Ili ti iz Italije u Nemacku, a tek sto je udarila kriza...
Posle 8 godina zivota na severu Italije, na moru, u najcuvenijem gradu iz nekadasnjih ex Yu ukrstenica preseljenje u srce Svabije, Badden Württemberg, gradic od jedva 20000 stanovnika, od mora ni traga.
Strasno mi je skocio standard, plata mi je veca nego u Italiji, stan u kojem živimo ogroman za promenu. Pogled iz dnevne sobe samo na zelenilo, ispod same zgrade tece potok, sve sto čujem sa terase je sum vode.
Imam svoju garazu!!! To znači da ne moram da mislim gde ću da se parkiram, dali ću uopste negde da idem zato što moram posle sat vremena da tražim parking. Veseraj i podrum da ne pominjem, auuu, ova Nemacka je zaista daleko dogurala.
Nasu ruzicastu sliku prvo je pomutila enigma o tome kako se ovde baca smece i pre svega, kada ga odnose. Dali su nam kljucic od naše lične kante za smece, ali ni traga od objašnjenja kada će da je prazne. Kanta za smece izgleda bas mala, khm, dosta je da vam kažem da moj klinac od 2 godine još uvek koristi pelene??? Nasa panika šta i kako sa smecem je dovela do toga da sam jednog dana „uhvatila” moju mamu kako u blenderu miksa ostatke krompira od prethodnog dana i skoro pokvarene jagode koje nismo pojeli na vreme, sve sa ciljem da napravi kasu koju će moći da prospe u WC solju bez opasnosti od zacepljenja, a da još malo ustedi na prostoru u famoznoj kanti za smece.
Trebalo nam je mesec dana da ukapiramo kad šta odnose i kako da se organizujemo i verovali ili ne, najveca muka naših prvih dana u Nemackoj je bila smece.
Posao kao posao, ali za razliku od Italijana Nemci rade kao da ih je djavo zaposeo pa ne pusta. Zovu me kolege par puta na kafu, kao pravimo pauzu. Idemo na kafu, vidim nose nekakve papire. Kafa, nije nego, poneli su i papire da još malo prodiskutujemo o planovima i rokovima i preraspodelimo obeveze. Više ne idem sa njima na kafu i posle par meseci odustali su da me zovu. Kad pravim pauzu nađemzene sa kojima pricam gde šta ima da se kupi i zašto su nemacke cipele tako ruzne.
Nemacke cipele, ceo dan mogu da vam samo o tome pricam. Lako se bilo na dobro i jeftino naviknuti u Italiji, ovo ovde je cist horor koji zaista mnogo naplacuju. I svi, ali svi muskarci su letos nosili carape i one sportske otvorene sandale sa cicak trakom, lično sam se uverila da to nije anegdota o Nemackom turisti. Moj kolega, mlad inzenjer ispod 40 godina, uvek lepo sportski odeven, skoro sve markirano na njemu, jedan dan se pojavio na poslu sa onim Crocs gumenim klompama ispod kojih je navukao crne, deblje carapice. Mislim, u Italiji bi ga privela policija da ga malo ispita za tako nešto, da nije neki provokator možda :-D.
Za razliku od Italije ovde je birokratija jako efikasna i veoma brza za moje pojmove. Ovde su mi sve papire zavrsili za jedva mesec dana, zvali me da dodjem da uzmem kad je gotovo dok u Italiji to ume da traje i po pola godine gde konstantno moras ti da juris, zoves i insistiras.
Birokratija brza, ali stici na red kod frizera druga prica, ma mislim da i Merkelova od prilike tako teško zakazuje sastanke kao frizeri u Svabiji. Elem, raspitam se ja gde ima dobar frizer, pitam jednu komsinicu cija mi se frizura svidja. Ona mi kaže da se svaki put vozi na 40 km od mesta gde živi zbog frizera, jer su ovde svi strava i uzas. Auu, 40 km?! Dobro, pitam još jednu koleginicu na poslu, ima lepu frizuru. Njen frizer je u gradu, jupiiii, cakstavise je dalja rodjaka druge koleginice sa posla. Zamolim tu rodjaku da zove i zakaze mi sa 7 dana unapred za subotu. Nema sanse, zenska se prebukirana za sledeće dve subote sasvim, to mi se još ni u jednoj državi nije desilo. Na kraju sam otisla u salon gde se ne zakazuje i izasla posle par sati frkcuci, dve nedelje nosila vezanu kosu a onda „uhvatila” termin kod one prebukirane da me ponovo osisa.
Kako je u vasim „inostranstvima” po pitanju frizera i kakve se cipele nose?? :-))