaci „druziti se” ali sa „rezervacijom”. Takođe oduvek sam mislio ako svako placa sebi to je glupo, da bi posle uvideo da jedan placa stalno a ostali zato što nemaju kintu je još gluplje. Takođe sto kaže „LeaDiKaprio” stranci imaju druge vrednosti tipa sirinu, umesto duvati se da li imaš BMW-a ili Audia a da nema zasta pas da te ujede.
- Takođe gledam nasa prikazivanja po crkvama, poselima, pevaljkama gde je važno šta u selu vozis vise od toga kakav si zaista covek, pa sve ostalo. Dole se pati od kompleksa, a u svetu npr. Kanadi živi toliko nacija i dobrim delom sistem funkcionise.
Takođe ovako sa strane gledano sličan kompleks vrednosti imaju Kinezi, Middle East, Indijci, Pakistanci. To su takođe emigranti koji su nešto više uspeli nego u svojim zemljama i sada su puni sebe, a veoma sicni nama. Strancima to sigurno bode oci.
U radnji ti se neće skloniti, preci će preko tebe jer misle da imaju prvenstvo prolaza, drace se na svom jeziku glasno kada pricaju, kolima će da jure ispred tebe, neće te pustiti itd. Kontra primer: Imao sam slučaj u radnji da sam krenuo da cepnem kesu sa kotur trake i u nju stavim voce. U tom trenutku nije nikoga bilo ko je za tim krenuo. Odjedamput se desilo da je devojka (anglosaksonka) nesvesno krenula na isti kotur. Ja sam se zbunio i njoj dao prednost. Ona je iscepala kesu za nju i za mene i pruzila mi je, osmehnula mi se ljubazno i izvinila, i ja takođe njoj. Svako je nastavio svojim putem. Mogla je takođe da bude uobrazena jer je prelepa a i zensko je. Kada bi ti se to u Srbiji ili Bosni ili bilo gde u nasoj kulturi desilo? Možda 1 na 100%.Ja sam u zooloskom vrtu u Beogradu kamerom bio u toku snimanja zirafi i već sam stajao na svom spotu. Vaspitacica iz obdanista je ladno dovela još troje dece preko mene i izgurala me je sa mesta hladno bez pardona i ako su sav prostor zauzela deca. I takve daju primer nasoj deci. Kako će se deca sutra ponasati? Mislite da će imati uvidjaja za druge?
Želim da kažem da gradovi kao npr. Beograd vise po kulturi nisu ono sto su bili već odslikavaju stanje provincije iz koje su mnogi posegli i dosli u Beograd.
- Biće uvek onih koji svoj neuspeh vide i dole i ovde. Ovde je surovije, mnogi teško prihvataju uklapanje pogotovu ako su im deca već stasala da se osamostale i imaju svoje drustvo, a roditelji su već zagazili u godine, gde osecaju prazninu, koju nemaju cime da upotpune. Takođe sa godinama ih sistem sve vise odbacuje, pa time nalaze verovatno nostalgiju za rodnim krajem. Tačno je i to dad ok su se prilagodili nisu ostvarili ono za cime su dosli I nisu imali istu polaznu osnovu kao neko ko je ovde rođen, jer mi smo ipak dosli kao emigranti
- Ono sto su gastarbajteri nekada zaradili pa izgradili kucu u selu moglo je lakse u ona vremena
- Elem da je situacija bolja u SR, Bosni, Makedoniji gde god mislim da bi se vecina vratila i to se sada odlaze već 15-20 godina i verovatno će se mnogi vratiti kada budu ostvarili penziju ili imali od svojih roditelja šta da naslede, a mnogi koji su se uklopili gde god da bili možda neće ni razmišljati o povratku

Често ми се намеће питање да ли сте ономад, кад сте кренули у бијели свијет, пошли са планом и жељом да ћете се кад-тад вратити?
Или сте тада већ знали и донијели одлуку - не ја се никада нећу вратити.

„Moj muž i ja ćemo se sigurno vratiti u Srbiju, čim ostvarimo penziju.
Sa pristojnom Nemackom penzijom može se lepo živeti kod nas.
Već polako pripremam teren, da tamo imam sve za udoban zivot pod starije dane.”

Kriska sve ovo sto si rekla divno zvuci,želim vam svako dobro i da sve
to ostvarite.
Zemlja u kojoj živis i stvaras za buducnost je ekonomski i pravno stabilna,koju nadam se cenis uvazavas i postujes,pa neka tako ostane i nadalje. Ako se nešto od planiranog ne ostvari i bude nedostajalo,
uvek ćeš imati mogućnost da nadomestis nedostatke koje ne može ponuduti zemlja iz koje si otisla. Kao npr. zdravstvene,usluge koje su
najbitnije u 'zlatnom dobu'.

U mojem slučaju je sasvim drugacije. Zemlja u kojoj sam privredjivao i proveo najbolje godine zivota, stekao sam sve privilegije za bezbrizno 'zlatno doba',ali mnogo daleko i naporno od zavicajne ako
nešto ustreba - ned`o Svevisnji. Dakle 'svaki slučaj za sebe, ništa generalno',kaže se u narodu.

Svako dobro...

„Ја не знам Барешићу како се уздаш у здравство под старе дане (ти оно бијаше у Америци?),”

CPHO, živim upravo u Severnoj Americi,koristim zdravstvene usluge pod
stare dane,pa prema tome nema potrebe da se 'уздам'.

Z. sistem je podnosljiv,pa se nekako dura;-)

Ја мислим да си ти здрав к'о дрен, па ти ни амерички здравствени систем не пада тешко.
;-)

„Kriska” trudio sam se da obuhvatim sve aspekte a da se ne udaljim od fokusa, previse. Ja pretpostavljam da će se vecina vratiti na svoje prostore da doceka starost, jednom kada budu ostvarili penziju u nekoj od zemalja u koje su se iselili, jer se sa tim parama može živeti u Srbiji ili bilo gde na prostorima bivše SFRJ. To za sada niko ne spori.

Pitanje koje se namece je: šta je sa onim ljudima koji su kao sto rece „Kaokao” otisli iz krajeva u koje ne mogu da se vrate (a nasilno su otisli ne svojom voljom) ili su dosli iz manjih mesta i privikli na Toronto, tako da Beograd ne predstavlja vise neku zelju da se u njemu živi.
Takođe šta da rade oni koji nisu još ostvarili penziju, razmišljaju o povratku, nisu ustedeli dovoljno novca a zivot u SR ili drugim republikama je skup, čak skuplji sa cenama nego u drugim evropskim/severno americkim gradovima pogotovu kada se uporede plate.
U prvom logu nisam hteo da zadirem duboko u ekonomski aspekt, ali i to je jedan od presudnih faktora zbog čega je vecina otisla za boljim zivotom.

Ako prosecan stan kosta 50K EU, sa neredovnim i prosecnim platama od po 300 EU kako otplacivati kredit. Za $ se ovde da sto šta kupiti pa na spram primanja ovde ipak nije tako strasno nepriustivo. Kada sa tim $ odes u SR zbog EU konverzije i ceni, vidis da se pare brzo istrose. Da ulozis pare i krenes posteno, vrlo retko možeš videti da ti kapital raste. Kome da plasiras uslugu/proizvod/kolicinu kada ni plate ne isplacuju. Nema sistema države niti zakona koji funkcionisu, pravno ti niko ni zasta ne garantuje. Meni zvuci da bi se kapital brzo istopio, a kao sto rece „kaokao” treba imati neki ustedjen kapital da bi se u nešto krenulo ili od nečeg živelo. Cinjenica da vecina ne radi, je dokaz da GDP (Gross Domestic Product) - komponenta kojom se meri privredni rast stagnira a ne raste govori u prilog da nemamo proizvodnju, kako bi mogli podici rejting zemlji i smanjiti prezaduzenost. Spojeni smo difuzijom na pozajmice odakle god dolazile i rasprodajemo sve, sto će dovesti do daljnjeg kolapsa privrede, poretka zemlje, nestabilnosti i zavisnosti od drugih. Generacije stasavaju, vreme prolazi u nadi za boljim danima, a SR vlada pokusava da resi problem ali ne adekvatno. Neće se postici smanjenje prezaduzenosti time sto stranke zaposljavaju veci broj cinovnika i sto državni aparat ima porast javnih troskova i duga, a opet njih nema ko da servisira usled visokih nameta i poreza gde je vecina prinudjena da stavi „katanac u bravu”.

U Kanadi da dignes kredit otplatices ga, u SR će ti kozu odrati - gde je tu da ostane privatniku uz neki obrt i da vrati dug banci. Da ne pominjemo sto hrana pojede većinu plate. Kako onda normalno početi neki posao ili vratiti se? Samim tim što se omogućavaju povlastice samo velikim gigantima govori u prilog da će zavladati monopolizacija a ne zdrava konkurencija. Jednom kada velike kuce udju oni neće olako dozvoliti sirenje domaćim firmama. One mogu da plasiraju robu na strana trzista (zato i postoji globalizacija ili „otvaranje” EU) kako bi roba tekla u jednom pravcu, na trziste koje to može da plati i absorbuje, sa trzista gde je radna snaga jeftina. neće vise morati da idu u Kinu, Indiju već će to imati u SR, Poljskoj i okolnim zemljama. Zao mi je sto smo izgubili „korak” sa svetom i sto domaćim firmama nije data sansa za oporavak (usled silnih donacija koje su pristigle), nego sto su pare zavrsile u privatnim dilovima. Ovde apsolutno ne podržavam da država treba da uzima pare za porez samo od malih preduzeca, a podržava godinama gubitase koji zbog stranackih veza mogu da ne placaju doprinose, struju, komunalije itd, a isplacuju plate da bi drzali socijalni mir. Kao sto indirektno pomenuh u Kanadi običan gradjanin ne mora da ima toliku glavobolju oko politike, ima ko je za to zaduzen, a u SR samo se strepi šta će se sutra desiti i novo uvesti. Velike zemlje sa razvijenom ekonomijom su mnoge stavke odavno resile, usaglasile i stabilizovale, kod nas se ne zna šta i kada će se desiti.
Veliki broj mladih odavno vise nema afiniteta niti želi da razmišlja za buducnost jer se vecina povodi za sloganom - sto da se trudim kada od toga nema koristi.
Vecina uslugi je na crno ili nekom das da ti uradi posao on hoće da od jednog posla nadoknadi sve svoje gubitke, nema stalni cenovnik, a uvek bih hteo vise (ovo govorim iz sopstvenog iskustva) a ne moj ni da pominjes da si dosao „preko bare” jer (samo) za tebe je odmah dupli cenovnik. Gde je ovde logika, tako da mislim da vratiti se samo zbog kafe je malo „preskup danak”. Potrebno je da se mehanizmi ustanove da bi sve pocelo da funkcionise normalnim tokom. Kada budemo mogli „normalno” da se prijavimo na konkurs i inzinjer/radnik bude izabran na osnovu kvalifikacija i adekvatno placen a da ne mora biti clan stranke onda će zavladati normalna klima.

hahahaha ako vam deca sutra ne govore srpski jaka stvar pa neće da žive u srbiji, čim odes to je već gotovo. ako se ozene sa obojenom koji primitivizam šta znaci ako je neko druge puti da je los. neće slaviti slavu jaka stvar slavice nešto drugo. jedina bitna stvar je biti srećan gde si i uzivati u zivotu ovo sto si nalupao su takve zatucanosti predrasude .

Obojeni??? molim prevod!

Pa zar stvarno ljudi koji žive u kulti multi svijetu da gledaju na boju koze??? bez komentara!

p.s.pa odakle ti garancija da će ti „tvoj belac” bit kako treba? sa čim boja koze ima veze?! :(

Ko tebi Pravda_i_istina garantuje da će tvoja deca ostati tu gde si i ti?
Šta ako jedno dete ode u Francusku, drugo u Brazil...
kako da budem blizu dece?
pa ne mogu ja da ih jurim i da idem za njima i njihovom porodicom.

Pusti decu, neka idu svojim putem. Živi tamo gde je tebi lepo i udobno.

nisam bio jasan

elem, mislio sam ako neko dete sutra odluci da upise neki dalji koledz/univerzitet umesto ovog na dohvat ... da se lepo žena i ja spakujemo, pa da idemo svi... a podrazumeva se da deca i dalje budu nama na grbaci

Roadrunner, ja sam cisti Beogradjanin rodio se, odrastao, skolovao se u Beogradu. Idem skoro svake godine u Beograd. Na salteru sam bio prošle i pretprošle godine. Sve sto pricam je iz sopstvenog iskustva. Ne moras vredjati pogotovu ako ne raspolazes cinjenicama, niti znaš gde sam odrastao.

@mena
jesi li se vratila za Srbiju?
Ja planiram tj htela sam letos i dobijem posao ali kad su mi rekli platu sam odustala
tako da sad bas ne znam ni gde bih ni šta bi

pisi ako imaš novo iskustvo

Zdravo Mena,
Pazljivo sam citao tvoje namere jer se i ja nalazim u sličnoj situaciji. Naime, živim sa suprugom 12 godina u Nemackoj i imamo dvoje dece. Njeno ponasanje je rođenjem naših andjela postalo jako loše, zelela je mene da krivi zato što „nisam bio tu kad joj je trebalo” a ja radio po 10 sati dnevno.
Muka mi je od ove Nemacke i planirao sam da se vratim za Srbiju a da eventualno zadržim ovaj posao ovde (home office). Ona neće. Ubeđuje me kako je ovde super. Ubi me ova jednolicnost zivota, sivilo dana. Ne znam vise kako ću.