Ko je ikada bio bilo gde po restoranima u Srbiji, Crnoj Gori npr, ko se ikada vozio autobusima po ovim krajevima itd itd, zna o cemu pricam. Evo šta ti je „dusa slovenska”: docek nove godine, splav (npr) prima 50 gosta, al yebi ga, „blag je dan” sto da se nešto ne zaradi, gazda sastavlja stolove i umesto da cetvoro gosta sede za stolom odjednom „BUM”, stolovi su ko na svadbi, i restoran/splav sada prima njih 80-90. Može mu se, yebes ga.
ili pocne privatni autoprevoznik iz malog mesta sa bus-turama do Bgd. U početku secam se bilo je „Ne smemo zbog policije da imamo ”stajace„ putnike”, zatim, za par meseci, gazda je delio male koklice/sklapajuce tronosce za one koji bi da se voze a nisu dobili sediste, kako bi mogli da sede a da ga policija ne vidi, a za koji mesec stajali su putnici sve do Bgd-a, a vozac kad prođe pored pandura promoli glavu kroz prozor i kaže „De si brate, šta ima”.

ili vozak GSP-a a i privatnici po Bgd-u deru se na putnike da se „skupe malo” da svim mogu da udju a ti već osecaj obline svako od potnika oko sebe na sebi...

ovo ti ja samo par primera „duse slovenske”. „duse germanske” ili „anglosakskonske” uglavnom postuju pravila, jer slede debele kazne, SAD I ODMAH, slučajevi ne zastarevaju, kazne se uzimaju momentalno, nije svako sa inspektorom ili pandurom na „prst u bulju”.

Jel' ti sad malo jasnije?