Jako lepe vesti , da lepse ne mogu biti . Nadamo se da će svake naredne
godine iz Rusije stizati vesti o obaranju rekorda i da će svake naredne
godine biti vise beba nego prethodne .

U Rusiji, svetlostvladivostoka može da potvrdi, tj. bude precizniji, jer ne mogu da se setim tačno, al' znam da imaju taj stimulus od 10 hiljada $ za svako drugo il' je u pitanju treće dete.

Ukrajina takođe ima sličan program, drugo dete 2500$, a treće 6500 $. Samo Dinkic daje hiljadu evra po detetu, na rate.

to je direktno proporcionalno rastu standarda. Inače je na onolikoj teritoriji jako teško sprovoditi samo administrativne mere.

http://poslovi.infostud.com/info/iskustva-iz-inostranstva/?iid=44
U Rusiji kao u Srbiji ne postoji srednji sloj koji je skoro uništen, a koji praktično čini i oslikava sve vrednosti jedne države. Za razliku od drugih krajeva Rusije u Moskvi i Podmoskovlju odnosi su krajnje nehumani. Ljudski život je ovde mnogo manje vredniji nego u bilo kojoj zemlji Evrope. Rusi u većini slučaja čak nemaju osećaj za stvarno prijateljstvo. Vernost je kod njih skoro nepostojeća. Preovladava na svakom koraku najobičnije koristoljublje koje traje onoliko koliko imate novaca i vremena da ga trošite. Mnoge stvari koje su za nas nemoralne ili do skoro bile nemoralne za njih su sasvim normalne. Za mene je posebno iznenađenje predstavljalo razbijanje zablude o Rusima kao braći i prijateljski nastrojenoj naciji prema Srbima - izmišljenu priču u koju niko od nas u Rusiji ne veruje. Na rečima mogu biti braća i prijatelji, čak možete susresti u vozovima, metroima ljude koji pričaju i veličaju Srbe i pravoslavlje, ali kada upoznate bliže te ljudi shvatite da imate posla ili sa krajnje iracionalnim ljudima ili najobičnijim prevarantima. Nigde toliko omaložavanja žena niti toliko lakih žena kao u Rusiji, koje se ovde za razliku od drugih zemalja ne nazivaju prostitutkama. Verovatno zato što u Rusiji ima više žena nego muškaraca. Nigde više boleštine u Evropi nego u Rusiji. Prosto je neverovatno koliko se naših ljudi brzo uklopilo u taj način krajnje nehumanog poslovnog i nemoralnog privatnog života, iako u svojim pričama ili po dolasku u zemlji to ne pominju. Verovatno iz stida šta sve ovde rade i kako sve dolaze do para... Na žalost, još uvek mnogi prevareni ćute i ne smeju da pričaju šta se stvarno ovde radi jer, za razliku od Nemaca i Britanaca ovde nemaju nikakvu pravnu zaštitu. .

Bio ovdje nedavno jedan moj prijatelj iz Srbije i tako dodje povremeno pa radi na crno.., i da se cuje sa svojima u Srbiji ja mu predlozim bolje da uzme neki polovan lep-top pa prica preko Skype i sl.. za manje para nego telefonom..
I nađemja preko ebay neki IMB lep-top prodaje neka firma iz Hanovera ima tih lep-topa koliko hoćeš..
Nisam htio da mu kupujem macaka-u vreci već reko kupit ćemo blize da možemo na licu mjesta prvo da probamo.
Zvao sam tel. puno put ali samo sekretarica i kaže radno vrijeme.
Ništa ukucam je adresu i odemo tamo. Ima tabla sa imenom te firme i udjemo unutra, ali vidio sam ja još kroz staklo na vratima da je tip sto je bio u toj radnji trzno se kad je vidio veliki mercdes. Mi smo usli unutra on samo što se nije tresao od straha bar tako izgledao, ocigledno nas zamijenio sa nikima :))
Reko mi smo za lep-top sto bio na ebay, kad je progovorio vidjelo se po naglasku da je Rus, ali sad kao nema vremena i mora odmah da ide i tako to, ništa sve u svemu.. Kaže meni moj prijatelj da taj ne spava mirno :))

Dobro kažem ja onda ćemo vidjet neki drugi. I nađemneki Dell lep-top isto neka firma u Hanoveru.
Zovnem prijatelja reko nasao sam jedan. On odmah da nije Rus? reko mislim da nije.
I opet ja nazvao i pitao dal je ta adresa koja piše kod ebay neka ulica broj 28? Ne, kaže taj iz radnje nego je 82. Ok ukucavam ja adresu ali navi kaže da nema broja sa 82, dobro uzmem ja najblizi broj 66 pa reko mora da je tu onda blizu naći ćemo. I dosli mi do 66 broj ali je to i zadnji broj jer je raskrsnica. I zovem ja toga u firmi kad on kaže ko mi reko 82 jer da je 28 ali da nema puno vremena jer ima termin kod zubara. Ako ne stignemo ua 10 min. on ode. I nekako mi stigli zadni minut kad ono radnja kao u onim crtanim stripovim Alan Forda :))
Tip od nekih 130 kg sjedi u nekoj velikoj šefofskoj fotelji i na stolu i oko njega samo lep-top na stotine. Taj nas već stajao na stolu i otvorim ga a ono su neka slova na tastaturi bukvalno ispolirana koliko je bio u upotrebi, isto je lep-top bio prljav i sav nikakav, ali tamo na slici kod ebay bio kao nov.
Reko dal ima neki bolji za iste pare bilo nešto oko 250 eura, izabere neki i pruzi nam u ruku.
Otvorom ga a on isti kao i onaj, reko i ovaj puno koristen, tip nam jednostavno uze iz ruke taj lep-top i kaže da je vrijeme isteklo.
Ah da zaboravih i taj je bio Rus!!
Nemoj slučajno da tom mom prijatelju iz Nisa spominjete Ruse po bilo kom pitanju jer ne garantujem onda ništa :))

-

saleador | 06/08/2009 12:03

Nazalost nikada nisam ucio ruski jezik, ali ono malo dodira sa velikom ruskom kulturom, prvenstveno muzickom, knjizevnom i likovnom nagnalo me je da poželim makar jednom da posetim Sankt Petersburg. Porediti „Severnu Veneciju” sa Alabamom govori samo o unutrasnjoj gorcini autora teksta i nemogućnosti da prepozna lepotu. I kvarcni pesak sija na Suncu, lep na sebi svojstven način, ali nije „Kohinor” niti se ta dva sveta mogu porediti. Sledeći put kad odete u Piter, otvorite srce i shvaticete kako je lako voleti lepotu bila ona mlada ili neprolazna, pokrivena patinom. A može vam se desiti i da ponovo zavolite sebe. Pozdrav

Данило Невски | 06/08/2009 13:38

Више пута сам боравио у Санкт Петербургу. Задивило ме богатство архитектуре и много лепоте која је створена у том граду за последњих 300 година. Сваки народ и свака држава би пожелелили да имају Зимски дворац и све оно што се налази у њему, да се диве оним оградама на кеју поред Неве, дворцима у околини великог града, да уживају у уметности у безброј галерија и музеја, да имају један Исакијевски сабор или лавру Александра Невског. Интересантно је како аутор текста није успео да запази ништа од те лепоте у једном дивном граду. Текст је написан са много горчине и гађења и право је чудо зашто аутор дозвољава себи да са том мечнином у себи троши своје дане у једној таквој земљи и таквим градовима као што су Москва и Санкт Петербург.Кад читате његов текст имате утисак да је то један бескрајно ружан град на периферији света, негде тамо у Бијафри, а ради се о једном од најлепших градова света.

Seka Dinic | 07/08/2009 05:26

Ovaj pisac kome se nije svideo Petrograd podsetio me na price koje kruže internetom kako mladi Amerikanci, koji naravno nisu krivi za svoje neznanje jer zna se, kakve su im skole, posle posete Sankt Petersburgu se cude: „ kako to da nisu uspeli da poprave rupe od bombi u zgradama, pa prošlo je toliko vremena od kako smo ih oslobodili od Hitlera!?”

Djole P | 07/08/2009 06:02

Hvala autoru na interesantnom tekstu. Samo, ne razumem ove nezadovoljne „kriticare” - naruzuju coveka samo zato što je pisao o jednom kraju grada, siromasnom, ruznom, propalom, a ne o drugom, lepsem, bogatom kulturnim zdanjima i istorijom. Kao da je pisac duzan da im cita misli i udovoljava zeljama??? E pa gospodo moja, tako inteligentna, tastaturu u ruke, pa nam lično docarajte taj severni deo Petrograda, doliko pirastao vasem srcu. Jedva cekam da i o tome čitam. I ako se ispostavi da su vase mogućnosti dorasle takvom zadatke, nemjte da vas iznenadi ako vas neko popljuje sto ste bili slepi za bedu i patnju vecine stanovnistva „severne Venecije”.

Đorđe Milićević | 07/08/2009 14:06

Smatram ovaj tekst besmislenim.Nikada nisam bio u S.Peterburgu, kao ni u mnogim drugim gradovima Rusije a i sveta.Međutim bio sam u New Yorku. Da, zaista u njemu je Manhattan sa Broadway, Wall Street, Carnegie Hall itd., ali i Bronx i Queens i Harlem.Sad od celog New Yorka uzeti pa opisivati kako se prosjaci greju na vatri upaljenoj u buradima u pod mračnim vijaduktima ili kako se narko dileri ubijaju u po bela dana u Bronxu ili kako skitnice i beskućnici nastanjuju napuštene i oronule zgrade ili kako sa prvim sumrakom nije bezbedno izaći na ulicu...Pa da li je to prava slika?E pa nije, kao što nije ni ova o S.Peterburgu koju nam predstavlja autor.Ako neko nešto predstavlja krajnje jednostrano i samo iz jednog ugla, onda on po meni ili nije promućuran ili to radi sa nekim ciljem.A sirotinje i bede verujte mi video sam svuda.

Nada Manojlovic | 08/08/2009 04:14

Interesuje me, da li pisac ovog teksta zna da su sve one velelepne zgrade, muzeji i dvorci bili potpuno sravnjeni nemackim bombardovanjem za vreme blokade i da su Rusi obnovii sve do najmanje sitnice? Da li zna koliko je to kostalo? E, pa Rusi su se svesno žrtvovali, kao sto su se žrtvovali i za vreme blokade, kad su umirali od gladi, ali se nisu predali, žrtvovali su svoje blagostanje za uspostavljanje svoje riznice kulture i umetnosti... Zato su sad zasluzili da imaju sve sto požele...

beskucnik | 08/08/2009 15:35

Da li neko može napisati neki dozivljaj a da ga neko ne ispravi?

vasa | 11/08/2009 04:00

Ne razumem zašto autor u naslovu pravi negativnu analogiju sa Alabamom? Pošto verovatno nikada nije bio tamo, možda bi bilo lepo da mu predocimo neke cinjenice. Alabama je država na jugu Sjedinjenih Država, relativno retko (za americke pojmove) naseljena, bez većih gradova, najveci je manji od Novog Sada, veca je od Srbije za 40% ali za isto toliko % ima manje stanovnika. Stanovnistvo većinom živi od poljoprivrede i većeg broja vojnih baza i vojne industrije. Svi koji su u ove krajeve zalazili (ukljucujuci mene) slazu se u sledećem: Alabamci su tipican americki jug, ne previse imucan ali dostojanstven, sa niskim kriminalom (jer svako ima revolver u kolima) i cuvenom americkom juznjackom gostoljubivoscu, pogotovu ako si beo. Krajolik je jako zelen sa farmama i posumljen. Poredjenje iz naslova je, dakle bespredmetno. Autor je možda mislio na: „Juzni Cikago”, „Detroit” ili „Bronx”, ... Alabama, ni u kom slučaju!

Sveti Pitersburg, ruski... | 12/08/2009 12:38

Ronald Regan kad je putovao u Rusiju, i posetio St.Petersburg, cudiose ukrasenim carskim zidovima, kamere su ga hvatale sa podignutom glavom u pilji u plafon. Nezaboravimo, Putke, i Medvedev su iz tog grada.
Ha! i Florida ima Sveti Petersburg.

petar veliki | 13/08/2009 13:27

sve bi ti verovao ali kad spomenu onu hladnu koka kolu uprska stvar načisto.

Filip | 14/08/2009 11:04

Alo ljudi kako vi čitate tekst! Sankt-Peterburg je moj omiljeni grad u Rusiji. Iako sam živeo u Moskvi jednom godisnje sam uvek isao do Sankt-Peterburga koji je prelep grad, prava severna Venecija. ALI ovaj covek ne piše o lepsem delu grada na koji smo svi navikli nego o onom drugom deo grada što ne znači da mu se Sankt Peterburg ne svidja i da ne može da shvati lepotu Sankt Peterburga nego jednostavno prenosi svoje utiske o drugom delu grada o kojem se malo zna. CITAJTE pazljivije i bez tog cinizma, ako ste nezadovoljni zivotom ispoljavajte to drugacije ili ga menjajte :)

realista | 17/08/2009 08:42

Pa čovjek lijepo piše o onome pred čime većina zatvara oči. Ako vas zanima samo ono velelepno, pa uzmite enciklopediju ili kakav turistički vodič, zar ne? Promotivni materijal pršti od čuvenih zdanja i kulturnog i materijalnog bogatstva, ali samo pojedinih dijelova svakog čuvenog grada. Ne sjećam se nekog prospekta koji govori o čitavom gradu...

Александр Larzen | 28/08/2009 10:55

Хвала! Живим у Санкт Петербургу. Хајде да нас посетите, увек се радо Србија!

Registrovan nisi ti to valjda od pustimela citao?

И ти си нашо де да пецаш,
мого си само двојицу д уватиш,
oви са запада не бране
они нападају кад су у већини,
треба им само жртва.

ПС
Не браним ја ништа,
но сам живео у том Питеру
па реко, дал сам ја био
ћорав код очију,
па ми се опет оће Питер.

Добио си плусић
само што си *директан*.

Као што сам већ написао Петроград је град историје и културе. Били смо у изванредно лепој цркви Спаса на крви који је грађена у руском стилу и која доста подсећа на цркву Светог Василија Блаженог на московском Црвеном тргу. Црква Спаса на крви је подигнута на месту где је убијен руски цар император Александар I. Та црква је данас као музеј и у њој се служе службе Божије за велике празнике. Фреске у цркви су фантастичне. У великим петроградским црквама сам запазио једну ствар која говори и нешто друго, а то је културна комерцијализација. У неке велике и познате петроградске цркве се улази тако што се прво плати карта. То значи да код цркве постоји каса и место где се са картом затим улази. Ту је и обезбеђење. Значи, да би се ушло у цркву, треба платити. Познато је да су бољшевици нанели велике штете руском православљу и да је много цркви порушено или оштећено. Да би се цркве обновиле потребно је доста новца. Са те стране је јасно зашто се ишло на туристичку комерцијализацију. Једноставно, на тај начин се добија новац који се после користи за обнову цркава. Ипак, тај систем је на мене оставио помало забрињавајући утисак. У Светом Писму се каже да ће у последњим временима цркве бити никад лепше, али да се у њима неће служити служба Божија. Ја не знам када ће наступити последња времена и знам да Света Русија и даље живи и у данашњим временима, али ова изнуђена комерцијализација има помало обеспокојавајући карактер.

Били смо и у Ермитажу, једном од најпознатијих светских музеја, који се налази на тргу Двораца у центру Петрограда. Ермитаж је, пре свега, музеј који садржи колекцију светских уметничких дела, а мање руских. То је у складу са духом Петрограда. Ипак, мени се више свиђа Третјаковска галерија у Москви, која представља колекцију, пре свега, руске уметности. У истом смислу ми се више свиђа и Москва и њен дух, јер су они више руски и источњачки.

У Петрограду смо посетили и два гробља, једно где су сахрањене познате личности из политичког живота Русије, а друго где су сахрањени познати руски уметници. Тако смо видели споменике Достојевском, Чајковском, Римском-Корсакову, Мусоргском, Бородину, Глинки и другима. Одмах иза гробља, преко једног мостића, налази се чувена лавра Александра Невског, која, уствари, представља велики манастир. У цркви Свете Тројице у лаври се налазе мошти Светог Александра Невског. Иначе, у лаври сам купио књигу о проблемима који се јављају у савременом руском језику услед напада са Запада који се огледа у употреби страних, пре свега енглеских речи. Књига се зове „Тајна руског слова”, а написао ју је православни Азербејџанац Василиј (Фазиљ) Ирзабеков. Такође, у самој цркви сам купио ДВД са документарним филмом у коме се приказује утицај Руске Православне Цркве у победи СССР-а у Другом светском рату.

Петроград је и забаван град и ми смо шетали његовим улицама откривајући мале ствари које употпуњују његов дух. Тако на пример, открили смо феноменалну књижару „Слово”, која се налази у крају око Невског проспекта, недалеко од истоимене станице метроа. Књижара је специјализована за издања која се тичу хришћанства, а наравно, највише има православних издања и то и књига и ЦД-ова и ДВД-ова. Заиста, сјајна, сјајна књижара. Адреса књижаре је: ул. Малая Конюшенная, 9, Санкт-Петербург. Адреса интернет презентације књижаре је: Књижара „Слово”. Такође, док смо били у једној другој петроградској књижари десило се да је управо тада била промоција нове књиге руског писца и опозиционара, национал-бољшевика Едуарда Лимонова. Ту сам успео да направим један снимак.

У Петрограду сам први пут у гостима код наше домаћице Лидије Трофимовне искусио руско испајање вотке до краја из чаше док се флаша не испразни. Наравно, вотка је била „Путинка”, која је, иначе, веома популарна у Русији. Такво испијање вотке представља ону црту радикализма у руском менталитету о којој сам и раније писао.

И тако, после наше посете Петрограду, а и са даљим упознавањем живота у Русији, са великом сигурношћу могу да кажем да је животни стандард у Русији у поређењу са животним стандардом у Канади где сам живео скоро 9 година, виши у Русији. Такође, могу да кажем да је у оном простом материјалном смислу просечан Рус богатији од просечног Канађанина, то јест има више новца. Чак и за мене који сам пратио кретања у Русији ово је изненађење. Иначе, продавнице, супермаркети и тржни центри у Петрограду су препуни људи који купују робу. Ресторани и кафићи, такође, пуни. Ова земља дише пуним плућима. И то је све одлично и биће још боље. Велике лажи су изречене о Русији и и даље се говоре и велика пропагандна машинерија ради на томе да одржи црне митове о Русији, али свако ко дође и само мало дуже живи у Русији лако може видети шта је истина. Живети у данашњој Русији је привилегија.

>>>>Истина и Питеру са све фотографијама и филмовима

Ma daaaaaaaaaaaa, kako da ne, po obicaju je istina ono sto ti napises.
Na onom linku sto sam postavio postoje i pozitivna i negativna vidjenja Rusije, sigurno se može stvoriti realnija slika tu nego na sajtu rusofila tvog kalibra. Zaljubljeni nisu objektivini, i ne treba te uzimati za ozbiljno.