Dok su bili živi,pripomoglo se koliko se moglo financijski a i zahvaljujuci dobrim roditeljima koji nikad nisu zakukali u teskim danima borbe za zivu glavu i opstanak tako su olaksali i meni a danas pocivaju u miru. Sve da se i zeljelo to je nemoguće napustit svoj zivot i vratiti se i sjediti zajedno sa njima dok ima i takvih koji ti samo kukaju da im neće imat ko ni casu vode da da u dubokoj starosti a samo da znaju takvi kako svojoj djeci mogu zivot da zagorcaju sa kuknjavom da to rođeno djete prokonta da je samo rođeno iz egoizma prema samim sebi samo da ima neko da ih cuva i pazi kad ostare i na kraju krajeva bez obzira na sve svako ima svoj zivot bez obzira na roditelje tako da ne možeš sa dupetom na dve stolice,ili ili?? Ja ipak izabirem ovo i ovdje gdje jesam i da su živi a ništa ne ocekujem ni od svojih,prema tome smatram da ipak svako treba da brine o sebi a pogotovo roditelj koji je situiran i sređen a ne da davi djete kako mu je teško i teško se živi,egoizam cisti!

Moj tata sam se pazi,
ulicu kad prelazi,
da ga kamion ne pregazi.

Nije Lea to tako jednostavno. Moj izbor je bio teško bolesna majka koja je sama i o kojoj nema ko da brine ili zdrava i prava deca koja imaju oca pored sebe. To nije isto. Ja nisam birala između bolesne mame i, daleko bilo, bolesne dece. Ili zdrave mame i zdrave dece.

BTW, moj muž od tada mnogo vise skida kapu samohranim majkama;)

Priznajem da sam bila mnogo vezana za svoje roditelje i da nisam imala njihovu podrsku, sigurna sam da ne bih nikad ni otisla.

Ako su oni mogli svesno da pristanu da me budu zeljni do kraja zivota da bi meni bilo bolje, meni i mojoj deci, i da žive tako i sa tim, mogla sam i ja da stavim svoj zivot na hold 14 meseci zbog njih.

To su posledice naših odluka da odemo i mislim da mi moramo da ih snosimo. Ne mislim kao kaznu za to što smo otisli i ostavili ih, nemoj pogresno da me razumes, ali mislim da moramo da uradimo maksimalno ono sto možemo. To je bio moj maksimum.

I da, grize me savest sto nisam bila upornija da ih dovedem ovde. Nisam bila upornija opet zbog odluka koje smo donosili, ja da odem, oni da ne odu. Oni su trpeli zbog moje odluke, ja zbog njihove. Dodje mu na isto;)

nina,ja te razumijem jer sam sama prošla kroz to kao i ti ali jedino što se ne slazem sa tobom je to da su i moji umrli u mukama i bolnici ali su zaista dobili svu njegu,morfij i ostalo sto ide jednom bolesniku kad treba a da nisam nikome dala jedan euro za te stvari. Svaka pohvala bivšoj vojnoj bolnici u Nisu i VMA u Beogradu na svemu!!!

Lea, ja imam jedan princip koji vazi za sve (osim za decu) a to je svakom prema zalugama. Ljubav prema najblizima teško možeš da kontrolises ali sve ostalo mora da se zasluzi. Bar kod mene...I sa te strane te razumem.

Simba, ja moje nisam mogla da smestim u bolnicu, niko nije hteo da ih primi. Čak ni iz hitne pomoći nisu hteli da dolaze kad cuju o cemu se radi.

Jedino sam imala ljude iz neke privatne poliklinike, koji su dolazili i danju i nocu, ali je problem bio sto oni nisu imali lekove, nego su se nekako dovijali preko svojih veza u Institutu za onkologiju i radiologiju i nabavljali šta su mogli... Problem je sto je to bilo u veoma ogranicenim kolicinama.

Rizling, znam i ja razne price. Vecina roditelja mojih prijatelja ovde su po domovima. Ne zna se da li je gore njima ili roditeljima.

Nina svaka Ti cast i svako dobro.

Evo da se i ja malo ukljucim u ovu temu, a da je bolna jeste i to zesce(bar za mene!)

Cale i keva nikada nisu hteli da ih brat i ja prebacimo ovde kod nas u Kanadu i dobro, šta se tu moglo, ja sam ih razumela jer su zesce bili komunikativni i drustveni ljudi(mama mi je umrla, tata je ok i dalje je okruzen prijateljima i rodbinom). Oni su sagledali realnost i pomirili se sa cinjenicom da su im deca daleko sa svojim porodicama, ali su i doneli odluku da nas relativno često posecuju, nekad oboje, nekad samo mama ili samo calac. I to je bilo idealno, meni bar je bilo prelepo i nisam očajavala ni tugovala za njima jer smo se vidjali i nikad nam niko nije dolazio od njih ispod 6 meseci. Ipak, hvatala me teskoba s vremena na vreme jer sam po prirodi stvari znala šta će doći i šta je neminovno kad roditelji stare a ja daleko od njih, zaposlena i sa obavezama preko glave. I ovo sto nina rece, odavno sam sklapala semu u glavi kako da se docepam nekog većeg odsustva s posla, a da istovremeno taj posao i ne izgubim, eto za ne daj Boze, kada jave loše vesti, neku bolest i neophodnost treceg lica u domu mojih roditelja. Zarko sam zelela da to treće lice budem ja, spremna na bilo kakvu žrtvu jer znam i predosecala sam da će me u buducnosti gusiti kajanje, peci savest, jednostavno da ću biti dugo dugo tuzna, bolje receno. I od toga sam imala strah, bojala sam se da bi se nešto moglo meni desiti i sprečiti me da budem uz njih kada im bude bilo teško. No, i odagnavala sam te misli od sebe, reko zivot će mi već pokazati put i biće šta biti mora.

Jednog dana je dosla ta tuzna vest, kao grom iz vedra neba... sestra mi je javila da mi je mama umrla, pokosena snaznim infarktom, otisla je kako su rekli oni iz hitne pomoći veoma brzo. Ja sam zanemela... Vratila se iz Vankuvera, bila u Beogradu mesec dana i kraj. Ovde na aerodromu nam je i rekla kad smo je pratili, neću vas vise videti deco i plakala je, a mi ono, ma daaaaaaj, eto te sledeće godine opet. Dobro mi je izgledala, ali eto već rane sedamdesete i to predvidjanje smrti je kod ljudi u tom dobu valjda stalno prisutno, pa nismo obracali paznju.

Eto, ja sam bila ubeđena da će mi mama dugo bolovati kad bas ono mnogo ostari i zanemoca. I spremala sam celo svoje biće za to i psihicki i fizicki. Posle prvog soka, plakanja do iznemoglosti, pa i neverice da je najednom nema, pocela sam da se ljutim na nju, osecala sam se prevareno! Kao da mi je pobegla, a htela sam da budem uz nju do kraja. Nije se mucila, otisla je dostojanstveno, ali muci nešto nas koji smo ostali iza nje... neko osecanje neobjasnjivo, praznina bolna i preteska. Zbog iznenadnog njenog bega sa ovog sveta.

Caletu sam zapretila da me ne ostavlja tako, da mi dozvoli da budem uz njega dok odlazi. On se inače uvek voleo zezati u vezi smrti, sad pogotovo i kaže da ništa ne brinem jer će mi on lično javiti kad bude umro, opet lakse mi kad čujem njegov glas. Stalno tako neke fore, jednom ladno kaže da ne vidi kako on može uopste i da umre? itd, pricamo tako i stalno se zezamo oko toga. Krepak je i cio, za sad ne moram da brinem. Nema sile na ovom belom svetu koja će mene da zaustavi kad mu kola krenu nizbrdo. Doduse, meni je sin punoletan, odvojen od nas odavno, tako da osim cuvanja mog radnog mesta nemam nikakvih drugih naročitih obaveza, a i to se da srediti ako treba. Pa godinu, dve, nema veze, ja ću garantovano biti uz mog calca.

Lea di kaprio, a ti kao otkrio nov kontinent? Pa naravno da svaki covjek umire sam, pa nije poanta u tome

uh, ovo je zaista teska tema. Moji roditelji su živi i vode racuna jedan o drugom, ali kad jedan od njih ostane sam brinucemo sestra i ja.
U svakom slučaju neću ostaviti svog roditelja samog, prepustenog na milost i nemilost.
Ponekad i roditelj ume da bude sebican i nedokazan, da svojoj deci zagorcava zivot.
Poznajem baku koja je bolesna i skoro je skroz oslepela.
Njeni sin i snaja žive i rade u drugom gradu, situirani su, imaju svoju prostranu kucu, ali nema sanse da nagovore majku da se kod njih preseli.
Navikla je žena u svom stancicu i nigde neće da mrdne.
Deca muku muce sa njom, koju god ženu joj nadju i plate da je neguje, starici se ne dopada i otera je. Staracki dom ne smeju ni da joj spomenu, jednostavno žena neće nigde da mrdne iz svog stana.
Šta sad njen sin i snaja treba da rade?
Da ostave svoju kucu i posao i da se presele kod majke, u stancic od 35kv?
Ne znam, veoma teska situacija.

Simba, neće ni svaka bolnica da primi otpisanog pacijenta, kojem vise nema leka.
U Srbiji u vecini bolnica je tako, jednostavno kažu porodici da obolelog vode kuci i neće vise da ga prime.
Jedino je još hitna pomoć u obavezi da dolazi na poziv i ništa vise, pa šta mu Bog da.

Slazem se sa tobom Simba. Roditelji i deca treba da nadju neko rešenje u takvim situacijama.
Neprihvatljivo je da star i bolestan roditelj zahteva od svog sina ili cerke da napusti posao, svoju porodicu i kucu, da bi ga negovao.
To je veoma sebično i nerazumno sa njihove strane, ali eto ima i takvih roditelja.

Lea,ma jasno mi ko dan o cemu pišes a to što „nesmijes” reci nek okace macku o rep,pa i sama znaš koliko sam napadana?:))) moras mislit kolektivno:) ali malo morgen sto kažu:)))

Razumijem da ti nije apsolutno lako a ni svejedno. To sto pišes o svojoj majci a šta da ti kažem? imam svekrvu pticu kukavicu a znaš kako žive ona i stari ? pa ko bubreg u loju a kuka i to MENIIII a ne sinu kako su sami i nigdje nikog,zamisli??? pa to je laz cista! pa ti i da hoćeš biti sam, ti to u Srbiji ne možeš jer ako si kojim slučajem i sam onda nešto sa osobom ili osobama nije u redu a da će joj komsija visiti u znjih 24h.? pa i to malo morgen,svako ima svoga posla i obaveze a niko ali niko ko i ostane sam nije strunio i nesahranio se a da bas niko ne pomogne. Za sve ima rijesenje a ti se nemoj sa tim opterecivati jer od toga nema ništa. Pa vidi ti gdje si ti,pokusaj to majci da objasnis da ti je samo teško kad ti kuka i znam da onda namece kao neki(ne znam kako se to kaže na nasi?) ångest(na svedskom). Roditelj da zna samo kako može zagorcati zivot sa kukanjem i nabijenjm na nos nečega pa to je strava. Moja svekrva bistra ko suza i zamisli kuka meni da je njoj laptop pa da „visim” sa njom na kameri da bi joj se zivot produzio a baba 75 godina i fora je u tome sto bi ona to i naucila jer rastura sa mobilnim poruke i fore na telefonu da je malo i zacudjujuce za te godine. Pa može samo da sanja da bi sa njom vislila i blablala pa ko da imam vremena da slusam njene zaljopojke??? a kad dodjem dole da vidis ti te spike i scene?? pa isto ko i kod tebe. Neće im imati dodati ko ni casu vode,gdje smo mi daleko,isto tako påo dva puta godisnje trebalo bi se obilaziti itd.pa zamisli?? a samo jednog sina ima kojemu nikada nebi zucnila da se sincic ne sekira već mene udavi,joooj ma pusti to. Tebi je to ipak majka ali nenerviraj se jer gdje si ti dok ja mogu „skoknuti” za bilo šta da zatreba a ti već ne. Teško ti je znam i nevezano sto ti je majka iznerviras se. Moras to nekako da rijesis da i tebi bude lakse. Kažem ti...mi smo bili spremni medecinsku placati svaki dana da obilazi i posebno ženu za ciscenje i kuhanje ali eto do toga nije doslo. Ne sekiraj se već objektivno sagledaj na stvar i svjesna si ti da joj ne možeš ništa posebno pomoći osim novaca ili nacina na koji sam a bila spremna,pozdrav!:)

Pa upravo tako kao sto kažeš,pa samo još to treba a znaš šta mi je najgore?? kad ooooonaaaa MENI kaže kako iz Australije ali bas iz Australije dolaze svake godine i još (cuj ove provale:)))))) salju zelje i pozdrave preko satelitske ?! aaaa ha ha haaaaaa pa jel ona sva u glavi? pa zar nakon 25 godina ona još ne zna ko sam ja a i sin joj??? pa bez komentara,de šta ti je Lea?? dobro je njima pa zato i pizde a još bi me i na Skype?? aa ha ha ha,pa sto joj sin neide??? pa zaaatooooo...sto nema se vremena,još da je normalna spika bez kukanja i zapomaganja i meni odvratnih rijeci kao „sudbina” je tako nas htjela razdvojiti,pa znaš šta??? da nemam nekretninu dole znaš kad bi me vidjela?? NIKAD. Dobre je duse nema šta ali brate davez i ptica kukavica ku ku ku ku kuuuuuuu...i tako godinama,pa šta hoće svi oni i roditelji i ovi drugi??? napustiti svoje zivote i vratiti se ko matori pod suknju mamice? e pa to ne može tako a stvarno mogu mislit kako ti je bas zahebano jer ti je to majka, da joj ne možeš objasniti da ti ne možeš iz Australije letiti dole kako bi ti to mama zeljela. Roditelj nekad treba djeci da olaksa i da snage za zivot a ne da nas privlace dole upravo sa tom kuknjavom. Ova moja može da zaboravi na laptop i Skype i da ga ima nebi me vidjela:))))

Emigracijo, ko vam pazi na roditelje???
...Emigracijo šta će te kad ostarite????
...That is the question !

Ostareli roditelji prebacuju zašto sam otisla, sve bolesniji, a ja otisla napolje sama, u kasnijim godinama. Ne pitaju me kako mi je, samo da njima bude dobro. „Mogla si ovde ostati, sa nama”, ne razmišljajuci o tome da tamo nema mogućnosti za normalan zivot. Niti posla, niti ikakve perspektive tamo... a ovde tezak zivot samice i potpuna samoca - zbog prirode posla i zato što još nemam auto, nemam vremena ni mogućnosti da upoznajem i sticem nove prijatelje.
Ne zna se šta je gore...

A kome ja da prigoravam kada/ako jednoga dana ostarim?
Već nakon prve godine boravka napolju, otisla sam da ih posetim, ni sama ne znam od čega i kako. Planiram i ove godine, a da li ću i šta ustedeti za sebe - ni ne pomišljam o tome, samo da njima učinim. Kada sam bila kod kuce, nisam se ni odmorila - radila sam sve vreme, da im pomognem sto vise. Vratila sam se nazad umornija nego kada sam otisla na „odmor”. I ni to ne cene!
Sebicluk sopstvenih roditelja nema granice... Kako samo umeju biti specijalisti u usadjivanju osecaja krivice kod svoje dece, u najdublje pore bica...

Lea kao uopsteno u zivotu a tako i roditelj,bas kao sto si i napisala pa čak i oni dobiju po zasluzi a zašto i ne? ako stvore djecu na svijet i automatski kad tad pomisle da ima ko da da casu hebene vode kad ostare,pa to je onda bez komentara i totalno egoisticno!!!
Jesu mi dodijali ti sto kukaju na svoje potomke kako su daleko i bla bla blaaaaa,ma da mi je mater sto puta i ona bi me čula za vjeke vjekova sa kuknjavom,dodijali i bogu i narodu!!!
Čula sam na svoje usi i receno mi direkt u facu kako ova može a kako onaj može,kako placaju banje roditeljima i iz Australije dolaze svi cetvero jednom godisnje i ta sranja,ma neka se goni neće me ni vidjet vise kad poludim pa nek se brine o njima ko hoće i tacka!!!! fuj!!!!

Boneida,budi sretna za takvoga oca i moji su bili takvi pa znam šta pišem i zašto.
Još samo ovo,nudili smo prijedloge svekrvi i svekru da prime nekoga da stanuje i da ne placa stanarinu samo rezije i da ih pomogne,ma da vidis ti te uzbune??? boooze sacuvaj da njima tudjinac po dvoristu hoda a kucerina 150 kvadrata zivotnog prostora samo, a kamoli ostalo. A znaju zahebavati i kukati???? to je bez komentara!

...Ja bih kraljevstvo dala kad bi neko izumeo cepove za usi protiv familije...

ha ha ha haaaaaaaaaaaaaaaaa ha ha haaaa,e ovo ću da upamtim ha ha ha,ma pozlatila ti se:) na njih sam specijalno alergicna i znaš majke mi da se ospem kad mi krenu sa pricama a ovo ostalo i mogu podnjet i ne moram jer mi nisu niko i ništa,oni pricaju i tepu svoje, a ja uzivam i radim po svome ali bracooooo rođeni kad krene??? eee tuuuu je već druga prica:))))

Lea,

Pogodila si u srz i sustinu svojim komentarima! Zaista je tako.

Da, i ja uvidjam da naše roditelje u starosti snadje ono sto su radili u mladosti. Ima tu i zasluge i posledica sopstvenih dela, a neka od njih nisu im na cast...

Lea, mogla bi knjigu da napises o ovoj temi...

Lea, Amazonka, procitajte knjige 'Toxic parents' i 'Emotional Blackmail', autor je Susan Forward.

Da, svakako bi bilo korisno procitati te knjige.
Ta autorka mi je već poznata. U Srbiji je znatno ranije prevedena njena knjiga „Muskarci koji mrze žene i žene koje ih vole”.

Larami potpis,upravo tako!!!!

A još kad mi¨se kaže koliko me vooooooloiiiii!?...,i ko da me rodila ha ha ha,pa dodje mi da svisnem!!!! koja nebuloza i cista LAZ!!!!!

Otrovni roditelji, na srpskom.[Toxic parents]

http://ebookbrowse.com/gdoc.php?id=125627338&url=b8a19f2acd83197f28bc93b5cfd1f95e

Na engleskom http://pdfbook.co.ke/search.php stim da se upise u potragu TOXIC PARENTS.

Isto od nje, Toxic in-law, vredno za procitati.Kako se odbraniti od njegovih ilinjenih roditelja.

http://www.harpercollins.com/browseinside/index.aspx?isbn13=9780060507855

Ako neko ima link gde se može skinuti ta Emocionalna ucena na srpskom ili može i na engleskom.Interesuje me.

Mislim da (do sada bar) nema napada na nas, zenske clanove foruma koje diskutujemo o ovoj bolnoj temi zato što se ovde još uvek nije javio neki od muskih patriJota koji su ogrezli u zastareli i zaostali patrijarhalni način zivota i razmišljanja, u kome je jedino mesto za žene pored sporeta i decijeg kreveta (i u muzevljevom krevetu, podrazumeva se - jer kako bi inače „pravili decu”?), i ništa vise.
(Sada ocekujem napad upravo od nekoga takvog!)

Zahvaljujem još jednom na preporukama za knjige, kao i na linkovima!
Ostaje sada problem naći vremena da se te knjige procitaju...

Ocigledno je i da eventualno možemo oprostiti našim rodteljima greške i nepravde koje su cinili na nama (ili cine još uvek), ali zaboraviti - nikada...

Pozdrav svim ucesnicama ove teme - ocigledno smo pripadnice sličnih generacija i pogresnog sistema vaspitanja naših roditelja.

Pa napisala sam jer je zalba ulozena kako nema na komentarima muskog svijeta pa zato.
Vidis kako oni iz prikrajka samo skicaju i ko mis u misolovku upadnu u zamku:)))
Treba nekad sa malo sale primiti komentar a ne uzimati sve zdravo za gotovo,ništa zlonamjerno napisano!

Ma dje si bona Bares?? ma nema meni nis bez tebe:)))

Hvala Bares,danas je slava moga pokojnog oca,šta sam mogla osim svjecu da mu upalim:(

evo mene da pokvarim ovu lepu temu na kojoj se svi tako fino razumete i slozni ste u pljuvanju svojih najrođenijih, buhuhuuuu, smrc! Bas sam odvratna.. i kako se usudjujem?

hej, vas nekoliko kukumavki, jeste čuli za ono iver ne pada daleko od klade? Sudeci po vasem otrovnom bljuvanju ovde, po vasem nevidjenom sebicluku i aroganciji kojom se razmahujete i penite, nije ni cudo sto su vam roditelji toxic parents, verujte i vi ste their toxic children.

Ovo je tema o nama a ne o našim roditeljima i tema glasi - ko VAM brine o roditeljima. Normalno dete brine za svoje roditelje ako ih voli, a ako ne, ili je potpuno ravnodusno ili ih mrzi! A evo ovde mrznje pokazane da se covek samo prekrsti i da vas sazaljeva. O tome zašto ne volite svoje roditelje izvolite pisati na diskusiji psihologija, a u samoj temi je postavka rekla bih pozitivna, jer čim pita za brigu o njima, podrazumava se da pita ljude koji svoje roditelje vole. Međutim ispalo je suprotno, vama je bre muka od njih i nije vas sramota da ovako pišete i da se još sepurite. Zao mi je sto niste odrasli ljubavlju zasipani od majke i oca, ali kao sto rekoh, taj problem iznesite na diskusiji psihologija ili zdravlje.

Slusaj me Lea, tek planiram da ti odgovorim, zao mi je sto bas SAD ne mogu, zao mi je i kao sto rekoh vracam se.

Sad samo kratko - objasni mi ZASTO si morala da mojim rečima nabacis negativan ton, tamo gde pominjem psihologiju, je li? Ti to onako, automatski i podrazumevas, valjda zato što sam „neprikladno” pocela svoj post. Po mom mišljenju, odlazak psihijatru, razgovor sa psihologom je nešto najnormalnije, kao i odlazak kod bilo kog drugog doktora. Psihologiju obozavam, puno literature čitam iz te oblasti i nemoj vise da mi tim trljas nos, nema potrebe. Kakav stub srama zeno, ovo smo dakle rascistili.

Kad se već toliko bavis tom psihologijom onda bi trebala daznas da svako ko dodje do psihologa bude ispitivan prvo u vezi njihovog odnosa sa roditeljima.Bilo da je ubitstvo u pitanju ili maltretiranje i zlostavljanje nekoga, bilo drugi problemi kao nedostatak samopouzdanja,agreesivnost prema drugima i sl)prvo je da se vidi u kakvim je uslovima taj neko odrastao tj kakvi su bili odnosi u kuci sa roditeljima.

A ti si jedna od mnogih koji su odrasli kljucajuci im neprestano u glavu da se „roditeljimoraju postovati”.Šta literatura kaže u vezi tog,jer u vezi toga je isto mnogo toga napisano ?

re:

Nikad_robom
(Mirko pazi metak!)
20. januar 2013. u 16.02
Slusaj me Lea, tek planiram da ti odgovorim, zao mi je sto bas SAD ne mogu, zao mi je i kao sto rekoh vracam se.

Sad samo kratko - objasni mi ZASTO si morala da mojim rečima nabacis negativan ton, tamo gde pominjem psihologiju, je li? Ti to onako, automatski i podrazumevas, valjda zato što sam „neprikladno” pocela svoj post. Po mom mišljenju, odlazak psihijatru, razgovor sa psihologom je nešto najnormalnije, kao i odlazak kod bilo kog drugog doktora. Psihologiju obozavam, puno literature čitam iz te oblasti i nemoj vise da mi tim trljas nos, nema potrebe. Kakav stub srama zeno, ovo smo dakle rascistili.

Još jednom, vidim da moram da vas podsetim šta sam napisala - ova tema u svojoj postavci je trebala imati za cilj nešto sasvim drugo, a postavljacica ju je okrenula malo kasnije u smeru koji njoj odgovara i totalno promenila sustinu i odbila ljude koji iskreno i sa ljubavlju brinu za svoje roditelje da kažu kako to cine ili kako planiraju da cine. Postavljacica je iskoristila diskusiju Emigracija za te svoje neke opsesije, jer žena je odavno poznata da voli da soli pamet svakome ko se dotakne teme roditeljstva, trazi neki savet u vezi deteta i td. Lea, podseticu te na diskusiju Roditelji i kako se tamo ophodis prema ucesnicima, pitam se da li si ti uopste svesna kako arogantno i uobrazeno zvucis, kidises i hvatas ljude odmah za gusu(tema o strahu deteta od zubara, na primer, nisam imala tada pseudonim a htela sam da ti repliciram, no dobro da sad ne skrecem razgovor na sto strana).

Dakle, sprovela si u naum ono sto ti na nekim drugim diskusijama nije uspevalo i ovde nasla pogodnu grupicu za aplaudiranje tvojim LIčNIM problemima, a sve pod plastom kao nekakvog naivnog i dobronamernog pitanja za emigraciju. I da, potpuno si u pravu, ovakvo negativno pisanje o roditeljima i generalizovanje ti ne prolazi na drugim diskusijama. U redu, ova ti je tema tekla kako je tekla, nasli ste se i izjadali jedni drugima, zao mi je sto je kod vas takva situacija. Nije mi na pamet padalo da vam se usprotivim, vidim opterecenost i nezadovoljstvo, nisam iz tog filma i šta covek da vam kaže? Ali, kad ste poceli da se ponosite i likujete sto nikoga nema ko drugacije vidi stvari, pa vasi slučajevi znaci su i univerzalni?! jupiii, niste jedini, tako je SVIMA???? - give me a break...

Secam se, ja sam odavno, ne znam tačno pre koliko godina, možda pet sest, postavila na diskusiji 30+ temu - Šta ćemo kad nam umru roditelji? - tako nekako, s ciljem da razmenim sa ljudima bolna iscekivanja neizbeznog. Tema je bila jako dobro posecena, izdvojena na naslovnu stranu i pretuzna. Mislim da smo se svi isplakali, ja jesam citajuci more tuznih prica diskutanata kojima je roditelj već umro, a i onih koji unapred placu samo kad pomisle da će roditelji otici zauvek. Sve je to normalno, ogromna vecina ljudi svoje roditelje voli bez obzira na probleme koje smo svi mi imali sa njima kroz odrastanje pa i kasnije. Pa ljudi moji, niko nije savrsen, mogu li ja reci kao prvo za samu sebe da sam savrsen roditelj? Pa zar da mi dete moje pamti i ljutito prebacuje do kraja mog zivota za neke gluposti koje svaka majka ili otac cine, uglavnom iz straha, briznosti, onako kako najbolje zna i ume u nekim trenucima. Ma taman posla, o tome nema ni govora i sve je loše zaboravljeno jer je ono drugo ogromno kao planina - ljubav beskrajna i pozrtvovana.

Sad ti Lea i dalje srozavas ovu temu navodeci primere seksualnog maltretiranja roditelja nad detetom, pa zeno da li ti bar sad vidis da to nije za ovu temu, da li ti je bar sad jasno sto sam se javila. Sad sam ja kriva sto vam lepo predlazem da o nekim ekstremnim stvarima, traumama, pišete na nekoj drugoj diskusiji, jer ovde je po logici stvari pitanje upuceno nama koji smo daleko od naših. Pitanje je upuceno valjda ljudima koji VOLE I BRINU se za svoje roditelje, pa dakle da vidimo koja su rešenja, a kome su roditelji teret i muka nema šta ovde da traže. A takvi bas se ovde skupise, svasta! Šta bi vi sad, da se oni stari i iznemogli muce? Zasluzili da se muce? Pa svaka vam cast, zaista se postavlja pitanje šta su vam to tako strasno uradili, Boze me sacuvaj!

ok, šta ti nije jasno? Šta hoćeš sad sa ovim?

????????

Dezurni analiticar, pratis, upoređuješ, otkrivas duboke tajne foruma, prisluskujes, skakuces tamo vamo, ali ja te pitah - WHO THE FUCK ARE YOU???

Pa ljudi šta je ovo... ko je ova persona?! ej covek, veruj ti meni ja se ne secam da sam ikada s tobom nešto diskutovala, ono, ozbiljno i u nastavcima. A umem da prepoznam i nik kad ljudi promene, kod tebe mi to ne polazi za rukom jednostavno zato što sto posto znam da ja sa tobom nisam nikada diskutovala, već samo jednom ti nešto objasnila nevezano za Emigraciju i bilo koje konkretne teme. A vidim tripujes nešto, mogu ti reci zesce i vise od ostalih. nama već dobro poznatih tripujucih na ovoj diskusiji. Covece relax, i ajde skloni se , ovde se diskutuje o konkretnim stvarima, vrlo važno sad ko je ko. Ako ti je važan ID, pitaj šta te interesuje, ajde popricacemo, pa posle tutanj, idi davi nekog drugog.

eto... kako ovaj hoće da se svadja hehehhehe, ali bas oce! Ma daj... stvarno sto je ovo glup neki osecaj kao neko me zna i iskace mi pred oci tu i tamo, a ja pojma nemam ko je. I ne želim ni da znam, nisam ja s tobom nikada diskutovala i neću, ne mogu još i s tobom da se gnjavim, sorry.

Zar stvarno mislis da treba ovakve roditelje postovati i voleti samo zato što su „roditelji”?

Sve je više roditelja koji žele da od sopstvene dece naprave fabriku para
Kad roditelji uništavaju dete
Nataša Gološin | 08. 07. 2007. - 00:01h | Komentara: 2
Besan jer se njegova ćerka plivačica nije plasirala u polufinale Svetskog prvenstva, otac i trener Katarine Zupkov izbatinao ju je pored bazena u Melburnu. To je samo poslednji u nizu izliva agresivnosti bolesno ambicioznih roditelja dece sportista. Zupkova (19), evropska šampionka u plivanju 2004. godine, ocu je na sudu oprostila, ali samo ona zna da li je to uradila iskreno ili jer je bila preplašena.

Jedan sport dovoljan
Na pitanje sa koliko dodatnih aktivnosti dete može da se suoči a da njegovo odrastanje ne plaća ceh, pedagog Jelena Holcer kaže da je je jedna dodatna aktivnost u predškolskom periodu i nižim razredima osnovne škole sasvim dovoljna.
- Dete s polaskom u školu nije prestalo da bude dete i još uvek ima potrebu za igrom, što roditelji često zaboravljaju - kaže ona.

U Kini drogiraju decu
Da se roditeljske ambicije ne završavaju na sportu, govori vest da roditelji u Šangaju drogiraju decu pred državne ispite za upisivanje fakulteta. Kinezi se uglavnom odlučuju za „ritalin”, poznati lek za poremećaj nedostatka pažnje i hiperaktivnost. Aktivni sastojak sličan je amfetaminu. Zato neke kineske TV stanice reklamiraju lekove za „lakše” polaganje ispita, a čak je i kineska vlada apelovala na roditelje da ne kljukaju decu.
U bavljenju sportom odavno nema samo igre i zadovoljstva, već i potencijalno velikog novca, ali i roditeljskih ambicija da im dete bude najbolje. Nije redak slučaj da roditelji svoje neostvarene želje iz mladosti po svaku cenu hoće da ostvare kod svoje dece, ili da vide dete kao izlaz iz besparice. Izgubljeno detinjstvo i stvarne potrebe i mogućnosti deteta zvuče im beznačajno kad pomisle na potencijalnu zaradu svoje dece vrhunskih sportista.
Tatjana Ječmenica, teniski trener u školi „Ječmenica” u Novom Sadu i bivši selektor naše teniske reprezentacije, kaže da je česta pojava da danas roditelji dete vode na sport za koji misle da će im se najviše isplatiti, umesto da sluša dečje želje i mogućnosti.
- Danas je tenis jedan od tih sportova. Kad čuju za cifre i nagradne fondove, svi žele da im dete bude nova Ana, Jelena, ili Novak. Ipak, oni treba da budu uzor deci, a ne njihovim roditeljima - kaže Ječmenica, dodajući da su, kada je ona počinjala da igra tenis, roditelji decu „vukli” kući, a ne terali da treniraju u nedogled.
Ona objašnjava da podrška roditelja jeste bitna, naročito u godinama kada deca još ne mogu da shvate koliko su treninzi važni i radije bi se igrala, ali da roditelji često nemaju meru.
- Problem je kad roditelj hoće više nego što dete može i u jednom trenutku se desi da dete jednostavno nije u stanju više da podnese pritisak i da kaže „ko vas šiša” i napusti sve, što može da se odrazi i na druge aspekte njegovog života - kaže Ječmenica.
Verovatno se to desilo i Jeleni Dokić, nekada četvrtoj teniserki sveta koja je u jednom trenutku jednostavno - počela da srlja. Kako na WTA listi, tako i u privatnom životu. Ili je to samo bio Jelenin način da kaže ne torturi oca, za kog se smatra da je imao preambiciozne zahteve za karijeru svoje ćerke.
Jelena Holcer, pedagog i autorka knjige „Uspešan roditelj uspešno dete”, kaže da ukoliko se jedna faza u razvoju deteta preskoči ili prevaziđe ritmom nametnutim preko različitih obaveza potisnute emocije ne samo da će kad-tad morati da isplivaju napolje, već mogu biti uzrok brojnih problema u budućim fazama razvoja.
- U mnogim slučajevima samo deca znaju šta je za njih najbolje - kaže Holcerova.
Drastičan je i primer hrvatske teniserke Mirjane Lučić koja je nedavno u ispovesti za „Njujork dejli” ispričala kako ju je otac prvi put do krvi tukao kada je sa pet godina izgubila meč od pet godina starije teniserke. Lučićeva, koja se godinama skrivala od oca, ispričala je da ju je nakon što je ispala u polufinalu turnira otac gurnuo u kadu i 40 minuta udarao cipelom. Kad je završio - dao joj je novac za sladoled.
Jednako frapantan je i slučaj francuskog oficira Kristofa Fuvijea, koji je od 2003. do 2006. drogirao protivnike svoje dece tenisera - Maksima (18) i Valentine (15). On je protivnicima menjao flašice s vodom u koju je stavljao „temestu”, preparat koji izaziva mamurluk, pospanost i anksioznost. To je učinio najmanje 27 puta, a jedan mladić je, nakon što se vraćao s meča sa Maksimom pod dejstvom „temeste” izgubio kontrolu nad vozilom i poginuo.
Sport je, dakle, postao - više od igre. Roditelji su spremni da ništa ne jedu danima kako bi obezbedili novac za turnire, ali očekuju da im se to i vrati.
- Ulaganja u tenis su velika, veća nego u bilo kom kolektivnom sportu. Trebaju vam individualni časovi, posebne patike, reketi. U uzrastu od osam do deset godina, kada se počinje, turniri su u gradovima po Srbiji, a za svaki treba izdvojiti od 50 do 100 evra za osnovne troškove. Mesečno ima po četiri ili pet turnira. To danas nije mali novac - kaže Ječmenica.
Neko će možda reći da se ne može zameriti roditeljima koji su pronašli način da svoju decu do punoletstva obezbede za do kraja života, pa makar i po cenu toga da im detinjstvo nestane između treninga i putovanja. Ipak, Jelena Holcer smatra da se, koliki god bio saldo na računu, ne može opravdati roditelj koji gura decu u fanatično bavljenje sportom i tako mu otima detinjstvo.
- Za zdravo odrastanje nije neophodno da dete samo sebe finansijski obezbedi što je moguće pre, već da prođe kroz sve razvojne faze, da nauči da voli sebe, da bude optimistično i samopouzdano. Samo u slučajevima izrazitog talenta, što je veoma retko, kada postoji lična ambicioznost deteta, pa svakodnevno treniranje dete ne doživljava kao snažno opterećenje, može se govoriti o uspešnoj deci uspešnih roditelja - kaže Holcerova.
Tatjana Ječmenica kaže da, naravno, ima i „normalnih” roditelja koji ulože u svoje dete, ali ga poljube i kažu „bićeš bolji drugi put”, čak i ako izgubi na turniru.
- S druge strane, ima onih koji razmišljaju „daćemo i zadnju banku, jer će nam se vratiti”. A deca brzo sazrevaju i nisu glupa. Čuju da roditelji pričaju o tome. Naravno, veliki je stres i ogroman pritisak za njih kada slute da je sve uloženo u njih i da se očekuje da oni to vrate - kaže Ječmenica, dodajući da roditelji, umesto da uživaju u igri svoje dece, na turnirima se svađaju da li je loptica pipnula liniju ili ne.

Ne pomaze ti promena nika. :))
Tvoje pozivanje na mentalno stanje diskutanta,slanje kod lekara po diagnozu,savetovanje za redovno uzimanje lekova je tvoja tipicna reakcija i već vidjena na ovom forumu.
Da ne kažem ovo tvoje „kad ja kažem a ne ti”.
De javu!
Volela bi da je tvoja zadna,m?
Prgava, samouverena, umišljena,dokona.
Samo sto kod mene to ne prolazi.
Jer jeste,u tom si u pravu, diskusije nisu mesto za istomišljenike, ali način na koji si ti nastupila je neprimeran i nepristojan,upala si i napala Leu,ocrnivsi je šta je sve i gde napisala pokusavajuci joj oduzeti mesto koje je zauzela postavljajuci i komentarisuci svojutemu.Procitaj opet svoj prvi post koji je veoma drzak,tako da i dalje stojim pri tom da si ti samo jedna pacenica kojoj se, dok sa strane ljubomorno posmatra drustvo koje svoje vreme provodi u bezbriznom caska, u mozgu vrti misao kako će to drustvo da razjuri.

Da predjemo na temu.Kakvi su bili roditelji prema ovakvim osobama?

Nikad_robom
(Mirko pazi metak!)
21. januar 2013. u 00.11

Citira mene i MENI zove moderatora da me brise, a ne vidi da me covek iz cista mira spopao i vredja?!
**********************************88
re ovog gore:

Nije te covek spopao i vredjao iz cista mira .Procitaj sa kojim si tonom nastupila vredjajuci Leu koja je po tebi kako se o njoj izjasnjavas „odavno svima poznata da soli pamet na forumima” koja „arogantno i uobrazeno” zvuci i koja trazi drustvo koje će joj aplaudirati.
Namera ti nije bila da se držiš teme nego da je ocrnis i omalovazis ovde pred svima nama. Da nije ovog tvog teksta koji ću dole kopirati ne bi bilo ni te moje reakcije.
Sa ovim hoću da kažem da si na brutalan i drzak način htela da prekines jednu diskusiju koja TEBI ne pase. Zašto,to Bog zna, na to samo ti možeš da odgovoris.Ako ne ovde nama, odgovori sama sebi.

Lea ima pravo.Ljudi imaju potrebe da govore o svojim problemima.Verujem da se mnogi nisu prikljucili ali da mnogi čitaju
ovo i upijaju sa paznjom tudje iskustvo.
Znamo dobro da ne misle svi isto, eto ti si jedan primer od tih.Ti imaš drugo vidjenje stvari, ti si verovatno jedna od onih koju su ucili da MORAMO postovati svoje roditelje.I to da ne mislis isto kao drugi možemo da prihvatimo ali nastup kojim nastupas koristeci zaljedljiv ton da bi nekog uvredila , nećemo.

Nego, upalo mi je ovo u oci sto si napisala :) „U redu, ajde banuj me moderatore opet,”
:)
Opet?
Necudim se!
A zašto si dobila ban?
:)))

Nikad_robom
(Mirko pazi metak!)
20. januar 2013. u 17.34

Postavljacica je iskoristila diskusiju Emigracija za te svoje neke opsesije, jer žena je odavno poznata da voli da soli pamet svakome ko se dotakne teme roditeljstva, trazi neki savet u vezi deteta i td.

Lea, podseticu te na diskusiju Roditelji i kako se tamo ophodis prema ucesnicima, pitam se da li si ti uopste svesna kako arogantno i uobrazeno zvucis, kidises i hvatas ljude odmah za gusu(tema o strahu deteta od zubara, na primer, nisam imala tada pseudonim a htela sam da ti repliciram, no dobro da sad ne skrecem razgovor na sto strana).

Dakle, sprovela si u naum ono sto ti na nekim drugim diskusijama nije uspevalo i ovde nasla pogodnu grupicu za aplaudiranje tvojim LIčNIM problemima, a sve pod plastom kao nekakvog naivnog i dobronamernog pitanja za emigraciju.

Nikad robom>>>>>>> Ja sam samo htela to da primetim, da guras temu tamo gde originalno kako je pocela nije trebala daleko od toga da ode i ovako zaluta u neke socioloske, patoloske i ostale vode.
***************************

Koje si ti naporno i nametljivo stvorenje?.
Tema je spontano krenula tako kako je, jer su svi koji su se na ovoj temi zadesili izgleda tako hteli.
Drugo,tema je pokrenuta sa pitanjem ZA EMIGRANTE , kako EMIGRANTI brinu za roditelje koji su ostali da žive u svojoj zemlji.Zašto smeta ovoj temi da bude postavljena bas na Emigraciji?

Nego imam jednu ideju za tebe, da ti sutra blago namapokrenes neku od svojih tema i da je usmeravas po svojim zeljama a ovima da nastavis da diskutuju kako znaju i umeju .Jel se slazes?
No hard feelings!

nego, htela sam da nastavim pricu, htela sam da prepricam jedan primer iz zivota, nešto što se i najboljim i najnormalnijim ljudima može lako desiti. Niti su roditelji niti deca produkt SAMO njihovog međusobnog odnosa, niti fucked up people postaju fucked up samo i iskljucivo jer su im i sami roditelji fucked up. To može biti, ali ne mora. Nije sve tako jednostavno i po obrascu. Jednacina zivota ima puno nepoznatih...

Odustajem od daljeg ucesca na ovoj temi, hvala na paznji i dovidjenja.

(Nikad_robom)
Lea, podseticu te na diskusiju Roditelji i kako se tamo ophodis prema ucesnicima, pitam se da li si ti uopste svesna kako arogantno i uobrazeno zvucis, kidises i hvatas ljude odmah za gusu(tema o strahu deteta od zubara, na primer, nisam imala tada pseudonim a htela sam da ti repliciram, no dobro da sad ne skrecem razgovor na sto strana).
-----------------------------------------
Ej, i šta bi sa malom, ste ti bese - sestricina? Jeste je konacno vezali za zubarsku stolicu?

*********************************

Naglasila je da tada nije imala pseudonim/:)

Gledam sad evo tu temu Dete kod zubara i ne vidim ništa arogantnog u ničijem tekstu.Možda je to od mene i moje bezosecajnosti ili od
njene pre-osetljivosti.Ne znam.

Evo jedan dobar teks,ako vas interesujehttp://www.salon.com/2011/11/26/the_no_win_situation_of_caring_for_mom_and_dad/

:)E to onda ne znam, toliko bas ne zalazim u te forume da znam ko šta piše.
Znam samo to da je na ovoj temi vladala bas prijatna i opustena atmosfera da je sva koncentracija bila na relaciji roditelj-dete-roditelj ,i da vas je bilo prijatno citati a da je onda ona uletela ko neka furija sa svim tim njenim optuzbama , ko je šta i gde i zašto napisao a koje se mene lično uopste ne ticu.

Jeste li pomislili da imate takvu punicu,svekrvu, majku oca ili ste vi takva majka ili otac koji će svoju decu svakodnevno dasalju kod psihologa da im odredi diagnozu i odredi koje će lekice da piju?Da li je ovakvim osobama majka ili možda otac isto to radila?Odakle su taj model ponasanja pokupili ako ne od svojih roditelja,a kao što se zna,oni sto su bili muceni,dalje muce druge.

Verovatno vecina diskutanata ovde ne spada u generacije koje se u ovom tekstu pominju u kontekstu brige o ostarelim roditeljima, ali svakako se ovo tiče svih nas i dobar je tekst, vredi ga procitati:
http://www.salon.com/2011/11/26/the_no_win_situation_of_caring_for_mom_and_dad/