da nije i usa day, neki vatrometi celo vece

Мада је ваш сретењски устав био тридесетак година раније, не види вам се да сте нешто одскочили, а и доскочили Канади.

Што пре Канада и сличне педерско-терористичке земље прсну и распадну се то ће пре да сване Србији, Русији, Белорусији и другим нормалним земљама света.

----------

Да, то је тачно. Али жеље су једно, а стварност може бити нешто сасвим друго.

Па да. Твоја љубимаја Америка је мислила да је стварност да може да јебе цео свет све време. Али је стварност другачија - она може да јебе део света једно време, али НИКАДА не може да јебе цео свет све време.

/////////

Али то уопште не значи да Србија не може бити јебана све време.
Ел те карали Турци? Па Угари? Па Амери?

ЗАТО - ПРОПАСТ КАНАДИ, АМЕРИЦИ И ОСТАЛИМ ДЕБЕЛИМ И УПУВАНИМ МЕСТИМА У СВЕТУ!
//////////////////////////////////////
Hrišćanski, nema šta.

Ја дете доведем да види како је овде, не причам му ништа. Лепо је док не почне да се жали сваке године како се не играју поштено. Значи, као што рекох, могу ја да причам шта хоћу, можеш ти да причаш шта хоћеш, стварност је неумољива.

„Мислим да то не решава српски проблем у сваком случају. Нестаћете по Русијама, а и у Руси, Америкама, Канадама, Аустралијама”

Србски проблем решава само једна ствар - упорно остајање на страни Србије и србских савезника.

Ми у Русији нећемо нестати. Како да нестанемо мећу својима?

Србски проблем решава само једна ствар - упорно остајање на страни Србије и србских савезника.

----------

А који су то? Да нису Руси који помагали Бугаре кад нас били?
Ко још?

----------

Ми у Русији нећемо нестати. Како да нестанемо мећу својима?

-------------

Па ту је и проблем. Срби у Руси нестају међу својима.

„Ми у Русији нећемо нестати. Како да нестанемо мећу својима?”

Па међу својима се најлакше нестаје. Колико је десетина хиљада Срба дошло у руску царевину за сеоба под Арсенијем Чарнојевићем - па где су они сад? У данашњој источној Украјини код Луганска има место Славјаносербск (постојао је раније „славјаносербскиј ујезд”) које су основали Срби као што је било и много других насеља које су основали Срби у Новоросији.

Знам двоје Руса који знају своје српско порекло, један од њих се презива Јаремич (а преци су му били по свој прилици Јеремићи), али ништа више од тога.

Тамо где је вера иста - асимилација је најбржа, а посебно ако је и језик сродан. Колико имаш данас Хрвата у Славонији и Подравини са немачким пореклом. Католици, иста вера, временом примили језик и данас осим евентуално презимена више ништа не говори о томе да је човек пореклом Немац, већ и сам себе сматра Хрватом.

Или погледај потомке руске емиграције који су остали у Србији - до данас су сви већ постали Срби, нико не зна више руски језик. А потомци руских емиграната „првог таласа” у Америци или Француској су остали Руси и сачували су језик и обичаје. Лично познајем такве у Немачкој - у четвртој генерацији у емиграцији перфектно говоре руски и сматрају се искључиво Русима.

Како бре асимилација међу СВОЈИМА. Па немој тако, саће онај да те салети.

Шта је бре Лесото? Шта те сврби? Па бре...ја подсетио дете да им у америчкој школи рекли да живот није увек поштен. Ал оно некако...шта знам.

„Ne znam SV, ja nikome ne želim zlo a tebi svaka cast. Hrišćanine.”

Ни ја никоме не желим зло, а највише не желим зло својој породици и свом народу.

Тренутак тишине.

Размисли о овој реченици горе.

Идемо даље.

Ако неко напада мене и моју породицу и мој народ, ја ћу да се браним, а то није зло. Америка, Велика Британија, Канада и остали припадници осовине зла желе зло Србији, то јест мом народу. Народ који живи у Америци, Великој Британији, Канади и осталим државама припадницама осовине зла је гласао за оне на власти који муче мој народ - значи дао им је могућност да раде то што раде. И то није први пут. То је већ десетинама година, а у неким случајевима већ и вековима. Према томе тај народ тамо је одговоран за мучење мог народа. Дали су легитимитет за мучење мог народа. Да се то дешава први пут, па добро, да кажемо није народ тамо крив, није знао шта ће после људи на власти да раде. Али то није први пут. Тај народ јако добро зна шта раде њихове државе и они у већини сматрају да је то исправно. Јер да не сматрају не би више никада гласали за те странке.

Према томе док државе у којима они живе не пропадну било ратом било на економски или неки други начин, мом народу нема мирног и доброг живота.

Они мени и мом народу не желе добро, то јест желе да мене и мој народ гледају на коленима, значи ја морам да се браним од њих. Како да се браним? Па немам моћ да их победим оружјем. Значи једино могу да навијам да њихове државе пропадну на начине како сам горе написао, а то је да их неко други, јер Србија не може, победи оружјем или да пропадну економски и морално.

Тако ће нама Србима бити боље.

Имамо право да се бранимо.

Пропаст нашим непријатељима!

„A jel' imate vi u firmi sistematske preglede?”

Не.

А јеси то чула за Гаврила Принципа? Ако ниси, ево шта о њему мисли Србин Милош Црњански:

Спомен Принципу

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовки храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.

1918.

Милош Црњански

A jel' imate vi u firmi sistematske preglede?

Код тебе изгледа још црвена Титова пионирска марама стоји у орману.

СИСТЕМАТСКИ прегледи. :)))

„Неки пишу о рату, неки гину. Лепо је то, мислим кад пишеш о рату.”

Па боље да пишеш о рату него да поробљаваш и пљачкаш друге народе и да тиме изазиваш ратове. То ради земља у коју се ти кунеш.

1) Америка није створена на поштењу, већ на крви поштених и немоћних, то јест Индијанаца и робова црнаца из Африке.

2) Америка је конститутивно основана од стране масона као масонска држава. Симболи Америке су масонски фалусни обелиск у Вашингтону и прометејски кип слободе у ЊуЈорку који симболишу побуну против Бога. Америка је луциферијанска држава. Канада исто тако. Канада је - резервна Америка, то јест кад Америка пропадне, они који буду желели да наставе живе под симболом фалуса и прометејске слободе, преселиће се у Канаду.

„Па међу својима се најлакше нестаје.”

Ово је нонсенс.

Не можеш да нестанеш међу својима. Наравно под условом да сачуваш матрицу, то јест у случају Срба и Руса - православну веру и политичку верност националној идеји са обавезним живљењем у Србији или Русији. Што се тиче језика, знати србски или руски је мање више свеједно када су прва два услова испуњена. Ја сам за то да се знају оба језика.

Blago toj otadzbini sa onima koji ne idu ili izbegavaju sistematske preglede.:)

Иранац и сви ви који величате убилачке земље, не журите, полако...

Само за вас:

„Слободан Антонић

ЈЕДНОГА ДАНА!

Док његова уста кажу ”то ионако није наше„, његове очи одају да мисли ”то није моје, баш ме брига„

Отварање коверте са Ахтисаријевим планом у Србији је било праћено једном од најжешћих медијских кампања. По сто пута, из различитих уста и на различите начине, могли смо чути три ствари. Прво, да треба бити реалистичан, а реалност је таква каква јесте и ту се ништа не може. Друго, да морамо гледати оно од чега живимо, а да емоције и митове заборавимо, како нам се не би поновиле страшне деведесете. И треће, да су наши грађани спремни да иду даље, али авај, има неких политичара који покушавају да злоупотребе питање Косова, па подбуњују народ, као некада Милошевић.

Сви ови разлози нису сасвим неразборити и свакако да јавност има право да их чује. Али занимљиво је да сте на поједином медијима могли чути само њих, и више ниједне друге. Када човек гледа Б 92 или чита Блиц не може а да се не запита: ”Добро, како им само не досади? Све једно те исто. Што бар мало не прошарају, онако, реда ради„?

Ипак, не може се спорити да је у тој унисоности било и лепих примера личне креативности. Мени се, рецимо, највише допао наступ једног од припадника ,,златне” београдске елите на Б 92. Он је хладнокрвно образлагао све по уобичајеном репертoару: „Морамо бити реалистични”, „наши грађани највише брину о стандарду”, „Косово је ионако изгубио Милошевић”, бла, бла... Али, када му је новинар поставио питање могуће поделе Косова, одједном се узбудио. „Не подела, али корекција граница свакако”! Јер, замислите ужаса, косовска граница иде до врха Копаоника! Тако би неки неопрезнији скијаш могао да се нађе очи у очи са „мултиетничком” и „мултикултурном” полицијом Косова. Морам рећи да сам се одмах и ја потресао. Ма, ко сме да квари одмор нашој НВО елити! Него, да ми лепо трампимо Прешевску долину и још цело Врање за те скијашке стазе. У тој ствари никако не смемо бити реалистички! У тој ствари не треба да гледамо од чега живимо! У тој ствари није Косово изгубљено још 1999!

Да, доиста ми је драг тај аргумент из реалистичности. Али, пробајте да неком од припадника наше НВО елите заузмете паркинг место. Једно једино паркинг место. Кажем једно, јер се ових дана челник неке од тих НВО похвалио да му је годишњи буџет 1,1 милиона евра, да има 27 запослених и 36 сталних хонорараца. За толики буџет и за толико запослених заиста треба много паркинг места. Али, замислите да сте му заузели само једно место. Шта мислите, колика је вероватноћа да вам каже: „Добро пријатељу, бићу реалистичан, шта је ту је, заборавимо прошлост, нема везе ко је први, нема везе шта је чије, пустимо знаке, пустимо право, остани где си и да заједно корачамо у европску будућност”! А колика је вероватноћа да вам каже: „Марш, бре! И ако се одмах не склониш, узећу дизалицу из кола да те научим памети”!

Да, баш волим тај аргумент из реалистичности. Не само у оној варијанти да „не може шут с рогатим” и да је нужно помирити се са јачим злом. Али, мој фаворит је ипак варијанта која гласи: „Ма какво зло, чим схватимо да тако и треба, биће нам лакше”! Јер, „то ионако није наше”, „ко је икада тамо био”, „за тим жале само попови и митомани”, „много су већи проблем редови пред страним амбасадама”, „тиме нам само чине услугу” итд. Али, када то наш НВО елитник говори, он заправо говори о себи. Док његова уста кажу „то ионако није наше”, његове очи одају да мисли „то није моје, баш ме брига”. Док његова уста кажу „ко је икада тамо био”, његове очи кажу „ја тамо никада нисам био, шта се мене то тиче”. Док његова уста кажу „за тим жале само попови и митомани” његове очи говоре „ја ионако мрзим попове, једна црква више или мање, свеједно ми је”. Док његова уста кажу „много су већи проблем редови пред страним амбасадама”, његове очи говоре „зар ја да чекам у реду због тог Косова, до врага с њим”! Он је изједначио „бити модеран”, са „мислити само на себе и мислити само на новац”. И сада покушава све нас да убеди да и ми треба да будемо „модерни”, па ћемо се добро осећати, као и он што се добро осећа.

Неко је већ отмицу Косова упоредио са силовањем. Силеџије су велике и јаке, несрећна девојка би још могла добити и батине ако се буде превише опирала и можда је стварно боље да се много не брани. Али, забога, како јој још поврх свега можете рећи: „Ма буди паметна, јесу силеџије, али богати су, утицајни, не смеш никако да поквариш своје односе са њима, не смеш се жалити. Мисли на своју будућност, мисли на то да треба сутра да постанеш део њиховог богатог и лепог друштва. Отплачи мало, па се врати. И насмеши се – као да ништа није било”! Да ли стварно може да буде – „као да ништа није било”? Је ли ви то озбиљно мислите са смешењем? Да момцима не падне на памет још који пут да се забаве на сличан начин? А шта тек да кажем о онима који на све то добацују несрећници: „Ма дај, сестро, немој да си конзервативна, момци ти само чине услугу, ти треба да си модерна, да уживаш у сексу, а нарочито треба да уживаш када се на теби испружи Главни Баџа, е онда нарочито мораш да дахћеш, стењеш и узвикујеш – То! То! Још! Још!”.

Да, Главни Баџа баш воли да је велики љубавник. Али, Србијо мила, ипак, не мораш због њега глумити. Слободно плачи. И најважније је да их све запамтиш. И оне који су се по теби ређали и оне који су навијали и добацивали. Јер, једнога дана...

Да, да. Једнога дана!„”

Једног дана, решио мој тата...

-----------

cuvaj se, iranac, da te ne ojadi taj, vi'is da je zinuo da tvoje $$$

Ма де, јес, то све духовници овде.

...no, ovde ipak imamo i plan b i plan c, a za srbiju možda tek plan f.

Stvarno? A samo o parama pricas.:) I postenju.:)

pa nisu svi ozenili doktorku, pa da mogu da lade; ja sam za razliku od tebe morao u usra i drugo dete i pare da pravim, kredit za kucu sam da obezbedim, ali rekoh, vidim duse mi ponestaje, a to da mi se porodicni i finansijski problemi samo smenjuju, sa tim sam se pomirio

Hvala,

svim Kanadjanima od Vankuvera do Moskve a i sire, želim srećan praznik.