Ја носим лимене мањерке на спрат (четири), јер је здравија домаћа храна, а и волим да ми нешто чангрља док ходам.

Кад се крене одозго на доле иде прва мањерка са обавезном домаћом пилећом супом или боршћ (нешто течно), друга је чорбаст пасуљ с кобасицу :), трећа је мешана салата од ротквица и краставаца, а четврта је пита са вишњама по којој је посут шећер у праху (дезерт, али није пустиња). Тада ставим ај-Под на уши и слушам војвођанске песме типа „Ал се некад добро јело”, „Еј салаши на северу Бачке” и слично.

За ужину најчешће иде једна дугачка али танка пржена рибица коју умачем у флашу пива (кроз грлић) и полако грицкам. Тада слушам песме о Морави или у вези са Моравом (па макар и асоцијативно) као на пример „Кад си равно, кад си равно, што си водоплавно”, „Скелеџија на Морави”, „Воденичарева ћерка” и друго.

„nego, čuo/procitao sam negde da rusi smatraju mikrotalasne nezdravim, ne drže ih, pa me zanima: je l' podgrevas na nekoj ringli
?”

Неки Руси користе микроталасне пећнице. Ми не јер није органик.

А што се тиче подгревања, ја запалим ватру у паркићу који ми је одмах до предузећа где радим, па тако органик подгрејем органик домаћу храну.

А ти?

Иначе, фаворити моје младости су групе са америче алтернативне сцене 90-тих као што су: Pixies, Sonic Youth, Galaxie 500, Mazzy Star, Violent Femmes, Minuteman, Firehose, Husker Du...

Из Велике Британије и Ирске: Sex Pistols, The Fall, Stone Roses, My Bloody Valentine...

Волим и Brian Eno-a, Dead Can Dance...

Иначе, слушам јако широк дијапазон музике.

„Руска фабричка кухиња је изврсна.”

Ово што је Пустимела написао је потпуно тачно!

Тамо где је по предузећима организована исхрана, клопа је сјајна. Ја сам до сада радио у 3 предузећа и у сва 3 кантине су биле одлично организоване. Увек по 2-3 супе, 4-5 јела, разне салате, црни и бели хлеб, компот, сок, пецива, колачи, може да се купи вода, сокови, квас, све чисто... Једном речју - сјајно!

„Као овај српски на који мој отац кука. Све неки специјални капитализми по Русији и Србији.”

Што мењаш тему? Пусти сад Србију. Чуо си како изгледају радничке мензе у капиталистичкој Русији. Сјајно! Много боље него у Америци или Канади. Видиш да серу кад причају како је руски капитализам нечовечан. Не треба уопштавати.

„Па не мењам тему, него налказим сличности у православним народима. Сви ки под конац за многе ствари. Кренеш од Грчке, преко Македоније, Бугарске и Румуније и завршиш у Русији. Сви исти.”

„Кад Србин хоће да се покаже демократом (напредним, либералним и тако даље - мој додатак), она се поистовети са својим непријатељима” - Стеван Сремац.

„Зн се како се басплатна летовања преко фирме, мензе, бесплатно лечее завршило.”

Па храна у кантинама по руским предузећима није бесплатна. Нашли људи интерес да буде јефтинија него по ресторанима ван предузећа. Шта сад теби ту смета?

„Па ниеј бесплатна, него јефтина. А то ти ја и причам: Јефтино летовање преко предузећа, јефтина менза,... Зна се какос е завршило.”

Завршило се бомбардовањем Србије управо зато што простачине на челу државе у којој живиш нису могле да поднесу да гледају да се у социјализму живи боље него у капитализму.

А теби ко брани? Иди по скупим ресторанима. Покажи да си успео.

„Да, ови бомбардовали а твоја браћа добила кредит да ћуте и ћутали. Боље да имаш посла са непријатељем него са таквим пријатељем, са непријатељем бар увек знаш ша те чека. А са овим у Русији ПОЈАМ немаш кад ће те намести и за коју шаку долара.”

А за мене не. Мени је увек бољи онај који ме није бомбардовао, па ако и ми и није помогао, него онај који ме је бомбардовао.

„Да је тако у Србији ја никад не би отишо.”

А ја сам видиш могао да уђем у Америку док сам био у Канади онако туристички, звали ме неки познаници да идемо колима, али ја нисам хтео. Просто нисам хтео да уђем у ту злочиначку земљу. Увео сам им санкције са своје стране.

„Па то је твоја ствар. Уживај у братској Русији”

Мени Русија је братска. А јел теби Америка братска?

„и пази се да не продају Србију опет за шаку долара.”

Нису је продали, већ су и сами били пропали у то време, па зато нису ни могли да је бране.

„О братсву ја не размишљам ни са Кинезима ни са Русима ни са Америма.
Које ти дечје мишљење имаш.”

Па ја мислим да је боље имати дечје мишљење и желети бити са неким ко те није тукао и убијао твоје, него мишљење да је добро бити са оним ко те је тукао и убијао твоје. Ако имаш ово друго мишљење, шта ћеш сутра да кажеш детету ако те дечје пита - тата, а што ми живимо у Америци која је убила мали Милицу Ракић? Оћеш да му кажеш да је Слоба крив јер није хтео да дудла Клинтону у овалној соби ко Моника Левински? Оћеш да му кажеш да је боље дудлати Баџи који те заустави на улици и каже - на колена и дудлај или ћу да ти поломим кости?

И не заборави једну ствар - наплата за све што човек ради, и добро и лоше, стиже кад тад.

И не заборави још шта је рекао Свети владика Николај Велимировић - „Бог те неће јурити, али ћете чекати”.

Све ово важи како за појединца, тако и за целе народе.

Учи ти полако руски. Можда ти затреба. Тамо где си сад биће свашта...

„Амери пате исто, али ми из Србије, рецимо, кад дођемо у САД много мање патимо. А то је и циљ, да мање патиш.

Исто је и са пуно наших у Канади, а исто је циљ и са пуно наших Аустији, немачкој. А иам наших који збрисали и у Русију, њима је циљ д аисто мање пате.”

Е па знаш шта. Ово можеш да причаш овима твојима у Крушевцу и Паруновцу. Мени не можеш јер сам живео у Канади. Просечан Србин емигрант пати исто, ако не и више него у Србији. Невиђене ј.е.б.а.д.е за реално мале паре. Кад се све сабере и одузме, на добитку су само капиталисти Америке и Канаде. Остало је мање више изманипулисано робље. Некоме се заломи мање тешко, некоме више. Каквих сам се све судбина нагледао у Канади. Само заиста нећу да пишем детаље јер можда неко од тих људи чита шта се овде пише па нећу да се препознају. Такве сурове судбине никада у жувоту нисам видео.

И како те ствари са емиграцијом на запад уствари функционишу? Па врло просто. Преко таквих као ти шире се пропагандне информације о успесима. Или се узме за пример неко коме је стваро упала секира у мед као на пример власник канадског предузећа „MDG” Горан Вараклић, милионер. И онда већина мисли да ће и они тако моћи. И онда креће прича о амбасадама, визама, авионским картама и све по реду...

А тамо, сасвим друга прича. Мука, непрестана борба, домунђавање да се дође до бољих позиција, честа беспарица, проблеми са здрављем и тако даље.

Нереалан си Иранац. У Америци људи не пате мање него у Србији. Него људи причају шта коме одговара.

„Боље немој, имами ја свашта од судбина. Да виш чуда и судбине у Србији.”

А што боље немој? Па нека виде људи да је исти курац и у Србији и ван ње, само што је њихова пропаганда јача и то управо за такве као ти Иранац.

Ево сад ћу да отворим тему, па нека свако пише о тим тешким судбинама људи у емиграцији.

„Па кад исти што не живиш у Србији него си збрисао у Русију?”

Због политике. Нећу да живим у колонији Европске Уније или можда у Европској Унији.

„Па видиш да ниеј исто к. Можда и мени, између осталог, много боље да живим ван ЕУ. А можда и оном у Канади, између остзалог, много боље да жицви у Канади него у ЕУ. Све у свему НИЈЕ исто у Србији и Русији.”

Наравно да није овако, већ су разлози они које сам ја навео, а то значи - магловита представа о бољем животу и много пара које ће се лако зарадити.

За мене је доста. Не могу више да пишем. Уморих се. Ко је схватио поенту, схватио је, ко не, ништа. Све је у реду. Свако своме јату.

Одо кући. Поздрав.