18. 07. 2011. 12:11h | R. Lončar - Vesti

Dijasporo, kupuj srpsko!
Komentara 42 | veličina teksta:+-
Projekat „Kupujmo srpsko u dijaspori” inicirao je i na nedavno održanoj Skupštini dijaspore i Srba u regionu predstavio diplomirani kriminolog, mr Nikša Nikodinović iz SAD, koji se trenutno nalazi u Beogradu na postdiplomskim doktorskim studijama.

Nikša Nikodinović- Cilj projekta je da se podstiču pripadnici srpske dijaspore na kupovinu srpskih proizvoda van granica Srbije i Republike Srpske, kao i da se kreira distributivna mreža za naše izvoznike, čime se jačaju partnerski odnosi i unapređuje privredna saradnja matice i dijaspore.



Ovim projektom se od dijaspore ništa ne traži, osim malo više pažnje prilikom kupovine životnih potrepština. Na ideju sam došao tako što sam se, živeći u Arizoni dve decenije uverio da ljudi, a najviše oni iz poslednjeg talasa iseljeništva sa prostora bivše SFRJ, u prodavnicama zagledaju deklaraciju i važna im je zemlja porekla robe koju kupuju.



Status projekta je od nacionalnog značaja i pod pokroviteljstvom je Vlade Republike Srbije, Ministarstva vera i dijaspore, kao i Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede. Medijski pokrovitelji su RTV Duga d.o.o. (TV Duga SAT) i „Vesti” - ispričao je Nikodinović u razgovoru za naš list.

Vode politiku države


Kako biste ocenili rad Skupštine dijaspore i Srba u regionu?
- Kakva nam je dijaspora, takva nam je i Skupština. Žalosno je što su mnogi neozbiljno shvatili svoju ulogu, a još žalosnije je što su je neki preozbiljno shvatili, pa umesto politike Skupštine dijaspore žele da vode politiku države. Izabrali smo demokratski, kako tako, gospodina Gvozdenovića, bio on nečiji favorit ili ne i nismo ni sačekali da on iznese svoj godišnji izveštaj već smo imali spremno izglasavanje nepoverenja, a da nismo čuli šta je uradio ili nije uradio.


Kako je zamišljena realizacija projekta?

- U Americi, na primer, u svakom većem gradu gde ima barem 5.000 stanovnika sa bivših jugoslovenskih prostora, postoje tzv. naše prodavnice u kojima se može kupiti roba iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Srbije... Dostupni su nam proizvodi Fruktala, Podravke, Karneksa... Moj apel sunarodnicima je da kad krenu u kućnu nabavku odu u te prodavnice i da prilikom izbora robe obrate pažnju da li je proizvedena u Srbiji ili Republici Srpskoj. Jer, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Bošnjaci i te kako gledaju da kupe robu iz postojbine njihovih predaka.

Koliko je to realno ostvarivo, s obzirom na širenje multinacionalnih kompanija po svetu?
- Uzmimo da trećina srpskog stanovništva, oko četiri miliona, živi izvan granica otadžbine. Dobar deo je otišao tokom 90-ih i ima nostalgiju i za mirisom i za ukusom iz matice. Važno je da su proizvodi napravljeni u Srbiji ili Republici Srpskoj, a nije bitno ko je vlasnik kompanije već da se u njoj zapošljava srpska radna snaga, da u Srbiji plaća porez i ostvaruje promet. To je, upravo, ona svest koja je prisutna kod pripadnika drugih nacionalnosti.

Da li imate uvid u distributivnu mrežu u dijaspori?
- Distributivne mreže već postoje. Postoji ogromno tržište van granica Srbije i ogromna likvidnost. U Americi, na primer, postoje tri glavna distributera, nažalost ni jedan od njih nije Srbin. Postigli smo sporazum sa jednim od njih, koji je ujedno najveći i najviše uvozi proizvoda iz Srbije. To je ABC kompanija iz Čikaga.

Odakle je najveći uvoz, ali i promet roba u SAD sa prostora bivše SFRJ?
- Sa teritorije Hrvatske. Kada je reč o Srbiji, postoji problem što srpske kompanije uglavnom žele da se reše zaliha i bajate robe, koju šalju u dijasporu. Ta roba putuje i po dva meseca, istekne joj rok trajanja, na brodovima povuče vlagu... Naravno, važna je i cena. Brendirana sokolova rakija, na primer, u Americi je tri puta skuplja od najkvalitetnijeg francuskog konjaka. I kako Srbina, koji uz tompus „tuče” francuski konjak, naterati da kupi sokolovu rakiju.

Skupština Srbije Vlada