Nisam odatle, al' sam čuo daje zivot kishovit u Sijetlu.:)

Ima naših dosta u toj okolici dosta ih radi za Gejtsa,kako i koliko je kisovito to možeš pronaći lako, inače ima mala Srpska Pravoslavna Crkva Sveti Sava u Issaquah sto je relativno blizu Seatlea ako te interesuje ti navrati.Srećno

Srbin u „Boingu” pravio i najveći avion na svetu

.

9

.
.
.
Kada je mašinski inženjer Vojislav Borzanović kročio u veliki „Boing”, dočekao ga je niko drugi do školski drug iz osnovne i srednje škole. Nekoliko godina unazad Vojislav je jedan od tridesetak naših stručnjaka koji rade u „Boingu”, najvećoj svetskoj kompaniji za proizvodnju aviona, u Sijetlu. Do sada je najviše radio na modernizovanom džambo-džetu 747, koji sada nosi oznaku 747-8.


„Erbas A380”, najveći putnički avion na svetu



- Da, u pogonima „Boinga” sada radi čitava ekipa stručnjaka iz cele bivše Jugoslavije. Eto, mene je dočekao i u snalaženju mi pomogao moj Beograđanin Predrag Lakić Lap, drug kroz kompletno školovanje. Nekada smo zajedno imali i bend - kaže Borzanović.


Posebno lep trenutak je, kaže, kada završen avion napušta fabriku i odlazi na probni let. Tada se pravi proslava za one koji su radili, njihove familije, novinare i razne goste.


Borzanović je jedan od retkih mašinskih stručnjaka za avione koji može da se pohvali radom u kompanijama „Embraer”, „Erbas” i „Boing”. Svoje stručno putešestvije započeo je u Izraelu, a nastavio u kompaniji „Dornije” u Minhenu.


Posle nešto manje od godinu i po dana boravka tamo, firma je objavila bankrot i svi su dobili otkaze. U međuvremenu je dobio ponudu od brazilskog „Embraera”, a posle nekoliko godina provedenih u Brazilu četiri godine je radio u „Erbasu” u Hamburgu, gde je radio na A380, najvećem putničkom avionu na svetu.


Domaće okruženje

- Mnogo mi znači i to što ima dosta naših ljudi, koji su ovde izuzetno cenjeni stručnjaci, i to ne samo u „Boingu”, nego i u „Majkrosoftu” i drugim firmama. Družimo se i pomažemo kao prava porodica - kaže Voja, koji za svaki odmor obavezno dolazi u Beograd, a u toku godine ga posećuju i njegovi najbliži. - Supruga najčešće skokne, jer je sada u penziji. Sinovi su krenuli mojim stopama što se tiče struke i imaju dosta obaveza, a ćerka je još uvek gimnazijalka, tako da se viđamo kada je na raspustu.

- Avion jeste najveći, ali sam ja radio na sitnim delovima - kroz smeh kaže Borzanović. - U ovoj luci se „Erbasova” fabrika nalazi s druge strane reke Elbe u odnosu na grad, tako da sam brodom putovao na posao i to je bio neverovatan osećaj, posebno kada su fešte tokom praznika brodova.


Za razliku od drugih koji tamo žive okruženi svojom porodicom, on ima status „oca na službenom putu”.


- Doputovao sam sa suprugom i ćerkom, sinovi su ostali u Beogradu, ali one su se posle godinu vratile jer im život ovde nije prijao. Naš prvi kontakt s Amerikom je bio priličan šok i u odnosu na Evropu to je stvarno drugi svet. Sijetl ima prelepu prirodu, ali je vreme uglavnom kišovito i depresivno. Doduše, ako već radiš po ceo dan, kao što se ovde najčešće radi, bolje da živiš na mestu sa lošom klimom jer onda nemaš dilemu kako da drugačije ispuniš dan. Ipak je život u Brazilu najlepši deo mog života. Jedino tada je skoro cela porodica bila sa mnom, a tamo sam i najmanje osećao nostalgiju pošto je narod veseo i druželjubiv, a čuveni karneval je stvarno spektakularan - kaže Borzanović.