Црногорска верзија

А оно ти је била свадба у Банат, да је није било ниђе! Доша' наш Блажо да прижени њи'ову Јулу. А наш ти је Блажо висок ка' Лењин, отац му народни херој, борац још од априла 1945. Кад смо шјели за сто, са наше стране све соко до сокола, е да сабирамо, не би Турака и мртвијех Талијана пребројали, да јебе оца очињег! И Мићун, његов стричевић, што је одржа' говор, не би га ни Његош боље одржа'! Е, али Међедовиће, и њино племе што изда' стрица Милића, но да не причамо сад о томе! А јадо мој, а сви ордење ставили, па се сјаји, ка' рефлекторе да су укључили. А равно ти је код њих, јадо, да равније не може бит'! А ну, а Јулин отац одржа' кратки говор, но је река' да је Јула поштена дјевојка, е да су сви који су се дружили с њом, били задовољни!
Е, тако и треба да буде, кад улази у овако славну и поштену црногорску фамилију!
Живјели!

Лалинска верзија

Морам ти касти, јебеш га, сад кад је све прошло, да смо Јулу некако удали! Да је нашла неког нашег, није! Да је нашла неког богаташа, није! Е, јебеш га! Нашла неког Црногорца, ал' тај је, јебеш га, потхрањен! Јула може да га стави под мишку! И дошла ти његова фамилија, скоро сва, могу ти касти, ал' да их ставиш све на кантар, били би тешки к'о кум Пера и његова Јуца! И нанели гвожда неког, кажу ордени, јебеш их, сви се савили до земље, ал' не скидају! А зет, нема га триест кила са креветом! Ал' нагојићемо ми то! Наша Јула, како кува, и ногу од стола би угојила! И морам ти касти, ил' сам ја то погрешно разумео, а не бих вол'о, да они волу да се свађају! И посвађали се са неким, јебеш га, медведима, пре триста година! И имају неку бабу, далеко било, која маше неком сабљом!
И сад они се хвалу да је она, о мај, неку главу одсекла! Ал' нисам схватио да је отишла у затвор! Чудан неки народ, да га јебеш!