Dijasporu strah da ulaže u Srbiju

13. jul 2010. | 00:46 | Izvor: Politika
Beograd -- Srbi iz dijaspore su od 2000. do sada direktno investirali 550 miliona dolara u mala i srednja preduzeća u Srbiji u kojima radi 22.000 ljudi.

Potencijal jeste mnogo veći, ali decenijama unazad naši ljudi iz dijaspore nisu imali poverenja u institucije države zbog prethodne prakse i prethodnog odnosa države prema njima, ali sada korak po korak vraćamo to poverenje, kaže ministar za dijasporu Srđan Srećković.

Na naše pitanje da li je moglo da se uradi više, on odgovara da je „lično i bez lažne skromnosti zadovoljan onim što je urađeno za ove dve godine”.

„Kad sam postao ministar suočio sam se sa neprijatnom činjenicom da nije bilo nikakve normativne osnove za politiku prema rasejanju. Usvojili smo prvi zakon o dijaspori, konstituisan je Savet za Srbe u regionu, u toku je izrada nacionalne strategije za razvoj odnosa matične države i dijaspore i Srba u regionu, koji će biti osnova za dugoročnu politiku koja ne treba da zavisi od interesa političkih stranaka”, ističe Srećković.

Po njegovim rečima, podaci govore da trenutno najviše ulažu naši ljudi koji žive u Nemačkoj, a da je u planu da se privuku i Kanada i Australija, države u kojima ima veliki broj naših uspešnih poslovnih ljudi.

Još nema poverenja u državu

Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču i delegat Skupštine dijaspore smatra da je problem broj jedan sticanje poverenja. „Taj proces je u jednoj uzlaznoj liniji, što je svakako rezultat ozbiljnijeg angažovanja države i ministra Srećkovića, Ne treba zaboraviti da je dijaspora u proteklom periodu bila smatrana protivnikom vladajućeg režima i da je mnogo navrata bila prevarena prilikom ulaganja svojih zarađenih sredstava, a ti problemi i do danas u velikoj meri nisu rešeni”, mišljenje je Kapetanovića. On dodaje da država mora da obezbedi veće garancije i sigurnost svima onima koji žele i mogu na bilo koji način da ulažu u Srbiju, jer interes i želja postoje.



„Za ovih deset godina koliko gradim u Srbiji bilo je mnogo uspeha, ali i mnogo gluposti, zavisi kako se gleda... Možda je isuviše rano, nesigurno je, mnogo je posrednika... Postoje prepreke u dobijanju dozvola u izgradnji, evo šest meseci ne mogu da uknjižim stan. Povlačim se iz Srbije, u Crnoj Gori sam još šest meseci pa idem dalje, ima sigurnijih, perspektivnijih zemalja u svetu, poput Libije, Nikaragve”.

„Ja sam investirao u pamet Srbije, jer smatram da je naš narod prirodno talentovan i dobro obrazovan. A i klima se mnogo promenila u odnosu na period devedesetih kada sam pokušao da preuzmem deo Krušika koji se bavi baterijama. Trenutno sam uključen sa ministrom Đelićem u projekt elektromobila. Ideja je da se u naredne dve godine u Nemačkoj razviju i proizvedu baterije za elektromobile. Potrebno je mnogo, da kažem, specifične radne snage, hemičara, fizičara i zato tražimo 100 najtalentovanijih mladih naučnika Srbije”.

Ove dve priče – Mirka Latinovića, građevinara iz Rusije koga smo pronašli na jahti na Crnogorskom primorju, i dr Dejana Ilića, profesora i pronalazača iz Nemačke koga smo prekinuli u obilasku, kako kaže, dvadesete firme ove nedelje, a koji se po raznim svetskim listama navode među deset najuspešnijih Srba u svetu, jasno pokazuju čime je sve opterećen nedavni poziv premijera Mirka Cvetkovića za veća ulaganja dijaspore u maticu.

Latinović, vlasnik kompanije Trejdjunik iz Moskve, kaže da je prvi put u životu došao u Srbiju pre bombardovanja, da je gradio kada ovde niko nije gradio, da je tačno da imamo dobru klimu, dobru hranu i da nije skupo, ali da je za velike investicije još rano.

„Dovoljno je da jedan uspešan čovek iz inostranstva samo prelista naslove dnevnih novina, pa da u Srbiji ne ostane ni za ručak, zašto njemu sve ovo treba. Izuzetak je jedino opština Inđija”, priča čovek koji je sa svojom braćom i suprugom Olgicom projektovao i izgradio poslovno-stambeni kompleks u Inđiji, sa hotelom i heliodromom, hotel Splendid u Bečićima u kojem su nedavno odseli Bred Pit i Andželina Džoli...



Na osnovu istraživanja dr Dejana Ilića na univerzitetima u Drezdenu i Gracu, u Varti je njegov tim razvio revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima od mobilnih telefona, preko laptop računara do ajpoda.

„Trudim se da ulažem u pamet ove zemlje, predajem i dalje na nekoliko svetskih univerziteta. U našoj javnosti se smatra da je dovesti investitora jako lako – okreneš ključ i on dođe. Dobro je, recimo, što je bilo nekoliko poseta Nemačkoj za godinu dana i našeg predsednika i raznih ministara, važno je da se za Srbiju čuje. Ali nije dovoljno dovesti samo velike firme i dogovarati se na vrhu, moraju se dovesti i mala i srednja preduzeća”, stav je našeg naučnika.

Na nedavno održanoj prvoj Skupštini dijaspore, osim što su naši ljudi pozvani da ulažu u maticu, ministar za dijasporu mr Srđan Srećković je najavio i 193 projekata za investitore iz dijaspore. Na pitanje da konkretno navede neke od njih, Srećković odgovara da će svi biti javno predstavljeni u narednih mesec dana. „Naši iz dijaspore žele da ulažu u Srbiju ali do sada nisu imali konkretne informacije o tome gde to treba da urade”, objašnjava ministar za dijasporu.

S druge strane, Jasmina Vujić, profesorka sa Berklija koja je bila potpredsednik Saveta dijaspore pre devet godina, kaže da je neshvatljivo šta se čekalo osam godina, koliko je prošlo od kada su iznete te ideje sa konkretnim predlozima.

„Zakon o dijaspori je tek nedavno donet i mada je dijaspori formalno omogućeno da glasa u zemljama boravka (tj. u konzulatima i ambasadama), nije joj omogućeno da glasa putem pisama ili preko Interneta, što smo mi tražili. To praktično znači da većina u dijaspori i dalje ne može da glasa, jer su rastojanja ogromna. Vrlo malo ili skoro ništa nije urađeno na povraćaju imovine (denacionalizaciji) i rehabilitaciji nepravedno osuđenih”, kaže sagovornica iz Amerike.

Profesorka Vujić i Mirko Latinović slažu se u mišljenju da dijaspora najviše zamera što još ne postoji pravna država i što je sve obojeno stranačkom pripadnošću.