E svakati je zlatna, Cuba_!

Iranac
10. jul 2010. u 04.38


Јуче сам куглу платио 40 динара детету. Један испред мене, купује два сладоледа, један, око 3, други око 2 кугле...

--------------------------------

Непрепричљив дакле идиот...

Protrci i poneka Ceca-Mira, ali retko. Tece rakija, jaka, ljuta, al'
ni momci nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu. Teško malo
uz posnu hranu, al' može se. Pa jednom godisnje je Badnji dan. Ko posustane, i
ukrsti ocima, a Gajic trci za njim, nutka usoljenim ringlicama, sipa
casu rakije i vice: „ De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!” U
neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto.
„Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!”, viknu neko, a sreća ozari lica prisutnih.
Svakog postar asocira na nešto drugo, a naše junake kog na pare kog
na bonove, u glavnom vole ga ko majku rođenu. Ovo je zemlja
dembelija. Oce, majko,brate, sestro, kume - postare!!! Postar sa
osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili, oni se pozdravljaju sa
njim, neki se i grle ( pa to je postar, nije makar ko), a Gajic na
gotovs sa flasom i casicom: „ De popi jednu matere ti, Badnji dan je,
valja se!”. I dok dlanom o dlan postar se utapa u razdraganu masu,
dohvata se casice i po srpski je stresa na iskap.
„Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!”, zaori se iz
desetinu grla. Gajic pomalo iznenadjen postarevim „secret skills”,
brzo se snadje te nasu još jednu. I sledeća casica dozive sudbinu prethodne i njen sadrzaj volsebno nestade u postarevom grlu. „
Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!! Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!”
Gajic sad već iskusno ne ceka već samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5. casica i
sve zavrsavaju na isti način. Radosni usklici polako ustupaju mesto
divljenju. Slede 6. pa 7. pa 8. pa 9., vise niko ne progovara. Svi
gledaju cudo nevidjeno, tj cudo od postara. I taman kad su im se oci
osusile od ne treptanja, super postar sruci i 10. casicu na iskap i
pade ko sveca. EEEEEEEEE!!!!!!... oteze se sa prizvukom razocaranja
ih grla okupljenih navijaca. „ Šta mu bi?”- upita neko. „ Šta šta mu
bi? Pa prefosir'o se, a nije mezio!”- odgovori drugi. „Nego, da ga
unesemo da malo odspava pa kad se naspava biće mu lakse”. Receno,
učinjeno. Smestise postara u stan u prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom
Badnjeg dana, uz nezaobilazno postarevo za malo pa herojsko delo. Dan
tece dalje, vreme prolazi, Srbi sve veseliji, postar spava, itd. Sve krajnje
normalno. E ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz okolnih
naselja iznervirana sto postara nema da im donese njihovu postu,
okrene upravnika poste (zvanog Ljubce od miloste) i na tecnom
engleskom jezuku mu se onako srpski receno na...e mile majke. Ljubce
sav prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba dobije otkaz
(a ne orden narodnog heroja ili direktosku titulu), brze bolje okrene
postarevu ženu i pita da li je postar možda kod kuce, da mu nije pozlilo, da li se javljao?
Žena ko žena, americka, nema pojma, i kaže da je na poslu. E tek sad
se Ljubce uprpio. Okrene 911 (policiju) i prijavi nestanak postara. 5000
policajaca grada Chicaga krene se u poteru za odbeglim ili kidnapovanim postarom.
Posle dugotrajnog bezuspesnog traganja, jedan lokalni patroldzija,
„coskara” srpski receno, nabasa na parkirana postanska kola, ali u
naselju gde žive oni krvolocni Srbi sa Balkana. Vidi on kola ali vidi
i masu na ulici i zakljuci da je postar u najmanju ruku kidnapovan
ako ne i zverski ubijen i iskasapljen. Odluci da njegova nadleznost tu
prestaje te pozove stanicu, prijavi slučaj i zatrazi pomoć. Kroz pola sata uz
zaglusujucu buku sirena i patrolnih kola, u pratnji jednog
helikoptera, 12 marica punih pripadnika jedinice za antiteroristicka dejstva
americke policije blokiralo je celo naselje. Istrcase organi
bezbednosti pod punom ratnom opremom ukljucujuci: pancire, slemove, vizire, sa automatskim
puskama u rukama i „slobodankama palicama o pojasu”. Srbi ko Srbi,
znajuci da im je savest cista a pamet od rakije pomucena, krenuse im
razdragani u susret. Gaic sa flasom i casicom u rukama i svojim
neizbeznim : „ De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!” No,
americki policajci nisu ni 0.05 promila od americkih postara. Ne samo
da neće da popiju, nego vriste, deru se i nešto prete. Sve to bi
možda imalo uticaja na pripadnike nekog drugog naroda, ali Srbe bas zabole, oni
nastave da piju, panduri da urlaju, a Gajic da redom nutka svakog
pandura po naosob,: „ De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!” U
neko doba, Neko od Srba stekera (oni što se stekaju pa ne piju svaku
turu, već po neku i preskoce) uspe da razume - postman. „ Ljudi, pa ovi traže
našeg postara. Pa tako kaži brate milicajac. Govori srpski pa da te ceo
svet razume. Evo ga kod Djoke u prizemlju”, i pokaze prstom u pravcu
Djokinog stana. Panduri jurnuse u stan i na sred trpaezarijskog stola
nadjose predmet svoje potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smece*.
Krenuse da odmotaju les jadnog postara koji je herojski poginuo
boreci se za americke nacionalne interese, kad Djokina žena skoci na
pandura, udarajuci ga po rukama u urlajuci besno. „ Postman!”, vristi
pandur pokusavajuci da otrese Djokinicu sa ruke.„ Ma nediraj
pecen'ću, to je sutra za Bozic, ...'o majku svoju”. Ipak pandura bese
vise te savladase Djokinicu i jedan teatralno odmota telo zavijeno u
crnu kesu, na trpezarijskom stolu. Kad ono - CUDO!!! Mozete li
zamisliti kakvo je zaprepascenje nastalo među nadobudnim americkim
specijalcima?? Osetise se kao volovi „Ma snajka, oni traže postara”, zavapi Gajic, i okrenuvsi
se prema jednom od pandura upita: „ De popi jednu matere ti, Badnji
dan je, valja se!” „Pa postar je u sobi”, rece besna Djokinica i
pokaza u pravcu spavace sobe. Rezignirani panduri utrcase u sobu i tu napokon nadjose
bezivotno telo postarevo.Pokusavajuci da ustanove na koji je način
ubijen, jer su sad bili sigurni da je mrtav, otkrise da on hrce.
Cimnuse ga i on se probudi. Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna
se ko se vise zapanjio. Da li su to bili panduri pred cijim ocima je
mrtav postar vaskrsao, ili postar koji je mamurno otvorivsi oci
ugledao sobu punu policajaca. „ Jesi li povredjen?”, konacno se
snadje da progovori vodja pandura.„ Ko, jel ja?!”, zbunjeno će
postar. „Ma ne, dobro mi je”„ Jesi li kidnapovan?”- zavapi pandur u
očajanju.„ Ko jel ja? Ma neee... ovo su moji prijatelji i braca.”
Vodja jedinice, ponizen i posramljen, besno se okrece i polazi ka
kolima, razmišljajuci kakvi su ovo ludaci koje ni specijalna jedinica
ne može da uplasi, i ko me i posla da tražim i spasavam ludog
postara, psujem ti postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i...
Gaic neumorno trci za pandurima koji se povlace ka svojim kolima, i prekljinjuci nudi: „ De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!”
Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj put bez sirena i
rotacija, a onaj sa helikopterom je ko !@#$ prvi pobego već odavno.
Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na naselje, panduri odlaze,
Gajic stoji razocarano misleci na glas:„ ...'o ove americke
milicajce, pa sve trezvenjaci”.
Srbi se polako trezne, sutra je Bozic treba nanovo pit'.
Glavni junak price, postar, kreće ka svojim kolima i usput prolazi
pored Gajica koji mu se obraca sav potisten i bez nade sa onim svojim: „
De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!”
Postar prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj okrece i na
engleskom kaže:„ Samo jednu za usput”!

Иранац, обзиром да си почео да користиш своје дете као модус операнди у свом бескрајном пљувању по Србији и Србима генерално, онда, у моје име, али свакако и у име Српске деце, без обзира да ли су из Србије, Хрватске, Босне, а која су изгинула или им је уништено детињство тако што су осакаћена, остала без родитеља, браће, сестара, кућа и домова, у име жалосно великог броја деце која данас леже по онколошким институтима и оделењима и умиру распадајући се у најгорим мукама док родитељи беспомоћно гледају...

...и још стотину ствари које у Србији и међу Србима неваљају, а резултат су америчког политичког и војног ангажмана на Балкану, америчког осиромашеног уранијума и америчког „поштења”, које тако здушно претпостављаш Српском непоштењу, у име свега тога ти уебем целокупну америчку фамилију, бившу, садашњу и будућу, укључујући свакако једног или више потомака које сте ти и твоја женка опрасили, а који доживљавају невиђене муке и психолошке трауме за цео живот због непоштења Српске деце док се ти излажеш надљудским напорима и опасностима чекајући у реду у Србији и међу Србима да својим напаћеним криворепим младунцима приуштиш прескупу куглу Српског сладоледа...

E, dobra vam ova tema, zivota mi. Evo još malo da se nasmejete:

Sad sam pricao sa jednim ovde.
Njemu bolje nego prošle godine, dobio poso kao vozac u sudu, ali veli gore je generlno nego prošle.
Reko mi smo mislili nazad, ali ovo sve gore, mnogo nesiguran poso za privatno, tako da i dalje slaba vajda za nazad.
On kaže d aneki iz Svajcarske otvorio ovde neku firmu, posle godinu dana zatvorio i vratio se. Ne može da poplaca dazbine. Biće bolej kad dodje druga vlast, velim, on se smeje. reko ovi izbosne kad nam dodju, oni će da zavedu red, bez njih ništa.
Inače planirali da idu u Grcku, ali će ipak Svajcarsku kod sestre, na odmor. Treba mu pasos i da radi. Pa reko sto sad to, ukinuli vize. Da, kaže on, ali Slovenci to znaju da potraže, a preko njih idemo jer kraci put.
Sad mu se operise rodjak, pa će d apozove druga koji radi u bolnicu koji treba da operise, da popricaju šta i kako i kad. Iance znaju se decenijama. A dodaje da spremi tako malo nešto, pice i neprovidnu kesu. Veli dobre ove neprovidne kese, stavis pice i tako to kao cast. Reko, pa neće valjda i tebi. On kaže da neće, kakvi, ali mi nije delovao bas ubedljivo. Sve mi se čini da ovaj neće da trazi, a ovaj će da da, jer mu ipak pomogao. Guzve u bolnici kod njega i do 80 dnevno. Pa nam on zakaze u 10 uvece za pregled. Kao na pokretnoj traci. Neki lekari samo preusmeravaju da dodju kod njih privatno.

Iranac 28. jun 2010. u 04.29

И били ја и жена код њих, па ми жена каже како видела естер лаудер крему у купатилу и чуди се откуд њој то кад има само 200 евра плату, а то много скупо. Па донео онај из Швице, одакле би иначе. И она не верује па зашла по Крушевцу и тражи да види да ли има негде естер лаудер креме и пошто су. Нема нигде и гледају је бело ко да ниje нормална.

Cime se vi opterecujete, sto neko ima Estee Laude kremu.

Sad se setih, rece da Svajcarci kresu i penzije i socijalu za ove invalide i tako to. To mu prica sestra kod koje treba da idu, a živi u Swiss. Samo da napomenem za ove izbosne da Svica niej u EU.

Dobrodosli u SAD. Cekam vas sa crvenim tepihom. To ove komuniste izbosne cekam sa crvenim tepihom.

će ti posalje dzodince iz bivolje.

Е велика штета да ме банује (или банујеш) са дискусија где царује твоја злоба и глупост.

То што те ја вређам, па бато барем ти кажем отворено, без обзира колико се и ја слажем да је ниско, уебем ти васцелу фамилију и дебилно дете са све његовим „поштењем” и мукама да своју кинг сајз америчку гузичетину од јефтиног америчког сладоледа постави на нормалан бицикл...

Веруј да ми је жао да се спуштам на овај ниво нижи од дна, ал како ти неопевано кењаш и вређаш а све на кварњака, никога лично већ целокупну нацију и државу, ерго тиме и све нас који смо припадници те нације и те државе, ипак сам и на жалост принуђен...

Зато, `бем ти све по списку, и теби и твом дебилном америчком детету. Не долазите у Србију када је толико грдна, остани у америци, нађи американца вољног да слуша твоју вербалну дијареју па њему кењај о ужасима Србије и лепотама америке.

Kakav nesrecnik ovaj iranac, pa njega ni u srbiji niko ne zarezuje 2 posto te provodi po čitav dan na internetu pišuci gluposti, jednom prilikom je čak pisao da se i njegov rođeni otac radovao kad je krenuo za kanadu.Nije ni cudo kada obilazis ljude da bi spijunirao ko šta radi, kakvu kremu kupuje ili šta ima u frizideru, smesan si...

Iranac
10. jul 2010. u 03.16 Нисте ви џабе избосне

For the person who is mentaly chalenged ( Iranac). The correct way of writtingg this sentence is: „Niste vi dzabe iz Bosne”.

Priuceni Amerikance, napisano ti je na tvom jeziku, pa ćeš možda razumeti.

Води свој смрдљиви окот у детроит што пре, немој да их Србија квари

Мада мени у суштини није јасно што сте ви тако огрчени и бесни што моеј дете не може да нађе бициклу која му се свиђа у Крушевцу!? Па то ниеј ништа страшно. Ја не видим ништа страшно што неко не може да нађе шта му се свиђа у датом граду.

А можда је ово:

Ја строго пазим кад ми неко каже да је купио нека кола, жели да ми их покаже и живи у Србији. СТРОГО ПАЗИМ.

Мени никако не пада на памет да му кажем да има ишта лоше на колима, него све кажем да је фино и добро. И кажем да су лепа кола, и да нису скупа, али су ипак добра за те паре.

Јер ако су њему та кола добра, или нису добра, шта ја има му солим памет. Ја ћу купим шта се мени свиђа или нећу ништа да купим.

Знате ли ви прави разлог зашто сте толико бесни на моје дете?

Ti si Iranac pametan covjek, šta ti treba ovdje da se spustas na tako nizak nivo? Povremeno procitam šta se ovdje piše, pa ti mi izgledas jedan od mudrijih. Nije mi bas ni najjasnije šta te to toliko tjera tako daleko u svijet? A zao mi je i ovih drugih šta pišu ovdje, samo pokazuju svoju (nasu) surovu vulgarnost. Ajde, cuvaj se i odomori se malo u Srbiji i ti i žena i djete. A kad sletis u ATL pogledaj malo onaj kostur od dinosaurusa blizu ABC Caffe-a, ako je još tamo i ako ga već nisi vidjeo, pa razmisli malo vise o svemu. Svako dobro!

Ево још мало хумора.

Да ли знате да је Тесла конкурисао за стипендију у матици српској? Одбили га, дали неком другом.

Iranac, sramotno je ovo sto radis, nazalost, to prenosis i na svoje dete. Postuj tudje ali pre svega voli i postuj svoje da bi te i drugi postovali. Srbija je tvoja otadzbina, nemas ni bolju ni goru od nje, ne pljuj po njoj jer pljujes prvo sebe pa svoje naslednike i sto je najgore pretke. Da ne dužim pricu, kopiram jedan lep tekst samo sumnjam da neko ko je slep kod ociju i gluv kod usiju to može da shvati:

„Nemojte o njoj tako loše, zbog svih nas nemojte, … molim vas.

Ona je nasa i moja, i onih nerođenih koji će sigurno doći. Nemojte loše o plavim sljivama, o proplancima, rasnoj stoci i koscima moje Sumadije,…o zitnim poljima moje Vojvodine. Samo uz Moravicu oko Arilja, Ivanjice, Pozege, znaju tako lepo docekati gosta...sa slatkom od malina.

Nemojte loše o Savi i Dunavu, Oj Moravo, moje selo ravno. Nigde na svetu nema toliko Morava, pa još i opevanih.

Nemojte ni o Ibru, neka samo u pesmi na trenutak stane, ali pustite ga neka tece. Secate li se detinjstva, prvih skolskih ocena upisanih crvenom bojom u sveske uskih pa onda sirokih linija ? Secate li se prvih ljubavi, i kratkih porukica na parcencetu papira, ”ja te volim, ja te najviše volim„,secate li se svojih novih suknjica i pantalonica koje su vam tate i mame kupovale za novu skolsku godinu, opancica, cipelica...ekskurzija, onih skolskih koje za navek ostanu u secanju...ili možda trenutka kada ste prvi puta u zivotu ugledali more. Toliko vode na jednom mestu...

Secate li se berbi grozdja na Fruskoj iznad Iriga, oko Smedereva, Vrsca, Knjazevca, ... Devojke iz gruze, lepesu ko ruze...

Možda još niste zaboravili serpu kuvanog mleka na starom sporetu ”Smederevo„ kod bake i dede na selu oko Bajine baste, Leskovca, ili Knjazevca možda, svejedno, i to sa kajmakom kao kukuruz zutim?

Dali vas još uvek probudi crvenilo sa istoka u rana Vojvodjanska jutra oko Padeja, Sente, Horgosa pa sve do Dunava na zapadu, tamo do Baca i Apatina. Zamirisu li vam jastuci na pokoseno seno kao kada ste lezali na travi naše Srbije, tamo gde ste sada , tamo gde je sve ”bolje„... i teze.

Ona je nasa, ona je najviše nasa, i ona nikoga drugoga nema ...

Samo u njoj postoji Ravanica, samo u njoj Studenica, Zica, i onih 17 na Fruskoj Gori i mnogo mnogo vise. Samo u Srbiji, mojoj Srbiji, sveci gledaju pravo u oci i pricaju sa covekom, živim covekom... možda još negde ali ja ne znam, a prosao sam sveta ili mi se čini. Macva, prostrta poput sarenog cilima istkanog rukama vrednih ratara, sve od Drine pa do Cera, a sa one strane Srem, deo junackog srca punog zita i lubenica...

Pricajte o njoj, nasoj, najlepsoj. Pricajte uvek lepo ne radi price već zato što je lepa. Pricajte svojoj deci kako su lepa prela oko Kuceva i Zagubice, na Zlatiboru, i oko Valjeva. Pustite neka cuju i pesmu onu ”Zlatibore pitaj Taru„, malo radi dece a vise radi sebe i onoga ”dali pamtis ljubav staru„, lepo je jer je naše, a može i podsetiti na nekoga ko će to osetiti. Nije sramota. naše je, ...

Nigde takvih zalazaka sunca, i nigde se tako lepo ne peva. Nigde ljubav nema takvu snagu a rakija dusu kao u nasoj Srbiji gde je i sok voda, gde je gost brat, i gde se uvek negde islo... i u rat...sa pesmom na usnama.

Eeeeej kad bi mogli ponovo u djacke klupe pa ispočetka u jelek i opanke,...i one kuce krecene u belo,

A Secate li se Beograda, Novog Sada, Niska banja topla voda, pa Odzaka, Palanki..., bonbona tvrdih a slatkih, ili onih ”pirusa„ sa mentolom, onih zelenkastih. Kako nam je bilo krivo kada se onaj beli papiric zalepi za karamelu pa od muke pojedemo i komad papira samo da osetimo tu slast karamele, ljutimo se a zvacemo i uzivamo.
Boze kao da je bilo juče : April u Beogradu, Poljupce je čak iz Luvra slala Sapcu Monaliza,...Svratit ćemo i u Coku to nije daleko,...pa one tresnje na Zelenom Vencu ili Kalenicevoj,
Futoska u Novom Sadu, ... kupusna polja, ...krompir u Guci...Svilajnac,... Tamo i gromovi lepo pucaju, lepse nego ovamo gde smo, ... a kisa, ... lepa, kao da je i ona nekako posebno nasa, Srpska.

Dodje zima a mi se okupimo uvece, slanina suva,... bela a slatka, corbast pasulj sa rebarca suva, kiseli kupus,... šta sve ne možeš od njega napraviti. Bukovina pucketa i macor drema a psi lajuuuuu, selo odjekuje,... milina za cuti.

I zato, o svemu mozete ali o njoj, ne, nemojte o njoj loše, ... mi smo njeni a ako bas nikako drugacije ne umemo prestanimo rasti, ili nemojmo odrasti,... jer deca su najiskrenija i

More diko mani se divana...Nek nas ne zaborave devojke sa Morave, ...

Ne brini Srbijo moja, ima još onih koji te vole, i to mnogo,..najviše !”

*izvor nepoznat

„око 3 кугле” и „око 2 кугле”...

Заиста тешко за проценити...око 2 кугле...

Ретко паметна и интелигента њушка, баш као што га професор похвали.

Ајде ти Алекс наведи пример француза који уебе Француској све по реду и упорно се дерња како је у Немачкој све бољр и поштеније?

Нема га, а и да се појави, растргли би га французи.

Србија је на жалост у куртзу, сви то видимо и свесни смо, али се питам колико би Србији и Србима било лакше да америка задњих 60 година, а нарочито од `90. није гурала своју погану њушку у и око Србије, а све на њену и нашу штету.

Није Србија никада ишла у америку да је сјебава али америка јесте у Србију.

Зато деца по Србији умиру од разних модела канцера, много више него тамо где „препоштени” американци нису помагали осиромашеним уранијуном.

Да, свако износи своје мишљење и став, па тако и ја, а мој став је да смрдљивој моралној пичкетини американцу иранцу треба јебати васцелу фамилију укључујући и дебилно „дете”, све док лиже „око 3 кугле сладоледа” а четвороножни тата беспешно покушава да нађе бициклу довољно велику и чврсту да поднесе његово деформисано и дебилно мезимче...

Иранац, пизда ти материна!

Ево још мало хумора.

Да ли знате да је Тесла конкурисао за стипендију у матици српској? Одбили га, дали неком другом.

To nije smiješno, to je žalosno. Neke stvari si pomješao.

prekodrinski
(šloser)10. jul 2010. u 23.45Ево још мало хумора.

Да ли знате да је Тесла конкурисао за стипендију у матици српској? Одбили га, дали неком другом.

To nije smiješno, to je žalosno. Neke stvari si pomješao.

-----------

Па то јесте до неког нивоа тужно. Али од тог нивоа на даље је семшно.
Посебно кад видиш како нормалан свет функциионише. Они прихвате оно што будале одбаце. А будале прихвате, оно што паметни одбаце.
Тако да имаш лоше ствари са Запада у Србији, али немаш добре. И тако имаш паметне коеј Србиај одбацила и Запад их прихватио.

Ништа ново још од нашег постанка.

Jel' ima još tamo onaj sladoled iz automata, k'o nekad, kad se pitalo 'Hoćeš li kuglu ili iz automata'?