Pa ja mogu razumjet da ti netko neće da pomogne, i ne mora,
uostalom nije ni duzan, ali zamjeram našima sto hoće da ti odmognu.
Inače sličnu pricu imaju svi sa naših prostora osim Albanaca, slozni su Albanci i pomazu se po svim pitanjima.
Srbi će ti reci obično da nemas posla sa Srbima, bosanski muslimani isto to za svoje, tako i Hrvati.

Što se tiče nas mislim da je problem u tome sto netko ocekuje od svog nekog sunarodnjaka neku pomoć, misli mora ga u tudjem svijetu pomoći jer je iste nacije.

Radio sam ranije u nekim njemackim firmama i primjetio sam da Njemac i kad bi trebao da zatazi pomoć to ne radi, ne znam dal je ponos
u pitanju ili šta..
Gladao (posmatrao) sam Njemce kad nema novca, bude to dan-dva pred platu, gledam ga za vrijeme dorucka svi jedu on cuti i cita novine, u podne za vece pauze isto ništa ne jede..
Drugi jedan isto Njemac, mladji malo, radili samo zajedno taj put na nekim skarama za lim i tako zajedno dizali vece table lima i stavljali na te skare, isto taj nije ništa jeo čitav dan, bilo negdje oko 14 sati on je jedva stajao na nogama ali je izdurao do kraja radnog vremena (15:45h).., odjednom me pitao pred kraj radnog vremena šta mislim dal će danas bit plata.. i tako bila stvarno taj dan plata jer nisam zaboravio kako je iduci dan donio poveci gablec :))

Nasi slabo da imaju takav mentalitet.., dosta ljudi i bjezi od svojih radi toga jer misli da ćeš ga nešto trazit :))

Mostro, evo moj slučaj: znam puno ljudi svih nacionalnosti (pa čak i Siptare), ali se NE DRUžIM sa njima, ni sa jednim Hrvatom, Muslimanom izBosne, pogotovu ne sa Siptarom, nema potrebe da se družimo, zašto bi? Yebes ti druzenje ako ja treba da vodim racuna šta ću da kažem ako malo vise popijem, ako treba da izbegavamo politiku, price o proslosti... treba izbegavati stres ovih dana :-). Ne vredjamo se, poslovno smo, iz sluzbene duznosti i kurcoazije, korektni jedni prema drugima, ali šta mislimo jedni od drugima, to samo mi znamo. Sa Slovencima i ja i moja supruga imamo dobru i fer saradnju, moja supruga je još i bila par dana na njihovom univerzitutu (Ljubljana), sve oni platili, vrlo korektni i sa njima je neki malo, aj da kažem, prijateljski odnos.

Mislim, nismo mi nikakav izuzetak, evo i nasi Srbi u Srbiji izvoze robu i posluju sa Siptarima na Kosovu, a to šta jedni o drugima mislimo, to je druga stvar.

Sa, kako kažeš „obojenima” takođe imam korektan odnos, nemam razloga da ih mrzim, a neki možda zaziru od mene zbog iskustva sa belcima, ali kad prica malo krene, postanu vrlo pristupacni... pogotovu sam dobar sa „crnkinjama” i to mladjim, s njima apsolutno nikakvih problema, zaziranje itd...

Pompezni, dodji u Toronto da vidis...ovde bre živi Crnac koji se zove Zivorad, govori srpski bez akcenta i tvrdi da se Srbin;)

Meni kad god dodje neko u goste, ja mu kažem da se ne opusta previse i da pazi šta prica jer nikad ne zna kad će naleteti na nekog našeg;)

Što se tiče druzenja, slabo se družim sa bilo kim ko je sa naših prostora. Najbolja prijateljica mi je Ruskinja, ne znam da li se to broji;) Normalno, poznajem brdo ljudi ali se slabo družimo.

Sa musavima i sa Kinezima se ne družim. Niti ću;)

I nikad nisam imala nijedno ruzno iskustvo sa našim ljudima. Mislim da je to pre neka prica nego sto je zaista tako. Bila sam u situacijama da ocekuju neke stvari od mene samo zato 'sto smo nasi' ali ne mislim da je to nešto mnogo ruzno.

Nemam šta da priznajem, družim se sa svima,najmanje sa Srbima ovde sto nikako ne znači da se nešto krijem, svi ovi znaju da sam Srbin i da volim Srbiju i ne ocekujem recimo od Hrvata da pljuje Hrvatsku da bih se ja druzio sa njim ili od Bosanca da pljuje po Bosni. Ne biram prijatelje ni poznanike po nacionalnoj osnovi jerbo bi to bilo idiotski, imam recimo takva iskustva sa Srbima u Cikagu na početku ovog veka, da sam nešto slučajno neke druge nacije mogao bih 'ladno da zamrzim Srbe...
Ljudi su ljudi ( ako su ljudi )i kad se sve postavi na svoje mesto nema nesporazuma.ona tugoslavija je bas zato i pukla sto su s eljudi na silu folirali 50 godina,bratstvo i ubistvo i te fore...Apsolutno mi je svejedno jel covek Bosanac ili Irac i nemam bas često vremena da pretresam te neke nacionalne teme. Al ponavljam, nikad se nisam predstvljao kao neko anacionalan ili kao jugosloven ili tako nešto...

Па добро Хозе и ви други што „избегавате сваки контакт са нашима”, ако вам наши Срби не ваљају - што висите на овим дискусијама?

И овде само наши долазе, па вам ипак одговара да са њима егленишете.

У чему је разлика? Срби тамо, Срби овамо.

Najviše sa ljudima porijeklom iz Evrope, ukljucujuci Srbe i iskljucujuci sve one sa prostora bivše YU koji to nisu. Sve rjedje i rjedje sa rođenim Kanadjanima, posto smo se umorili od pitanja odakle smo i koliko dugo smo tu, jesmo li srećni sto živimo u najboljoj zemlji na svijetu i da li je još uvijek ratno stanje u zemlji odakle smo (posto ne mogu da zapamte i pravilno izgovore ime zemlje).

Družim se sa „ljudima”,iako ih nema puno,može da se proberi par njih za druzenje.
Sasvim dovoljno u danasnje vreme!

problem kod naših ljudi u inostranstvu je sto oni prosto kao da osecaju neku obavezu da se druže sa našim svetom, nešto ih privlaci jedne drugima, a u stvari u velikom broju slučajeva uopste ne odgovaraju jedni drugima, ali ipak nastavljaju da se druže jer nemaju preveliki izbor. kao nasi su pa ajde, s'kim ću drugim?!? ja nikada nisam birao prijatelje samo na osnovu toga sto poticemo iz istog mesta ili iste zemlje. meni to nije dovoljno. pa imao sam ja u zivotu likove ne iz istog mesta, nego iz iste ulice, isto godiste i sve, pa se nismo druzili, jer jednostavno nemamo ista interesovanja itd. tako i ovo u inostranstvu, zato što su „prinudjeni” nasi ljudi se druže i sa osobama koje im u sustini uopste ne odgovaraju, samo zato što su sa naših prostora i pricaju „nas” jezik.

„To je valjda po onoj da daljina spaja ljude.”

Koliko ih 'spaja' (pretvaranjem:) još vise ih odvaja po onom; daleko od ociju, daleko od srca (out og sight, out of mind)