Nedavno je umro jedan nas covek 50+ na ulici, ilegalac. Dobio je srcani udar još zimus, pao je i neko pozavo hitnu pomoć i smestili su ga u bolnicu, bio je u bolnici 3 meseca, dobra nega sam u sobi vezan na aparate, racun je bio preko milion dolara, lepo su ga negovali, kao se oporavio, ali je imao problem sa disanjem, radjena traheotomija, i oni ga otpuste takvog, njemu pozli za 3 dana vrate ga, drzali ga još 10 dana i opet ga otpuste, trebalo je da da ide u neki dom za negu ali posto je bio ilegalac, nisu mogli da ga smeste tamo, a racun veliki. Tako 2 dana posle izlaska iz bolnice, da ne pišem detalje, grozno je to bilo, pao je na ulici, dosla hitna pomoć, odveli ga u bolnicu ali je umro.

I kad se sumira bio je zamorce lekarima na specijalizaciji, napravili racun od milion dolara, kao mu spasli zivot, a covek je ipak umro.

Ali beznadezne slučajeve i kod nas salju kuci, nemaju mesta u bolnici.

pa i kod nas će tako da bidne uskoro, zar ne ? Kao sve može preko socijalnog, ali kad dodje do toga pnda ti zakazu za godinu dana. Mi smo nekad i imali lecenje preko socijalnog, ali fora je da samo dodju do toga da pocnu da naplacuju makar i neku participaciju i onda stalno neka povecanja cena. I kod nas ti je jedan snimak na skeneru ili dopleru po 150-200 evra, a to je jedna plata u Beogradu a dve plate u juznoj Srbiji. Nekada smo imali i besplatno skolovanje i studiranje, a danas deca napustaju studije jer ne uspevaju da izguraju finansijski. Jeste da nisu cena kao u USA ali su i plate daleko nize od onih u USA.
Dakle, glasali ste - gledajte. Demokratija bre ! Mi volimo demokratiju, yebes socijalizam.

Нека оде у Србију, тамо свако има осигурање, не мора ништ ада даје из џепа.

Па неко платио и за тог што нема паре да плати. То ти је Европа.

Klosar na ulici osiguran,njemu socijalna ustanova placa osiguranje,tj država.

---------

Ко плаћа држави? Пада са неба?

Има џабе. Али за ове који узимају од другог. За ове који дају другом, нема џабе. Проблем је само што временом би сви да узимају од другог.

nemocan i nazalost,kasno stigao u ameriku.ja govorim o takvima,kao sto su nasi roditelji koji su ovde dosli kasno,a nemocni da stvore nešto,

-----------

Па требало еј размислите где идеш кад не можеш да радиш. То еј основан претпоставка иоле неког који се третира да има мозак.

Што ти стари нису ишли у немачку или Швицу кад већ тамо социјала много боља, него дошли у САД?

Па зато што Европа неће да прима још једног да им стоји на врату са социјалом, а Америка хоће, јер социјалу не дели, па много ређе сито.

Е сад проблем је кад те пусти у САД што ти не даје и социјалу.

Е па је...га, даш му прст, он оће целу руку.

beocha, da si u Kanadi takve strahove ne bi imao.

@beocha:

Po strani koji su vas razlozi doveli u Ameriku, u Americi postoje tri zdravstven sistema; privatni penzioni plan ili zdravstveno osiguranje, Medicare i Madicaide. Ni jedan od zadnja dva se ne smatra kao „penzija” od kojeg se može čak i 'zivotariti' a kamoli - živeti, jer se radi o zdravstvenim uslugama samo! Kao sto bi trebalo da ti je već poznato, da:

MEDICARE dolazi iz Social Security (federalnog) fonda u koji svi zaposleni up;acuju 6.25% od svoje bruto zarade kao i njihova kompanija u istom iznosu. Ukoliko je osoba samostalno zaposlena ta osoba sama uplacuje 12.5% da bi, u bilo kom slučaju, posle 10 godina radnog staza (40 zaradjenih poena) i 65+ godina zivota mogla da se kvalifikuje za, većim delom, besplatne medecinske usluge sirom USA. http://www.socialsecurityinformation.info/articles/47208/Social-Security-Retirement-Benefits http://www.medicare.com/

MEDICAID, ukratko, to je za ‘low income’ grupe kojima je neophodna medecinska usluga pod odredjenim uslovima države u kojoj osoba živi. Za detaljnije pogledaj; http://www.medicaidbenefitsusa.com/ http://www.coverageforall.org/our_services.htm?gclid=CObnvOCazaMCFZBd2godkGL6sw#apps

Što se tiče pogrebnih troskova, svako se brine za sebe i svoje po svojim mogućnostima i mestu gde živi. To može da kosta od par stitina pa do hiljadama dolara, zato vecina nas koja je već prošla deo tog zivotnog iskustva je nasla način da se i to obavi. Za sve ostale bez svojih, država preuzme troskove kao i za sve (legalne i ilegalne) koji se nadju bolesni ili povredjeni u „Emergency”/bolnici njima je, po zakonu, pruzena medecinska usluga bez obzira koliko to kostalo.

Dali je ovaj sistem zdravsrvenih usluga dobar za svakog od nas ovde? Svakako da nije. Dali je neko slobodan da bira i ide tamo gde će mu biti bolje? Svakako (ukoliko nije iza nekih zatvorskih resetaka)!

Dali postoji dovoljan broj (na ovim stranicama), nedevoljno upucenih u americku svakodnevnicu te iz tih razloga ili (samo njima poznatim) sire dezinformaciju o ko-je-ko i kako je šta u Americi? Već dokazano nebrojano puta, posebno prisutnost onih koji lece svoje komplekse na raznorazne nacine (po najviše - svojom ogranicenoscu)!

Iranac, u pravu si. Što se tiče Amerike, surova je, takva je. Ludilo je dolaziti kasno ovde. Veliko je pitanje i oko toga će se još raspravljati: treba li zdravstvo da bude cisti biznis, trka za profitom.
Beocha- znam da je teško i da ste kao izbeglice dosle u USA. Priznaj sebi da vas je zemlja primila, uvela u sistem, pomogla prvih godina oko posla, smestaja. Ti si mladji i imaš velike mogućnosti. Možeš i sebi i svojim roditeljima pomoći. Psujem li ga , tako je ovde. Uzmi ili ostavi. Ja ću samo da pomenem i ovo : srbi iz Srbije koji nisu izbeglice, koji su isto ko i svi u Bosni/Hrvatskoj osetili dve dekade uzasa; e oni nisu imali pravo da dobiju papire ko vi. To je velika nepravda. Razmisli recimo o njima, o njihovoj buducnosti. Šta će momak u Loznici (npr. ) da radi ako mu otac dobije rak. On nema sanse, ko ti, ni da zaradi pare da mu pomogne...
Lepa je tema zdravstvo. Ne valja, osim doktorima, farma industriji, tako da će se to menjati. Tek je pocelo. Veliki je to problem svuda, na tome će se covecanstvo pokazati...

beocha,

Hvala na odgovoru. Zao mi je o cemu pišes, a da vise nije (po svakom pitanju) kao sto je nekad bilo u USA tokom '60tih, u tome se slazem!

Sam nisam ni priblizno osetio na svojoj kozi kao sto je to neke druge zadesilo zadnjih godina, ali sam dovoljno upoznat sa danasnjim trendom, tim pre, sto i moji iz uze porodice su bolovali i ovde danas pocivaju.

Po onoj narodnoj 'svako vreme nosi svoje breme' (tako nešto) pa tako je i moja generacija iz '60tih bila suocena sa puno sto šta kao što se suocava i danasnja generacija (prvenstveno sa neupoznatim), bez obzira koliko postojale ili ne sličnosti među - onda i sad. Dali je sve to nametnuto zakonom vremena, ili mi sami sve to 'dozivljavamo' daleko tragicnije nego sto jeste(?), to ne znam; ali znam, da za svaki problem postoji rešenje, e sad, kako doći do tog rešenja, to je već individualna stvar danasnje generacije, kao sto je tako isto bilo u ona moja vremena.

Srećno...

mmc,

Hvala na iznesenom iz licnog iskustva (mada, nazalost, to neće umanjiti i dalje DEZINFORMACIJE nekih pojedinaca iz ne upucenosti ili svojih kompleksa)!

Contact: Department of Social Services (any city in the U.S.)!

MEDICAID: „...You also need to be a U.S. citizen or a lawfully admitted immigrant to qualify for Medicaid.”

http://www.medicaidbenefitsusa.com/

Medicaid se dobija posle 5 godina kao resedinet, ja sam to dobila zvanicno, bar ovde u NJ je tako a čula sam da u NY može odmah, znači da sam presla reku i promenila adresu moglo je i to.
Za cherity care treba biti bez icega, a ja neću da vadim ustedjevinu iz banke zbog toga. Mogla sam ja da uzmem i COBRA ali sam procenila da mi ne treba, i dobro sam procenila, nije mi trebalo.

Ovo je, nazalost, vrlo bolna tema, nevezano za državu u kojoj se star covek nalazi. Ono sto treba prihvatiti i čega treba biti svestan, jeste da NIGDE nije lako ukoliko si star, a siromasan.
Socijalna pomoć u svakoj zemlji ima za cilj da pomogne onome koji ništa svoje nema, ali to svugde podrazumeva ono najnuznije i najosnovnije. Sve sto nije pitanje zivota i smrti smatra se luksuzom. U vecini država stari ljudi oslanjaju se na pomoć porodice, ili pomoć koju sami placaju, pored onoga sto pruzi država, jer to najcesce nije dovoljno.
Nekada su ljudi imali mnogo dece, pa su se deca smenjivala i pomagala roditeljima. Na našim prostorima još uvek je gotovo sve na porodici, i nije istina da tamo postoji BILO KAKVA pomoć države i da je zdravstveni sistem dobar. Onaj ko je to osetio, odlično razume o cemu govorim. Dodatan problem je ovo o cemu govori Ecolid- ukoliko živis u nekom drugom gradu a specijalista je u Beogradu, ko će da te odvede, vrati, ko da ceka s tobom u redu, ko da ti pomaze ukoliko se jadva kreces? Toga u Srbiji NEMA, NE POSTOJI, oslanjas se na porodicu i poznanike, ili platis nekoga da ide sa tobom. Tako je bilo sa mojom mamom, jer nije imala decu u Srbiji. Ne znam zašto je to cudno i za Ameriku. Ako si siromasan, ako deca neće ili ne mogu da ti pomognu, ništa ti nije preostalo nego da uzmes to što možeš, a za ostalo da trpis ili se snalazis sam.

Šta pametno predloziti postavljacu? Veliki broj naših ljudi koje ja znam napusti USA nakon što dobije bilo kakvu penziju i preseli se u Srbiju/Bosnu, pogotovo ukoliko im je zdravlje naruseno, pa moraju redovno da posecuju lekara. Ramotrite i tu opciju. Stavite na papir sve šta vam koliko kosta u USA, koliko bi kostalo tamo, pa odlucite. Ali onda se javlja dodatni problem da i tamo moraju da imaju NEKOGA da im se nadje. Sami ne mogu, pogotovo kako budu stariji.

Jedan broj ima decu, koja nisu na socijali, koja zaradjuju, pa im oni pomazu i dodaju deo prihoda, verovatno ćeš i ti tako morati da pomognes svoje roditelje.
Jedan deo radi koliko god duže može. Part time job, nešto jednostavnije, nešto u cemu su vesti. Koliko dugo su već tvoji roditelji u USA? Šta su radili do sada, da li su uopste radili od kada su dosli?
Da je lako, nije, ali treba biti realan da starom coveku nije lako NIGDE. Ne ukoliko si SIROMASAN. Zbog toga ovde valjda grabe i rade dok mogu, jer su svesni kako to izgleda kad ne mogu i kad nemaju. Mi, nazalost, tek sada to ucimo, pa otuda problemi i ove vrste.
U svakom slučaju, sve najbolje ti želim, i tvojim roditeljima dobro zdravlje. Inače, prošla sam sve sa svojim roditeljima, jedno je bolovalo u Srbiji, drugo ovde u USA i veruj da ne znam gde je bilo teze. Mislim, ipak u Srbiji.

O čemu ti to Iranac pričaš?
Da je zdrav. sistem,osiguranje u USA poštena igra, ti si puk'o skroz čoveće!!!

Što reče Ecolid sistem je surov nego šta,Amerika je poznata u celom svetu po lošem zdravstvenom sistemu!
Pedeset milona amerikanaca je zdr. neosigurano,najčešći razlozi bankrota su neplaćeni zdravstveni računi...itd.
Pošteno nema šta!

A ko ovde kaže da ti treba da im das, Iranac?

neka da država. Kad daje toliko para na naoruzanje kojim ubija nevine civile po celom svetu; valjda može da da i svojim gradjanima da budu zdraviji i da time bolje žive, pa i vise privredjuju za tu istu državu.

neka da država. Kad daje toliko para na naoruzanje kojim ubija nevine civile po celom svetu; valjda može da da i svojim gradjanima da budu zdraviji i da time bolje žive, pa i vise privredjuju za tu istu državu.

------------

Што да да ониам који ен раде? Па онд анико неће да ради. Што би ја радио у САД кад иамм исто ко онај што не ради? Нисам будала.

Прича ми мало старији Амер овде:

Кад долазили из Вијетнама ови борци, па им држава давала велику помоћ. Каже он: Ништа не раде, комшије поред мене, возе добар ауто, ја рмбам по цео дан, једва имам времена да с еокренем око себе. Они се шећкају.

А ти и некако заслужили да им се да. А замисли како би Амери реаговали кад би неком ко неће да мрдне дали тако кашпом и шаком. П аизбио би други грађански рат. Гарантовано.

Iranac,

koliko vi imate ukupno godina radnog staza?

svi znamo da poslednjih 5-6 godina nijedan dan niste radili.

Ако морам да бирам између ароганџције и покварености, онда ово прво.

ne znam cemu se cudite: koliko para, toliko muzike.

koliki ste placali doprinos za zdravstveno u Srbiji, a koliko placate u Americi za privatno osiguranje?

uostalom, zašto roditeljima ne uplacujete privatno zdravstveno osiguranje umjesto sto ocekujete neciju milostinju? za sebe uplacujete, a za roditelje vam je skupo??

nema besplatnog rucka nigdje. najnize poreske stope u Stockholmu su otprilike 30% i 50% (lokalni porezi varira od opcine do opcine) i ukljucuje i doprinos za zdravstveno. participacija za zdravstvene usluge (pregledi, snimanja, itd) je oko 95-100 eura godisnje, za lijekove nisam sigurna koji je prag. zdravstveno pokriva samo troskove iznad tog godisnjeg praga od 95-100 eura.

Za mene samu je Cobra bija $550 mesecno, to naravno bez zubnog i lekova.

Финска од друга:

U FI pacijent mora sam da potražuje od osiguravajućeg društva kad ide u privatnu kliniku (obično skupiš račune tokom godine I pošalješ ih odjednom). Mi ne idemo kod privatnih lekara sa decom. Moja firma ima ugovor sa privatnom klinikom i ja tamo idem. Onomad sam pravio NMR kolena. Rekli su ništa posebno, regularni proces starenja. Da napravimo pregled ponovo za 2-3 godine ako se pogorša. Tako da sam prestao da džogiram. Plivanje, bicikl, teretana. Ana je bila pre 4 godine na operaciji diskushernije. Sve je išlo preko socijalnog. Od prvog pregleda pa do kraja operacije platila je oko 120 E. Ali je zato trajalo 3 meseca. Kad sam nazvao kliniku u koju idem za kolenu, dali su mi termin za NMR u roku od 3 dana. Operacija bi mogla biti u roku od 7 dana (lekar je rekao da ne radim). Ali zato operacija košta 2000 E đto već moja firma ne plaša. Ili privatno osiguranje ili iz svog džepa. Naravno tu je i opcija državne bolnice. To bi bilo oko 100 E samo što bi se čekalo par meseci.

Е, ецолид, сад ми паде на памет. Пошто ми сад приватници, нико нам ништа не плаћа за задравство, морамо сами, знаш да нам болница нудила да се осигурамо преко њих. Знаш колико? Па за нас троје 1500 долара месечно. Тако, 500, ко ти. Само ми нисмо будале.:))))

„How long do I need to work to become eligible for benefits? If you were born in 1929 or later, you need to work at least 10 years to become eligible for Social Security. The SSA determines eligibility with a system of credits. Basically, you earn up to four credits for every year worked, and you need a total of 40 credits to qualify for Social Security...”

http://www.aarp.org/work/social-security/info-08-2010/10-things-you-need-to-know-about-social-secur ity.html

То што се плаћа при доласку код лекара се зове копеј. Иде од 10 до око 40 долара, какоо кога закачи. Сваког дана попуњавам признанице и дајем пацијентима рачун, па знам. Неки и не плаћају копеј. Рецимо данас од 20 пацијената, 7 су платила копеј. Ми то све бележимо, јер псоел носимо кеш и чекове у банку, п ада знамо, а и за обрачун пореза. медикер обично не плаћа копеј.

Осигурања иду од медикер, медикејд, Блукрос Блушилд, Јунајтидхелткер,... Овде код нас БлуКорс БлуШилд важи за боље. То имају професори на овом факултету.

Пошто глеам и картоне, могу вам рећи да има охохо старих, поприличан број Амера који су 80 и више. За наше прилике је то доста.

И наравно, на њих се не гелда као да су одсвирали своје и шта више траже код лекара, него као и онај од 20 година. Ја млађег од 67. годиште нисам нашао у картону. Можда иам неки, али вероватно мало.

Иам оних који плаћају кешом. нема осигурање и неће да узме, хоће кеш. Осећа се да је здрав и неће, јефтиниеј му овако, рачуна. Неки Индијци су такви. Неки иамју и по 2 осигурања, неки и три. Примарно, секундарно, треће, преко мужа, жене. Два осигурања није реткост.

Значи, иде, могуће је и кад си стар и кад си млад и кад си средњих година. Има једна и 19. годиште, па 20 и неко, па 40 и неко, 50 и неко и ту је обично крај, налете неки око 60., али мало.

Долазе црнци, белци, једна индијанка, неки ко да су извучени из њиве, брали памук, ко у оној серији Корени, без зуба, неки и са машном, бела кошуља, ко да су банкари,... Има све. Шарено скроз.

Лече се овде људи, веровали или не. Пошто читам картон, наиђе да напсиао и да је незапослен, иам неко осигурање. Дал преко жене, или оно државно или нешто десето, шта знам. Нису ме интересовали детаљи, али видм да иам осигурање и написоа да не ради.

Тако вам изгледа то у пракси. А ви што стварате слике у глави...то је већ мало машта или страх или желите д анеког уплашите или сте сами плашљиви.

U USA je lako skupiti radni staz za 40 kredita. Ja sam radila 2 godina a imam 16 kredita. Mora se u jednoj kalendarskoj godini zaraditi minimum oko $4500 i to može za mesec dana i gotovo dobijas 4 kredita, e sad penzija se obracunava na osnovu onoga sto si zaradio i od toga 40% za punradni staz od 40 godina.

htjela sam reći da sto dobijes na mostu, to izgubis na cupriji.

moje zdravstveno osiguranje u Svedskoj nije besplatno nego je izuzetno skupo s obzirom da je dio moje place oporezovan po stopi od 30 i nešto %, a drugi po stopi od 50%. minimalna poreska stopa je oko 30% (male su varijacije ovisno o mjestu stanovanja). povrh toga, poslodavac placa 6% za zdravstveno.

poreska stopa je daleko niza u SAD-u pa je valjda normalno i da su vasa ocekivanja od javnih sluzbi daleko manja. država ti daje mogućnost da sam raspolazes sa svojom zaradom, pa tako i mogućnost da ustedis time sto ćeš svojim ostarjelim i bolesnim roditeljima uskratiti adekvatnu zdravstvenu zastitu i njegu.

naravno, ocekuje se da roditelji djeci pomazu dok mogu gaziti zemljom, i da u nasljedstvo ostave ustedjevinu i svu imovinu. u isto vreme, djeci je skupo da placaju zdravstveno za vlastite roditelje, pa im skupo da i ih, kad umru, sahrane.

У суштини сваки поштен систем је добар. Добар је и овај у Европи и овај Америци и Канади и УАЕ и Арабији. И сваки непоштен је лош, као у Бугарској, Румунији, Русији, Србији.

Наравно да знам какав је америчкии систем, јер живим у њему. А и живео у српском систему.

Ако ћеш баш чињенице, ево:

Да ли треба сви да дају паре за сваког за лечење?
Питање је.
Рецимо да је неко болестан од рођења, а не стекао својим непромишљеним понашањем.

Узмимо да се не рађамо сви подједнако паметни, неки су глупи, неки интелигентни. Ови глупи имају мање пара, и лошији живот. И пошто су они такви рођени они нису криви због тога и ови паметни са већим платама треба да има дају и помогну их.

Е тако би изгледало и за лечење.

А да не говоримо да не долази у обзир да паметни помогну будале јер су будале својим лошим животом урнисали своје здравље. То апсолутно не долази у обзир.

Али и ово прво тешко долази у обзир.

Али, кажем, може и то, само нека је поштено уређено, да не испливава шљам у први план као по Србији, Русији,...

Želim internisti i hirurgu u Srbiji koji su moju majku poslali prerano na onaj svet da gore u paklu i da se raspadaju.

////////

Друг које је овде у САД, исто киван на оца, вели још би он поживео, али хитна помоћ ниеј била заитересована.

Баба моје жене на самрти, умрла јој на рукама, она ѕове хитну помоћ, питају колико година. Кад чули 80 и нешто, ма иди, нема ту помоћи. Нису ни дошли

Жена комшије прича да овај умро од срца, а да био на контрли пре неколико дана.

И ником ништа. Нико кажњен, ништа.

То ти је код нас...

Баба моје жене на самрти, умрла јој на рукама, она ѕове хитну помоћ, питају колико година. Кад чули 80 и нешто, ма иди, нема ту помоћи. Нису ни дошли
-----------------------------------
stvar je u tome da nemaju dovoljno kola i ekipa, pa su prioritet mladji, udes i sl.

Tako sam i ja racunala kad me mama zvala na poslu u BG, kaže baba je pala u nesvest, 90 godina prelomljena butna kost, i ja kažem pa zovi hitnu pomoć, da joj savest bude cista, i mama i pozove i oni stignu za 1-2 minuta, izmere pritisak jako nizak daju babi injekciju, šta uzima od lekova, ova dva leka ne idu zajedno, ovo ne sme da uzima, zato joj je pao pritisak, i baba pozivi još 3 godine vezana za krevet, prezivi i bombardovanje i promenu vlasti, digla se hodala i uspe da slomi i drugu nogu, muka ziva jer je dosla hitna pomoć.

A šta je ustvari bilo sam shvatila tek kasnije, ona je otpustena iz bolnice sa novim neuroloskim lekom koji joj je sa lekom za srce postupno i jako snizio pritisak, ja sam u početku bila uzasno revoltirana smatrajuci da je to greška, ali sam vremenom shvatila šta je bilo, oni su to namerno uradili da ona umre i da se mi ne mucimo, da nam naprave uslugu, ali eto hitna pomoć bila savesna. Moja mama je negovala babu 3 godine i jako je propala za to vreme inače je bila tezak srcani bolesnik i umrla je 2 godine posle svoje majke, i to tako da je cekala zakazani termin kod lekara opste prakse, upucena iz bolnice zbog visokog pritska i krvarenja nosa, slogirala se i umrla, da nisu hteli da je prime u bolnicu tada kao beznadezan slučaj, ali je komsinica medicinska sestra namoljakala rekla da sama živi, cerka je u Nemackoj pa dok stigne, i tako su je poslali u BG u Svetog Save gde je umrla 5 dana. A u kakvom sa ja strahu bila tih 5 dana da ne pricam, jer sam već videla šta je bolesnik vezan za krevet.

Ja sam htela da tuzim dom zdravlja ali su me ubedili da je beznadezno, no ipak sam otisla kod direktora i ispricala da lekar opste prakse nije htela da je primi preko reda kao hitan slučaj i da uput za kardiologa da promeni lek za pritisak.

Nikad se ne zna šta je zasta dobro, svi mi moramo jednog dana da umremo i bolje brzo i krtko, nego da se oteze u najteze muke. Shvatila sam to dobro sa mojom babom koja nije mogla da umre iako vise od godinu dana nije dobijala nikakve lekove za srce i sl.
Borba za zivot ima smisla kod mladjih ljudi, i naročito onih koji imaju maloletnu decu, a za starije je druga prica i lekari to dobro znaju. U lekarskim porodicama obično nema slučajeva da neko star lezi godinama vezan za krevet. Danasnja medicina ume ljude strasno da namuci pre nego umru, zato se i javljaju sve vise slučajevi da se sudski trazi iskljucenje aparata za održavanje zivota. Kod nas je dozovoljena pasivna eutanazija na zapadu nije, a i lekari maju mnogo veću odgovornost.
Ja ne uzimam ništa sto bi moglo da mi produzi zivot, jer živim sama a izgleda da sam na babu.

Nešto mi nije jasno u postavljenoj temi: otac je znaci dosao sa rakom koji je već metastazirao. Stanje mu je bilo takvo da je umro posle dva dana.
Da li ga u bolnicu nisu primili jer nije imao medicare ili jer mu nije bilo spasa?

I drugo pitanje: da li je pokojnik ikada radio u USA ili je ceo svoj boravak proveo na socijali?

stvar je u tome da nemaju dovoljno kola i ekipa, pa su prioritet mladji, udes i sl.

--------

А то је то социјално државно које сви плаћају. Па што не кажеш. У Америци кола увек имају.

Паметно радио мој деда. Још кад почело приватно у Србији,, појавио се неки хирург који радио приватно. Деда био сељак, а јок, неће он код лопова дрѕавних, це плати приватнику. И тако и уради. Са тим да смо га 3 дана тражили, нисмо знали где нестао. И нашли га код тог приватника, био на операцији.

Privatnici su skupi zbog toga su mnogo manje optereceni pacijentima! bar u Srbiji gde nemaju ugovor sa osiguranjem.
U zapadnoj evropi jako malo ljudi ide kod privatnika koji nema ugovor sa svim osiguranjima. A čim veci privatnik ima ugovor sa svim osiguranjima guzva postaje veca.

Ali i tu ima prioriteta ja sam CEKALA MRI MESEC DANA u privatnoj inače 6.po redu bolnici u USA, vrlo poznata velika univerzitetska bolnica, koja naravno radi sa većinom osiguranja.

У преводу само код тебе има да ти одбијају од плате 500 долара месечно за здравствено и да чекаш у САД за заболницу 3 месеца.
А јеси дала мито лекарима у САД да ураде посо како треба?

Ali i tu ima prioriteta ja sam CEKALA MRI MESEC DANA u privatnoj inače 6.po redu bolnici u USA, vrlo poznata velika univerzitetska bolnica, koja naravno radi sa većinom osiguranja.

/////////

Па ајд да се погодимо и нађемо се на недељу дана чекања?
Са тобом само да се погађа човек.

Те 550 плаћала, те 65 плаћала, те три месеца чекала, те 3 недеље чекала,...

Моај ти еј препорука да промениш надимак, јер сама си рекал једном да мењаш надимак на овом форуму. промени мало, не кављај се једно недељу дана са овим надимком.

Ма нема проблема.

Иако сам написао да ћу се поново јавити за неколико година, ипак сам одлучио да се опет јавим јер мислим да имам шта да кажем.

Време је да се овај разговор усмери тамо где треба, а то је ка истини. За тај циљ ћу се послужити техником - ЦРВЕНИМ НОЖЕМ У ЗАКОВАНА ВРАТА. Техника ЦРВЕНИМ НОЖЕМ У ЗАКОВАНА ВРАТА је једноставна техника која се састоји у - представљању НЕОБОРИВИХ ДОКАЗА ЦРНО НА БЕЛО.

Дакле, здравствени систем у САД је - КАТАСТРОФАЛАН. То је један од важних разлога зашто ту земљу треба избегавати у широком луку.

Корупција у здравственом систему САД је - УБИТАЧНА! То значи да она буквално УБИЈА. Ево необоривог доказа о УБИТАЧНОСТИ америчког здравственог система у виду сведочења Линде Пино, која је својевремено радила као медицински стручњак за процену за „Humana Inc.” (основану 1961.-ве године у Луисвилу, Кентаки), предузеће (не компанија, јер „компанија” није србска реч) које се бави здравственим осигурањем и која је спадала у ТАКОЗВАНА „Fortune 100” предузећа. Значи, врло богато предузеће. Ево шта је јавно сведочила Линда Пино (молим вас, да пажљиво прочитате следеће наводе):

„Linda Peeno is a physician, ethicist and lecturer from Louisville, Kentucky known for being a whistleblower for the United States managed healthcare industry.

Following employment as a medical reviewer for Humana and medical director at Blue Cross/Blue Shield Health Plans, she became a critic of how U.S. HMOs drive profits through denial of care.

On May 30, 1996, Peeno testified before Congress as to the downside of managed care.

”I wish to begin by making a public confession: In the spring of 1987, as a physician, I caused the death of a man.

Although this was known to many people, I have not been taken before any court of law or called to account for this in any professional or public forum. In fact, just the opposite occurred: I was „rewarded” for this. It bought me an improved reputation in my job, and contributed to my advancement afterwards. Not only did I demonstrate I could indeed do what was expected of me, I exemplified the „good” company doctor: I saved a half million dollars.„

”I contend that „managed care” as we currently know it, is inherently unethical in its organization and operation. Furthermore, I maintain that we have an industry which can exist only through flagrant ethical violations against individuals and the public.„”

А за оне који не верују или мисле да је ово измишљотина, ево и снимка уживо:

http://www.youtube.com/watch?v=aUGep9nLU9k

Ужас! И у исто време истина о непоштеном, корумпираном и убилачком америчком здравственом систему.

Идем даље са применом тактике ЦРВЕНИМ НОЖЕМ У ЗАКОВАНА ВРАТА. Погледајте сведочења становника САД у вези са непоштеним и катастрофалним америчким здравственим системом:

Случај Емили Кенон:
http://www.youtube.com/watch?v=Wh0mgiwXzGM&NR=1

Случај Синтие Кембл:
http://www.youtube.com/watch?v=2peGqRrjXek&feature=related

Случај Џенет Стивенс:
http://www.youtube.com/watch?v=DKXEiGjNCME&feature=related

Случај Нејтана Уилкса (дете):
http://www.youtube.com/watch?v=DNHNCScYpX8&feature=related

Случај Бани Дрју:
http://www.youtube.com/watch?v=b4kEvdyIcBk&feature=related

А ево и доказа како неки Американци беже на Кубу да би се лечили:

http://www.youtube.com/watch?v=7ncoFQdBIvU

Дакле, истина и само истина.

SvetlostVostoka i taj tvoj crveni noz - na lecenje; nešto ne stima kod tebe!

Uf... i o ovome je razglabano milion puta.

Ljudi, svaka statistika primenjena na USA je besmislena -- u USA je svako pojedinac i ljudi ovde se bore svako za sebe za sve pa i za zdravstveno. U prevodu: izbori se za dobar posao u dobroj firmi i nema brige ni za šta, pa ni za zdravstveno.

Sve ostalo je besmisleno razglabanje. Niko od nas nije emigrirao da bi imao zdravstveno nego prvenstveno da bi nasli poslove u svojim strukama u najjačim svetskim firmama (barem je to bio moj razlog i vecine naših ljudi koje znam). U USA, kao sporedni efekat ispunjenja tog clia, srećom dolazi i odlično zdravstveno.

Ko nema, neće ili ne može tako neka se bolje sto pre iseli... ili neka sto pre usmeri snagu na pravi način a u USA je to za najveci broj ljudi kao sto sam rekao nalazenje dobrog posla u jakoj firmi. Ovo je „single point of failure” sistem, ako imaš takav posao *sve* je lako, ako ga nemas *ništa* nije lako. Cast pojedincima koji su osnovali svoje firme ili nasli neku drugu rupu u sistemu ali sistem je surov i jedini način da se kao „običan” pojedinac zastitis je da udjes pod okrilje velike firme sa dobrim benefitima.

Ko hoće dobro zdravstveno neka emigrira u Kubu jer Michael Moore tako kaže :)

USA = opportunity, not entitlement.

Heh... ali ozbiljno, ko je od vas kada je popunjavao formulare za iseljenje mislio o zdravstevenom?

Ali posteno odgovori.

OK OK...

Zar nisi čuo za izreku „Shoot for the moon!” :)

Ljudi, svaka statistika primenjena na USA je besmislena -- u USA je svako pojedinac i ljudi ovde se bore svako za sebe za sve pa i za zdravstveno. U prevodu: izbori se za dobar posao u dobroj firmi i nema brige ni za šta, pa ni za zdravstveno.

---------

Наравно. немогуће је рећи какве су школе у САД. Имаш од најгорих до бодличних. У једној си добар, одеш у другу, пребаце те у следећи разред.

У САД је битно да има места за сваког. Почев од нижег слоја до највишег. Немаш паре за европски стим машине за прање? Ево ти ова која окреће по вертикали. Лошије пере, али пере некако. Немаш паре за добру храну? Ево овај крш где кило меса долар.

kako se lako palis, Iranac.
Otisli tamo da kupe nov bubreg,
ili radi estetske hirurgije( to socijalno placa samo kad je zdravlje ugrozeno),
možda i vestacki zubi!?

U Indiju za ( najcesce) bubreg. Ovde jeste besplatno ali liste cekanja su duge a nestrpljivi ne žele dugo da idu na dijalizu.

Zubi-popravka i lecenje jeste pokriveno, ali ako želiš nešto bolje, kao osmeh voditelja na TV, e za to se placa( ugradjivanje zuba, mostovi, proteze).

Estetska- za to ne moras biti bogat, cene su pristupacne, od 1000- 5000 € (av. karta, hotel , operacija- to nije Indija već blize).

Daj ne zakeraj bez podloge.

Ljudi su stoka i neophodna je OGRADA inače pobesne.
Kada nema participacije, kada je sve 100%,
tada moji poznanici idu i za trepavicu kod Dr, zahtevaju kesu lekova
( koji se posle bace), sve moguće analize, snimanja kao da će sutra na Mars u ulozi astronauta ili probnog pilota!

Ovo zdravstveno je ok. Uvek može bolje, jeste, ali kako je kod drugih, ne zalim se.

Iranac, saberi se malo kada pišes.

Pomesao si način finansiranja fondova socijalnog sa malim platama lekara i pare kojih nema!!!
Nije tačno da svi izdvajaju za svakoga, a plate lekara su ohohoho! I koje pare nedostaju??

Ili si nepismen
ili namerno bacas kamen u baru kako bi bio interesantan.

u USA je svako pojedinac i ljudi ovde se bore svako za sebe za sve pa i za zdravstveno.
///////////////////////////////

Jedina dobra stvar Amreike jeste u tome sto ima beskrajne mogućnosti i mjesto za svakoga, sa svakakvim razlicitim potrebamma i zeljama.
Jedina losa stvar je sto na sve te mogućnosti ti niko neće ukazati, već sve moras da pronadjes i otkrijes sam, i da se sam izboris za ono sto ti treba. Nas mentalitet se teško sa ovim suocava i nosi, bar je meni to u početku bilo teško. I na kraju se sve svede na to da dobijes onoliko koliko si uporan i koliko ti je do nečega stalo, a buduci da smo svi raliciti i razlicito sposobni, to su ocigledne i razlike u kojima smo se izborili za ono sto nam treba.

Buduci da moja djeca imaju specijalne potrebe, bila je velika borba da pronadjem odgovarajucu skolu za njih, distrikt u kojem bi imali sve sto treba, određeni broj terapija koje im trebaju i sl.
Mi smo na kraju zavrsili u IDEALNIM uslovima za njih, ali je to odnijelo toliko mnogo vremena i snage, analiziranja, kontaktiranja sa skolama, advokatima za djacu sa pp i sl, da se nekada salim da bih Harvard zavrsila zmireci, poredeci sa ovim šta sam morala da saznam i naucim, da se za ovo izborimo.

Tako da, istina je, ovdje je svako pojedinac, sa svojom pojedinacnom pricom, niko nikome ne izlazi u susret i ne rijesava probleme, svako se bori SAM i potpuno SAM za sebe i živi onoliko dobro koliko se za to izbori. Nekome to ide od ruke, a nekoga takav sistem potpuno potopi.

Jedina dobra stvar Amreike jeste u tome sto ima beskrajne mogućnosti i mjesto za svakoga, sa svakakvim razlicitim potrebamma i zeljama.

//////////

То ми личи на оно: једино што ми је добро у животу је што сам задовољан свим стварима.

Па шта би више од тога што имаш бескрајне могућности у нечему.

„Jedina dobra stvar Amreike jeste u tome sto ima beskrajne mogućnosti i mjesto za svakoga, sa svakakvim razlicitim potrebamma i zeljama.”
------
Amin!

ecolid19... ta prica vezana za tvoju baku je veoma potresna. Ipak... moras priznati da niko na ovom svetu nema to pravo da drugom biću uskrati dane zivota, bez obzira koliko ta osoba imala godina. Moj pokojni otac je imao mozdani udar, dobro se oporavljao... nikakvih zamerki nismo imali što se tiče strucnosti i nege, ukoliko izuzmem da sam bukvalno morala da ga ukradem iz jedne bolnice i prebacim u odgovarajucu, jer da je ostao u prvoj ne bi nikada stigao na skener koji inače ta bolnica nema. Kada se drugi udar dogodio, najvecu moguću grešku je napravila hitna pomoć... za par sati je usledio treci koji je unistio sve što se unistiti može, osim srca koje je i dalje bilo zdravo. Htela sam hitnu bukvalno da dignem u vazduh, covek mi se javio telefonom iz hitne, ali telefonom koji se „ne snima” i rekao da ću ukoliko ih tuzim samo pogubiti zivce, novac i vreme, jer od moja dva kljucna poziva „neće biti ni traga ni glasa”, ponudio je bilo kakvu pomoć ukoliko mi bude potrebna vazana za oca, jer kako je rekao, jedino na taj način može da „iskupi” neke nesavesne mozgove. Bila sam besna na sve, bila sam besna na ceo svet. Zbog nečijih saveta tipa „izvetrite kiselu vodu pa mu dajte da popije, a može i keks ukoliko imate u kuci”... moj pokojni otac je i oslepeo i još mnogo toga... Međutim, tu nije bio kraj mukama. Bolnica ga je nakon par dana uputila u Slankamen bez odobrenja... onu kravetinu u belom sam htela da zadavim golim rukama. U Slankamenu (to je tek prica za sebe) sam oca pronasla u sobi bez broja. Mislim da nema potrebe da objašnjavam „sobu bez broja”. Nakon razgovora sa majkom, oca smo dovele kuci i produzile mu zivot još par godina. Slep, polupokretan i retko kada svestan, retko kada nam je prepoznavao glasove. Majka je najveci teret podnela, a ja sam je zamenjivala nakon dolaska sa posla. Jednog jutra mu je pozlilo, osetile smo obe da je kraj... i moram vam reći da je toga jutra hitna pomoć dolazila tri puta, a ja sam samo jednom zvala. Dok vam ovo pišem, sve ponovo dozivljavam kao da je juče bilo... ali ću i dalje da tvrdim, bez obzira na muke i mucenje... da se treba boriti i pokusati sve što se pokusati može... i nikada neću prihvatiti „ubrzavanje” nečije smrti na ovaj, ili onaj način.

Cinjenica jeste da su nam bolnice u katastrofalnom stanju, da je osoblje neljubazno, da ukoliko sestri salterusi ne poturis makar 100gr kafe nećeš ni stici do lekara... cinjenica jeste i to da ukoliko nemas novca nećeš moći adekvatno da se lecis, već ćeš morati da cekas mesecima odredjene preglede, nećeš moći da konzumiras adekvatne lekove i adekvatnu ishranu.

Ipak, ono o cemu je neophodno razmisliti je i cinjenica da se razne iznenadne bolesti ne desavaju samo starijim osobama, desava se i sve mladjim ljudima. Svi smo svesni cinjenice da zdravstvo ne možemo menjati ni pojedinacno, a vala ni grupno. Njima na dusu kako se ophodne prema pacijentima, ali nećemo zaboraviti ni one koji svoj posao rade savesno bez da žele dodatno torbu punu svega i svačega, ili koverat. I ono najbitnije... svaka država ima ljude i oni koji nisu... mislim na ljude u belom.