Христос воскресе!
Радост Васкрсења Господњег не може пореметити никакво збивање наше. Свјетлост дана незалазног, Тихи глас, блаженство учествовања у Пасхи, надмашује и прожима свеукупну творевину из Цркве Христове просвећује и освећује све и свакога, и зло се топи као восак од Лица Васкрслог Јагњета Које се принело на Жртву за нас, Спас наш Господ Исус Христос нас призива и позива да одбацимо сав оклоп и крљушт гријеха, од прелести гордости и смирено се придружимо у Чаши Спасења саборавању Свете Тројице и збору Светих, спасених у Царству непролазном.
Искушења су кроз историју и у Цркви, међу вјернима и невјернима увијек доносила да Истина засија и покаже се КАКО ВАИСТИНУ ЈЕСТЕ А НЕ КАКО МИ МИСЛИМО ДА ЈЕСТЕ, од почетка трајања времена до данас. Зато је било Светих Седам Васељенских Сабора- због јереси, али Божијим промислом да би се у „слабости Сила Христова показала”. Када је Црква изгледала савладана од монофизита, монотелита, несторијанаца, иконобораца, духобораца, христобораца, Она је на запрепаштење философа овога свијета односила побједу. Намучена Мајка Црква, побјеђивала је своје мучитеље и опет и наново сатана је са својим слугама био посрамљен, и побјеђен Дрвом - Крстом Христовим. Донијети су Свети Догмати и сада знамо како треба да вјерујемо а то је најкраће описано у Никео-Цариградском Символу Вјере.
Наша Мајка, Мајка Српског народа, Српска Православна Црква која је добила аутокефалност 1219 године у Никеји и први архиепископ био Свети Сава, свој народ је сачувала под покровом Пресвете Богоматере. Она је увијек прва страдала, крварила, кроз њу су покушали разни безбожници да прободу копље смртоносно, али само су себе убијали а Цркву Српску јачали и снажили. Тако је било од 1219 до данас, и тако ће бити до Страшног Суда када ће се вријеме укинути и наступити вјечност. Наше, чада вјерних Српској Цркви је дужност да се боримо против самих себе, против свог егоизма, да будемо ваистину људи Христови. Богољубци изнад свега, па затим човјекољупци безусловни, јер „Бог тако завоље свијет да даде Сина свог Јединородног” да пострада за човјечанство и творевину, зато Васрсли Господ постаде Нова Твар, НОВИНА под сунцем.
Нема Богољубља без човјекољубља и обрнуто.
Данашња збивања око наше душе, душе Српског народа Косова и Метохије, нису нам позната. Ово што видимо и што чујемо само је наличје суштине, и ми судимо на основу маске коју видимо. А шта се крије иза? Зар нас Господ не позива на покајање и преумњење, јер је дозволио Господ да паднемо у руке непријатељима нашим и да нам буду бич...о, зашто, зашто? Па зар није због нас самих, да би нас опоменуо да без Њега не можемо ходити правилно. И опет, опет се напада Црква од нас самих, и судимо нашим великодостојницима а не знамо шта је истина. Закључујемо на основу онога шта нам јави неко преко медија. Ја бих волио да те вијести нису истините, а ако јесу неке вијести истините, шта онда? Нека Бог суди свима нама, нека Црква донесе одлуку и јеретици и они који зло чине Бог ће их Духом Светим одстранити из Лађе Спасења.
Волим своју Цркву Српску, она је наша Мајка.
У Њој сам рођен и умријећу ускоро у њој.
Измиримо се сви, опростимо једни другима, јер свих нас ускоро неће бити. Црква ће остати и послије нас и њена пуноћа биће у вјечности. Ко је у њој и ко остане у Цркви у вјечности славиће Свету Тројицу вавијек.
АМИН