Secam se puta za Beograd 2000-e, preko Pekinga. Do Pekinga klaj klaj, dosadilo vise i racunala sam od tamo do Bgda neće biti pun avion pa ću moći da se malo opruzim. Čim sam ugledala nasu desetku bi mi nekako lepo. I tako poceo da se formira red za check in kad vidim neki silni Kinezi. Kud će ovi pitam se? Malo po malo napuni se avion, sve Kinez do Kineza. Ako je možda bilo par zenskih ostalo sve muskarci u najboljim godinama, mislim mladji. Još ja dobila mesto pri repu pa kada pogledam ka prednjem delu aviona sve se crni od njihovih glava.

Polete avion i čim se ugasio znak za vezivanje oni se k'o po komandi odvezase, krenuse da nešto muljaju ispod, pitam se šta rade kad ono masovno izuvanje a zatim pocese da chade. E kad sam to prezivela do Bgda ne znam šta ne bih. Tada pusenje još nije bilo ukinuto u avionima i bio je zaista pakao. Cigara u kabini pod pritiskom i sa malim procentom vlage u vazduhu ode za cas a oni su pusili k'o da im je to poslednje u zivotu.

Ko zna koliko ih je do sada doslo u Srbiju a zanimalo bi me da znam koliko ih se vratilo nazad u Kinu. Sad, to je malo teza operacija jer ako su dobili državljanstvo nazad ne mogu. Kod Kineza nema zezanja, izasao si i zbogom, nema vise PRC državljanstva jer uzimanje drugog automatski znaci prekid kineskog.

Bi mi jednom simpaticno citajuci clanak negde na netu ili već gde, piše o nekom Kinezu koji je zakupio komad zemlje u Surcinu, zaposlio naše ljude i gaji one njihove kupuscice, bok coj i ostalo. To posle valjda sunarodnicima jer teško je bez ukusa rodnog kraja. Snasao se covek. A nasi tako rade za gazdu Kineza u svojoj zemlji.

Uglavnom, Kinezi se snadjose. Deci daju srpska imena a ekstra su srećni sto mogu da imaju vise od jednog deteta. U Kini već vise od 20 godina vlada zakon da smeju da imaju samo jedno dete dok porodice u ruralnim erijama mogu da imaju dvoje ako je prvo zensko. Nakaradna politika koja ima svoju tragicnu stranu ali bolje nisu znali.