Ево још о некажњеним убиствима од стране канадске полиције, а која уствари представља канадску државу:
Како је време док сам живео и радио у Канади одмицало, полако сам почео да мењам неке своје ставове у складу са оним што сам видео око себе. Како сам више улазио у систем, све више сам увиђао да је скоро све оно што сам слушао о западу у Србији неистина. Да неко не би помислио да су ти моји закључци произашли из личних разлога као што су могуће немање или тешко налажење посла или мала плата, рећи ћу да то није тако, јер за ових нешто више од осам и по година колико сам у Канади, нисам радио само првих месец и по дана, што је врло кратко. Од тада сам стално радио, а последње четири и по године које сам провео у Канади сам био и веома добро плаћен. Заправо, предузеће за које сам радио је била и једина права светла тачка мог живота у Канади. Али, предузећа као то за које сам радио су права реткост у Канади. Наћи добар посао у Канади, а то значи, посао који волиш, на коме ћеш се пријатно осећати и који ће бити добро плаћен је срећа. Систем у коме велику улогу у налажењу одговарајућег посла има срећа није добар систем. У Канади се доста људи запошљава преко везе, али то Канађани зову „мрежа” или препоруке. Што се тиче радног морала у Канади, довољно је да поменем како неки Канађани одговарају када их питате како су. Они кажу: „Almost Friday.”, што значи: „Ускоро ће петак.”. У Канади сам видео шта је заправо капитализам и како просечан становник Канаде живи. Капитализам је ужас, а просечан становник Канаде живи лоше. Основне и средње школе у Канади су лоше и циљ им је социјални инжењеринг на основама западне цивилизације која уништава свет у свим сегментима, политичком, економском, културном и моралном. Храна у Канади је права катастрофа. Скоро сва храна је генетски модификована. Чак и храна које се продаје као органска, врло често то није. Менталитет становника Канаде је потпуно другачији од нашег у негативном смислу, а то значи да га никако не треба примати. Ипак, мислим да живот у Канади најнегативније утиче на децу. Канадски систем преображава децу у егоистичне артикле на полицама неког од светских тржних центара. По канадским законима педери и лезбејке имају право да склапају бракове и да усвајају децу. У канадским школама, пре почетка наставе, сва деца морају да слушају канадску химну. Ја нисам чуо да се такав притисак на децу врши било где у свету. У Канади цвета национализам где се непрестано истичу канадски симболи и како је ово канадско, како је оно канадско. Канадски градови су пуни бескућника и особа са психичким проблемима. Скоро сви они су жртве система. Некада је бескућника било углавном у центрима великих градова, а сада их има скоро свуда. На жалост, имам утисак, да је таквих људи све више и више. Једном сам рекао да ако би се одједном, за тренутак, зауставили сви извори буке на улици у неком од канадских градова, да бисте могли да чујете како у позадини дише ђаво: „Хххрррр... хххрррр... хххрррр...”. Канада је земља корумпираних политичара који су у тесној спрези са људима из врхова великих капиталистичких корпорација. Само у последњих неколико година су вођене истраге за разне врсте корупције против неколико бивших председника канадских влада, против Пола Мартина, Жана Кретијена и Брајана Малрунија. Нико од њих није осуђен, већ су сви они ослобођени или ће највероватније бити ослобођени. Те истраге су дуге и изгледа као да се намерно одуговлаче. Сви ти људи су и даље цењени чланови канадског друштва. Изгледа као да се све те истраге воде у циљу пропаганде која треба да покаже да је канадско друштво демократско друштво у коме постоји правна држава у којој нико није заштићен од силе закона. Али, нема осуђених. Такође, Канада је држава у којој полиција убија људе из специјалних пиштоља који се називају тејзерима и који могу да погоде људе електрицитетом и до 50000 волти. До сада је преко 20 људи убијено од стране полиције. Многи од тих људи су убијени без икаквог разлога, јер је опасност од њиховог хапшења била мала. Један Пољак који се управо исељавао у Канаду пре неколико година је брутално убијен на аеродрому у Ванкуверу, а ја бих чак рекао стрељан од стране четворице канадских полицајаца. Тај Пољак се мимоишао са својом мајком по слетању на аеродром и како није знао енглески језик, а нико се није побринуо да му помогне, почео је да баца неке ствари, али никога није ни покушао да повреди. Када су полицајци дошли, он није пружао никакав отпор. Полицајци су му показали да стане уза зид и погодили га тејзером. Пољак је пао и умро од последица електричног шока. Један од људи који је ту био случајно присутан је све снимио са мобилним телефоном. Полиција му је прво одузела мобилни телефон, а касније му га је вратила. Молим вас да пажљиво погледате шта се десило на аеродрому у Ванкуверу на овом снимку:
http://www.youtube.com/watch?v=IPe_hf7aBXM&feature=player_embedded
Касније, са доста закашњења и одлагања је покренута истрага против четворице полицајаца, али, колико ја знам, нико од њих није осуђен за убиство. Такође, колико знам, електрични пиштољ тејзер је и даље у употреби у Канади, али са неким ограничењима.
