SPC je rekla svoje (kad kažem SPC, mislim Sinod i većinu Vladika u SPC),u toku 2010.godine,sa činom protjerivanja Vladike Artemija i većeg dijela monaštva sa KosMet-a, pa samim tim koliko je njima stalo do KosMet-a i svetinja i naroda Srpskog... Bitno da se oni misle o Milanskom ediktu i o dolasku papka u Srbiju i punjenju svojih „bisaga” sa novcem iz istog vatikana,kojeg sebi uzeše za patronat,nažalost,ali je tako. Volio bi da griješim, ali se sve bojim,da sam u pravu...

где си то читао да папа није дошао због руског Патријарха?

Кратак коментар на изјаве бискупа Немета

Случајно наиђох на изјаве Његове Преузвишености бискупа зрењанинског г. др Ладислава Немета Танјугу, које је Радио-телевизија Војводине 9. марта на свом сајту пренела под насловом Бискуп Немет: Дискусија о папиној посети Србији „неукусна”.

Сагласан сам са ставом господина бискупа који се односи на медијску мантру или рашомонијаду о евентуалној папиној посети Србији – она заиста јесте неукусна и неумесна, па, у крајњој линији, и некоректна према мудром и достојанственом старцу који се недавно повукао из активне службе на катедри римских епископа. Али не могу, а да се укратко не осврнем на његове ставове о Српској Православној Цркви и о односима између Православне и Римокатоличке Цркве у Србији јер су и ти ставови, по моме мишљењу, неукусни и неумесни, а такви су зато што не одражавају чињенице и не изражавају истину. Ићи ћу редом.

1. Уважени зрењанински бискуп тврди да обележавање 1700-годишњице Миланског едикта у Нишу ове године није „екуменски оријентисано”. Занимљива оцена! Поред поглаварâ Православних Цркава, Српска Православна Црква позива и високе делегације Римокатоличке Цркве, источних дохалкидонских Цркава и Цркава Реформације, као и Светског Савета Цркава и Конференције европских Цркава, – практично сав хришћански свет, – а обележавање није „екуменски оријентисано”?

Да ли бискуп Немет верује да екуменски дух постоји само онде где је присутан римски првосвештеник? За мој рачун, иза такве концепције екуменизма – ако је она посреди – може се, без много маште, назрети менталитет унијатизма, с тим да је унија као модел постизања јединства хришћана званично одбачена у Римокатоличкој Цркви у току последњих пола века, од Другог ватиканског сабора до данас.

2. По бискупу Немету, „коришћени су аргументи с циљем непозивања папе на тај догађај”. Остаје нејасно: који и чији су аргументи у питању? И још: ко је био позван или дужан да позове папу „на тај догађај”? Ако мисли да је то био задатак Српске Православне Цркве, онда га питам: по чему би моја Црква била позванија од његове да упути такав позив? Ако су медији у Србији, па, истини за вољу, и поједине личности из Српске Православне Цркве прелазиле границу доброг укуса у повременом подгревању теме о папи и Нишу, где је ту место и улога наше браће римокатолика? Јесу ли баш сви бискупи били невинашца и земаљски анђели дајући разноразне изјаве на дотичну задату тему?

Неки православни Срби јесу, стварно, помињали Јасеновац као станицу на евентуалном папином путу у правцу Србије. Али са високог места Римокатоличке Цркве у Србији чуло се да то не долази у обзир јер тек треба утврдити шта се догодило у Јасеновцу. Ако је теза неких православних Срба о овоме можда ишла на нерве некима од браће римокатолика (можда и њему самом?), да ли је изјава са високог места о Јасеновцу као наводној историјској енигми могла да испровоцира или, штавише, да дубоко позледи неке православне Србе, нарочито оне чији преци или сродници оставише кости у Јасеновцу?

Најдебља књига у мојој личној библиотеци јесте издање Меморијалног центра Јасеновац, штампано већ у време осамостаљене Хрватске, са списком од досад регистрованих близу сто хиљада јасеновачких жртава (у томе броју, ако не звучи неукусно, и петнаестак Буловића). Који је коначни број жртава, – да ли неких триста хиљада, како тврде многи угледни историчари данас, или читавих седамсто хиљада, како се тврдило раније, – то само Бог зна, а ми људи никада нећемо знати, али једно знамо поуздано: нема дилеме, нема тајне, нема енигме у вези са оним што се онде збило. Ја, разуме се, не спадам у оне који би за то окривили све Хрвате или све римокатолике или пак заборавили да је међу жртвама било и Хрвата, као и римокатоличких свештеника.

БЕОГРАД –Српски патријарх Иринеј изјавио је вечерас да не долази у обзир никакво признање нити подела Косова и Метохије.

„Признавање је за нас потпуно стран појам. Не долази у обзир ма какво признање, као и некаква деоба (Косова)”, рекао је Иринеј на академији „Косово - најскупља српска реч”, коју су на Правном факултету у Београду организовали студенти тог факултета.

Иринеј је рекао да је Косово богата земља и да на њему има места и за Србе и за Албанце.

„Садашње стање (на Косову и Метохији) је стање окупације. Надамо се да, као и свака окупација, неће трајати вечно”, рекао је Иринеј, чији су говор учесници академије често прекидали громогласним аплаузима.

Патријарх је подсетио да је 17. марта 2004. године на Косову уништено 150 цркава и манастира и 950 српских кућа.

„Косово је било и мора остати наше”, рекао је Иринеј и истакао да је потребно пронаћи праведно решење, јер ће у супротном, како је навео, Косово и Метохија бити буре барута које неће донети добро ни Србима ни Албанцима.

„Нисмо ми Косово изгубили, ми се за Косово и Метохију боримо и надамо се да ћемо се изборити. Први услов за очување Косова и Метохије је да будемо јединствени”, рекао је Иринеј.

Иринеј је, такође, указао да су на Косову и Метохији 17. марта 2004. године „преорана” (српска) гробља и оценио да је разарање гробова врхунац некултуре и злочинства.

„Желе да нам униште трагове, да не оставимо ништа иза себе”, рекао је Иринеј и додао да се све то дешава у „пред очима и са благословом културне Европе”.

Изасланик председника Србије Оливер Антић рекао је да председник Томислав Николић „дубоко чува у срцу идеју о слободи Косова” и да неће допустити да се та идеја угаси.

Антић је додао да се Николић бори за Косово и да у те сврхе путује по свету.

Академији, поводом годишњице насиља над Србима на Косову, присуствовали су и академик Матија Бећковић, хашки осуђеник Веселин Шљиванчанин и други.