navijacina, 'si čuo za onu narodnu; „sto ljudi, sto cudi” iz čega proizilazi druga narodna (po ovdasnjem); When in Rome, act like a Roman!

Naravoucenije? Izvuci sam zakljucak!:)

Uf Lalo ti me pretece sa istom uzrecicom;)

Evo jedne domaće:'sto sela - sto obicaja'.

*..ima tamo svako svoj RIM,..a DRŽAVA SVE POD NADZOROM!..PA OCJENJUJU, IMA LI DOVOLJNO DA „NEŠTO ODRADE”, AKO NEMA, „DA PRIPREME”!#######
...jer „treba se dokazati, firerčićima”, a i NAPREDUJE SE-BODOVNO!

Tačno tako , vltava.

Te nazovi zabave gdje sam moras da nosis svoje pice ili hranu, to me je najviše i odbilo od druzenja sa ovdasnjim ljudima. To je vrlo naporno, jer me onda sramota da posegnem za tudjim iako ovdasnji upravo zbog toga i organizuju takve skupove - da bi probali hranu koju će neko drugi da napravi.

Takođe, vrlo mi je teško (ponekad nemoguće) objasniti da ne treba da nose ništa ako ih ja zovem kod sebe na zabave ili proslave. Osjecaju se obavezni pa ipak donose svoja jela, ili ocekuju da ću odmah da otvorim vino koje su donijeli. Nekada budu mucne situacije, misle da neću da iznesem jer nije dovoljno dobro pa se onda osjecaju nelagodno.

Međutim ima i situacija kad ovi koji posjecuju i ucestvuju samo na tim 'ponesi-svoje-jelo-i-pice' zabavama vide da je sve dzaba, pa se onda najedu i napiju do daske, pa onda prave probleme ili moras da im nalazis prevoz do kuce (ima zakon u Ontariju gdje je domaćin kriv ako njegov gost sa zabave ode pijan i skrivi saobracajni udes). Zbog toga smo i prestali da ovdasnje pozivamo na zabave.

Nina, ako pravimo zurku za vise od 2 porodice, obično narucimo hranu kod naših ljudi koji spremaju naveliko za takve prilike, pa ne bude tu tolikog spremanja, sem ponekad nekih tradicionalnih jela koje moja žena bas želi da spremi sama. A što se tiče ciscenja prije i poslije, u tome svi podjednako ucestvujemo.

Kako i sama kažeš, tolerancija je kljucna riječ - i nema veze sa vaspitanjem u ovoj prici. Ako treba da tolerisem da mi donose hranu u kucu iako kažem da ne treba da donose, radije ću da ih ne zovem vise nego da se umjesto njih crvenim ako neko u toj hrani koju sam zbog 'vaspitanja' ili 'tolerancije' postavio na moj sto - nadje dlaku od macke ili etiketu sa ocigledno neopranog povrca lezerno narezanog u salatu.

'Kljucna reč: tolerancija. U svojoj kuci radi kako hoćeš a u tudjoj postuj tudje.'
Upravo tako nekako,ali kada su u pitanju domaći gosti;gde je kraj toleranciji i kako istu definisati?;))

Uopsteno svi smo manje vise gostoljubivi,ali po pitanju tolerancije po neko bas preteruje.Uobicajeno je pitati i ponuditi gostu izbor za osvezenje,ali ne navaljivati(insistirati)i praviti pitanje zašto ne ovo ili ono.Naročito kad domaćinu na pitanje šta želite da popijete? Kazete neku vrstu soka,caj,kafu ili casu vode.
E sad usledjuje mnostvo pitanja i razlozi zašto?zbog čega?zašto nećeš,ma `ajde jednu za dobrodoslicu,jel` ti zabranio doktor?...
i to ne samo jedan put,već nekoliko puta tokom posete - jel` može sad jedna casica?
Prosto se covek(domaćin)nadje uvredjen sto 'odbijate' da popijete
'pravo' pice u njegovoj kuci,a gostu nelagodno i misli u sebi: e jeste
dosadan i neuvidjavan,da prosto neosecas potrebu da ga opet posetis.

Po nekad je to moguće,ali šta ako ste u srodstvu pa ste upuceni jedni na druge povodom slave,rođendana i ostalih dogadjanja koja mogu biti po nekoliko puta godisnje.

Upravo tako!
Nama kad je slava ja goste ni ne vidim. Kroz kucu prođe na desetine ljudi a ja sve vreme u kuhinji odnesi - prinesi. Zato sam od prošle godine resila da uzmem pomoć i po prvi put u zivotu sam sela i popricala sa gostima na slavi.

Kako idu godine sve mi je mrskije da bilo šta organizujem pri pomisli koliko tu ima posla. A tako nam se svima po nekad okuplja. Međutim, zbog naših glupih obicaja ne osecam se komforno da kažem ljudima da donesu hranu sa sobom.

Plus sto ako mislim da pozovem naše ljude niko se neće ponuditi da nešto donese od hrane nego sve ocekuju da ja sve spremim. Zato je mnogo lepse i jednostavnij da se družim sa lokalcima jer oni postuju domaćicu.

Joj konja...

Obicaji nisu uklesani u kamenu. Ima ih dobrih a ima ih vala i loših, zrelih za promenu.

Tako je uostalom i covecanstvo islo napred: PROMENAMA. Konzervativci poput tebe su tradicionalno postavljali klipove u tockove napretku.

A tek ovaj stav „obicaj je MOJ prema tome valja, ako je VAS onda ne valja ništa” - tek je to zbogom pameti...

Ah, KOJE pameti, pa ja sa konjem pricam...

dare42,

da ste vi (nasi), doneli krekere i sosove, i oni (kanadjani) bi jeli to što ima. ali vi ste doneli hranu koja bajno mirise, svi vole rostilj (i nasi i svi ostali!), i naravno da su uzivali jeduci. znaci do nas je da li ćemo se prilagoditi ovdasnjim obicajima i biti pragmaticni, ili ćemo stalno gurati ono sto su naše mame radile: spremis hrane kao za vojsku, da ima „ako neko naidje”, i da ukucani ne ostanu gladni :)oni u tim druzenjima ne vide potrebu za kulinarskim takmicenjima, već samo malo dobre volje za druzenjem i da se donese nešto tek da se gricne, da ljudi ne piju na prazan stomak.

ako napravimo greške (i ja sam naravno) na početku, dok ne shvatimo obicaje ovde, razbijamo se od spremanja. kasnije uhvatis korak sa njima i ponasas se kao i oni. oni sigurno neće komentarisati kako smo sve izeli.

druga je prica ako pozovemo nekoga na naše, domaće specijalitete, to im naglasimo i kažemo im da ne donose hranu. ima normalnih ljudi koji to prihvate, i još mi se nije desilo da nisu želeli da uzvrate na neki način ili pozivajuci nas kod njih na slično, ili nas vode u restoran, a pre toga nas pitaju koju hranu volimo da jedemo. oni plate jer postuju i nas ulozen trud i novac koji smo ulozili da bismo ih ugostili.