Forums : Emigracija

 Comment
Квалитет живота, поређења - Русија и Канада
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 08:33 AM
Пошто сам живео у Канади, а сада живим у Русији, могу да упоредим живот у ове две земље. Покушаћу да будем објективан и да дам аргументе „за” и „против”. При томе ћу поредити опште познате категорије.

1) Храна - Предност Русији.

Храна у Русији је много боља у односу на Канаду и у погледу избора и у погледу квалитета. Руси данас производе све од прехрамбених артикала и готово све је природно. Само да поменем, на пример, огроман број производа од млека као што су на пример сметана, твораг и други. Поред руских, у Русији се могу наћи и западни и производи из Средње Азије који су фантастични. При томе, руски производи су у просеку јефтинији од западних, а и бољег су квалитета. Као један од доказа да је руска храна природна, узећу само пример меса. Ко је путовао кроз Русију и Украјину, могао је да види да се стада крава напасају у природи. Дакле, краве се хране природном травом, а чувају их сељаци. Краве у природи у Канади нећете видети, јер су оне сапете по некаквим фабрикама меса, где се кљукају такозваним цркотинским брашном (самлевени остаци угинулих домаћих животиња) и шприцане хормонским инекцијама. Веома је важно да се деца исправно хране.

2) Образовање - предност Русији.

Руске школе су јаче од канадских на свим нивоима. Руски образовни систем даје веће знање у свим областима. То је веома важно за децу.

3) Друштвено-политички систем - предност Русији.

И у Русији и у Канади је на снази капитализам, али у Русији влада такозвана суверена демократија у којој је држава изнад корпорација и банака и може у сваком тренутку да заустави дивљање капиталиста (што се и десило када је Владимир Путин дошао на власт), док су у Канади корпорације и банке изнад државе и држава се покорава интересима капиталиста, што је веома лоше, јер капиталиста види само свој финансијски интерес, а веома ретко и опште добро друштва.

4) Имиграциони прописи - предност Русији гледано на дуже стазе.

У Канади се нешто лакше долази до статуса јер је Канада строго имиграционо орјентисана земља, док Русија то није. Међутим, горе набројане предности живота у Русији су довољно велике да се вреди стрпети. Живети у данашњој Русији је привилегија. За краће посете, Русија је убедљиво боља од Канаде, јер за оне који имају нови србски биометријски пасош не требају визе.

5) Људски ресурси - предност Русији.

Руси су ментално здрав народ, који још увек у себи носи архетип старог доброг сеоског начина живота, који подразумева процењивање понуђених опција на бази здравог разума, а не унапред пројектоване стварности од стране корпорација и банака. Што се тиче мушко-женских односа у руском друштву, они су, у просеку, засновани на патријархалном погледу на свет. Рускиње нису феминисткиње, за разлику од већине жена које живе у Канади. Такође, број лепих жена у Русији је невероватан. Наталитет у Русији расте, а у Канади опада и поред увоза великог броја муслимана.

6) Историја и политика - предност Русији.

Русија је кроз историју била србски савезник и то је и данас. Канада је непријатељ Србије, јер је учествовала у бомбардовању Србије 1999.-те године и признала је Косово и Метохију као независну државу.

7) Култура о спорт - предност Русији.

У културном смислу Русија је светлосним годинама испред Канаде. Мислим да то не треба даље ни објашњавати. Готово исто важи и за спорт у целини. Руси су народ који воли да се такмичи, а сада имају и новца, па могу да се посвете упражњавању готово свих врста спортова.

8) Лично материјално богатство - предност Русији.

Просечан Рус има више новца у кешу од просечног Канађанина. То посебно важи за велике градове где су Руси вештим жонглирањем са купо-продајом станова зарадили доста новца. Такође, руски најбогатији људи су богатији од најбогатијих канадских људи.
baresh
(zanatlija)
2010-07-28 08:45 AM
Casna piJonirska?
neshvaceni_genije
2010-07-28 08:49 AM
Covece, samo su ti pioniri, tito i komunisti u glavi! U kom vremenu ti živis?
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 08:52 AM
9) Омладински живот - предност Русији.

У Канади не постоји организација као што је покрет „Наши” у Русији. Шта је покрет „Наши”? То је снажна омладинска организација потпомогнута од стране руске државе која се бави промоцијом позитивних вредности у многим областима, као што су на пример политика, бизнис, религија, друштвени односи, мода, спорт и друго. Покрет „Наши” има активисте широм Русије. Ево једне међународне манифестације у којој је покрет „Наши” имао водећу улогу:

http://www.russia.ru/video/seliger_2010/

Иначе, за оне који не разумеју руски и само гледање филма ће бити довољно. Ипак, да кажем да се овде ради о пројекту „Селигер 2010” где су се млади бавили питањем вођства у друштву.

10) Разонода и одмор у Русији - предност Русији.

Ево неколико видео записа који говоре више од речи:

Излазак у ресторане по препоруци Маше Малиновски:
http://www.russia.ru/video/malinovskaya_6873/

Путовање у егзотичну руску републику Калмикију:
http://www.russia.ru/video/filmkalmikiya/

Конкурс за студентску мис универзитета „Н. Е. Баумана”:
http://www.russia.ru/video/rep_10256/

Руска мода:
http://www.russia.ru/video/moda_10537/
Balkan_Express
(profesionalac)
2010-07-28 08:59 AM
Najvecha prednost Kanade u odnosu na Rusiju je ta sto Svetlost živi u Rusiji. hahahaha car nad carevima.
neshvaceni_genije
2010-07-28 09:02 AM
Jedna od velikih prednosti Srbije, ali i Rusije je sto u njoj ne žive osobe kao sto su Balkan_Express, baresh, daniod, seeb i njima slični.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 09:08 AM
Ево мало и како изгледају руски тржни центри:
http://www.europe-tc.ru/

А ево и како је прошла модна ревија младе руске креаторке Антоњине Шаповалове, која је повезана са већ поменутим покретом „Наши”, где је промовисана линије моде за младе са патриотским мотивима:
http://www.russia.ru/video/life_8828/
baresh
(zanatlija)
2010-07-28 09:10 AM
„Jedna od velikih prednosti Srbije, ali i Rusije je sto u njoj ne žive osobe kao sto su Balkan_Express, baresh, daniod, seeb i njima slični.”

Potpisujem;)

„To je nama nasa borba dala”;))
neshvaceni_genije
2010-07-28 09:17 AM
Baresh, otvori dusu, reci slobodno, zašto si pobegao iz jugovine? Nisi mogao da se skolujes? Nisi mogao da radis? Nisi mogao da slobodno iskazes svoje mišljenje? Ako je tako, zašto dolazis na ove diskusije? Da dodas soli na rane koje te muce decenijama?
baresh
(zanatlija)
2010-07-28 10:04 AM
„Baresh, otvori dusu, reci slobodno, zašto si pobegao iz jugovine?”

neshvaceni_genije,

Kad već pitas da ti odgovorim. Otkako znam za sebe i jugovinu,uvek se
odlazilo za zalaskom sunca.Neko pobegao jer nije imao izbor,neko legalno sa pasosem da se nikada ne vrati,sto takođe možeš tumaciti za bezaniju.Sacuvao sam taj pasos za uspomenu kao i sva dokumenta koja su deo moje proslosti.
Mogao sam da se skolujem-skolovao se,mogao sam da radim-radio sam,
mogao sam i da iskazem svoje mišljenje,no nisam imao za to potrebu.
Nasi 'dusebriznici'(po put Tebe)imali su sve odgovore i sva rešenja u moje ime.

p.s. nego zašto Ti meni pokusavas uskracivati pristup na diskusije?

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:06 AM
11) Интересовање за емиграцију било ког типа - предност Русија.

Ово што ћу сада написати је лично искуство. Био сам скоро у Србији да бих завршио неке послове у руској амбасади у Београду. Дошао сам испред амбасаде око пола седам ујутро, значи рано. А руска амбасада почиње са радом од девет. Зашто сам дошао тако рано? Па, да бих стао у ред. Тако су ме саветовали. И људи су ме добро саветовали. Испред руске амбасаде је био папирић где су се људи уписивали како је ко дошао. Ја сам био 21-ви. Ало! Био сам 21-ви у пола седам ујутро испред руске амбасаде. Тог дана је падала киша и било нас је око 40-ак у реду. Питао сам милицајца који је стајао испред амбасаде јел' тако сваки дан, а он ми је рекао да ово данас није ништа. А чуо да испред канадске амбасаде нема редова. Један мој познаник који се пре неког времена вратио из Канаде у Србију, рекао ми је да је био да продужи важење канадског пасоша за сина који се родио у Канади у канадској амбасади у Београду и да га је чувар код врата питао шта се то дешава са Канадом. Када је мој познаник питао зашто, овај му је рекао да има јако много људи који су се вратили из Канаде у Србију тако као он и да само дођу да продуже важење пасоша и то је то.

Ето, људи, видите како се брзо времена мењају. До пре само 15-ак, 20 година, редови испред канадске амбасаде, а испред руске никог, а данас никог испред канадске амбасаде, а редови испре руске.

То је то. Идемо даље.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:13 AM
Идемо даље са поређем.

12) Дубинска поређења (језик и национални идентитет и друго) - предност Русија.

У својој књизи „Језик и православна духовност” Др. Ксенија Кончаревић пише о томе да социолингвисти упозоравају на забрињавајуће размере лингвоцида „великих” језика, носилаца културних центризама, над средњим и малим језицима. Ја сам се први пут срео са речи „лингвоцид” у овој књизи Др. Ксеније Кончаревић и та реч је заиста оставила утисак на мене, јер је она у равни са речи „геноцид”. „Геноцид” - уништавање једног народа од стране другог народа, „лингвоцид” - уништавање једног језика од стране другог језика.

Сви смо сведоци данас како енглески језик постепено уништава друге језике путем глобализације. Глобализацијом се многе речи не-енглеских језика замењују енглеским речима или се у не-енглеске језике убацују енглеске речи. То је лингвоцид. Против лингвоцида се треба борити свим силама.

И овде долазимо до питања са почетка текста - да ли су сви светски језици квалитативно једнаки? Нису. А ево и примера из већ поменуте књиге „Језик и православна духовност” Др. Ксеније Кончаревић:

„У оквирима националних култура, посебно у бившим социјалистичким земљама, евидентно је промовисање ”глобалног суперјезика„ као својеврсног ”статусног симбола„: поред школске, па и предшколске, наставе, деца масовно похађају и додатне курсеве енглеског језика; називи фирми, производа, огласи за пријем на престижна радна места, конкурси за доделу стипендија, рекламне поруке намењене локалном становништву итд. уобличавају се на енглеском; у језику медија све је израженији удео англицизама, тако да ”мотив социјалног притиска„ (у терминологији А. А. Леонтјева), изражен директно или индиректно, постаје све израженији стимулус за његово изучавање.

Иза ове експанзије, чини нам се, ипак не стоје само ”алтруистички„ и друштвено прихватљиви мотиви омогућавања веће доступности информација, боље перспективе школовања и запошљавања лицима са знањем енглеског језика. Настојање да се владањем њиме обухвати доминантни део светске популације свакако се може довести у везу са тежњама ка унификацији, једнообразности и једноумљу света и модела живљења, са стварањем принудне светске заједнице људи и народа без идентитета којима се може манипулисати као ”послушним стадом„ и којима се могу наметати вредности тржишне економије и потрошачког друштва, безрезервно прихваћене у англоамеричкој цивилизацији и увелико оличене у језику који ту цивилизацију опслужује.”

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:14 AM
Овде долазимо до приче о повезаности језика једног народа са његовим менталитетом и културом. О томе се даље говори у књизи „Језик и православна духовност”:

„У језику налазе одраз специфична обележја ”слике света„ његових носилаца, одлике етничке свести, у основи чијег формирања и функционисања се налазе како самобитни, тако и чиниоци везани за међуетничку комуникацију, односно за утицај других етноса. Етнички стереотипи оличени у језику спадају у домен колективног несвесног, и они су обично изван саморефлексије просечног, ”наивног„ члана одређене етносоциокултурне заједнице, али се могу идентификовати разним објективним методама и тако постати чињенице индивидуалне и друштвене (само)свести.

...

Занимљив оглед о разликама између језгра језичке свести и структуре социокултурних стереотипа носилаца енглеског и руског језика понудила је Н. Д. Уфимцева (Уфимцева 1996), изводећи из добијених резултата импликације о различитости романско-германског и словенског виђења света и актуелним процесима у ”колективном несвесном„ носилаца руског језика у епоси обележеној њиховом све већом изложеношћу вредностима западне цивилизације (90-е године XX века). Основни налаз Уфимцеве је да се иза формалне сличности структуре језгра језичке свести Руса и Енглеза налазе дијаметрално супротне слике света: ”Док је енглеска језичка свест усмерена пре свега на спољашње окружење, манифестујући вредности протестантског виђења света, најнеопходније за успешно функционисање тржишне привреде, дотле је слика света савремених Руса оријентисана потпуно другачије, премда је њена иманента логичност нарушена (скорашњим) инфилтрирањем представе о искључиво потрошачкој функцији новца. Руска језичка свест усмерена је и на себе, и на другога, у коме она види пре свега пријатеља и доброг човека. Могло би се рећи да је свест Руса „пријатељецентрична”. Руси као да живе на оси ја - он и у унутарњем простору. Рус је пре свега мислећи и/или говорећи човек, и човек који све процењује (Уфимцева 1996, 160-161). Индикативан је, рецимо, податак да код Енглеза појам FRIEND (пријатељ) заузима 73. место у језгру њихове језичке свести (од укупно 75 појмова који улазе у његов састав, дакле лоциран је на његовом најудаљенијем крају), асоциријаући се пре свега са непријатељем (enemy) и противником (foe), док је за Русе међу асоцијатима ДРУГ (пријатељ) на изразито високом 8. месту и одликује се потпуно другачијом емоционалном маркираношћу, што показују најфреквентније реакције на овај стимулус: прави (настоящий), најбољи (лучший), верни (верный), поуздани (надежный) (Уфимцева 1996, 147-148). Или: анализа асоцијативне мреже појма MONEY/ДЕНЬГИ (новац) у енглеском и руском језику показала је „изразито економски начин мишљења код Енглеза”, док је стереотип о новцу у свести просечног Руса „карикатура представе присутне у свести Енглеза”, из чега ауторка изводи овакав закључак: „Може се са сигурношћу претпоставити да је висок рејтинг новца у свести савремених Руса један од резултата тристагодишње европеизације (од времена Петра Првог), док карикатурални карактер те представе у поређењу са европским оригиналом говори о ”користи„ што ју је Русима тај процес реално донео (Уфимцева 1996, 150). Наметање енглеског језика као не просто страног, него језика социјализације и социјалне промоције, како видимо, аутоматски претпоставља и формирање социокултурних стереотипа и слике света другачије од оне која се везује за матерњи језик, с тим што под утицајем тога процеса и ова примарна доживљава знатне измене. А није ли то непосредни интерес креатора ”планетарне државе„, којима је потребна управо ментална унификација људи и народа, њихово обликовање по моделу западне цивилизације, апсолутизоване и издигнуте на пиједестал свечовечанске? У пројектовању новог светског поретка данашњи ”инжењери људских душа„, рекли бисмо, свесно рачунају са језичком унификацијом као моћним чиниоцем жељене хомогенизације човечанства.”

Дакле, није нимало неважно који ће се страни језик изучавати у србским школама. Данас се у србским основим школама од првог разреда учи енглески језик. То је лоше. Али, ајде нека и буде тако као резултат тренутног стања, које свакако може да се промени у свету. Али, зашто је деци одређено да као други страни језик од петог разреда уче француски? Чему француски језик? Где ће деца да употребљавају француски језик? Зашто не руски језик или, на пример, кинески језик? Ако говоримо о користи у глобализованом свету онда су свакако данас и руски и кинески језик кориснији од француског језика. Моја ћерка на јесен треба да пође у пети разред основне школе и она мора да учи француски језик. А хтела је да учи руски језик. Ко и са којим правом намеће мом детету француски језик? За време СФРЈ постојала је слобода у избору страног језика у основној школи, јер је МОГЛО ДА СЕ БИРА између 4 језика: енглеског, француског, руског и немачког, а сада, за време демократске Србије, деца НЕ МОГУ ДА БИРАЈУ! Њима се намећу два европска језика, од којих је један, француски, потпуно бескористан.

Дакле, није свеједно који се страни језик учи у школама, јер се употребом одређеног страног језика може утицати на промену менталитета човека. Колико сам само пута док сам живео у Канади чуо како родитељи кажу детету које нешто добро уради: „Гуд џоб!” („Добро урађен посао!”). На пример, нацрта дете нешто у песку и они кажу то: „Гуд џоб!”. Какав БРЕ „џоб”?! Ало! Није то БРЕ никакав „џоб”. Не одрађује дете никакав „џоб” за паре за некакву корпорацију, већ дете испољава свој таленат за који не мора да буде плаћено новцем, већ треба да осети нормалну радост што је направило нешто лепо. Дакле, циљ није одрађивање посла да би се зарадиле паре, већ унутрашња радост због испољеног Богом даног талента који се манифестује у направљеном предмету лепоте. Како је то лепо написао Достојевски: „Лепота ће спасти свет.”. Да. Рус Достојевски је написао: „Лепота ће спасти свет.”, а не: „Паре ће спасти свет.”. Нећу БРЕ да ми белосветске банке и корпорације образују децу да је лепо нацртана слика - „гуд џоб”, јер она то није. Лепо нацртана слика у основној школи није „гуд џоб”, већ је то предивно испољавање дечјег талента и маште коме дете треба да се радује као предмету лепоте који изазива блага осећања у души, а која дете усмеравају ка пријатељецентричном погледу на свет у коме ће дете постати личност која воли друге и коју ће други да воле, а не ка бруталном купопродајном погледу на свет у коме ће дете да постане артикал на некој од полица светског тржног центра који ће да буде потрошен и одбачен после употребе или одрађеног посла.
baresh
(zanatlija)
2010-07-28 10:20 AM
Bas lepi i 'ohrabrujuci' utisci,

'Važno' je sto još uvek ima redova,a da se i nadalje iseljavamo...

Alal ti patriotizam;)
neshvaceni_genije
2010-07-28 10:21 AM
„p.s. nego zašto Ti meni pokusavas uskracivati pristup na diskusije?”

Ne, zašto bih ja bilo kome, pa i tebi zeleo da uskratim pristup diskusijama. Hteo sam samo da znam kakve veze imaju tito, pioniri, komunisti i slično sa poredjenjem kvaliteta zivota u Kanadi i Rusiji i uopste sa sirom i vojnom muzikom? Koja god tema da bude pokrenuta, ti u skoro svakoj o istim stvarima, zato se pitam. Ništa lično, samo se eto onako malo radoznao.
neshvaceni_genije
2010-07-28 10:23 AM
A čini mi se i da je bilo malo sarkazma sa onim velikim j u „piJoniri”.
sharlota
(bez zanimanja)
2010-07-28 10:27 AM
svjetlosti, nemoj da zezas da si se preselio u rusiju? kako si to izveo?

nadam se da si srećan i da si pronasao ono sto trazis.

pisi nam kako ti je:))
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:32 AM
Ево једног записа из Русије:

Руске хронике: Погледи на свакодневницу, менталитет и политику

Ево, у Русији сам, то јест у Москви, нешто више од два месеца и написаћу сада онако мало више личних запажања о руској свакодневници, менталитету и политици. При томе ћу, вероватно, поновити неке ствари које сам и раније написао, али шта је ту је. :)

Дакле, Русија је велика, лепа и мистична, а Москва је огромна. :) Живот у Москви је са једне стране као и живот у сваком светском мегалополису, то јест брз и енергичан, посао, кућа, много аутомобила и људи на улицама, тржни центри, трговина, куповина... И то је она глобализована површина живота у Москви. Али, Москва, наравно, носи са собом и своје специфичности које су повезане са народима који живе у њој, као и са својом историјом. У Москви живе Словени као већина и људи татаро-монголског порекла из Средње Азије као мањина. Њихова историјска судбина је испреплетена. Словенска Шума и татаро-монголска Велика Степа су сједињене у Москви и Русији. Такође, Русија је већински православна земља и та чињеница у спрези са њеним геополитичким положајем и историјском улогом, доживела је оваплоћење у идеји о Светој Русији. Из ових особености извире и висока руска култура. Управо ове специфичности које сам поменуо, идеја о Светој Русији и висока руска култура, дају Русији и Москви сјај у светској историји који никада неће бити помрачен.

Руси су анархични. Уосталом, као и сви Словени. Та анархичност има два испољавања. Једно је позитивно и односи се на тежњу ка слободи у свом исконском смислу, а огледа се у томе да се Руси не држе слепо правила, већ их понекад заобилазе у већој или мањој мери. То је позитивно у смислу о коме сам већ писао на овом свом интернет дневнику, а то је да уређење људског друштва са превиша закона и ставки у законима који треба да регулишу људски живот и људске односе до најситнијих детаља под крајњом претњом казне ако се ти закони и правила стриктно не поштују, по мени представљају знаке опадања тог друштва, јер ако се људи у већини ствари, почев од најнормалнијих не могу договорити тако да реч буде довољан гарант, онда у том друштву нешто трули, у том друштву се нешто распада. А то нешто је недостатак љубави, из кога проистиче недостатак поверења, јер када нема љубави, онда нема ни поверења и онда су потребни уговори који ће силом закона да створе поверење. Међутим, не иде то тако. Не може се поверење наметнути силом закона и не може се љубав наметнути силом закона. Поверење и љубав спадају у домен људске слободне воље. Покушај успостављања поверења и љубави законима је употреба силе, а сила прети казном уколико се поверење и љубав не успоставе. По мени, ту нема ништа ни од поверења, а камоли од љубави, већ се ради о чистој присили. Тако се ствара тоталитарни свет објеката који комуницирају преко унапред пројектованих, политички коректних интерфејса, који убрзо постају купопродајни артикли на некој од полица светског тржног центра и који су сами и несрећни и све усамљенији и све несрећнији у таквом једном систему, а који се највише развио на Западу. При томе, тај осећај усамљености и несрећности покушава да се санира могућностима куповине, то јест покушава се да се „бити” замени са „имати”. То је велики напад на сложену људску личност који већ увелико даје резулатате, а који се огледају у негативним последицама по самог човека као јединку и по друштво у целини. Негативне последице по самог човека као јединке се огледају у његовом обездуховљењу, а негативне последице по друштво у целини се огледају у појачавању радикализма, који рађа тоталитаризам, а који са своје стране рађа сукобе. У томе данас предњачи Запад. Али, и могућности за куповину на Западу су све мање, јер се роба унификује, а њен квалитет разара. Тако на пример, квалитет одевних и обувних предмета се разара скраћењем времена израде и хипер-продукцијом, а квалитет прехрамбених производа се разара генетским изменама. Да се вратим претераној употреби закона у друштву и њеном негативном утицају на друштвене односе међу људима. Ево два примера. Први пример. Рецимо да имамо два мала предузећа која треба да одраде неки посао. Представници предузећа потписују уговор о томе шта треба да ураде да би оба имала материјалну корист. Зашто је њима потребан уговор? Њима је потребан уговор зато што не верују један другоме и хоће да се заштите један од другога у послу који треба да обаве у случају да неко током обављања посла покуша да уради нешто недолично. Јел' то поверење међу људима? Јел' то љубав међу људима? Није. То је неповерење и страх и несигурност. Други пример. Предбрачни уговор. Мушкарац и жена треба да ступе у брак и они могу да потпишу предбрачни уговор. Коме то треба? Онима који немају довољно поверења једно у друго. А јел' непостојање довољно поверења љубав? По мени није. То су само два примера, а има их колико хоћете и сви они представљају знаке труљења, знаке распадања. Да се вратим Русима и њиховој анархичности. Дакле, у овом смислу је руска анархичност добра. Са друге стране постоји црта радикализма у руском менталитету која може под извесним околностима да ту добру анархичност погура мање или више у смеру који и није добар. На пример, неки Руси, највише млади, вешто избегавају да плате карту за електрични воз који саобраћа на московским приградским линијама. То није неки велики прекршај, јер се ради о малом броју људи који то раде, али то, ипак, постоји.

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:33 AM
У Москви има свега. Има и либерала и конзервативаца, има и ових и оних. Људи из Средње Азије се баве малим предузетништвом као што је продаја на бувљим пијацама, киосци брзе хране, таксирање и слично. Просечно гледано, ти људи из Средње Азије раде слабије плаћене послове или послове за које Руси нису довољно заинтересовани.

Нисам био у Русији за време док је Борис Јељцин био на власти тако да не могу из прве руке да кажем како је тада било овде, али слушајући приче и читајући о том периоду, изгледа да је било прилично лоше. Узимајући у обзир ту чињеницу и чињеницу да је Владимир Путин дошао на власт у Русији 1999.-те године, а то значи пре 11 година, онда је ово што сада видим у Русији један скоро невероватан напредак и успон. Направити од Русије ово што је она сада за само 11 година је фантастичан подвиг. Наравно, ту треба рећи да је у Русији већ постојала сасвим добра инфраструктура наслеђена од претходне совјетске власти и да је то свакако помогло да се изведе оно што се извело за ових 11 година. Дакле, није СССР био некаква црна рупа. Било је ту и позитивних и негативних ствари. Наравно, у руском успону веома значајан фактор игра квалитет народа који је прихватио пут којим га је повело руководство. Владимир Путин је кренуо од постојеће базе и са пажљиво одабраном екипом људи која је села, добро промислила и направила детаљан план шта и како радити, дошао до овога што је Русија данас. При томе, тај план је био свеобухватан, а то значи и политички и идеолошки и психолошки.

А какву политику води Русија данас? Мислим да у Србији постоји извесна конфузија око тога какву политику води Русија данас, а та конфузија је по мом мишљењу последица различитих тумачења руске политике. При томе, та различита тумачења потичу од различитих политичких структура које желе да прикажу политику Русије као политику која је сагласна њиховој политици. Ево мог тумачења. Ја сматрам да Русија води стриктну евроазијску политику. Евроазијска политика је империјална политика. То значи да Русија данас води империјалну политику. Вођење империјалне политике значи глобалне контакте на светском нивоу са циљем да се оствари глобални утицај и то Русија ради. Русија се, на пример, враћа у Латинску Америку и то на оним тачкама које се могу сматрати кључним, а понекад и неуралгичним, као што је случај са Венецуелом. Венецуела је неуралгична тачка јер је тамо на власти човек који је на челу покрета који води изразито анти-америчку и слободарску политику. Дакле, Русија се везује за америчког противника. Такав потез Русије је веома значајан када се има у виду да се Латинска Америка сматра ексклузивном сфером америчких интереса. Наравно, ту је и блиско партнерство Русије са Бразилом у оквиру организације „БРИК”, која има глобалне аспирације. Међутим, поред свих тих глобалних контаката, приоритет Русије у спољној политици је учвршћивање моћи на простору Евроазије, јер је сама Русија евроазијска држава. Зато је и природно да Русија, пре свега, жели да учврсти своју моћ у свом најближем окружењу. Поред те географске чињенице, друга важна чињеница је политички значај Евроазије. Дакле, географија је тесно повезана са политиком, што их заједно спаја у геополитички контекст. Русија је већ постигла огроман успех стварајући савез са Белорусијом и Казахстаном, а сада је на реду и постепено, али не преспоро привлачење и Украјине у тај савез. Заиста, ако се и Украјина прикључи тројном евроазијском савезу, онда ће то бити моћна глобална сила која ће бити надмоћна над атлантистичким блоком. Овим својим покретима ка Евроазији, данашње руско руководство уједно недвосмислено показује да је Стаљинова идеја у ком правцу треба да иде СССР била добра. А Стаљинова идеја политичког правца у коме СССР треба да иде је била идеја евроазијске империје. Стаљин је одбацио бољшевичке интернационалистичке идеје Лава Троцког и заузео је курс ка Евроазији. Наравно, Стаљин је направио велику грешку користећи репресију у политици и данашње руско руководство то отворено и говори. Али, Стаљинов евроазијски курс је био добар и то се огледа и у великој популарности Стаљина данас у Русији. Већ сам писао о томе да су московске књижаре пуне књига о Стаљину и та рехабилитација Стаљина је управо у том евроазијском контексту. Такође, политички потези Русије према Европској Унији су у складу са њеном евроазијском политиком у којој најважније место заузимају односи са Немачком и, потенцијално, са Француском. При томе ћу поменути два имена, Карл Хаусхофер из Немачке и Шарл Де Гол из Француске. То су два имена која су у великој мери везана за другачију идеју око пута којим треба да иде Европа. Једна од мање важних, али ипак важних тачака, ка којима Русија предузима политичке акције, је Пољска. Пољска је данас изразити експонент америчке, то јест атлантистичке политике и она под одређеним околностима може да засмета у грађењу евроазијске осовине Русије и Немачке и, потенцијално, Француске. Ако се неко пита да ли Русија и Европска Унија могу да буду савезници, моје мишљење је да не могу. Русија и Европска Унија су две супротстављене стране, два супротстављена концепта. Међутим, везе између Русије и Европске Уније постоје и оне су, пре свега, економске, где свака страна гледа да извуче максимум користи. И то је све. Ја сматрам да је крајњи циљ чак и те економске сарадње победа у рату који бесни на линији Евроазија - Атлантида.

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:33 AM
Што се тиче односа Србије и Русије, мислим да Русија итекако добро зна да је власт у Србији постављена од стране атлантиста и да служи атлантистичким интересима, који нису србски интереси. Узимајући у обзир ту чињеницу, Русија се тако и поставља према Србији. Власт у Србији покушава да представи да је Русија њен савезник, али она то није. Овде раздвајам Србију и власт у Србији. Русија је већ учинила неке потезе, али за добро Србије, а не за добро власти у Србији. Наравно, власт у Србији жели то да прикаже као руску подршку самој власти, што није тачно. Русија је само тактична према власти у Србији, узимајући у обзир историјске везе Србије и Русије. Такође, Русија никада није подржала такозвани европски пут Србије, који и није пут Србије, већ дела Срба у Србији. Русија је само јасно и веома коректно неколико пута рекла да она подржава слободну вољу грађана Србије, што значи да ако грађани Србије одлуче да иду ка Европској Унији, то је у реду јер је то слободна одлука грађана Србије. Међутим, то, такође, значи да ако грађани Србије одлуче да се окрену Евроазији, то би исто тако било у реду за Русију јер би то, такође, била слободна одлука грађана Србије. По мени је такав руски став коректан, јер он никоме ништа не намеће за разлику од става Европске Уније која каже да Србија нема алтернативу, већ мора да иде ка Европској Унији. Овде имамо два приступа, неприсиљавајући приступ Русије који поштује слободан избор грађана Србије ма какав он био и присиљавајући приступ Европске Уније која не оставља Србији алтернативу. Мени се више свиђа руски неприсиљавајући приступ. Иначе, сматрам да Србија са својом владајућом номенклатуром и политиком коју води не спада у спољно-политичке приоритете Русије. Наравно, Русија ће наставити своју политику према Србији, а која се, углавном, своди на економску сарадњу, која и није толико велика колика би могла да буде, а што би било од велика користи, пре свега, за Србију.

Гледам разне руске телевизијске канале и могу да кажем да је приступ руског руководства у свом представљању народу веома занимљив. Дакле, ради се о познатом концепту суверене демократије у коме важну улогу играју институције председника и председника владе Русије, то јест Дмитрија Медведева и Владимира Путина. Како се народу показује важност улога председника и председника владе Русије? Непосредно. То конретно значи да телевизијске камере директно снимају не само када су Медведев и Путин у посетама разним регионима и организацијама, већ и када кроз разговор дају инструкције подређенима. Тако на пример, камере директно снимају разговор Владимира Путина са градоначелником Москве Јуријем Лушковим. Камера је постављена тако да снима са стране два човека која седе за столом један насупрот другог и разговарају. То је доста често на руској телевизији и тако се показује ко је газда у кући и коме се одговара за урађено или неурађено.

Владајући економски систем у Русији је капитализам, али друштво не воде приватни власници као на Западу, већ држава води друштво. То је добро, јер је тиме спречена пљачка руских националних добара. Приватно власништво - да, али са обавезом да се стоји на националним, а не интернационалним позицијама. Дакле, власт до које су приватни власници дошли за време владавине Бориса Јељцина, готово довевши земљу на руб катастрофе, је враћена држави. Ево једног примера како држава стоји изнад приватних власника у Русији у видео материјалу где на једном састанку Владимир Путин прилично оштро, али хладнокрвно прозива руског богаташа Олега Дерипаску зато што није потписао неки уговор:

http://www.youtube.com/watch?v=VrRHM-oSHlw&feature=player_embedded

Што се тиче трговине у Русији, она је слободна. То значи да се о ценама може преговарати и да је цена производа која је изложена, у доста случајева, само почетна цена. Продавци доста обраћају пажњу на говор тела, тако да одговарајућом мимиком на лицу, а без да изговорите било шта, можете изазвати спуштање цене. При томе није неопходно да израз лица буде као да вам се цена изразито не допада. Довољно је оно „нешто” у изразу лица и полагано окретање као да желите да изађете из радње да би вам продавац доста често понудио „скидку”. :)

Телевизијски програм на руским каналима је доста занимљив. У Русији су веома популарне емисије где се отворено говори о горућим темама у друштву. Једна од таквих емисија је и емисија „Пусть говорят” или „Нека говоре” на руском првом каналу. Емисију сјајно води Андреј Малахов. Теме су веома интересантне, а гости пробрани и компетентни. Ево инсерта из једне епизоде где се говори о икони на којој се појавио и Стаљин:

http://www.youtube.com/watch?v=ceBOwNMrHDg&feature=player_embedded

Руско друштво је конзервативно друштво и као такво оно има будућност за разлику од западног друштва које је либерално и које нема никакву будућност. Као илустрацију за то овде можете погледати емисију „Честный Понедельник” на „НТВ” каналу коју води Сергеј Минајев, а у којој је било речи о положају педера и лезбејки у руском друштву. За време трајање емисије, гледаоци су гласали за „да” и „не” на питање „Да ли бисте били за то да се у вашем граду организује педерска парада?” и на крају емисије је 88% било против, а само 12% за.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:48 AM
Ево и записа из Петрограда:

Петроград: Ноћ, а још увек дан!

Били смо у Петрограду. Званичан назив града је Санкт Петербург, а некада је био Лењинград и Петроград. Ја га зовем Петроград, јер је то словенско име. Када немачки Бранденбург буде био Бранибор, Лајпциг Липск, Померанија Поморје, Руген Рујан и друго, а што су све стара словенска имена тих места, онда бих, можда, могао и да поразмислим да Петроград зовем Санкт Петербург. До тада, за мене, Петроград остаје Петроград. Људи га још зову и Питер.

Из Москве смо кренули после поноћи возом на линији Москва - Мурманск. Воз је био чист и, наравно, могло је да се спава на креветима, јер је пут био дуг неколико сати.

У Петроград смо стигли ујутро. На „Ладошкој” железничкој станици су нас дочекали „казачка”, Лидија Трофимовна, која је некада радила као учитељица и северни ветар. Клима у Петрограду је осетно хладнија него у Москви што је и разумљиво јер се Петроград налази северније. Петроград, то је јужна граница Хипербореје. Уз пут смо видели да се и природа већ разликује од оне око Москве. Како смо ишли даље на север било је више четинара и ја сам имао утисак да се висина дрвећа помало смањује.

Петроград! Блистави град на ушћу реке Неве у Фински залив, то јест у Балтичко море. Атмосфера у Петрограду је нешто другачија него у Москви. Због архитектуре, Петроград више подсећа на Европу, а физиономија људи је ближа балтичком типу, док је Москва више окренута Истоку. Петроград, некадашња престоница Русије! Град са богатом историјом и културом, град са много канала и мостова, са много цркава, музеја, галерија и тврђава.

Ми смо управо дошли у Петроград када у њему почињу беле ноћи. Беле ноћи су појава везана за север када дан траје дуже него на јужнијим географским ширинама. Никада раније нисам видео беле ноћи и осећај је заиста необичан када је у поноћ још увек дан. Ноћ, а још увек дан! :) Петроградске беле ноћи... А ја мислим на дуге зоре које је описивао велики индијски учењак Бал Гангадхар Тилак у својој књизи „Арктичка прадомовина Веда”. Мислим на те дуге зоре и како су их некада давно у архаичко доба, када историја још није била почела, посматрали наши далеки преци Аријевци који су живели у областима око Северног пола где су дан и ноћ трајали по неколико месеци.

Били смо у Петергофу, дворцу Петра Великог, који се налази мало ван Петрограда. Петергоф је симбол империјалне моћи Русије и туристичка атракција. Комплекс Петергофа чине палата, црква и огроман парк. Место је лепо, али је мало источњачких елемената у његовој архитектури. Поред своје објективне лепоте, Петергоф је и симбол оне позападњачене Русије. Владавина Петра Великог је уједно представљала и раскид са древним животом којим се живело у Русији пре његовог доласка на власт, а што је имало негативне последице по Русију на дужи период. Та стара Русија која је постојала пре доласка Петра Великог на власт се често зове - допетровска Русија. Неки историчари и философи у Петровим реформама виде зачетке каснијих револуционарних притисака у Русији који су постепено кулминирали у бољшевичкој Октобарској револуцији. Империјална идеја је опасна ако није строго контролисана у смислу да се њена улога стриктно сведе на заштиту духовних вредности и Благословеног живота народа, то јест да не пређе у неконтролисани излив националне гордости кроз ширење на уштрб туђих територија и раскалашног живота. Прошетали смо кроз парк Петергофа и одлучили да се вратимо у Петроград морским путем једним од туристичких бродића са малог пристаништа на крају парка који излази на обалу. Дан је био хладан због јаког северног ветра и док смо пловили ка граду, прилично високи морски таласи су заливали стакла кабине брода. Неколико пута се брод заљуљао на таласима и не би ми свеједно у тим моментима. :)

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:49 AM
Као што сам већ написао Петроград је град историје и културе. Били смо у изванредно лепој цркви Спаса на крви који је грађена у руском стилу и која доста подсећа на цркву Светог Василија Блаженог на московском Црвеном тргу. Црква Спаса на крви је подигнута на месту где је убијен руски цар император Александар I. Та црква је данас као музеј и у њој се служе службе Божије за велике празнике. Фреске у цркви су фантастичне. У великим петроградским црквама сам запазио једну ствар која говори и нешто друго, а то је културна комерцијализација. У неке велике и познате петроградске цркве се улази тако што се прво плати карта. То значи да код цркве постоји каса и место где се са картом затим улази. Ту је и обезбеђење. Значи, да би се ушло у цркву, треба платити. Познато је да су бољшевици нанели велике штете руском православљу и да је много цркви порушено или оштећено. Да би се цркве обновиле потребно је доста новца. Са те стране је јасно зашто се ишло на туристичку комерцијализацију. Једноставно, на тај начин се добија новац који се после користи за обнову цркава. Ипак, тај систем је на мене оставио помало забрињавајући утисак. У Светом Писму се каже да ће у последњим временима цркве бити никад лепше, али да се у њима неће служити служба Божија. Ја не знам када ће наступити последња времена и знам да Света Русија и даље живи и у данашњим временима, али ова изнуђена комерцијализација има помало обеспокојавајући карактер.

Били смо и у Ермитажу, једном од најпознатијих светских музеја, који се налази на тргу Двораца у центру Петрограда. Ермитаж је, пре свега, музеј који садржи колекцију светских уметничких дела, а мање руских. То је у складу са духом Петрограда. Ипак, мени се више свиђа Третјаковска галерија у Москви, која представља колекцију, пре свега, руске уметности. У истом смислу ми се више свиђа и Москва и њен дух, јер су они више руски и источњачки.

У Петрограду смо посетили и два гробља, једно где су сахрањене познате личности из политичког живота Русије, а друго где су сахрањени познати руски уметници. Тако смо видели споменике Достојевском, Чајковском, Римском-Корсакову, Мусоргском, Бородину, Глинки и другима. Одмах иза гробља, преко једног мостића, налази се чувена лавра Александра Невског, која, уствари, представља велики манастир. У цркви Свете Тројице у лаври се налазе мошти Светог Александра Невског. Иначе, у лаври сам купио књигу о проблемима који се јављају у савременом руском језику услед напада са Запада који се огледа у употреби страних, пре свега енглеских речи. Књига се зове „Тајна руског слова”, а написао ју је православни Азербејџанац Василиј (Фазиљ) Ирзабеков. Такође, у самој цркви сам купио ДВД са документарним филмом у коме се приказује утицај Руске Православне Цркве у победи СССР-а у Другом светском рату.

Петроград је и забаван град и ми смо шетали његовим улицама откривајући мале ствари које употпуњују његов дух. Тако на пример, открили смо феноменалну књижару „Слово”, која се налази у крају око Невског проспекта, недалеко од истоимене станице метроа. Књижара је специјализована за издања која се тичу хришћанства, а наравно, највише има православних издања и то и књига и ЦД-ова и ДВД-ова. Заиста, сјајна, сјајна књижара. Адреса књижаре је: ул. Малая Конюшенная, 9, Санкт-Петербург. Адреса интернет презентације књижаре је: Књижара „Слово”. Такође, док смо били у једној другој петроградској књижари десило се да је управо тада била промоција нове књиге руског писца и опозиционара, национал-бољшевика Едуарда Лимонова. Ту сам успео да направим један снимак.

У Петрограду сам први пут у гостима код наше домаћице Лидије Трофимовне искусио руско испајање вотке до краја из чаше док се флаша не испразни. Наравно, вотка је била „Путинка”, која је, иначе, веома популарна у Русији. Такво испијање вотке представља ону црту радикализма у руском менталитету о којој сам и раније писао.

И тако, после наше посете Петрограду, а и са даљим упознавањем живота у Русији, са великом сигурношћу могу да кажем да је животни стандард у Русији у поређењу са животним стандардом у Канади где сам живео скоро 9 година, виши у Русији. Такође, могу да кажем да је у оном простом материјалном смислу просечан Рус богатији од просечног Канађанина, то јест има више новца. Чак и за мене који сам пратио кретања у Русији ово је изненађење. Иначе, продавнице, супермаркети и тржни центри у Петрограду су препуни људи који купују робу. Ресторани и кафићи, такође, пуни. Ова земља дише пуним плућима. И то је све одлично и биће још боље. Велике лажи су изречене о Русији и и даље се говоре и велика пропагандна машинерија ради на томе да одржи црне митове о Русији, али свако ко дође и само мало дуже живи у Русији лако може видети шта је истина. Живети у данашњој Русији је привилегија.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 10:57 AM
Ево још једног занимљивог текста са историјском тематиком:

Анти-Европа: Шта је радио Наполеон у Москви

Ево мало детаља из историје Европе ка којој власт, део опозиције и део народа у Србији безалтернативно теже, приморавајући политичком силом и оне који не желе да иду у Европу, а то је скоро половина народа, да то чине. Заправо овде ће бити речи о томе како су се Европљани понашали у Русији када су дошли у њу као освајачи као што је то било у случају Француза и Европљанина Наполеона који је у једном тренутку био освојио чак и Москву. Детаљи који следе су из знамените трилогије „Митови о Русији” (из друге књиге) коју је написао Рус Владимир Мединскиј, који је, иначе, доктор политичких наука, професор на Универзитету „Московског државног института међународних односа МИД Русије” и депутат Државне Думе Русије као члан партије „Једина Русија”.

Дакле, када су Французи-Европљани под вођством Наполеона освојили Москву (зашто су то радили??? Русија није била француска-европска територија!!!), почели су да користе православне манастире и цркве у њима као места за смештање своје војске. При томе су често користили престоле и жртвенике уместо столова, а у олтарима су стајали кревети. Цркве у Заиконоспаском, Покровском, Новоспаском, Симоновом, Крстовоздвиженском, Донском, Рождественском и другим манастирима су биле претворене у коњушнице. У Високопетровском манастиру француски-европски окупатори су направили кланицу, а саборну цркву су претворили у продавницу меса. Цело манастирско двориште је било прекривено спеченом крвљу, а у саборном храму на иконостасту су висили комади меса и животињске изнутрице. Такође, било је доста отимачине по манастирима где су се посебно крале драгоцености у облику свештених предмета. У Наполеоновој многонационалној војсци, у тој пљачки московских манастира једино нису учествовали Грци зато што су били православни и понекад часни католици, Французи и Пољаци. Европски-француски окупатори често нису само крали, већ су и оскрнављивали светиње. У Андрониевском, Покровском и Знаменском манастиру француски војници су оштећивали дрвене иконе, а ликове светих су користили као мете за гађање. У Чудовом манастиру Французи су обукли на себе и своје коње митре и другу свешетену одећу и тако јахали и смејали се. У Можајско Лужецком манастиру и до данас је сачувана икона Светог Јована Претече која има трагове од ножа, јер су је Европљани-Французи користили као даску за сечење меса. Такође, када би Руси покушавали да спасу црквене ствари, Французи су их понекад убијали, као што се десило у случају јеромонаха Знаменског манастира Павла и свештеника Георгијевског манастира Јована Алексејева. У Русији је у то време било и људи који су волели Француску и Французе пре рата и напада на Русију. Један од њих је био и песник Константин Батјушков, иначе један од прототипова за лик Пушкиновог Јевгенија Оњегина. Он је учествовао у рату 1812.-те године у руској армији и као поклоник свега франко-италијанског вратио се са дубоком душевном кризом. Он у једном писму пише да је ужаснут поступцима тих вандала или Француза у Москви и околини и да су ти поступци беспримерни у историји и да су они потпуно растројили његову малу философију о љубави према Французима. На крају писма Константин Батјушков каже да су им Французи све добро наплатили.

Овде вреди напоменути да је у то време, почетком 19.-ог века, Русија чак била у савезу са две европске државе, Аустријом и Португалијом, против Француске, то јест Наполеона и његових савезника. Али, сетимо се, такође, са ким је Русија опет ратовала само један век касније за време Првог светског рата - са Аустро-Угарском.

Све ове ствари је важно разоткрити и предочити их оним Србима у Србији и србским земљама који још увек нису начисто с тим да ли Србија треба да иде ка Европској Унији или не са циљем да се покуша да се тим људима покаже шта је Европа и шта су европске вредности и да се ти људи одврате од европског пута који је тамна странпутица. Ево их европске вредности и начин како их Европљани уваљују другима - Наполеон и његов рат против Русије. А како је Наполеон ширио европске вредности у окупираној Русији видимо на примерима које сам управо навео. Европљани су јако често себи давали за право да могу да посматрају остали свет кроз своју евроцентричну призму и да могу другима да намећу своје такозване вредности. У веома великом броју случајева наметања тих такозваних европских вредности и поредака била су праћена ратовима, потоцима крви, ропством и пљачком народа које су Европљани поробили. Доста више са европским насиљем и лажима!

И још једном да поменем сјајну трилогију (три књиге) „Митови о Русији” Владимира Мединског у коме он научним методом, а то значи систематским коришћењем историјских чињеница, разбија црне митове о Русији које је Запад фабриковао са циљем да је означи као „лошег момка” у светској историји. Ја сам купио све три књиге и полако ћу овде да објављујем најзанимљивије делове.

Заиста је дошло време за контра-удар и за рушење црних митова не само о Русији и Русима, већ и о другим народима који нису по вољи Западу, као и време за рушење светлих митова о Западу.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:06 AM
Ево и ово:

Боровск, Михајловскаја Слобода и религиозне приче из Русије

Излазимо из Москве и идемо електричним возом ка југо-западу, то јест ка Балабанову. Како каже једна песма о Русији „поспани воз за Харков”... А ово је био поспани јутарњи воз за Балабаново... Мирис приградских насеља у вагону и на лицима људи. Једна за другом смењују се станице кроз које пролази воз. Гледам словенска имена станица и радост и чежња испуњавају моју душу. Повремено у вагон улазе људи који гласно продају своје производе. Излазимо из Московске области и улазимо у Калужску област. Посматрам лица и гестове људи. Словенски и Источни непосредни начин комуникације који је потпуно различит од Западне уздржаности. Ових дана хватам себе у мислима како сам уопште могао да живим скоро 9 година у Канади, али знам да је то била Божија промисао у складу са мојим тадашњим духовним и душевним настројењем. То што сам у том тренутку желео Бог ми је дао. Како је време пролазило у Канади, ја сам учио из књига и из свакодневног живота. Тако су се моји животни погледи мењали. И онда сам полако почео да не желим Запад. Почео сам да желим друго. Почео сам да желим оно што је моје и одакле сам дошао. Почео сам да желим Исток. И онда ми је Бог дао то што сам почео да желим. Бог ми је дао Исток. И све се то догодило јер сам кроз учење желео да променим себе. А желео сам да променим себе да бих променио свој начин живота. И бог ми је то дао. Хвала и слава Богу на висинама.

Стижемо до Балабанова за око сат и по, два.

Од Балабанова идемо таксијем до Свето Пафнутијевског манастира који се налази у месту Боровск. Свето Пафнутијевски манастир је прилично велики мушки манастир. Када смо стигли у манастир, тамо је већ било доста ходочасника. Од значајних реликвија у манастиру се налазе мошти Светог Пафнутија Боровског. Такође сам сазнао да у манастиру живи један прозорљиви монах који прима људе и помаже им својом прозорљивошћу. Док смо били у манастирској цркви, видео сам тамо повећу групу дечака предвођених својим инструкторима. Сви су били у маскирним униформама на којима је стајала ознака да су они припадници једне војно-патриотске организације. Видело се да су дечаци дисциплиновани иако млади. При томе су се колено-преклоно клањали пред иконама.

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:06 AM
Напустили смо манастир и кренули пешице према путу за центар Боровска. У центру Боровска смо посетили Благовештењски сабор који је занимљив по томе што је на њега за време Другог светског рата пала бомба која није експлодирала. Такође, у тој цркви сам видео за мене необичне иконе. На пример, тамо је била једна прилично велика икона Светог Николе урађена као комбинација метала и класичне боје, при чему је Свети Никола представљен у целости како стоји. Може се рећи да је то комбинација иконе и скулптуре. Иначе, Боровск је доста занимљиво историјско место јер се ту налази, на пример, и мала црквица која припада старообредницима, а која се налази на месту где је била јама у којој је патила чувена бојарна Морозова која није хтела да се одрекне старог начина црквеног служења за време руског црквеног раскола у XVII-ом веку. Иначе, бојарна Морозова је умрла измучена глађу. Испред старообредничке црквице се налази дрвени крст. Ушли смо у ту црквицу, али као туристи. У црквици је стајала једна старообредничка монахиња. Кажем да смо у црквицу ушли као туристи, јер старообредници нису део Руске Православне Цркве. Раније, у почетном периоду црквеног раскола, била је бачена анатема на старообреднике која је касније скинута. Старообреднича црква са свештенством није класична секта. Међутим, унутар старообредничког покрета постоји неколико струја од којих има и оних које немају свештенство. Ја сам већ објављивао текстове о руским старообредницима на овом мом интернет дневнику и могу да кажем да су они веома занимљива појава и то из два разлога. Први разлог је да ми Срби можемо имати за пример шта се све може десити у случају да дође до извесних промена у црквеном Богослужењу, као што је то био случај у Руској Православној Цркви у XVII-ом веку. Тада је руски патријарх Никон одлучио да спроведе реформу црквених Богослужбених књига по сугестији Грка, јер се сматрало да поједини делови руских Богослужбених књига нису тачно преведени. Поред тога, Руси су се до тада крстили са два прста, а једна од реформи партијарха Никона је била да се треба почети крстити са три прста као што је данас уобичајено. Међутим, те реформе су наишле на жесток отпор дела свештенства и народа. Ситуација је постепено бивала све усијанија, да би се прешло на тешке оптужбе и квалификације. Противници реформи су чак патријарха Никона називали Антихристом. Онда су почели и прогони оних који су се противили реформама. Протопоп Авакум који је био један од вођа противљења реформама је био спаљен. Било је чак случајева када су се водиле и оружане борбе између сукобљених страна. У почетку је чак неколико милиона Руса остало уз старообреднике, да би се њихов број касније смањио, али их и даље има данас у Русији. Како овај руски црквени раскол може да има утицаја на нас Србе? Може тако што ми можемо да извучемо поуке из руског црквеног раскола и да не распламсавамо страсти које су се узбуркале у данашње време у Србској Православној Цркви. Видите како је то било у Русији. Патријарх Никон је снажно форсирао своју реформу, а његови противници су пружали снажан отпор. Мало је ту било помирљивог дијалога и после тешких речи дошла су и тешка дела, а све је резултирало болним расколом који и дан данас траје. Моје мишљење је да се не треба сврставати уз поједине стране које постоје у Србској Православној Цркви и да треба поштовати све епископе и свештенике. Друга занимљива ствар око старообредника је њихова тврда вера и начин живота који је близак старом руском хришћанском начину живота. То је врло занимљиво, јер старообредници, зависно од струје којој припадају, живе у мањој или већој мери изоловано од света. Појава старообредништва је, такође, повезана са руском идејом и оном исконском руском жудњом за Царством Небеским на земљи. Још једна занимљивост у вези Боровска је да је тамо некада боравио чувени руски научник Константин Циолковски који је поставио основе ракетне технике, која је касније даље развијена и довела до првих космичких летова. Иначе, Константин Циолковски је мање познат и као философ који спада у ред такозваних космиста. Имам две књиге на србском језику са философским радовима Константина Циолковског.

Из Боровска смо отишли у мање место Белоусова. Вечера на тераси са погледом на густу шуму са високим дрвећем бреза и четинара. Оно што ми је било драго је да се много деце безбрижно игра напољу за разлику од Канаде где је та слика ретка. У Белоусову смо и преспавали.

Сутрадан смо се вратили до Москве, а онда од станице метроа Вихино отишли аутобусом до села Михајловскаја Слобода где смо посетили истоимену старообредничку црквену општину. Тамо смо били јер смо на интернет презентацији Евроазијског покрета пронашли документарни филм који говори о старообредничкој општини Михајловскаја Слобода. У том филму се појављује и вођа Евроазијског покрета Александар Дугин и изгледа да и он припада старообредничкој цркви, јер смо га видели у њиховом храму на филму.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:15 AM
Ево још мало свакодневног провода по ресторанима са Машом Малиновски, овога пута у источном ресторану:

http://www.russia.ru/video/malinovskaya_6356/
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:24 AM
A eво и сјајне белоруске анархо ска-панк групе „Ляпис Трубецкой”:

http://www.youtube.com/watch?v=n3J911oFghA&feature=player_embedded

Буревестник

Вперёд, буревестник, солнце взошло
Новых известий время пришло
Устала под гнётом планета земля
Жить как скотина больше нельзя.

Буржуи танцуют на наших горбах
Батрачим за льготное место в гробах
Нас разделили и давят как блох
Хором ребята считаем до трёх.

Раз, два, раз, два, три!

Припев:

Это песня строителей нового мира
Тех, кто не сдох от боли и кира
Это песня рабочих новой формации
Тех, кто не слил в моче деградации.

Вперёд, миротворцы, Меркурий - наш брат
Пусть бросят винтовки матрос и солдат
Рабов убивает нефть и руда
А вместо клейма - золотая звезда.

Припев.

Мир и свобода - вот наша цель
Вот наши тезисы, вот наш апрель
Плевать на партийно-церковный расклад
Дружба - религия новых ребят.

Припев.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:30 AM
А ево и моје омиљене руске певачице Пелагеје Сергејевне Ханове:

http://www.youtube.com/watch?v=F9M6zJyy6U8&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=EbL0 g7FHr_M&feature=player_embedded

Руско „дивљање”! :)
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 11:31 AM
Исправка за другу песму:

http://www.youtube.com/watch?v=EbL0g7FHr_M&feature=player_embedded
Cuba_
2010-07-28 12:11 PM
Moji prvi komsije su Ruskinja i Makedonac. Imaju dve devojcice. Doselili su iz Moskve u Vancouver. Kažu, nisu smeli decu odvesti u park u Moskvi. Da li lažu oni ili ti ne vidis šta se dogadja oko tebe? Da li je istina da je ruska mafija trenutno najjača na svetu, ili je to samo mit? Pošto si tamo, mora da znaš mnogo o tome.

And by the way, kanadski pasos se dobije nakon tri godine boravka u, pa nemoj da nam serviras dugu pricu o prednostima imigracije.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 12:17 PM
„Moji prvi komsije su Ruskinja i Makedonac. Imaju dve devojcice. Doselili su iz Moskve u Vancouver. Kažu, nisu smeli decu odvesti u park u Moskvi. Da li lažu oni ili ti ne vidis šta se dogadja oko tebe?”

Ево, ја ћу сутра да одем у парк у Москви и да снимим филм који ћу да поставим на „ЈуТјуб”, па неко сви који овде долазе на ове дискусије процене шта је истина. Јел' може тако?
baresh
(zanatlija)
2010-07-28 12:42 PM
„Ево, ја ћу сутра да одем у парк у Москви и да снимим филм који ћу да поставим на ”ЈуТјуб„, па неко сви који овде долазе на ове дискусије процене шта је истина. Јел' може тако? ”

Jel` će da snimas u „Gorkom Parku”? da obnovimo secanja;)
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 12:53 PM
„Moji prvi komsije su Ruskinja i Makedonac. Imaju dve devojcice. Doselili su iz Moskve u Vancouver. Kažu, nisu smeli decu odvesti u park u Moskvi. Da li lažu oni ili ti ne vidis šta se dogadja oko tebe?”

Ево, ја ћу сутра да одем у парк у Москви и да снимим филм који ћу да поставим на „ЈуТјуб”, па неко сви који овде долазе на ове дискусије процене шта је истина. Јел' може тако?

Ево, није ме мрзело да сада одмах сиђем до парка који је одмах ту у крају где живим и да снимим пар минута. Просудите сами да ли је ово што је посетилац ове дискусионе групе са надимком Cuba_ написао тачно:

http://www.youtube.com/watch?v=gpEiAo-TZC0

Иначе, парк је повелики и налази се у густо насељеном ширем центру Москве. Ја овде не видим никакву мафију. А ви?
rem1187
2010-07-28 12:59 PM
Za ovoga sto postavi temu. Pazi ovako ja živim u Kanadi i bio sam u Rusiji St. Peterburg(Petrograd) ovo ljeto.

To sve sto si napisao možeš da okacis macku o rep.

-istina da im je hrane MALO jeftinija
-gorivo je ista cijena
-rusi se manje razvode zato što se i ne žene. ruskinje na sve strane sa djecom bez muzeva
-grad je lijep ali od ljepote se ne živi.

Znam dvoje rusa koji su iz Moskve dosli u Kanda na doskolavanje. On ima PhD ona Masters i sad žive i rade i Washington DC. Ni ne pomišljaju da se vracaju.
Ovdje isto znam dosta rusa (5 da budem tačan)iz St. Petersburga isto koji imaju zavrsili PhDs i ne planiraju da se vracaju u Rusiju zato što im je bolje u Kanadi.

To da rusi imaju vise novaca isto tako možeš nekom drugom da pricas zato što sam bio i sve vidio.

Ovi sa visokim skolama ako rade za firmu mogu da zarade $2 000US. Ovi sto rade po trgovinam i malo slabije poslove od $500 do $1000.

Znaci Rusim bolje u Kanadi i tebi u Rusiji.

Pa nazdravlje majstore.

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 12:59 PM
Дакле, на овом видео снимку се јасно види:

- Да се ради о парку у Москви, јер сам снимио и горњи део хотела „Украјина” као доказ
- Датум и време када је снимак направљен
- Да се деца мирно и безбрижно играју док родитељи стоје око њих као и у свакој другој земљи на свету

Да ли је истина оно што је _Cuba написао да су рекле његове прве комшије? Ја тврдим да није и то доказујем овим видео снимком.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 01:04 PM
„Znaci Rusim bolje u Kanadi i tebi u Rusiji.”

Не Русима, него неким Русима. А мени је боље у Москви него у Канади. Свако има своје приоритете и иде за њима. Ја сам написао који су моји приоритети и то је то.
Iranac
2010-07-28 02:18 PM
Одлично, уживај у Русији. Тамо обично иду без породице, јер се у њу не усељавају, наго само гастарбајтеришу. Боље би ти било 100 пута да си отишао у УАЕ. Али тамо већ иду са породицом и ОСТАЈУ.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 02:36 PM
Ето, толико. Надам се да ће ових неколико тема некоме бити од користи.

Овом приликом бих, такође, охрабрио људе да озбиљно размисле о животу у Русији, јер је Русија дивна земља.

Ако неко има питања нека ми се слбодно јави на и-мејл: [email protected].

Поздрав и нека Божији благослов буде на свима вама.
Turmalin
(tragach)
2010-07-28 03:16 PM
Dje si SV, bilo je dosadno bez tebe!
Bas mi je drago da si se konacno nasao tamo gdje mislis da će ti biti dobro. Nego, ispisa sve nadugacko i nasiroko, a ne spomenu Ruskinje? Ima li neka da ti je zaoko zapala, sad kad si slobodan covjek bez obaveza?
putevi
2010-07-28 05:03 PM
Mislim da ljudi mesaju kvalitet zivota u jednoj zemlji sa njihovim ličnim osecajem. Konkretno, znam ljude kojima u Kanadi nije dobro zato što se oni lično nisu snasli, zato što se radi vise i pod ZA NJIH prevelikim stresom, zato što su jako daleko od domovine, ne mogu da savladaju jezik, dobiju dobar posao i sl…Ali sve su to pojedinacni razlozi (koji su sasvim validni i pravi za tog pojedinca) ali ipak nisu stav vecine koja ne bi menjala svoj kanadski pasos za ruski.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-28 09:18 PM
Кога занима више о животу у Русији и евроазијском погледу на свет (не-евроцентричном) може да погледа мој интернет дневник (блог):

http://svetlostvostoka.blogspot.com/

За контакт, још једном, моја и-мејл адреса: [email protected].

Хвала свима, и онима који се слажу и онима који се не слажу са мном, на разговору.

Душа - хришћанка, народ - стаљинист (Александар Проханов)!

Живели и нека Божији благослов буде на свима нама и нашим породицама.
Cuba_
2010-07-29 01:35 AM
Care iz Vladivostoka,

Zar ti ovu asfaltiranu povrsinu nazivas parkom? Pogledaj pazljivo, nekoliko dece koja se tamo igraju su strogo nadzirana od roditelja. Niko ih u park ne pusta same.

Ako želiš pogledati šta je park, pogledaj ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=Q0m38QeaAnA
Cuba_
2010-07-29 01:38 AM
Samo za postavljaca teme:
http://www.youtube.com/watch?v=xfs0a88BU4c&feature=related

Prosvetli nas, i potrazi ovako nešto u Rusiji pa postiraj na ovoj diskusiji.
Cuba_
2010-07-29 01:45 AM
nijevazno
(komunjara)
2010-07-29 04:40 AM
Odlicna tema, pa želio bih da se malo prikljucim u diskusiju.

Prvo pozdrav postavljacu teme, veoma je interesantna tema i dobro poredjenje Kanade i Rusije. Vidim da imaš veliku ljubav prema Rusiji i ruskom narodu, cjenim to i postujem. I ja sam, sam veliki rusofil.
Sa nekim tvojim zakljuccima se slazem, sa nekim pak ne. Poci ću po redu.

Prvo ću da napisem svoju kratku „biografiju” u vezi moga iskustva i znanja Rusije i njenog naroda. Ovako, bio sam u RF od 2004 do 2009 godine 6 puta i 2 puta u Ukrajni. Najduže sto sam ostao bilo je 3 mjeseca 2006 godine, kada sam upisao jedan kurs na GMU za ucenje Ruskog jezika. Sve ostale posjete bile su između 2 i 4 nedjelje.
Živim u Kanadi, i 90% moga drustva su Rusi. 3 najbolja prijatelja Rusi. 90% djevojaka sa kojima sam bio u vezi bile su Ruskinje ili Ukrajinke.
Poznajem oko 40 Rusa od kojih neki žive u Moskvi a vecina je ovdje u Kanadi.
Nisam nikada živio u RF duže od ta 3 mjeseca, tako da dole nisam nikada radio, ali ono sto ću da napisem proizlazi dakle, sto iz licnog iskustva, sto iz iskustva i mišljenja Rusa i Ruskinja sa kojima sam već dugo vremena u kontaktu, koje prisno znam i kojima veoma vjerujem.

Slazem se sa tobom u vezi hrane. Dodao bih samo da genetski modifikovana hrana je zabranjena u cjeloj Evropi, ne samo u Rusiji. Što se cjena prehrambenih proizvoda pak tiče, one su veoma blizu ovdasnjim cjenama.
Slazem se takođe u vezi obrazovanja. Bivši SSSR je imao veoma kvalitetno obrazovanje i tu tradiciju je preuzela i Rusija. Naravno tokom 90-ih kvalitet je možda nešto opao, ali vjerujem da su se stvari umnogome poboljsale. Prosto je tuzno da njihovo visoko obrazovanje je tako malo cjenjeno i uopste nepriznato na zapadu. GMU je fantastican universitet, ništa manje prestizan od McGilla u Montrealu ili University of Waterloo na primjer. Ali rjetki su oni na zapadu koji cjene taj faks.
Tome je donekle, po mome mišljenju i Rusija kriva. Rusi, sam ne znam zašto, previse cjene zapadne diplome, uvazavaju ih vise, nego svoje vlastite i mislim da nerade dovoljno da se i njihovom obrazovanju oda duzno priznanje u zapadnom svjetu.
Slazem se takođe sa tvojom ocjenom da je rjec o jednom dinamicnom narodu koji još nije izgubio sve svoje orijentire. Ovo je ipak tema za sebe, tako da neću sad ulaziti u analizu međuljudskog odnosenja među ljudima RF!
Oni koji nisu nikada bili u Rusiji možda neznaju, ali rjec je o jednoj IZUZETNO bogatoj kulturnoj bastini i rjec je o jednom izuzetno kulturnom narodu. U poredjenju sa Rusima, Kanadjani su još uvjek srednjovjekovni divljaci. To se vidi na svakom cosku. Po nacinu kako se ponasaju, kako voze, kako se redovno mlate kada se ponapijaju, uopste nivo ponasanja jednoga Rusa i jednoga Kanadjanina je neuporediv.

Prije nego nastavim pisati dalje, zaboravio sam dodati na početku, po mome mišljenju, nije moguće reći da li je bolje u Rusiji ili u Kanadi. Idealna zemlja ne postoji. Najbolja zemlja je ona gdje je covjek sretan, gdje može da se uklopi u sredinu, da je razumje i da bude shacen od strane sredine u kojoj se nalazi. Neki nasi ljudi su nasli sreću i u Etiopiji (prijatelji mojih roditelja), tako da covjek zaista može biti sretan bilo gdje.

SvetlostVostoka, izgledas mi kao veoma pametan momak. Svidja mi se tvoje razmišljanje, volio bih vidjeti samo malo vise analize i kritickog razmišljanja. Kriticko razmišljanje neznaci pljuvati po subjektu, nego jednostavno malo vise vagati pluseve i minuse.
Pozivas ljude da razmisle o preseljenju u Rusiju, ali ti im dajes samo pozitivne crte zivota tamo. Ljudima, pak treba dati pravu sliku, onoliko naravno koliko je to moguće, jer ni ti, ni ja nemamo sasvim pravu sliku o tamosnjem zivotu i svim njegovim aspektima.
Prije nego nastavim, želio bih pojasniti da govoriti o zivotu u Moskvi neznaci govoriti o zivotu u Rusiji kao cjelini. Nadam se da ćeš se u ovome sloziti sa mnom. Moskva je kao neka vrsta države u državi, i za one koji bi zeljeli upoznati autenticnu Rusku dusu ja bih najiskrenije savjetovao da odu negdje barem 200-300 km dalje od Moskve.
Ipak u ovom svom izlaganju pisaću o Moskvi, jer vjerujem da 95% ljudi koji bi se odlucili iz Kanade preseliti U RF, isli bi zivjeti u Moskvu a ne u Perm ili Omsk, Novosibirsk ili Kabarovsk.

Pocecu sa onim što je za većinu ljudi možda od najveceg značaja kada se misli na preseljenje u drugu zemlju. Sam proces preseljenja u RF je veoma komplikovan i mislim da je najveca barijera za nekoga ko bi tamo preselio iz Kanade ta, sto Rusija ne priznaje dvojno državljanstvo. Znaci može se zivjeti u Rusiji i dobiti viza i dozvola za rad, ali ako neko želi da postane gradjanin RF morace da se odrekne Kanadskog pasosa. Ne znam koliko ljudi bi na to bili spremni.

O Zdravstvu:

Nastavljam po pitanju zdravstvene zastite. Rusija spada u zemlje sa izuzetno sposobnim medicinskim kadrom. Ruske medicinske skole su među najboljim u svjetu. Poslodavac vam daje med. osiguranje, kako je za nezaposlene ne znam. Postoji i mnogo privatnih klinika, pa i klinika gdje rade iskljucivo „zapadni” ljekari. Izbor postoji za svačiji ukus i svačiji dzep!
Mimo toga sto imaju veoma strucan i obrazovan med. kadar, desavaju se uzasne stvari, i to je u neku ruku odraz prema postovanju ljudskog zivota, ne samo u RF, nego u cjeloj Istocnoj Evropi. Dacu primjer. Baka moje poznanice je zivjela u Kropotkinu (Krasnodarski kraj). Dobila je mozdani udar. Porodica odmah pozvala hitnu. Hitnoj je trebalo skoro sat vremena da u tako malom gradu dodju do njene kuce. Kada su dosli, bili su pijani.
Baka moga najboljeg druga zivjela je u Kabarovsku. Rutinsku operaciju koju su trebali da urade nisu uradili, jer su smatrali da se žena dosta nazivila. Rekli su da bi operacija bila suvise rizicna, ne znam tačno o cemu je bila rjec, ali drug mi je rekao da je bila u Kanadi, ne bi umrla jer je rjec bila o sasvim lakoj i rutinskoj operaciji. Ja sam, sam imao veoma pozitivno iskustvo sa tamosnjim sistemom med. zastite. Naime 2006 godine poslije odmora u blizini Socija dobio sam strasnu upalu uha, skoro pa ništa nisam čuo. Da sam bio u Kanadi, doktor bi mi odmah prepisao neke zesce antibiotike i to bi bilo to. U Moskvi nisam popio ni jednog jedinog antibiotika. Tamosnji ljekari antibiotike prepisuju SAMO u iznimno rjetkim slučajevima i to mi se mnogo svidjelo. Ljekar mi je ocistio i oprao uho nekoliko puta, zatim rucno izvadio sav gnjoj iz uha i mjesto antibiotika unio u unutrasnost uha neku kremu koja je izljecila upalu i infekciju. Pošto sam imao zdravstveno osiguranje preko svoga kanadskog faksa nisam ništa platio, ali gledao sam cjene, i da sam morao da platim iz svog dzepa, kostalo bi me nekih 2500-3000 rublji, sto je nekih 100$ CAN. Da je neki stranac bez osiguranja u Kanadi morao raditi istu stvar, vjerujem da bi platio oko 1000$. Tako da istina jeste da imaju dobre ljekare, ali sistem ima neke probleme.
U vecini slučajeva za dobru njegu i staranje med. osoblja treba davati mito, to jeste „famoznu” rusku взятку. To me dovodi na sljedecu temu; korupcija.

O Korupciji:

Svetlosti, ti pišes o korupciji u Kanadi i korupciji u Norveskoj. U Norvesku nikad nogom nisam stupio, i uopste malo znam o toj zemlji, osim toga da ne žive loše, i da se mnogo poreza placa, tako da neću uopste o njoj komentarisati.
U vezi korupcije u Kanadi: ona postoji naravno, slazem se sa tobom. Dodao bih samo najvaznije; korupcija u Kanadi desava se na visokom nivou i tamo je rjec o milionima ili najmanje stotinama hiljada dolara, kao na primjeru Briana Mulronija i afere oko Airbus-a.
Takvih slučajeva ima mnogo. Nisu svi otkriveni, neki nikada neće ni biti. Oni koji su otkriveni, rade se takozvane komisije, i tu si upravu sve to je bacanje prasine u oci javnosti.
Samo vidis jedno. Akteri tih afera su na tako visokom polazaju da su nedostupni zakonu. Kada kažem „nedostupni” zakonu, nemislim reći da u Kanadi neko može da bude iznad zakona, ali sudstvo ih neće procesuirati, a pogotovo ne osuditi, ne zbog njih samih, nego zbog međunarodnog ugleda Kanade. Jer kako bi bilo kako bi sve vodece svjetske medijske kuce objavile da je bivši Prime Minister of Canada osuđen zbog afere vezane za mito i korupciju. Korupcija u Kanadi takođe postoji na poslovnom nivou. Neću ulaziti u detalje, ali recimo samo da se mnogi poslovni ugovori sklapaju uz „debelu” kovertu sa strane.
Ipak na nizim stepenicama korupcija u Kanadi nije tako prisutna. Sam si živio ovdje, znaš sve, netreba da ti pišem u detalje. Znaš šta se desava ako bi pokusao da podmitis policajca ili carinika ili uopste vladinog sluzbenika.

nijevazno
(komunjara)
2010-07-29 04:40 AM
Na drugu stranu, korupcija u RF je sveprisutna i to na svim nivoima. Mito ili взятку primice 90% onih kojima bude ponudjena. Pocevsi od milicionera na ulici koji vam može zatraziti papire, pa bilo kojeg vladinog sluzbenika, preko profesora, do ljekara, uopste korupcija je po mome mišljenju danas, jedan od najvecih, ako ne i najveci problem Ruskoga drustva.
Važno je reći da se mora platiti za sve. Hocete djete da upisete u vrtic, morate platiti mito. Hocete sina ili kcerku da upisete na GMU, pogodite, morate platiti mito i to od 3.000 do 15.000 Evra, zavisno od programa i prosjeka vaseg djeteta.
Za one koji se bave privatnim biznisom u Kanadi, a mogli bi da pomisle da se bave privatnim biznisom u RF, rekao bih sljedece. Osim ako nemate veoma jake veze i solidna poznanstva sa „jakim” ljudima, ili ako nemate debele pare, zaboravite.
Nije važno kakvim poslom želite da se bavite, nije važno koliko ste uspjesni, nije važno kako dobru ideju ili proizvod nudite, ako neznate pravila, ako neznate ljude, i ako neznate kome platiti, potonucete brzo kao Titanik.
Isto kao i kod nas, sudski sporovi se dobijaju novcem. I tu su svi i sve je na prodaju. Ukoliko nije rjec o nekoj bas mnogo medijski pokrivenoj aferi, spor dobija onaj koji je mocniji i koji ima jače veze i veću moc placanja. Izuzetci su rjetki. Postoji veliki broj postenih sudija koji su bili smjenjeni od strane predsjednika sudskog sistema nekog „okruga” jer su digli svoj glas protiv rasprostranjenosti korupcije u sudstvu! Toliko o tome.

O zivotu u Moskvi i međuljudskim relacijama i nama mladima najvaznije malo i o Ruskinjama:

Napisao sam već da je Moskva država u državi. To je ogromna metropola sa okolo, mislim 12 miliona stanovnika. To je samo zvanicna cifra. Broj ilegalaca, tj. onih bez dozvole za prebivaliste ili sa laznom dozvolom nije nikome potpuno poznat.
Naime, ne moze svaki Rus da živi u Moskvi. Ako ste naprimjer rođeni u, recimo Volgogradu (bivši Staljingrad), a želite da živite u Moskvi, ne mozete da se preselite tek tako.
U sustini mozete, nepostoji nikakva „unutrasnja” kontrola pasosa na aerodromu ili zeljeznickoj stanici. Mozete čak i da iznajmite stan, ali ako vas milicija zaustavi na ulici bez validne registracije i dozvole za prebivaliste u Moskvi, mogu da vas uhapse i vrate nazad u vas grad rođenja. Ukratko, dozvolu za prebivaliste, odnosno registraciju neko može dobiti, ako se upise na faks u Moskvi, i to je privremena dozvola za rok trajanja studija. Istu mozete dobiti i od poslodavca. To su manje-vise dve legalne opcije. Novci i mito naravno i ovdje rade, tako da mnogo ljudi kupuje registracije.

Grad kao grad meni se veoma svidio. Moskva je stari grad, bogat prekrasnom arhikteturom, popunjen predivnim Crkvama, muzejima, teatrima i galerijama. To je grad koji nikada ne spava. Neću ići u detalje, Svetlost je to odlično opisao.
Meni lično nisu se svidjeli ljudi u Moskvi. Ljudi su hladni, proracunati, svako je prezauzet svojim brigama i obavezama, i po mome mišljenju, dosta su drski.
Pogoto se klonite onih koji su dosli iz drugih gradova. Ne svi, ali vecina tih misle da su uhvatili Boga za m_da! Naime, nevjerujem da ću pretjerati, ako kažem da za većinu Rusa olicenje uspjeha je preseliti u Moskvu, столицу, kako se već na Ruskom kaže glavni grad, i tu dobiti posao. Takvi su puni sebe i licna im sujeta prosto izbija iz njih.
Novac je ovdje SVE. Novac je u Moskvi postao novi Bog, nova religija. Novcem mozete kupiti sve i svakoga i dobicete postovanje i naklonost skoro svakoga ukoliko imate novac.
Svidjalo se to nekome, ili ne, ovo je istina.
Autenticnu, istinsku, настоящую Rusku dusu teško će te sresti u ovome gradu. Za to je potrebno ići mnogo dalje. Moskva je kapitalisticka i potrosacka metropola, opcinjena vlastitim sjajem i raskosu. Vecina će ovdje da vas cjeni, ne zbog vasih vrlina i kvaliteta, nego na osnovu koliko novaca imate.
Ukoliko živite u rejonu Остоженка mozete biti sigurni da će da vas i potpuni stranac cjeni, jer to znači da imate, mnogo, mnogo novaca, a Moskva vise nego sve cjeni novce.
Što se kvalitete zivota ovdje tiče, i to opet zavisi koliko zaradjujete. Mislim da je neka prosjecna mjesecna plata nešto manje od 2.000$, recimo oko 2.000$. To pak neznaci da je minimalna plata 2.000$. Ne. Razlika među bogatim i siromasnim je ogromna. Ima ljudi, ja lično znam dvojicu koji svaki mjesec prave između 20.000 i 40.000 USD. A ima ljudi koji cjeli mjesec rade za manje od 800 dolara. U prosjeku radi se od 9 do 6, stim da u nekim firmama mogu da traže od vas da ostanete i do 7, pa čak i duže. Uracunajte u to da u prosjeku treba oko sat i 15 minuta do posla i toliko nazad. Što se sigurnosti tiče, grad nije ni manje ni vise siguran nego sve druge Evropske i svjetske metropole. Desavaju se ubistva, pljacke i teroristicke akcije, ali isto se desava i u New Yorku, Madridu, Londonu, Parizu itd. Noćnizivot je fantastican, kulturni zivot takođe, gastronomska ponuda fenomenalna.
Jednosoban ili mali dvosoban stan za iznajmiti stoji od min. 1.000$ mjesecno pa navise, nebo je limit. Da ne bi bilo zabune 1.000$ će vam dati mali stancic, ne renoviran, na pretposljednjoj ili poslednjoj stanici metroa.
Na ovoj stranici mozete pogledati veoma preglednu kartu Moskve i stanica metroa, pa sami prosudite koliko bi onda kostao stan blize centru.
http://www.karta-m.ru/
Za kupiti stan početna cjena bilo koje nekretnine u Moskvi nije ispod 300.000 USD. Neki stan sa imalo smisla nemoguće je naći ispod 450.000 USD, a ako želite sigurno naselje, blize centru, cjene idu od miliona pa nagore.
Ukoliko razumjete Ruski, a čak i ako ne, pogledajte ovu stranicu, gdje je covjek napravio poredjenje šta za 540.000 USD mozete kupiti u Moskvi, a šta u drugim gradovima i državama svjeta.
http://fishki.net/commentall.php?id=25101
Toliko o tome. Ukoliko govorite ili razumjete Ruski, evo još jedna stranica koju je napisao covjek rođen u Moskvi i koji živi u Kanadi. Opisao je svoje utiske o Moskvi poslije 7 godina provedenih u Kanadi.
http://arbetov.com/zhizn-na-otkate-people-xavaet-obnovlennyj-i-rasshirennyj-variant

Malo o djevojkama:

Ovdje se neću dugo zadrazavati, jer sve je stvar licnog iskustva. Recimo da najbolje Ruskinje koje sam lično upoznao sve su, bez izuzetka, dolazile iz ili manjih gradova, ili iz gradova daleko od Moskve. Sa djevojkama iz Moskve, ja lično nisam bio impresioniran. Ne govorim o fizickoj ljepoti, govorim o moralnim kvalitetima djevojaka.
Izuzetci postoje naravno, uopstavati ja ne mogu i neću, ali iz mog licnog iskustva djevojke koje žive u Moskvi ponasaju se kao da su sve svjetksi renomirane glumice i zvjezde. Cjeni se zivot na visokoj nozi, voli se raskos i luksuz. Ja ih se lično držim podalje, ali to je samo moj skromni licni stav. Ukoliko trazite Rusku ženu, moj savjet je da gledate da dolazi ili iz manjeg mjesta ili iz grada iz unutrasnosti.

Za koga je Moskva?

Ukoliko kao postavljac teme imate veliku zelju da živite u Rusiji, ukoliko se niste privikli na mentalitet zapada, a zeljeli bi da probate u RF, Moskva može da bude zanimljiv izbor.
Ukoliko ste sami, tj. još uvjek neozenjeni ili neudati, onda još bolje.
Moskva je grad koji pruza mnogo mogućnosti, ali nemojte se varati, sve u svemu dosta surov grad. Emocijama je ovdje malo mjesta.
Ako znaci imate takvu zelju da se isprobate u RF, makar na neko određeno vrjeme, a uz to ste još inzinjer, programer ili visoki kadar iz oblasti Marketinga, Komunikacija ili Administracije, ili ako ste pak doktor sa zapadnom diplomom, vjerujem da će vam biti veoma lako dobiti dobro placen posao, i mozete imati predivno iskustvo.
Ako ste inzinjer iz oblasti aeronautike, Korolev je možda bolji izbor, pogotovo ako imate porodicu i malu djecu. Grad je svega nekih 20-tak km od Moskve, i to je centar Rukog vazduhoplovstva. Mnogo manje kriminala, stanovi mnogo mnogo jeftiniji.

Za kraj:

Htio sam iznjeti svoju ličnu sliku o Moskvi, ne o Rusiji.
Ne mora da znači da je sve ovako kako sam ja napisao, ili kako je postavljac teme napisao. Sva iskustva su licna, samim tim subjektivna. Ja Rusiju ne da volim, naprosto je obozavam, Ruski narod takođe.
Za cilj ove diskusije, nisam pak htio zatvoriti oci, i iznositi samo ono sto je pozitivno. Kao sto sam na početku napisao, savrsena zemlja ne postoji.
Ja bih sam lično želio otici u Moskvu raditi tamo, barem jedno godinu, dve, promjeniti sredinu i dovesti Ruski jezik do savrsenstva. Svima koji žele vise informacija, najbolje obratite se onima koji već godinama žive tamo, a mozete ih naći na diskusiji Rusija.

Želim svima uspjeha, radosti i sreće gdje god se nalazili.
Registrovan
(clan)
2010-07-29 07:57 PM
>>>>>> U poredjenju sa Rusima, Kanadjani su još uvjek srednjovjekovni divljaci.

Da, zato je valjda stopa ubistava manja u Kanadi nekih osam puta...
Ne vredi, SvetlostVostoka je opsednut nekakvom hiperborejskom svetom Rusijom, covek je obnevideo i nije u stanju racionalno da sagleda stanje.

Biljezim sa stovanjem,
vas Krmivoje-
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 01:37 AM
nijevažno,

Пре свега, хвала на јављању и на коментарима.

Ја се не бих сложио да су Московљани нешто посебно надобудни. Како сам и написао има разних људи, као и свуда на свету. А лична искуства су различита. Написао си да Москва није Русија. А ја кажем да Торонто није Канада. Свуда у свету се у великим градовима живи динамичније и глобализованије, него у мањим местима. Ту ни Москва није изузетак. Али, ја сам већ написао да и у Москви испод те површинске глобализованости, живи дух „дјеревњи” (села) и дух такозване „крестјанске” (сеоско-хришћанске) цивилизације коју је сјајно описао руски историчар Виктор Бердинских у својој књизи „Крестјанска цивилизација у Русији” коју имам. Ево прилога са мог интернет дневника о томе:

Крестјанска цивилизација у Русији

Од како сам се преселио у Русију купио сам доста књига, али једна од најлепших је свакако књига „Крестјанска цивилизација у Русији” коју је написао познати руски историчар Виктор Бердинских.

Шта је то крестјанска цивилизације у Русији? Крестјанска цивилизација у Русији је, уствари, стара сељачка цивилизација чији корени сежу у допетровску Русију и још даље у древна аријевска времена. Реч „крестјан” означава сељака, а по једном тумачењу долази од речи „христиан”, то јест „хришћанин”.

Крестјанска цивилизација је била патријархална цивилизација која се изградила на слојевима народног памћења који, као што сам већ рекао, сежу у далеку прошлост. И управо ти слојеви народног памћења у којима се током времена и историјских утицаја мало по мало губио Благословени начин живота, ипак су задржали довољно квалитета који чине да крестјанска цивилизација светлуца у историји као врема када се живело блиско Поретку. Успорени живот крестјанске цивилизације је био Благословен у односу на апокалиптичну подивљалост живота модерног доба. Живот крестјанске цивилизације је био прогресиван у духовном смислу у односу на духовну заосталост модерне техничке цивилизације. У крестјанској цивилизацији су у одређеном облику били сачувани и најстарији аријевски и потоњи словенски облици живота. Наравно, важан печат крестјанској цивилизацији је давало хришћанство које је осветило древни живот.

Живот крестјанске цивилизације у Русији је у много чему јако сличан старој србској сеоској цивилизацији и србској задружној породици по чему се види да они имају исте корене.

У својој књизи Виктор Бердинских описује све аспекте крестјанске цивилизације која је била везана за село, а то су дан и ноћ, птице, звери, шуму, воду, земљу, насеобине, куће, комшије, имена и надимке људи, сеоско право, проблеме, хумор, говор људи, ругање, празнике као што су рођење, масленица, Ускрс, Тројица, песме, правила живота, време када се пости и време када се не пости, кухињу, пијење вина, одећу, патријархалну породицу, домаћина, жене, старце, живот увече и седељке, свадбе, младе жене, рођаке и малу децу, ванбрачну децу, детињство, смртни час, однос према чуду, судбини, животу и смрти, пожар, веровања и сујеверје, као и о томе како се живело после револуције 1917.-те године.

SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 01:38 AM
Веома је занимљиво то да је Виктор Бердинских у књизи много наводио речи самих крестјана о томе како се некада живело у руским селима. Тако је на пример било интересантно како су се ословљавали муж и жена. Муж је жени говорио „ти”, а она њему „ви”. Муж је жену звао „баба”, а она је њега ословљавала по имену и имену оца како је то већ у Русији уобичајено, на пример - Сергеје Сергејевичу. Дуго времена у руским селима није било часовника и људи су одређивали време по сунцу и сенци, али на потпуно различитим основама него што се чини данас. Живот се кретао по кругу, а не по спирали. Како пише Виктор Бердинских код људи је било и потпуно друго осећање времена и пространства, дана и ноћи, светла и таме него што је то данас. Тако на пример Т. С. Кадесникова се сећа година свога детињства и каже да они нису имали часовник у кући, а да се време одређивало према сунцу и сенци. Тако јој је мајка говорила да када сенка буде дуга седам корака да се тада врати са овцама кући. Е. И. Маклакова говори о томе да су некада ноћи биле много звезданије него данас и пита се где су се деле све те звезде. Она такође каже да се сунце стало ређе виђати и пита се зашто и каже да не разуме зашто је то тако. И још каже да су дани раније били јаркији и светлији, посебно за време пролећа. А ја управо мислим о овим запажањима као о непогрешивим знацима времена, о кварењу света и регресивној, а не прогресивној природи историје. Да, историја је регресивна и могуће су паузе у тој регресији, али не постоји никакав прогрес у светској историји. Убрзање живота помоћу техничких средстава није прогрес, већ механизам регресије који уместо да човеку омогући вишак времена, он му одузима време. Убрзање живота помоћу техничких средстава је, такође, магијски механизам који представља вид човекове побуне против Божанског поретка. Наравно ово је потпуно супротно зацртаним циљевима рационалиста, јер они не разумеју да у позадини историје делују свештени механизми. Како је то само истанчано опажено да су дани некада били јаркији и светлији. А дани су били јаркији и светлији јер није било индустрије и „прогреса” или их је било много мање него данас, тако да је и загађење атмосфере и животне средине било мање. А када размишљам о тим нијансама дана пада ми на памет једна једноставна чињеница која је везана за боје одеће некада и сада о чему сам већ писао на овом свом интернет дневнику. Писао сам да сам некада више волео тамније и једноличне боје одеће као на пример црну и сиву, али од када сам почео да се укорењујем у прошло и да путујем ка прецима, почеле су да ми се допадају шарене и јарке комбинације боја словенске традиционалне одеће. Рекао бих да се унутрашњи осећај овако рађа и преноси на спољашње: култ у души - цветање душе - јарке и светле боје у души - преношење јарког и светлог осећаја из душе на спољашњост - одевање јарке и шарене одеће. Погледајте само предивну, шарену словенску народну одећу са много детаља од којих су многи имали и култно, а не само украшајно значење и данашњу смркнуту и једноличну одећу без много детаља и биће вам јасно који је свет био срећнији. И тако се то дешава. Сјај етра копни, кваре се дани и ноћи, живот се убрзава, време се скраћује, а цивилизација која је некада екстатично урлала у очекивању будуће човечије славе, сада почиње све више и више да кркља од себе саме, од своје заблуде да ће самој себи помоћи својим техничким средствима, својим „прогресом”. О, где сте сада дивне рубашке и сарафани, где сте сада јелеци и опанци!

Виктор Бердинских у својој књизи о крестјанској цивилизацији у Русији каже да је револуција из 1917.-те године заправо убрзала уништење те цивилизације. Ипак, занимљиво је рећи и то да Бердинских наводи да су крестјани који су били навикнути да поштују државни поредак, поштовали и Лењина и Стаљина. Чак се наводи да су неки, као што каже Дарја Ивановна Сељезнова, говорили деци да се моле за Лењина пред јело. Наравно, многи људи нису знали шта се стварно дешава или су само делимично знали, јер је на делу била пропаганда у прилог култа личности. Овом приликом хоћу да кажем да самодржавни поретци можда чак и када су веома репресивни и чак богоборни, као што је у једном тренутку било у СССР-у за време Лењина и Стаљина, по некој невидљивој историјској логици, успевају да конзервирају и сачувају за нека боља времена древне вредности дубоко у људима које када та боља времена наступе управо им дају нову снагу и полет за обнову друштава заснованих на тим старим вредностима. Сви смо сведоци тога данас када се Русије поново муњевито подигла и када је Кина постала велика светска сила. Са друге стране, демократска и либерална друштва по својој природи доводе до дубинског уништавања старих Благословених вредности. Међутим, прича о успону Русије и Кине има и другу страну пошто оне нису у потпуности засноване на здравим начелима, већ примењују и делове атлантистичке регресивне доктрине. Као радикалне знакове тог дубинског уништавања старих Благословених вредности, то јест нормалности, који су се одавно појавили на Западу, а у новије време и у Русији и Кини од како су оне делимично примиле неке делове атлантистичке доктрине, видимо појаве беспризорних напада особа са психичким поремећајима на друге људе и децу (примери учесталих напада на децу у Кини у последње време). Ипак, Русија и Кина су данас саздане на много здравијим начелима него Запад.

Ова тема о крестјанској цивилизацији ме веома занима и доста се бавим њоме са разних аспеката. Већ сам пар пута написао на овом свом интернет дневнику да је менталитет Руса, чак и у Москви, сељачки, што је, наравно, комплимент. Дакле, тај крестјански здрави дух је остао у Русима и он и поред све секуларизације и свих напада на Русију на свим пољима и даље одржава Русе кадрима да се као народ супротставе разорном дејству атлантистичке идеологије која води свет ка пропасти.

А ево сада и неколико фотографија руских крестјана из ранијих и новијих времена:

http://3.bp.blogspot.com/_Z4pjFsnYwC4/S_tavOshUoI/AAAAAAAABX4/3hofZauf0jw/s1600/kre-1.jpg

http://2 .bp.blogspot.com/_Z4pjFsnYwC4/S_ta5csna-I/AAAAAAAABYQ/icpdzoSjspU/s1600/kre_Raoult_1878_Tver-N.jpg

http://2.bp.blogsp ot.com/_Z4pjFsnYwC4/S_ta8RMryFI/AAAAAAAABYY/kCdstT9Py2g/s1600/kree03954v.jpg

http://1.bp.blogspot.com/_Z4pjFsnYwC4/S_ tbDOITtGI/AAAAAAAABYo/5_JuxHOHCdw/s1600/kree04421v.jpg

http://1.bp.blogspot.com/_Z4pjFsnYwC4/S_tbRpGVpcI/AAAAAAAABZA/ Ig0D666KMII/s1600/kree21721v_wa1.jpg
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 01:40 AM
Због проблема са постављањем веза ка садржајима ван СербианКафеа, ево директне везе ка страници са фотографијама:

http://svetlostvostoka.blogspot.com/2010/05/blog-post_25.html
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 02:33 AM
Дакле, још једном, та глобализованост Московљана, и то не свих, је само површинска. Руси су у просеку сељачки народ и када кажем сељачки онда је то комплимент, јер сељачки народ значи народ који је везан за своје, за родину, за традицију, за здрав живот.

Да се вратим већ поменутом омладинском покрету „Наши” који представља лице нове младе Русије. Овај покрет је веома јак и има многобројно чланство широм Русије. Ови млади људи виде своју и будућност својих породица у Русији. Ови млади људи су окренути и дивним традиционалним руским вредностима, али и модерним цивилизацијским достигнућима. Ево једног видео записа који је направљен око Дана Победе, а који илуструје ставове нове младе Русије (обратите пажњу на њихову убеђеност и одлучност):

http://www.russia.ru/video/rep_10350/

Дакле, мислим да је ово и добра тема за родитеље, а и за будуће родитеље, који размишљају о одласку из Србије. Да ли је будућност ваше деце у траћењу времена и живота по упуваним хостелима наказе Европе где се пропагира наркоманија и неморал или на бескрајним, цветним пољима „сунчане изабранице” Русије? Ја сам за ово друго.

Неко ме је питао о Рускињама. Иако сам ја већ кратко написао да је број лепих жена у Русији огроман, 'ајде да будем мало изричитији. Концентрација лепих Рускиња по броју становника је невероватна. Рускиње су итекако свесне своје лепоте и итекако знају да је носе. Рускиње су носилац женског принципа који на Западу умире или је већ умро. На московским улицама тешко да можете видети набилдоване жене које имају у свом изгледу и понашању мушку црту. Као што сам већ написао, Рускиње нису феминисткиње, али су и равноправне са мушкарцима. Рускињама не треба никакав феминизам и такмичење са мушкарцима, а што је на Западу веома често и што се даље изрођава у изопачени свет у коме жене постају као мушкарци, а мушкарци као жене. Рускиње управљају својим животима женским атрибутима. Ево мало о томе:

Викторија Лопирјева:
http://www.russia.ru/video/lopireva25/

Анфиса Чехова:
http://www.russia.ru/video/life_9774/

Ксенија Собчак:
http://www.russia.ru/video/neformatopen/
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 02:40 AM
А ево мало о томе шта се дешава у накази Европе, тачније у духовно заосталој Скандинавији:

Гласови са запада: Полно неутрално друштво у Скандинавији

Последњи број магазина „Шта је просветљење” (магазин за „еволуционаре”) посвећен је прављењу новог човека. Између осталих текстова, ту је и текст Елизабет Деболд под насловом „What Ever Happened to the Vikings?”, где се говори о експерименту полно неутралног друштва у Скандинавији. Ево неколико извода из текста:

- Феминистичка група са Универзитета у Стокхолму је 2000.-те године захтевала да сви писоари буду уклоњени зато што су дискриминаторни за жене.

- Током раног образовања деце у Скандинавији дечацима се дају лутке да се играју са њима, а девојчицама се дају трактори играчке.

- Данска се налази међу земљама у свету са највећим бројем развода. У осам од десет случајева, жене завршавају брак.

- Хенрик Јенсен, историчар културе са Роскилде универзитета каже да нема више мушкараца који би хтели да буду повезани са старим, патријархалним оцем, зато што имају страх да би могли да буду одбачени, чак елиминисани из породице, а што се и дешава јер има много развода.

Међутим, оваква социјална политика доводи до следећег:

„Према речима Никол Бруер, генералне директорке Комисије за једнакост и људска права, у Британији се не сматра да су очеви ”нужни за одгајање деце„.

...

И мушкарци подлежу традиционално женској преокупираности властитим изгледом. Продаја козметичких средстава за мушкарце је у последњој деценији порасла за тридесет процената.

...

Иако жене и даље у просеку зарађују 12 процената мање од мушкараца и веома су мало заступљене на највишим положајима у фирмама, мушкарци са пуним радним временом у просеку раде 41,9 сати недељно, а жене 37,6. Како тврди амерички аутор Ворен Фарел, који се бави мушким правима, иако постоји ”стаклени плафон„ за жене, постоји и оно што он назива ”стакленим подрумом„ за мушкарце. ”То значи да су мушкарци истовремено и на врху и на дну економске лествице. Од двадесет пет послова који се сматрају најлошијим (у САД), двадесет четири су послови на којима су мушкарци заступљени са 85-100 процената. У питању су послови као кровопокривач, заваривач, ђубретар, водоинсталатер, послови који доносе веома мало сигурности, мало новца и мало је оних који желе да их раде.„

...

Ни ова весела претпоставка да је мушкарац бескористан није ограничена на очинство. Према извештају Бироа за рекламне стандарде, број жалби да се мушкарци на телевизији представљају као ”пајаци„ и ”идиоти„ полако расте из године у годину. У једној реклами за кухиње приказано је како жена удара шамар супругу јер је оставио подигнуту даску на WC шољи. ”Када мушкарац омаловажи жену, то прераста у судски спор„, каже Фарел. ”Када жене омаловажавају мушкарце, то се појави на честиткама.„”
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 02:57 AM
Што се тиче тога да има Руса који више цене западне дипломе, то је тачно, али они у великој мањини. Не могу да тврдим 100%, али претпостављам да се ради о некој врсти комплекса ниже вредности, који је вештачки генерисан бесомучном пропагандом са Запада. Једноставно, за тако нешто нема потребе, јер су руске школе и универзитети испред западних по снази, што се и доказује на разним међународним такмичењима.

А ево мало и о материјалној страни живота у Русији:

http://svetlostvostoka.blogspot.com/2010/05/blog-post_21.html (фотографије)

Руски супермаркети (филм и фотографије):

http://svetlostvostoka.blogspot.com/2010/04/blog-post_798.html

Ево опет око забаве у Москви:

Са концерта групе Пелагеја:
http://svetlostvostoka.blogspot.com/2010/07/blog-post_19.html

Са концерт Ине Желанаје:
http://svetlostvostoka.blogspot.com/2010/07/blog-post_23.html
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 03:07 AM
Ево једне кратке репортаже коју сам направио јуче на московским улица:

http://www.youtube.com/watch?v=jEZzaFrPGkw&feature=player_embedded
SvetlostVostoka
(Venceremos)
2010-07-30 05:37 AM
Надам се да ће ове теме и информације које сам изнео покренути некога да се окрену Истоку, пре свега Русији, јер битка бесни у свету и није свеједно на којој смо страни. За мене је било политички некоректно живети и радити у Канади, на Западу, са Атлантистима, а заговарати србство, русофилство и евроазијство. Сада је то исправљено. Да сам наставио да живим у Канади која припада атлантистичком блоку, то би било слично томе као да у рату између моје и туђе стране седим у рову туђе стране и навијам за моје. Сада сам у рову моје стране, то јест у рову највеће и најјаче Источне империје која се поново подигла. Сада сам у строју евроазијских трупа које марширају са Истока и чији бат чизама је све јачи и јачи.

Овом приликом желим и да се захвалим двојици дискутаната који овде долазе, а који су ми помогли са својим изванредним саветима о животу у Русији, а то су „пустимела” и „оксфорд”.

Овиме бих уједно и завршио своје јављање на СербианКафеу до даљег. Можда се чујемо опет за неколико година.

Хвала свима на коментарима.

Душа - хришћанка, народ - стаљинист!

Поздрав свима и да Божији благослов буде на свима нама.
Registrovan
(clan)
2010-07-30 12:31 PM
>>>>>Овиме бих уједно и завршио своје јављање на СербианКафеу до даљег. Можда се чујемо опет за неколико година.

Cemu zurba...
nijevazno
(komunjara)
2010-07-30 03:21 PM
Registrovan,

Ja ne znam kolika je stopa ubistava u Kanadi, a ne znam ni kolika je u Rusiji, niti me to uopste interesuje. Za one koji mrze Rusiju i sve sto je rusko, poput tebe i iranca, čemu govoriti?
Da Kanada je bolja - je li ti sada drago?
Ubijaju djecu po skolama, pedofilija sveprisutna od doktora, preko ucitelja pa do svestenika.
Netrjera niko ovdje nikoga da živi negdje gdje neće. Ali nemojmo da pljujemo po nečemu o cemu ne znamo ništa, ili znamo samo onoliko koliko je nekima CNN isprao mozak.

Za Svetlost,

Sve najbolje ti želim zemljace.
Registrovan
(clan)
2010-07-30 03:44 PM
Ne mrzim Rusiju, odakle ti to?
Komandos1
(placenik)
2010-07-30 07:23 PM
Svim rusofilima želim srećan put u Rusiju, ne ne ... bolje neka idu Sibir...tu vam je i mesto.
KaiserSoze
(Гибанич)
2010-08-01 03:31 AM
Komandos1
(placenik)
30. jul 2010. u 19.23

Svim rusofilima želim...

---------------------------------

Кога бре заболе кита шта ти желиш!
 Comment Remember this topic!

Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.