Nakamura, bas ti hvala, potsetio si me i na tu kombinaciju (vrlo lako je moguće da će kupac pristati još nismo stigli do tih detalja). Ako kupac uplati van Srbije određeni iznos na moj racun u Kanadi, kako onda ide sa placanjem poreza u Kanadi na dati iznos? Stan je u Srbiji, ja imam dvojno državljanstvo, prijavljena i tamo i ovde hmmm...a recimo kupac sa svog racuna u Svajcarskoj prebaci meni pare na Kanadski racun?

moguće je prebaciti veci iznos od 10.000...Vise puta sam procitala na ovim diskusijama da su pojedini diskutanti prebacivali veću sumu novca i to uradili preko banke. Sa kupoprodajnim ugovorom prebacili su pare na svoj racun...i sto je najvaznije na taj iznos nisu platili taxu.

Hvala Iranac! Ipak svi dosadasnji komentari koje sam procitala na 'netu su nedovoljno precizni kao i ovaj na kamatici...mene kopka šta ako - ako kupac ima otvoren racun np. u Svajcarskoj i sa tog racuna direktno prebaci na moj racun u Kanadi?

Pitanje je i koliko naše banke naplacuju proviziju prilikom transfera?. Veca suma može da se prebaci bez problema ako se prilozi ugovor o kupoprodaji i da je izmiren porez prema državi (u mom slučaju treba da sam oslobodjena placanja poreza/kapitalne dobiti) u Srbiji, a to isto bi čini mi se trebalo da vazi i za Kanadu.

Nakamura, ti se javljas iz baze (Srbije) ako se ne varam!? Kakvo je tvoje poverenje u naše banke, kao i u 'inostrane', ovih dana? Znam da država garantuje do 50.000 (pod kojim uslovima) ali to ne znači da možeš (kao pojedinac) otvoriti vise racuna u vise banaka i da ti ta garancija vazi...

Ne staj mi na muku Iranac, znaš ti koliko nas ovde deru sa porezom na sve i svasta...

Svi saveti su dobro dosli, potvrdjujete mi moje teme i dileme. Nina raspitacu se, imam tamo dve - tri zmajice!:)))

A poenta je u tome da se pripremim šta nam je najbolje citini i raditi, kad dodje do ralizacije, već je kasno...

Pozdrav svima i još jednom veliko hvala.

Rizling hvala, razmatram tu opciju...

Pantija, hvala sto si me upozorila na tu sasvim izvesnu mogućnost (da nas i ovde taksiraju).

Како уплатити новац у иностранство
Да ли и на који начин грађани могу преко наших банака да уплате новац некоме у иностранству и која је процедура за то, питање је које је увек актуелно, нарочито у ово доба године, када многи шаљу аванс за летовање у сопственој режији.

У Народној банци Србије кажу да грађани могу са свог рачуна код банке у нашој земљи да пошаљу девизе у иностранство (по основу поклона, помоћи, наследства или ренте) до износа од 10.000 евра месечно, без обавезе да банци подносе документацију којом се доказује основ плаћања.

– За пренос девиза у износу већем од 10.000 евра у обавези су да банци доставе документацију прописану Одлуком о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства. Ако је реч о поклону, то је уговор о поклону који је оверио надлежни орган, ако је реч о помоћи члану породице, то је доказ да члан породице живи у иностранству и да је реч о сроднику до трећег степена сродства. Код наследства је потребно правоснажно решење о наслеђивању, а ако се ради о ренти, то је документ којим је утврђена обавеза измирења ренте – објаснили су у НБС, док су и у пословним банкама за „Потрошач” објаснили процедуру уплате новца у иностранство, али и колико износе провизије.

У Комерцијалној банци кажу да грађани могу једноставно да шаљу средства некоме у иностранство, наравно, уколико су намене дозвољене Законом о девизном пословању.

– Предуслов за пренос је отворен девизни рачун у банци и податак о рачуну примаоца у иностранству. У пракси, домаћа физичка лица пренос најчешће обављају као помоћ члану породице у иностранству, при чему је дозвољено да до 10.000 евра месечно трансферишу без подношења посебних доказа. Грађани могу и да плаћају робу и услуге, искључиво за личне потребе, уз одговарајућу документацију (попут фактуре или уговора). Најчешће су то плаћања по основу школарине, туристичких услуга, куповине књига или котизације за семинаре – наводе у Комерцијалној банци додајући да трансфер средстава ка иностранству за физичка лица наплаћују 0,8 одсто од износа трансфера, односно најмање 1.000 динара, а највише 30.000 динара.

– За трансфере унутар наше групе, односно клијената код Комерцијалне банке Будва и Комерцијалне банке Бањалука, накнада износи фиксно пет евра – кажу.

Што се тиче Рајфајзен банке, процедура и услови су слични и слање новца у иностранство, путем ностро дознаке, власници девизних рачуна могу да обаве по основу трошкова издржавања породице, поклона, помоћи, плаћања робе и услуга у иностранству...

– За слање новца у иностранство потребни су подаци о примаоцу, попут броја рачуна и назива, као и документација уколико је неопходна, као што су фактура или уговор. Провизија се наплаћује у складу са важећом тарифом и накнада износи 0,8 одсто, а најмање 1.000 динара – рекли су у Рајфајзену.

Интеза такође нуди грађанима трансфер новца из земље у иностранство путем ностро дознаке, за коју је неопходан отворен девизни рачун.

– Ностро дознаке у висини до 10.000 евра месечно се могу слати без документације на рачуне физичких лица у иностранству, најчешће као помоћ или поклон, док је дознаке у износима преко наведене цифре могуће упутити само члановима породице уз документацију – појаснили су у Интези, додајући да, како би се процес максимално убрзао, добро је да налогодавац пре доласка у банку затражи инструкцију за плаћање од примаоца средстава које ће му издати инострана банка.

– Основне информације које углавном садржи свака инструкција за плаћање, без обзира на земљу и банку, јесу име и адреса банке, број рачуна на који ће бити извршена уплата и свифт код. Од података који се односе на примаоца средстава потребно је имати његово име, презиме и адресу на којој борави у иностранству – истакли су. Провизија за ностро дознаку по налогу физичког лица у Интези износи 0,6 одсто од износа, односно минимум 800, а максимум 40.000 динара.

У Сосијете женерал банци су рекли да клијенти могу да пошаљу новац у иностранство свифт трансфером. Потребно је да отворе текући рачун у еврима, као и да приложе податке о примаоцу (име, презиме, адреса, град, држава), податке о иностраној банци и свифт код, уколико постоји.

– На основу ових података, клијенту се задужује рачун заједно са провизијом за трансфер која износи 0,8 одсто, односно најмање 1.100 динара. Примаоцу ће новац стићи у року од једног до пет дана у зависности од тога преко које кореспондентске банке се шаље. Када новац иде преко наше кореспондентске банке, леже на рачун примаоца у року од једног дана – кажу у Сосијете женерал банци.

С. Деспотовић
објављено: 27.07.2012.

Na sreću (u nesreci sto moram da prodam bas sad) do prodaje još nije doslo...a ni je još nisam odlucila šta nam je isplatljivije raditi. Svaki vas konstruktivni komentar mi je još uvek od koristi...otvorili ste mi „oci”, da znam šta da pitam. Radim u sluzbi gde se često susrecem sa strankama, pa znam da ako 'ne znaš šta i kako da pitas', mnogo sto šta nećeš ni dobiti...! Appassionta, ti si već jedna od prvih koja uskace da pomogne i da korisne informacijama na SC. A ja sam dugogodisnji citalac SC koji se sad po prvi put javio da zatrazi pomoć, i jako mi je drago da se ovaj forum (bez obzira na sve probleme) odrzao toliko dugo.

I da zapitkivanje po forumima nije besmisleno, evo primera: Tri osobe su se raspitale direktno u našim bankama kolika je provizija na transfer, i dobile su odgovor 0,8% (negde malo vise negde malo manje). Niko im nije rekao da postoji i koliki je maksimum (to delimicno može da se nadje i procita u gornjem clanku koji sam postavila a i na bancinom website-u). Da bi, pre neki dan jedna od tih spomenutih forumasica, naletela na skoro indenticno pitanje i konkretan odgovor, na drugom forumu. Banke obracunavaju od 0,5-0,8% ne na ukupan iznos transfera, već postoji maksimum. U Komercijalnoj banci placa se maksimum do 300 evra Sto je u mom slučaju dobra vest, neću platiti 800 evra (na ukupni iznos) ako te pare prebacim preko banke (sto je najprakticnije).

Meni ništa nije jasan taj T1135 formular...cas treba da se prijavi, cas ne treba:
„You do not have to report information about property held for personal
use. This includes vacation property used by you primarily as a personal
residence, as well as listed personal property such as works of art,
jewellery, rare folios, rare manuscripts, rare books, stamps, and coins.
See the latest version of Interpretation Bulletin IT-332, ”Personal-Use
Property„, for more details about personal property.”

A ni Dedinje nije vise kao sto je nekad bilo.;)

Još i ovo saznadoh...inače zvala sam RCA. Dva sagovornika nisu mogla da mi odgovore na postavljeno pitanje, rekose „zvace me neko ko zna”, za par dana. Rekoh im, „neka fala”...:)))

http://www.6717000.com/blog/2007/08/canada-revenue-agency-cra-will-tax-any-vacation-property-outside-c anada-but-you-can-claim-a-credit-for-foreign-taxes-paid-on-your-canadian-return/