Ipak mislim da su Srbija i Srbi krivi za sve.

Srbija, pu pu!

Pljuni jednom na Srbiju, biće ti lakse.

Asimilacija je vrlo nezgodna tema. Ako se neka država drzi principa da omogućava lične slobode, potpunu demokratiju, jednakost i slobodan izbor, onda mora da drzi asimilaciju samo kao opciju.

Međutim, ako neko dolazi u tu zemlju da živi, a ne želi da se asimilira u drustvo, nego se poziva na državne principe nabrojane gore da mu omogućavaju zivot shodno njegovim/njenim shvatanjima, etnickim, religioznim i drugim obiljezjima i obicajima koje su donijeli sa sobom, onda i ta zemlja treba da se pomiri s tim i to i prihvati.

Neke zemlje vide koliki je otpor nekih grupacija ljudi asimilaciji, bez obzira na nivo slobode, pa stoga već pocinju da razmišljaju o selektivnoj imigraciji (na osnovu zemlje porijekla).

Ako su tvoje frustracije i nezadovoljstvo još dublje zakopani, onda za sve okrivi srbokomunjare. Okrivih za to što nisi mogao da se skolujes, da radis, da živis kao covek. Okrivi sve redom.

A ako ni to ne pomaze, onda trazi clanke o korupciji u zdravstvu. Sigurno ćeš ih naći. Oni će ti sigurno mnogo pomoći da se osecas bolje.

Ako ti ni to nije dovoljno, onda pokusaj da pronadjes tekstove koji govore o tome da u Srbiji ne postoji sloboda govora, da ubijaju novinare i tome slično. Ma pljuj samo pljuj. Za svaki slučaj kupi i pakovanje maramica, da se obrises s vremena na vreme, da ne zabalavis previse.

Sada dolazimo do važne tacke u terapiji. Ako ti neko kojim slučajem pokaze da se iste, možda čak i još gore stvari dogadjaju i u drustvu u kojem živis, ako ti za to ponudi čak i dokaze, odlucno se suprotstavi i negiraj. Odgovori da su to pojedinacni slučajevi iako nisu.

Odrzati se na ovom nivou nije ni malo lako i ako želiš da terapija bude uspesna moras izdrzati do kraja.

Recimo, ako ti neko ponudi dokaz ili ti jasno i nedvosmisleno pokaze da ne postoji drustvo/država u svetu kojem/kojoj se možeš uspeti visoko na drustvenoj lestvici ako nisi deo vladajuce ideologije/establismenta, već da jedino možeš tavoriti na marginama drustva ti to odlucno negiraj. Možda ćeš povremeno biti bolno svestan te cinjenice, ali negacija je put ka isceljenju. Kako bi inače mogao da optuzujes sve moguće i nemoguće rezime i ideologije u Srbiji. Pobegao si od jedne, misleci da će te na zapadu docekati i dati ti sve ono o cemu si mastao u Srbiji, a ti postao samo srećan rob. Imaš da jedes, možeš da se obuces, vozis nova kola. Sada je samo potrebno da ubedis sebe, kako je to vrhunac zivota, kako ništa lepse i bolje na svetu ne postoji. Potrebno je i da ubedis sebe kako u Srbiji ljudi nemaju ni to iako si ponekad bolno svestan da imaju i vise.

neshvaceni genije ti si legenda jeste ovaj „profesionalac”bolestan covek trazi sve najcrnje u srbiji i tesi svoju rdjavu sitnu dusu koji mucenik jedva doceka i pljuje pa tom muceniku svaka tema pljuvanje po srbiji dno dna ko to normalan radi uzivaj gde si živi svoj zivot

Xaxaxaxaxaaa...ovaj je stvarno genije izgleda iz kenije a ne iz Srbije jer Srbija je po njemu idealna zemlja. Jeste idealna ali za krimose. meni se čini da je ovaj genije istukao ženu pa mu je sad sklonili u neku isgurnu kucu. ne treba da brine, gradi se još jedna sigurna kuca za pretucene žene pa kad genije opet bude neshvacen žena može tamo da se smesti.

A ti što se tako usiljeno smeskas, pitao sam te nešto na temi iznad.

Daniod
„gradi se još jedna sigurna kuca za pretucene žene”

Pa šta ako se gradi,te sigurne kuće postojale su ovde u Americi pre nego što si se ti rodio,dok je to u Srbiji bila samo misaona imenica!
Da li ti to nešto govori?

Zašto su Srbiji potrebne sigurne kuce kad je u Srbiji sve naj, naj...? Pitanje za Vagabundo, kako možeš da dises u toj Americi kad je tako sve crno u njoj? Ugiusices se jadnice.

Као што сам већ написао међу најзначајније факторе за лоше ментално здравље становника Канаде спадају презадуженост и егзистенцијална неизвесност. Међу Србима иде прича како треба купити кућу или стан на кредит, јер ће то после да остане деци. Међутим, у Канади, а и на западу уопште, људи се охрабрују да се осамостаљују и да сами купују куће или станове на кредит, тако да свака нова генерација хоће да има своју кућу или стан, што представља нова задуживања и тако у круг. Такав животни стил да се свака нова генерација охрабрује да купи своју кућу или стан одговара интересима грађевинске индустрије и препродавцима некретнина. Са тим у вези је и прича о раном напуштању родитељског дома, која је заправо само празна прича, јер је реалност сасвим другачија. Велики број младих у Канади не може да напусти рано родитељски дом, јер нема довољно новца за самосталан живот, а ако се, ипак, одлуче на тај корак, онда се често ради о врло тешком животу, јер треба платити све те дажбине, а до добро плаћеног посла је тешко доћи. А када се и купе кућа или стан на кредит, ако људи то уопште могу да ураде, онда следи дрхтање око опстанка на послу, јер ако се изгуби посао није лако наћи нови, а од чега ће онда да се плаћају рате за стан или кућу купљену на кредит? Веома важан фактор за лоше стање менталног здравља становника Канаде је исхрана. Као што сам већ написао, готово сва храна у Канади је генетски модификована, а у то се свако ко проба храну која се продаје у Канади лако може уверити. Најбољи индикатори за то су укус и изглед хране, то јест укус је углавном лош, а изглед скоро савршен. Коришћење генетски модификоване хране доводи до поремећаја у здрављу, а што се одражава на различите начине. Један од њих је огроман број претерано дебелих људи. Неки од тих људи могу да поправе своје стање смањивањем количине хране коју једу и физичким активностима, међутим неки не могу, јер је дошло до генетских и хормоналних поремећаја у њиховом организму. Највећа опасност у коришћењу генетски модификоване хране лежи управо у могућности да дође до генетских поремећаја који би могли да се преносе са генерације на генерацију, а онда последице одлуке да се заувек исели у Канаду могу да буду јако лоше. Ово је врло важна чињеница коју сам узео у обзир када сам поменуо да је живот у Канади најлошији управо за децу. Као алтернатива коришћењу генетски модификоване хране, постоје продавнице које се баве продајом здраве хране, али тих продавница је мало и оне су мање или више скупље од регуларних продавница. Такође, није сва храна које се продаје у тим продавницама здраве хране органског порекла. Сертификати за органску храну који данас постоје су растегљиви у тумачењу, тако да се много што шта може провући као органска храна, а да то заправо није. Међутим, када говоримо о органској и неорганској храни, поставља се питање ко је уопште допустио да се појаве две врсте хране. За кога је органска, а за кога је неорганска храна? Пошто се у капитализму слобода купује новцем, испада да скупљу органску храну могу да купе имућнији, док они са мање новца не могу. То је, по мени, очигледна дискриминација и доказ да у демократско-капиталистичким друштвима где постоји више политичких партија које све мање-више имају исти политички програм, а што значи да не постоји права могућност избора, и које су тесно повезане са капиталистичким корпорацијама и које служе интересима тих корпорација, човек нема пуну слободу избора чак ни на тако основном нивоу као што је исхрана. Јер како неко ко има малу плату може себи да приушти органску храну? Не може. Он мора да купује оно што може да купи својом платом, а морање није слобода избора. А сама могућност да човек може да купи органску храну не значи ништа, ако он у реалности не може да оствари ту могућност. Систем у коме се слобода купује новцем је неправедан и лош систем. Самим тим, систем у коме се слобода купује новцем је систем који је заснован на квантитету, а не на квалитету. И овде квантитативне основе система директно воде у губитак слободе избора - немате за кога да гласате јер скоро све политичке партије имају исти политички програм који је у служби квантитета, то јест новца који зарађују капиталистичке корпорације или ако немате довољно новца, не можете да купите органску храну и то је онда директан напад на ваше и здравље ваше деце. Дакле, капиталистичко квантификаторско друштво је направило ту поделу на органску и неорганску храну и то је директна дискриминација људи по њиховој куповној моћи. Међутим, не само што се ради о дискриминацији, већ се овде ради о много важнијој ствари, а то је здравље људи. Ко сме и у име чега да угрожава људско здравље? Запад је себи дао за право да сме да угрожава људско здравље у име капиталистичких верских догми о профиту, кредитима и другим. И то је право себи запад дао узимајући силу као средство за остваривање тог права. Зато ја кажем да се западни демократско-капиталистички систем не може поправљати, јер су му основе погрешне. Тај систем треба потпуно демонтирати.

Међутим, канадски друштвено-политички систем је веома перфидан у социјалном инжењерингу који изводи над људима, јер он, следећи идеологију западне цивилизације увек има неког непријатеља који је представљен као грозан или је чак сатанизован, а са циљем да одврати просечног становника запада да размишља о алтернативама западном начину живота. Зато се, између осталог, у Србији, од стране љубитеља запада стално и понавља мантра да Европска Унија, то јест запад и западни начин живота немају алтернативу.

Овакво стање менталног здравља становника Канаде је, по мени, веома видљиво у свакодневом животу у Канади. Ја никада нисам имао кола у Торонту, тако да сам га добро упознао крећући се његовим улицама и користећи јавни саобраћај. И ја нисам једини који је приметио да је број људи са одређеним психичким и менталним поремећајима у понашању на улицама Канаде доста велики. Наравно да ми је жао тих људи и свих оних бескућника који стоје, седе или леже по улицама Торонта, али канадска држава је та која треба да им помогне, а најбоље би им помогла када би демонтирала систем на коме је заснована. Међутим, то је већ ствар становника Канаде који Канаду виде као место за стални живот. Ја ту не спадам, тако да једини начин на који могу помоћи је да напишем оно што ја видим као реалност живота у Канади. Ако би ме неко сада питао да ли да дође да живи у Канаду, ја бих му рекао - не.