Ja sam sebe odlično podnosim. Čak šta vise najbolje podnosim samog sebe a onda tek ostale. Inače ne volim da generalizujem pa i ne znam šta je to.
Ili ja nisam dobro razumeo intenciju postavljanja ovakve teme?

A internet je srpska reč? Međumreza, da znaš za ubuduce...

Nije tačno, jer si napisao malim slovom (i to nekoliko puta) a onda znaci međumreza, mreza u mrezi...Nazivi se pišu velikim slovom.

„Nije tačno, jer si napisao malim slovom (i to nekoliko puta) a onda znaci međumreza, mreza u mrezi...Nazivi se pišu velikim slovom.”

Тачно је да се називи пишу великим словом, али постоје и изузеци. Тако на пример „Институт за руски језик Руске академије наука” је експертизом утврдио да енглеску реч „Internet” треба писати малим словом:

„Написание

Словарь русского языка Российской академии наук под редакцией В. В. Лопатина рекомендует[3] написание слова с прописной буквы: Интерне́т (род. падеж. — Интерне́та). Однако, Институт русского языка Российской академии наук в своей экспертизе, проведённой в 2000 году, заключил, что слово «интернет» должно писаться со строчной буквы и склоняться по шести основным падежам[4]. Написание со строчной буквы используется в сложных словах, таких как «интернет-портал» и «интернет-магазин», где первая часть фактически представляет собой прилагательное. Некоторые издания (например, «Яндекс», «Коммерсантъ», «Наука и жизнь» и др.) считают, что собственное имя Всемирной сети уже стало нарицательным, и употребляют написание со строчной буквы.

Слово «Интернет» склоняется по правилам русской грамматики как существительное мужского рода, ничем не отличаясь от таких слов, как «интернат» и «интерфейс». Поэтому писать следует: «в Интернете», «структура Интернета»[5][6].”

Строчные буквы - мала слова.
Заглавные, или прописные буквы - велика слова.
Нарицательные имена - означавају име читаве класе предмета и појава.

Ја реч „интернет” по сопственом осећају пишем малим словом и испало је да се слаже са оним што је утврдио „Институт за руски језик Руске академије наука”.

„I nije imaju reci, nego postoje reci ili neke reci;) Kad već ispravljas nečiji srpski ovde...”

Није тачно. Може да се пише и „имају речи”.

Није тачно.

Ево шта каже новинар и лектор србског језика Миља Лукић на свом интернет дневнику:

„Анониман Feb 16, 2011 06:31 AM

U nedoumici sam kako se piše reč ”internet„, velikim ili malim početnim slovom. Molim Vas, ako ste u prilici, da me posavetujete.

Hvala!

Milja Lukic. Tu i tamoFeb 16, 2011 06:51 AM

Kad se tek pojavio, internet se pisao velikim slovom jer se pre svega mislilo na kompaniju. Na primer, i žilet se nekada pisao velikim slovom, margarin, kaladont... Sada se sve te reči pišu malim slovom, baš kao i internet.
”U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom„. Novi Pravopis MS, t. 63 (napomena), str. 66.”

Претпостављам да ово „Novi Pravopis MS” значи - „Нови Правопис Матице Србске”.

Значи, на србском и руском „Internet” се пише малим словом - интернет.

Nije tačno;)

Novi Pravopis MS ne znaci Нови Правопис Матице Србске, nego Novi Pravopis Matice SrPske;) I ako se već pozivas na njih, onda ispostuj i jednacenje suglasnika po zvucnosti...

U svakom slučaju, drago mi je su resili kako se piše Internet a nisu dublete.

„Dnevnik nije isto sto i blog. Dnevnik belezi hronoloska zbivanja, dok se pisac bloga može baviti nepovezanim temama koje nemaju striktnu vremensku odrednicu.”

И „блог” такође бележи хронолошке уносе који иду линеарно. При томе не мора да се пише сваки дан. То му је једна од главних одлика. С тим што садржај може да буде не само из личног живота. Ја мислим да је интернет дневник добар превод. Ко има бољи нек каже.

Реч „блог” уопште није усвојена. Што се мене тиче никада неће ни бити.

Nije ni bitno da li je usvajamo ti i ja već vecina.

Stara dilema da li to zagadjenje ili obogacivanje. Svejedno, proces je neizbezan.

BTW, >>>И „блог” такође бележи хронолошке уносе који иду линеарно.

Lepe srpske reci: хронолошке линеарно

Светлос се држи старослвенског језика или бар оног српског из доба Доситеја. Ако, причај како оћеш, нема везе како причаш, него шта.

Ma da se vratimo mi na vincansko pismo.:)

:)

„Pogledajmo malo u istoriju, pa ćemo viđeti kud nas je to dovelo.
Možemo li mi to ?”

Па, не можемо. А не можемо зато што је то нормално да буде тако. А нормално је зато што део народа неће и не треба да хоће да живи у својој земљи под окупацијом запада који му је бомбардовао земљу и отео му део територије и који му намеће педерлук као стил живота. Значи имаш део народа који је за бомбардера, окупатора и промотера педерлука и део народа који је против тога. Питања око којих се ова два дела народа не слажу су сувише озбиљна да би они могли сад ту нешто заједно да раде. Подељен народ је лоша ствар и води земљу у даље поразе. Међутим нису ова два супростављена дела народа подједнако крива. Крив је део народа који подржава бомбардера, окупатора и промотера педерлука. Срби нису глуп народ, али јесу пасиван, а посебно су то постали у последње време. Та пасивност и неодлучност да се крене ка слободи и бољем животу имају цену да је у земљи већ дуго времена лоше стање. Поред тога, народ нема ни неки велики избор на унутрашњој политичкој сцени. Тако је то сада. Али треба се борити да буде боље.

Nina, bezobrazno razmišljas.

Kad srpski sportista ode da igra za strani klub, on je uspesan sportista.
Kad srpski radnik ode da radi u stranu firmu, on je izdajnik (!?).

Svakom Srbinu koji se skinuo sa državne sise i zaradjuje za hleb negde daleko, to se zamera.
Svakom Srbinu koji donese (u mrskom belom svetu zaradjene) pare u srbiju, to se (gle cuda) ne zamera.

Ako Srbin živi u stranoj zemlji, to ne znači da on tu zemlju, taj narod i njihove zakone i obicaje obavezno voli i postuje.

Srbija može da se brani na razne nacine. I iz daljine.
Kad sutra zapuca, mnogi srbi iz Srbije će da se posakrivaju u misije rupe. To se već desilo 1999.
Mnogi Srbi iz inostranstva će se odazvati vojnom pozivu i doći da brane Srbiju.
Mnogi ruski dobrovoljci su to već uradili.

Neki gledaju samo na sebe, a neki gledaju malo sire.
U tome je sustinska razlika između liberala i konzervativca.