DRAMATIČNO UPOZORENJE EVROPSKE BANKE

Slom penzijskog sistema u Evropi - I Srbija na udaru

Analiza: Zemlje EU više daju za penzijske fondove nego što iznosi njihov zajednički bruto dug, pa je pitanje meseca kada će primanja najstarijih biti drastično skresana.

s
Ekonomska kriza polako ali sigurno iz dužničke prelazi u penzijsku krizu. Stručnjaci širom Evrope predviđaju slom penzijskih sistema i drastično smanjivanje primanja najstarijih u narednim godinama, dok domaći analitičari poručuju da sličan scenario u tom slučaju sigurno neće zaobići ni Srbiju.
Evropska centralna banka izračunala je da je u 19 zemalja EU obim obaveza države u pogledu finansiranja penzijskih fondova oko pet puta veći nego njihov zajednički bruto dug.

Ko je najugroženiji

Zbog toga su vlade mnogih evropskih zemalja počele da smanjuju obim finansiranja u socijalnoj sferi i samo je pitanje dana ili meseca kada će penzije biti drastično skresane. A, što je najgore, bilo kakve reforme mogle bi da daju rezultat tek na veoma dug rok, s obzirom na to da su sada na naplatu došli „cehovi” pravljeni pre deset, 20 ili 30 godina, kada se trošilo znatno iznad mogućnosti.

s
Najugroženiji su, kažu analitičari, zaposleni koji sada imaju između 50 i 55 godina. I tako je i u Srbiji i u drugim zemljama.
- Posledice ovoga što se sada dešava u punoj meri osetiće oni kojima tek predstoji odlazak u penziju - upozorila je ruska finansijska analitičarka Jelena Turžanska.
Domaći stručnjaci upozoravaju da je srpskom penzionom sistemu pod hitno potrebna reforma i da je to bilo jasno i pre potresa u penzionom sistemu evropskih zemalja.
Ekonomski analitičar Miladin Kovačević (60) podseća da se i sada polovina našeg penzionog sistema finansira iz budžeta:

s
- Restrikcije su nužne, sada je osnovno pitanje očuvanje sistema. Više nije pitanje da li će penzije biti manje ili veće. Ja se pitam, recimo, da li ću uopšte imati neku penziju koja će mi omogućiti egzistenciju.
Unija poslodavaca Srbije uputila je državi apel da što pre pomogne PIO fondu. Prema procenama poslodavaca, srpski penzioni sistem može da preživi još samo šest meseci.
Portparol Unije Dragoljub Rajić kaže za Press da je u budžetu za 2012. predviđeno da država utroši 250 milijardi dinara na dotaciju PIO fondu, kako bi omogućila redovnu isplatu penzija, što će biti najveći transfer iz budžeta otkako fond postoji.

a
Preporuke naše Unije poslodavaca

- Restrukturiranje fonda
- Prenos obaveze finansiranja zdravstvene zaštite penzionera na budžet
- Prenos obaveze finansiranja naknada za tuđu negu i pomoć, telesno oštećenje i naknada iz invalidskog sistema u sistem socijalne zaštite
- Isplate vojnih penzionera i poljoprivrednika direktno preko Ministarstva rada, umesto preko Fonda PIO
- Obustava prodaje imovine Fonda PIO u procesu privatizacije
- Dug penzionom fondu, po osnovu doprinosa, početkom 2010. bio je 210 milijardi dinara, a posle 11 meseci narastao je na 245 milijardi. Više od 80 odsto tog duga je nenaplativo, jer su dužnici javna preduzeća koja posluju s gubitkom, zatvorena preduzeća, kao i ona u stečaju - objašnjava Rajić i upozorava:
- Deficit budžeta je iz godine u godinu sve veći i veliko je pitanje kako će se sve što je predviđeno budžetom za 2012. finansirati. U Srbiji je nekad na jednog penzionera dolazilo 5,7 zaposlenih, a sada na jednog penzionera dolazi 1,15 zaposlenih. U razvijenim zemljama iz budžeta se dotira od 0,5 do 4,5 odsto za penzijske fondove, u zemljama u okruženju od tri do 24,7 odsto. Srbija je rekorder sa 49,31 odsto.

Problemi iz devedesetih

Ekonomista Zoran Popov naglašava da bi Srbija trebalo da ima tri i po zaposlena na jednog penzionera da bi penzijski sistem funkcionisao normalno.

t

Sad su jasne Elsine suze

Tek sada postaje jasno zašto se italijanska ministarka rada i socijalne politike Elsa Fornero rasplakala u decembru prošle godine dok je najavljivala paket mera štednje, koji između ostalog predviđa zamrzavanje i smanjenje penzija. Ona je čitajući dokument zastala kod reči „žrtvovati”, a suze su joj krenule niz lice.

Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović podseća da je Fond PIO deficit počeo da iskazuje sredinom devedesetih. Bez obzira na sve, ona smatra da se naš sistem neće urušiti:
- To će se izbeći adekvatnom politikom razvoja društva i novim zapošljavanjem, kao i merama populacione politike. Ove probleme, uostalom, imaju gotovo sve evropske zemlje, zbog starenja stanovništva, produžavanja životnog veka i svetske finansijske krize.

Ljubinka Račić, Natalija Sekulić