На даље ћемо одговорити на оптужбе секташа за ословљавање свештеника са „ оче ” - јер, по њима, то је забранио лично Господ када је рекао: „ никога на земљи не називајте оцем; јер је један Отац небески ” (Мт. 23.9).

Ако би смо и овде применили метод секташког, буквалног, тумачења - онда би Господ био први који се „ огрешио ” о Своју заповест; јер је много пута - Он сам , употребљавао реч „ отац ” за дефинисање телесног родитеља (Мт. 10.21 ; 15.4-5 ; 23.32 ; Лк. 15.12-29, итд.).

Буквално схватање ове заповести би нас довело до таквог апсурда да би нам забрањивало и само цитирање пете Божије заповести: „ поштуј оца својега и матер своју ”. Ап. Павле би још испао и највећи богохулник, јер се сам, и то више пута, „ огрешио ” о ову заповест: „ Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, немате много отаца; јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем ” (1Кор. 4.15); И како он то сме Аврама да назове „ оцем ” свих нас (Рим. 4.1, 11, 16 )?! Погледати и ове цитате: (Флпљ. 2.22 ; Еф. 6.2,4 ; Јев. 12.9 ; 1Јн. 2.13).

Како, дакле, схватити ову заповест? Па просто, с обзиром на, све горе, наведене цитате! Господ Исус Христос је увек учио људе да избегавају разметљивост, и да теже смирењу. Па нас је и овом приликом подсетио, поред осталог, да не бисмо пали и у многобоштво, да никога на земљи не зовемо Оцем, пошто је једини, суштински, и прави Отац свих људи Господ Бог.

Дакле, као што је ап. Павле Коринћанима био „ духовни отац ”, тако су и за нас свештеници Православне Цркве наши „ духовни оци ” - Св. Писмо, као што смо видели, то и одобрава.