Da, i ja se pitam zašto pljujes po drugim ljudima i šta te se tiče kako oni žive?
Gastajbajter je neko ko privremeno radi u drugoj zemlji, ko se nije iselio. Neko ko stalno živi u drugoj državi je iseljenik. Kao sto nas ima raznih u zemlji, tako nas ima raznih i u rasejanju.
Živi, i pusti druge da žive.

Гастарбајтер је онај који мисли да ће једном да се врати у Србију, а емигрант је онај који мисли да неће никад да се врати у Србију. Заједничко им је да се обично не враћају у Србију.

Коај бре мука мора те натера да се овде вратиш и гледаш лоповштину свуда око себе!? ВЕЛИКА мука мора те натера.

Iranac
07. avgust 2010. u 14.31

Коај бре мука мора те натера да се овде вратиш

-----------------------------

Страх да те не осуши неки дебилни наоружани американац, у ресторану, у пошти...:)

Наравно да људи који су отишли треба да се врате па да старе дане проведу у свом крају а не негде у пиз.и материни...

Боље и са својима макар какви били, него гледати туђе кретене и мислити зар ћу овде умрети и бити покопан, зар међ` овим идиотима...

Не критикујем ја твој начин живота ни мало, то је сасвим ок, него једноставно се не уклапа „пу пу што даље од моје куће” а као сте пријатељи...

Као да у твојим речима има гађења према тим људима а дружите се?

Нађи неке који су више као ти...

Rajce, da su ti prijatelji, ne bi ih pominjao u negativnoj konotaciji.
Odrastao covek treba da shvati da su ljudi razliciti i da ne može svojim arsinima da meri druge. I ko si ti da sudis šta je dobro za druge? Povremeno se na SC pojave ovakve teme i ja cudom ne mogu da se nacudim zašto ljudi vode tudje brige?? Ponjavljam ono sto sam napisala gore: živi i pusti druge da žive kako znaju i umeju.

Bravo, pastir! Meni trebalo 5 redova, a ti u nekoliko reci pogodi sustinu:))

Rajce, kad Mostro nešto zacrta on to i ostvari i tu je zavrsena prica. Nisam nikada sebi dozvolio da zavisim od nečije milosti, pa sam se vladao po onoj nasoj staroj narodnoj: „cuvaj bele pare za crne dane”. Tako radi i dosta naših gastarbajtera i to nije slučajno tako. Oni imaju svoj štek i znaju zašto su tamo. Znam ja i takve kao ti, ali kad ostanu bez posla, uglavnom spadnu na tudju milost da li će im neko pozajmiti ili ne. Svi znamo da je velika frka ostati danas bez posla, a ako još nisi ništa odvojio na stranu, onda možeš samo da spakujes kofere i natrag u svoje selo.
Od svih naših koje sam poznavao u inostranstvu, znam samo dvojicu koji su se vratili, ostalima će tamo biti kraj do penzije ako je docekaju. Od ove dvojice, jedan se vratio kad i ja i uvezao kompletnu opremu od jedne fabrike i danas ima svoju proizvodnju i zaposljava desetak radnika. Drugi se vratio pre par godina i otvorio zanatsku firmu za usluge, zaposljava 25-30 radnika.
A znam i za neke obrnute slučajeve. Jedan tip je radio u Nemackoj 25 godina i ostao bez posla. Mislim da je zbog godina, ali nije mogao da nadje posao i drugari su skupljali pare da mu plate kartu do kuce. Takođe jedan iz Australije. Umre mu rođeni brat, a on bez kinte i bez posla. Ljudi u nasoj kafani skupljali milostinju da mu kupe kartu. Posle nije opet imao za nazad, pa njegova majka prodala stan i kupila manji da bi mu kupila kartu. Tako prolaze oni koji ne postuju ni sebe ni vreme ni novac.
Mislim da zato ne treba osudjivati ljude koji su otisli da nešto ustede. Oni imaju svoju racunicu i svako razbacivanje za njih znaci produzetak tog boravka i duže obavljanje posla koji trenutno rade. Znaci, nije svima isti cilj boravka u inostranstvu, pa se zato svi i ne ponasaju isto, niti svi misle da tamo ostanu dozivotno. I na kraju krajeva, neće svako da ide na ona mesta gde je casa piva 10 evra jer zna koliko rada mu treba da ih zaradi. Nekome nije skupo, ali nekome jeste.

E Turmalin, ne možeš to da objasnis rajcetu. Ne razume šta je gastos.